Novi FRP-prva grupa

Rekao sam mu ono malo sto sam znao o sebi. Kada sam mu rekao da mi je majka bila iz Stoletnih suma, pogledao me je sa krajnjom zapanjenoscu.
- U cemu je problem? - upitao sam.

rekao sam mu da sam se izgubio u nekim sumama dok sam bio mali. tamo su me primili u porodicu kao sina....
"to su bilo stoletne sume"

Jel znas mozda ime ili izgled...bilo sta kako bi je mogao prepoznati

- Ne mogu da se setim. U nasem Bratstvu, ja sam jedini koji se ne moze setiti ama bas nicega o sebi. Secam se samo toga. Mada, ponekad, kad sam u transu, kao da mogu da vidim njeno lice, sa prelepim, toplim zelenim ocima, i srebrni beleg na celu u obliku polumeseca...

A onda me je odjednom pogodilo:
- Da nisi ti malocas rekao da si bio u Stoletni sumama?

Dalija... jedva sam izgovorio. knedla mi je stala u grlu a na oci su pocele suze da izviru.
Pribrao sam se malo i suznih ociju mu rekao
"Ona mi je bila kao sestra. Bila je cerka coveka koji me je nasao i primio u porodicu."

Glas mi je drhtao...
- Ti si znao... nju, oca... Ko su oni? Ko sam ja? Molim te reci mi! - preklinjao sam

U secanje mi je bio urezan trenutak kada sam ih gledao kako su bili prozdrani od strane demona. Svi osim mene i nje. Mi smo bezali sto dalje dok su ih ostali zadrzavali. - naglas sam razmisljao

Uzeo sam i popio sadrzaj iz bocice koju sam hteo da dam eksu, jedan od napitaka svesti.
malo sam razbistrio glavu. Nastavio sam da mu pricam.
"Bio sam veoma mali kada su me primili. Sve sam imao privilegije kao i njihova cerka. Ucili su me da lovim i sve ostale stvari. Kao da sam im stvarno bio sin. Bilo je tako sve do dana kada je istrebljeno sumski narod iz tih suma. Legija demona je dosla i ubila sve osim nas dvoje. Nas otac Deldoran, najbolji strelac u sumi, i nasa majka Stalija, velika carobnica, su pokusali da odbiju demone dok mi pobegnemo. Uspeli su u tome. Jos 120 goidina sam ziveo sa njom dok se nasi putevi nisu razdvojili. Zadnji put sam je video kada je rodila tebe.
Jedva sam te spasio, ali ne i nju. U noci posle tvog rodjenja cuo sam zvuk. Uleteo sam kod tvoje majke u sobu ali prekasno. Demon ju je prozdirao. podigao je pogled ka meni.
-Ti si zadnji preziveli iz tih prokletih suma. Umreces kao i svi ostali."
tada je skocio na mene. Skupio sam sav bes u jednom udarcu. udarivsi ga po sred lica izbacio sam ga kroz zid. Leteo je jos 5 sekundi dok nije udario u drvo izvan kuce.
Na licu je bio mrtav.
Tada sam prvi put osetio dodir bogova.
Brze bolje sam je sahranio ispred kuce a tebe odneo na sigurno.
Odrastao si sa vilenjackom porodicom i od tada neznam sta se sa tobom desavalo.

Sedeo sam, bled, nepomican. Delic slagalic moje prososti pao mi je u krilo. Znao sam jednu stvar vise. Zvala se Dalija. Prelepo ime.
- Znas li, - upitao sam drhtavim glasom, - kako se zovem? Kakvo su mi ime Dalija i moj otac dali, pre nego sto su umrli?

Duboko sam se zamislio.
Njen vrisak u noci koji me je probudio. To je bilo ime.
"Aldran" rekao sam mu gledajuci suznim ocima u njegovo lice

Grudi su me bolele, kao da nesto zeli da iskoci iz njih, da me rastrgne... Istrcao sam iz Gildanovog satora, i po ko zna kom nagonu, otrcao pravo u Sarin sator. Prebledela je kad me je videla ovako uzdrmanog. Srusio sam se na kolena pred njom, i zagrlio je oko struka. Plakao sam.
- Aldran... - s mukom sam rekao. - Gildon kaze da se zovem Aldran... Iznenada, snazan bol u slepoocnicama me pogodi kao udarac maljem, i tad sam se onesvestio u njenom narucju...

