Novi FRP-prva grupa

Kisa.. Prokleta kisa.. Osetio sam kako me plameni napustaju.

vazduh je bio gust i smanjena je bila vidljivost ali moje vilenjacke oci me nisu izdale. Nategnuo sam strelu i odapeo ka demonovim grudima.

Demon ju je odbio repom i krenuo rogovima na vilenjaka

Skocio sam u stranu izbegavajuci rogove ali mi je u skoku luk ispao.
Isukao sam mac i otrovni bodez.

Munje se zabiše u demona, a on me nije mogao videti.

Proklete munje... ali moram se kretati dalje...

Demon je udario repom izbacujuci vilenjaku oruzje iz ruku

ispao mi je i mac iz ruke. Demon je pokusao da me udari ali sam mu bodez zabio u rep i skocio u stranu. video sam svoj luk na pesku i potrcao ka njemu. Bilo je tesko trcati po mokrom pesku i stalno su mi noge tonule ali sam ipak uzeo svoj luk i napeo strelu.

Garaina teleportacija ovoga puta je bila gruba i neprecizna. Nije ni cudo. Noc pre no sto je druzina krenula na zatvaranje pustinjskih portala, Gara je dosla po mene, i teleportovala me u Bratstvo. Otkrivena je nova baza kultista, i otisli smo da je ocistimo. Dobili smo mnogo novih informacija o Slavuju, iako njegov identitet nije bio medju njima, ali smo to debelo platili 0 vecina nas bila je tesko povredjena. Gara me je, iscrpljena, prebacila sto je blize mogla, a ostatak puta sam prepesacio, neprestano otiruci pesak sa sebe. Bio sam jako umoran, ali morao sam da idem dalje. Brinuo sam se za Saru i ostale. Konacno sam iz daljine video Gildana kao se, kisom i olujom, bori protiv plamenog demona. Stavio sam masku, izvadio Ocnjake, pomolio se bogovima da mi snaga potraje dovoljno da pomognem svima, i potrcao ka demonu, poslavsi snazan talas T energije

Demon je T udar jedva izdrzao na nogama

- Moj red rodjace! - viknuo sa, dok sam zamahivao ka demonu. Ogranicio sam se na tek povremenu upotrebu TK, i sa lakocom odbijao demonove zamahe. Brzinom zmije, zasecao sam ga po lizu, grudima i nogama, svaki put sve dublje

Izdrzati... Rece Defion hvatajuci Eksa u zagrljaj od kog pucaju kosti

Bol je bio uzasan! Ionako nezaceljene rane jos su me vise bolele. Demon je imao paklen stisak. Nekako sam uspeo da se priberem. Lagano sam se obavijao tankim slojem TT energije, a onda ga sirio dalje o sebe, parirajuci tako njegovoj snazi. Parirao? Sutra malo! Njegov zelezni stisak jedva da je popustao, ali popustao jeste, polako ali sigurno. Udario sam ga glavom u celo, zahvalan sto nosim masku inace bih se onesvestio, i razbio mu ono sto bi trebalo da lici na nos. Zavikao je od iznenadnog bola i popustio stisak, dovoljno da uspem da se izvucem i odgurnem ga od sebe T energijom. Pao je na jedno koleno, 5, 6 metara od mene, i tesko disao. I ja sam bio u istoj poziciji...

- Ima li neke sanse da se lepo predas i vratis se u Pakao iz kog si dosao? Ova kisa ti crpi snagu, ja sam te vec dobrano potkacio nekoliko puta, i sigurno mogu da te ubijem a da ti ne stignes ni da mi pridjes. Sto da gubimo vreme na besmisleni obracun. Ti idi svojim putem, a mi cemo svojim, moze? - pitao sam da ubijem vreme, i malo povratim snagu. Moram ovo brzo da zavrsim.

