Novi FRP- druga grupa

Prvo zelim da znam jer pocinjete zajedno ili ce te se kasnije sresti?

Zajedno cemo. Ti samo postuj prvi situaciju u kojoj se nalazimo uzimajuci u obzir artilov post za lika, pa cemo mi lagano odatle. Ok?

Son of Odin ce nam se pridruziti kasnije

Ok,za vas dvojcu prva situacija: Ima vas cetvorica , Giltarel,Derin Rendal i Gram (Dvojca NPCa), napada vas 12 oraka i njihov vodja warloc koji moze prizvati vatrenog demona (izgleda kao Balrog). Sami napravite borbu.

Tisina...zatisje pred buru znao je Giltarel. Naslonjen na zid, pogledao je oko sebe...visoki borovi kao da su se nadvili poput sudija koji donose poslednju presudu...smrt. Derin promoli glavu preko zida, ali nijedna strela mu ne dodje u susret. "Deset ih je, mozda tuce..." - prosapta Derin, "...dolaze, i imaju vodju. Vorlok!". Giltarel ustade i pribi se uza zid. Obrisao je mac o svoj crni ogrtac, po poslednji put pomislio je. "Onda da im priredimo dobrodoslicu kakvu nikada nece zaboraviti?" - nagovesti Giltarel Derinu, koji uz osmeh potvrdno klimnu glavom. Spremili su se za poslednji cin.

Orci nagrnuse, tuce nasmejanih zveri sa dvorucnim macevima, iza njih je polako se pomazuci stapom isao njihov vodja orlok crvenim ocima osmatrajuci kamp.

Derin nikako nije mogao da sakrije svoje zadovoljstvo. "Uf koliko sam ovo cekao!" Osmeh mu i dalje nije silazio sa lica. "Oni dani sedenja u Cetiri vetra i ispijanja medovine kao da su mi poljuljali samopouzdanje." Smeh mu se i nije cuo toliko od galame koja je dolazila iza zidina zajedno sa orcima. Krenuo je ponovo da promoli glavu samo da bi mu sekira proletela ispred lica i zabola se u ivicu zida. Najruznija njuska koju je ikada video, sa dve ogromne kljove je vristala na njega i pokusavala da iscupa sekiru. Derinov bodez je brzo zavrsio u ustima nakaze. Jedan manje pomislio je. "Mislim da bodezi ovde nece biti dovoljni." rece dok je gledao Giltarela kako zamahuje svojim macem preko zida lisavajuci jednog orka, koji se popeo, nogu i jos jednog glave. "Mislim da nikako nece biti dovoljni."

Igra je upravo pocela!

Rendal i Gram su iza zaklona ciljali u orke,vec dva su bila mrtva od njihovih. Da isto kao kad smo gadjali bundeve kao deca pomisli Gram uz tuzni smesak pogledavsi Rendala. Taj trenutak nepaznje ga je kostao zivota, ork koji je stigao do barikada je svojim macem zamahnuo i odvojio Gramu glavu od tela, Gramovo lice je ostalo u setnom smesku dok se glava polako kotrljala ka Randalu. Randal videvsi to izvadi svoja dva duga noza i bez ikakvog zvuka ubi orka koji mu je ubijo najboljeg prijatelja. Jednako tiho preskoci barikade, potrca i u trku ubi jos dva orka svojim nozevima,. Odjednom talas orka se rastvori i pred njim je stajao mali zgrbjeni starac, Rendal zastade od iznenadjenja kada starcev stap zasvetli i iz njega izadje ruka sa plamtecim macem koja ga udari. Poslednje sto je Rendal video su crvene oci.

Tri milje severno od LIndonske sume...

