Novi FRP-prva grupa

Mislis da je vecni led doastao vecnoj vatri rece, vatra u macu ozive i Adryanova ruka eksplodira

ruka je eksplodirala noseci bol...ali nije bilo vremena za bol...od onoga sto je ostalo formirao sam ledenu ostricu...voda gasi vatru...ma koliko jaka ona bila...

A onda se stvori novi mac rec Defion odsekavsi mu ostricu.

Skupio sam svu energiju, i moju i Boga tame. Postojala je velika mogućnost da spržim moć ali me nije bila briga. Mešavinu tame,agonije,bola,kontrole uma i negativne energije sam bacio na Templara koji je pao i završitao u agoniji. Izvukao sa sekiru, podigao njegov štit i oružje i odbacio ih daleko, zatim se pripremio za završni udarac.

Stao sam naspram nekromanta. Podigao svoj mac, i istovremeno smo udarili Templara...

I docekao ih je zid vatre koji je odbio njihovo oruzje koje je pocelo da se topi.

korenje iz zemlje me je obavilo i povuklo sa sobom stiteci me...skoro svu svoju energiju sam dala Adrijanu...

Defion izbaci jedan snop bvatre i spali skorenje Sarah

Prokletstvo,pomislio sam. Sekira je sada bila neupotrebljiva, te sam izvukao nož. ,,Vargsone, probaj da prizoveš vukove. ''

osetio sam priliv tople energije koja me je preporadjala...dobio sam snagu i odgurnuo demona leda od sebe na vatrenog demona presrecuci snop vatre koji je poslao na Saru tako da sam se izvukao...za sada...

Defion ponovo gadja vatrenim mlazom adryana koji vise nije imao ledenog demona

Tri planinska vuka su jos uvek bila tu, kruzila oko nas. Naredio sam im da ga napadnu, zakolju. Uniste ga. Oci su mi i dalje sijale ludackim sjajem. A meki, rezeci glas u mojoj glavi mi je govorio da treba iskupiti Templara, radije nego ga ubiti...

sada imam obnovljenu energiju pa moj demon vode koga usput prizivam gasi vatru...
i salje mlaz na Defiona...

Templar je mrtav. Sada mogu da legnem na ovaj pesak, ono što želim sve vreme. sAmo da da se odmorim...

Defion ga presrece jos jednim mlazom vatre i samo para izlazi

Defion gadja zemlju vatrom, i taj pesak postaje vatra.

Frknuo sam. Dohvatio sam svoju bocicu severne, vecito ledene vode i bacio je na demona. A onda shvatio da je sve ovo uzalud.

Okrenuo sam se i odsetao, usput povlaceci iz boce vodke koju sam poneo sa sobom... Svi moji saputnici su bili mrtvi, a ja sam bio nenaoruzan i sam u zemlji orkova... Lepo, kakva beskorisna pustolovina...

Blokirao je vatrenim mlazom, ostala je para

Defion napde jos jednim mlazom vatre

"Kako 'oces, brate" rekao sam mu. "Ja odoh, srecna dominacija svetom!"
Mrmljajuci sebi u bradu, pio sam dok je demon iza mene besneo...

Mlaz vatre je sprzio i njega sa ledja
Smesni mali ljudi i njihove gluposti, isti su ko i pre 10 000 godina.

Kada se plamen ispred drveta razisao nategnuo sam strelu i ispalio u delfionovom smeru, ka njegovom celu. Strela ga je pogodila tamo gde sam namerio.

Vrh strele se otopio.
Glupi smrtnice kako mislis metalom unistit vatru rece Defion bacajuci mlaz vatre na vilenjaka

S lakocom sam izbegao vatru i potrcao. trceci pokusao sam da komuniciram sa pustinjskim duhovima. Video sam shamane kako to radi na stotine puta. Vizije su pocele da mi se javljaju.
Uz gipki okret sam zapovedio pesku iza sebe da stane na put vatri. Poslusao me je.
Iza zaklona poceo sam starovilenjacku bajalicu prizivajuci kisu. Pesak se ispred mene pretvarao u staklo ali sam ja vec zavrsio.
"Nista se ne desava" pogledao sam ka nebu.
poceo sam da gubim nadu, ali mi se ozarilo kada sam video kap vode na ogrtacu. kisa je polako pocela i pretvarala se u plusak.
Dok je zastita od peska trajala presvukao sam plast i stavio ga obrnuto da bude siv spolja.
"DEMONU!!!" proderao sam se da bi me cuo pored sistanja vatre.
"SAD SI NA MOM TERENU!!"

(dajte,bre ko će sada igrati)

Osetio sam da napuštam telo, ali to je više bio bog nego ja. Mojim astralnim telom izbacujem lance na vatrenog demona.