Sedeo sam i ostrio mac i posmatrao zbrku koja je nastala u kampu.
"Mannen, javla syd manniskan... Det har ar javligt tokigt skit!" je sve sto sam rekao...

Iznenada je usao u moj sator kao da je cuo da ce nebo pasti.PAo mi je u narucje uzviknuvsi novootkriveno ime.Sama dusa me je bolela zbog bola koji je sigurno prozivljavao.Zato sam ga zagrlila najcvrsce sto sam mogla da ga zastitim.Moram nekako da mu pomognem.''Moja magija'' nervozno sam se setila.Nisam zelela da iko zna za nju, ali on je sada bio u pitanju.Polozila sam ruke na njegove slepoocnice i tiho zapojala dozivajuci sile prirode da mi pomognu u njegovom lecenju i odmoru.Magija je delovala i zamirisao je jorgovan oznacavajuci je.Bolni ggrc sa njegovogg lica se povlacio a ja sam pocela pravilno da disem.Nadam se da ce biti dobro.

Lazarius pridje Vargsonu dodajuc mu vodku: Ne znam sta je sa ovim narodom veceras.

Prihvatio sam bocu i uzeo ogroman gutljaj. Peklo je. Ako.
"Gah... Odvratio sam... Emotivno vezivanje ne valja... Zaljubljeni smokljani ce skakati u zmajske celjusti za svoje dragane, a te iste dragane seci vene kada se nesto desi zaljubljenim smokljanima... Sedi vesce. Gde je kapetan?" - rekao sam.

nemam pojma, nadam se da ga nije opet neka sekta otela, talentovan je da upada u nevolje.

dosao sam mirno u sarin sator i zatekao sta sam pretpostavio... onesvestio se od toliko misli i informacija.
Sara je iskoristavala neki vid magije da mu popravi stanje. Sacekao sam da zavrsi. Usao sam u sator i dosao do njih
"spava." rekao sam mirno. "to nije radio vec nekoliko godina."
Izvadio sam 3 totema i stavio oko njega. Oni su napravili psiho barijeru oko njega.
"nemoj ga dirati."rekao sam vili koja je stojala na ulazu u sator i gledala sta radim.
"spavace jos najverovatnije dan-dva. Previse sam mu informacija rekao. Napravio sam veliku gresku" zadnju recenicu sam tihim i teskim glasom rekao.
"zovi me kada se probudi"

"Ili da pokusava da me ubije" progagtao sam dok sam uzimao jos jedan gutljaj.

''Sta?Sta si mu rekao?''

"Samo sam napravio psihicku barijeru oko njega. Um mu je jos uvek slobodan. Veruj mi nista mu lose nisam uradio. Treba mu taj odmor."
izasao sam napolje i video lazarusa i severnjaka kako piju.
"Baci mi tu votku" rekao sam severnjaku.
On me je poslusao.
Popio sam celu flasu jednim cugom. razbio sam flasu od drvo i nastavio ka svom satoru.

,,A za mene nema pića?" upita Kerolajn Lazariusa i Vargsona, ulazeći u šator.

Moja Vila je bdia nadamnom. Osecao sam to. Psiha mi se borila sa tolikim brojem informacija, bol je pretio da me unisti... Onim delom svesti koji je otporan na bol, delom ubice, pozvao sam Vaj. Njena telepatski uticaj mi je smirivao bol. On, i Srini dodiri. Vaj mi je rekla da je videla prekretnicu u mojoj sudbini. Discrimen zbog kog treba da budem pazljiv, da cuvam sebe i sve oko sebe. Rekla mi je da je ponosna na mene, misleci na moje jutro sa Sarom. Prekinula je vezu i pustila da se osmaram...

"Vilenjaci." - slegao sam ramenima.
Onda izvadio drugu bocu iz svoje torbe.
"Dakle vesce, nastavljamo?"

,,Nego, šta se ovde kog vraga dešava?" upitala je Vargsona, uzimajući flašu i nakrećući. ,,Nije vino, ali dopada mi se."