Sedeci na sivoj,mrtvoj zemlji,Bram se znojio kao svinja pred nedeljni
rucak.Juzna klima mu nikad nije odgovarala,ali se trudio da to ne pokaze
pred novim regrutima.Umesto starih i prekaljenih boraca kakvim su se
Getini dicili vekovima,otac mu je dodelio gomilu golobradih decaka koji
nisu znali koji kraj sekire sluzi za udaranje.Kali ga ponudi ustajalim
pivom i Bram prihvati.Patuljci su bili cuveni po otpornosti na
alkohol,ali je on odlucio da mora ostati bistre glave.Jedna greska i sve
je izgubljeno.Otac mu je poverio misliu od neprocenjivog znacaja,ne
samo za klan,vec i za citavu njihovu rasu.Duznost koja se prenosila sa
oca na sina poslednjih hiljadu godina je konacno postala njegova.Bram je
sumnjao da je njegov otac konacno pobenavio sa godinama,ali nije smeo
da se usprotivi.
Brisuci znoj sa cela,osmotrio je svoju grandioznu
cetu:Kao da su svi licili,onako u istovetnim oklopima,novim i
sjajnim.''Dzaba ti nov oklop ako se ispod njega krije kukavica'',njegov
deda je imao obicaj da kaze. Bram je shvatio o cemu je drevni ratnik
govorio.Sad je na njega palo da obucava mladjariju dok mu otac vojeva
tamo iza planina,sticuci blago i slavu.U pogresno usmerenom besu,Bram
podviknu jednom od gustera da mu donese njegovu vrecicu sa barutom,nimalo
blagonaklono.Stara Dejzi je bila gladna.
Mladi patuljak skoci da mu udovolji i izgubi se u malom satoru na
ivici kamenjara.Ustavsi da protegne noge,zapovednik Bram se osvrnu oko
sebe da proveri kamp.Cetrdeset satora od stavljene koze su stajali poput vojske koja ceka smotru.Okolo su,grabeci ka napolje,strcali naostreni kocevi kao prvi stepen odbrane.Patuljci nisu nista prepustali slucaju.
Dok je punio svoju staru musketu i izgubljen u mislima,Brama presece povik strazara koji je lezao skriven medju stenama:''Izvidjaci se vracaju!'' Bram polako dovrsi punjenje oruzja,nimalo se ne uzbudivsi.
Ono sto je cuo od izvidjaca ga je i te kako uzbudilo.
''Ponovi,momce i to polako''-rece Bram sedeci na stolici na rasklapanje.
''Kao sto vam rekoh,gospodaru,videli smo orkove!Citav vod,spusta se sa istocnih padina,pod punim naoruzanjem.''Izvidjac je drhtao,ali da li od straha ili umora,Bram nije mogao da zna.
''Orkovi se stalno seljakaju,to znaju i vrapci na grani,momce.Ne trosi mi vreme i reci stasi video!'' Stari musketar je gubio strpljenje,a Kali je vec stavio rucak.
''Nisu samo orkovi u pitanju,moj gospodaru.Pratili smo ih sa sigurne razdaljine,pazeci da nas ne primete.Na kraju smo ih nasli kako opsedaju malu cetu izvidnika i to ljudi!''
Bram se trgnu.LJudi ma koje rase ne dolaze u ove krajeve.Ne jos od slavne bitke kod starog Lindona,pre vise od pola milenijuma.Sta ih je nateralo da prekrse zavet?
''Porucnice''-pozva Bram-''sakupi ljude.Imacemo orkove na veceri.

"I Rendal pade!" - uzviknu Giltarel, gledajući kako mu prijatelj i saborac nestaje kao rukom odnešen u plamenu, za sobom ostavljajući samo pepeo. Tuga mu stegnu srce. Derin poseče mačem jednog Orka preko glave, i ovaj pade izbezumljenog lica. Od dvanaest izvidnika koliko ih je pošlo iz Dandersona, sada su samo još dvojica disala boreći se za svoje živote. Predaja nije dolazila u obzir.
Vođena vorlokom - majstorom magije, četa od tuceta Ork-ratnika ubrzo se udvostručila, jer Lindon, borova šuma koja nekada davno beše dom prastarom kraljevstvu Ljudi, beše sada vrvela od tih bića, vernih Satanu. "UBIJTE IH!!!" - naredi vorlok. Dve crne zveri krenuše na Derina, i on im pođe u susret ostavivši svoj mač u telu Orka kog je upravo proburazio. U njegovim rukama, dva bodeža zasvetleše na svetlosti izlazećeg sunca, i završiše u grkljanima dve poslušne, ali nedovoljno pametne zveri. Njihova tela ublažiše mu pad. Giltarel primeti i trećeg Orka kako hita ka Derinu da mu oduzme i to malo života što im ostade. Ruka se maši za strelu u tobolcu, kada se Giltarel priseti da je tobolac prazan. On zamahnu svojim mačem koji mu napusti ruku i poput groma probi crni oklop Ork-zveri, koja na mestu pade mrtva. Crvene oči zasijaše u besu uz zvuk siktanja, i plamen buknu nad šumom. Borovi se zapališe, šuma je gorela pod svetlom zore.

Dvojica izvidnika su nekoliko trenutaka bili svedoci strave i užasa, dok je plamen proždirao sve oko sebe. Derin u trku povrati oba mača čupakući ih iz crnog mesa."Bežimo!" - povikaše obojica. On baci jedan Giltarelu i izvidnici se dadoše u poslednji beg.

I ljudi potrcase kao da ih sam Satan goni, za njima potcase i orci. Trcase jedno pola sata gde je svaki minut te smrtonosne trke trajao kao godina, onda se ljudima prikaza neocikavan prizor, vod od dve stotine patuljaka, istih onih patuljaka koji iz pecina svog podzemnog kraljevstva nikad nisu izlazili u grupama vecim od desetak vec 2000 godina.