Demon poce da rezi kao bik zaletevsise rogovima na Eksa

O bogovi, evo ga. Prizvao sam jos jedan talas T energije, i svom snagom ga hitnuo ka demonu. Iako je bio u punom naletu, udar ga je u mestu zaustavio i osamutio, dovoljno da nije stigao da pravilno odreaguje kada sam u skoku zabio Ocnjake u njegov vrat i glavu, a zatim se odbacio od njega. Nazalost, za sekund prekasno - demonov rog mi je naparavio oziljak solidne dubine dok sam gaubijao. Pali smo u pesak. Krv je isticala, a ja nisam imao dovoljno snage da je zadrzim dok ne stavim zavoj. Bio sam iscrpljen. Da nije bilo Gildana i njegovih napitaka, verovatno bih iskrvario...

Ti... Ti bedni crve... rece Defion puzeci ka Eksu, evo ti poslednji dar car vatrenih demona pravo iz njegove plamtece duse rece Defion i poslednjim atomima snage usmeri jedan snop vatre iz svoje ruke pravo Eksu u oci

Urliknuo sam od bola, psihickog i fizckog. Spustio sam gard kao poslednja budala, i izgubio vid. Nikad vise necu moci da vidim. Sumnjam da cak i Ulgarovi melemi mogu da me spasu. Gildan je drzao u sipao mi neku tecnost na sveze rane, govoreci sve vreme da se smirim i da sam imao srece, da me je maska spasila sigurne smrti, ali ga nisam slusao. Slep sam, beskoristan, i Bratstvu, i Sari, i mojim drugovima. Sad sam obican bogalj. Kako cu ikad moci da pomognem bilo kome...

okrenuo sam se ka demonu i zabio mu preostali dzevelin iz tobolca u glavu.
pao je i ubrzo se pretvorio u prah koji je vetar oduvao.
Skinuo sam eksu masku i video odvratan prizor. Sprzene oci su curele sa suzama.
"smiri se bice sve u redu."
Nasao sam u rancu jedan samleveni kristal u smotuljku.
"Otvori usta" rekao sam mu.
poslusao me je i ja sam mu prvo ubacio dve kapi napitka protiv bola pa sam mu onda ubacio i ceo smotuljak koji je bio napravljen od lisca i mogao je da se sazvace.
Onda sam mu melemom za opekotine natopio predeo oko ociju i stavio mu maramu preko ociju.
"sazvaci dobro to lisce i progutaj sve"
"Sta je to?" pitao me je uzasnutim glasom
"Jedan od plavih sertitskih kristala, samleven. Mozda si cuo legendu. Kada neko pojede to dobija viziju, vidi ono sto drugi ne vide ali ne vidi ono sto isti vide. U prevodu oslepis totalno od toga, sto ti nece smetati, ali dobijes moc da vidis energiju koju tela emituju iz sebe. Sve ti je u razlicitim nijansama boja, u zavisnosti od magije. "
"Ostani tako da lezis jos 10 minuta dok ne budes tacno ispred sebe video plavi stap."
Ostavio sam ga da lezi i pored njega sam od cebeta napravio nadstresnicu protiv kise.

Lutao sam, moje astralno telo je letelo, u potrazi za telom. Otidoh do planina, i ugledah kapetana Hundora koji još nije toliko istrulio.

,,Zaslužuje da živi više od mene,pomislih. Zatim obrisah sve moje iz moje duše i spustih se u njega.

... Konacno sam ih nasao. Grupa avanturista koju je Lazarius poveo... Sada sam tek video sta se desilo... Dvojica od njihovog broja su lezala mrtva, dok je neki vilenjak lecio rane svom drugu. Polutan je bio oslepljen. Metez je bio svuda naokolo. Cak se nasla i utvara koja je lebdela nad bojistem. Nema veze... Oteracu je kasnije...

Lazarius cu korake i osvrnu se: Heimdale odakle ti ovde?

"Nakon sto si otisao jednostavno sam imao los osecaj u stomaku. Neki cudni strah. Cudovista su pocela da se mnoze ogromnom brzinom, posla je preko glave, a nas Majstor Vestac odlazi bez pozdrava. Sada vidim da nisam pogresio sto sam vas pratio." rekao sam mu.
"I sta sada?"

Sad treba da krenemo preko mora do prvog i najstarijeg sagradjenog portala i da ga zatvorimo

"Cudi me da se Satan licno vec nije obrusio na vas. Idem sa vama." - jednostavno sam odgovorio.