Bram je žestoko gonio svoje ljude preko oštrih litica kamenjara,ne dajući im ni trenutak pauze.Imao je loš predosećaj i naučio je da mu veruje.Brzina je ije bila mala,ali stalna.Patujci nisu jahali konje i svako putovanje su prelazili peške,čime nijedna druga rasa nije mogla da se pohvali.
Ubrzo,sivilo kamenjara je ustuknulo pod tamnim borovima Lindona,koji kao da su pozdravili odlučnost Brama i njegovih patuljaka i ulili im novu nadu.Nikad nije bilo pametno da se u bitku ulazi umoran ili gladan,govorio je njegov deda,ali ponekad nije bilo izbora.Bram je pronašao sebe u tome.Davši ostatku ljudi signal rukom da se raštrkaju,Bram i poručnik Kali su oprezno zakoračili u mrak šume.
Krici orkova su postali prepoznatiljivi-Bram se za trenutak ukipi,a onda jurnu,praćen najboljim ratnicima klana Getin čiji se bojni poklič zaori nad umirućim danom.

Više od pola časa su bežali u punom trku, ni jednom se ne zaustavivši. Orci su ih ipak pristizali svakim korakom, a sa njima i užas plamena i njegovog izvora. Giltarel već izgubi svaku nadu kada začu zvuke Orka koji su im bili za petama. To je to...pomisli on,ovde se sve završava. A potom se začu grom, i Giltarel na trenutak zastade. Bio je u čudu, jer jutarnje sunce obasja vedro nebo. Potom se začu isti zvuk, kao grmljavina u daljini, i vreme za trenutak kao da stade. Tada je shvatio da je napravio kobnu grešku - stao je. Kada se okrenuo, jedan poveći Ork zamahnu na njega ali se grom začu i treći put. Ork kao da zastade, a potom pade poput presečenog stabla. Rupa na čelu crne zveri pušila se gustim belim dimom. Kada se okrenuo, u daljini kao da je ugledao nisku figuru, u plavo-beloj odeći, sa perom u šeširu, kako drži štap koji se takođe dimio. Bojni poklič koji dođe iz pravca omalene figure razneo mu je sve iluzije. Patuljci...shvati Giltarel.

Nova bitka bila je na pomolu...

Orci grupisase svoje redove, 5 najvecih je okruzilo warloca jer su znali da ako on padne bitka je gotova. Sam Warloc je prizvao vatrenog demona koji je spreman da ubije svakoga ko pridje Warlocu.

"Zasto sam se ja nadao da cemo uspeti da pobegnemo?" Uz drugu bitku dolazio je i novi smeh. Nije mu bio problem da nadolazi zajedno sa nadom a nekada je bio prisutan i kada sve deluje izgubljeno. Zasto se pred kraj zivota ne nasmejati jos jednom kao covek! I stvarno se nadao da ce tako jednog dana zavrsiti, uz smeh i mozda pribijen uz sise neke obdarene devojke. Ali sada su prekoputa njega bili Orci.

Shvatio je da mu ovde treba brzina. Iskoristiti to sto su orci sada preokupirani patuljcima. Bacio se u ples. Klizeci iza ledja jednom orku ostavljajuci ga bez ruke i iza ledja drugom ostavljajuci ga bez glave, jednog po jednog koji se samo trudio kako bolje da zmane sekirom na svog drcnog i odlucnog patuljka, ostavljao je bez nekog uda. "Kako je lepo ne brinuti toliko da li ce da zamane na tebe!" I opet smeh. Ali ovog puta ga je umalo kostao zivota, jer je time privukao jednu grdosiju na sebe. "A znao sam. Moracu da pocnem da se kontrolisem a to najvise mrzim! GILTAREL, MALO POMOCI OVDE!!! Giltarel? Druze?" Pogled mu je lutao levo i desno, ali Giltarel je bio na drugoj strani bitke. "Savrseno, prosto..." Sekira mu prolete tik iznad glave. "...savrseno!" Prvo je bodezima pokusavao da odbije udarce. Jedan ili dva mozda efektivno, ali svaki sledeci je donosio novi rizik da bodezi ne izdrze. Trebalo mu je vremena da izvuce mac. Vreme koje zbog ovog fanaticnog velikog monstruma nikako nije mogao da dobije. Kraickom oka je video patuljka pored sebe koji je upravo vadio sekiru iz svog plena. Tebe sam trazio! On zgrabi patuljka za kragnu i postavi ga ispred sebe. Visoko sa neba ostrica je letela ka njima, ali patuljcevi dobri refleksi odradise posao. Samo patuljacki celik je mogao da izdrzi toliku snagu udarca. A dok su varnice letele bodez je vec tri puta usao i izasao iz trbuha sav uprljan crnom krvlju zivotinje. "E to bi bilo to." Uz jedan veliki izdisaj, on obrisa znoj sa lica i okrenu se patuljku. "Da znas da bez tebe ne znam sta bih. I nadam se da se ne ljutis na mene!" Odgovor je dobio u vidu jednog jakog suta u cevanicu gde se uhvatio za istu i krenuo da skakuce okolo. "Ipak smo bili dobar tandem!" Bolno mu je dobacio. Bas umeju da budu prgavi bez razloga nekada.

Orci uplaseno pokusase da se povuku ali warloc je iz zadnjeg reda smatrao drugacije, svaki Ork koji je pokusao da prodje iza njega je bio ubijen od strane vatrenog demona.
Orci krenuse u poslednji samoubilacki napad.