Novi FRP-prva grupa

- Gara, vadi nas odavde! - viknuo sam

Tren kasnije, našli smo se na pola kilometra od planine, i zapanjeno gledali kako se ceo vrh urušava. Satanov oltar je konačno uništen, zatrpan ispod tona kamena da ga niko nikad ne vidi. Slavuj je dobio grobnicu veliku kao i njegova zloba. Konačno, sve je gotovo... Ustali smo, držeći se jedni za druge, i složno napravili znak Petnaestice, a onda se teleportovali nazadu kamp

Osetio sam kako moj medaljon podrhtava, i sledeceg trenutka, polutan i njegovi saborci su se stvorili u blesku svetlosti. Lazarius je bio zadovoljan sto ih vidi... Nisam postavljao pitanja.

Epilog:

U kampu su svi bili uzmuvani oko nas. Gildan i Sara su nam previjali rane. Sara se najviše muvala oko mene, iako nisam bio onaj sa najviše povreda. Seli smo svi oko vatre, Sara u mom zagrljaju, i Daju ispriča sve o našoj borbi.
- Dakle, konačno je gotovo Daju, - rekoh. - Bratstvu je kraj.
- Da, ali ne sasvim. Svi smo mi jedna porodica brate Eks, - reče Fotos, - tako da smo večno svezani.
- Šta ćemo sada? - upitah.
- Pa, Vaj i Daju će otići u Vajinu domovinu i tamo se smiriti, Sorfa, koliko znam, ide na sever, kući, El, Maja i Said će otvoriti radnju u Dandersonu, biće privatni detektivi, Magna, Ulgar i Jalu se vraćaju u centralne nizije, a mi ostali ćemo najverovatnije nastaviti da kasapimo Satanova čudovišta, ali prvo svi moramo da sačekamo da nam se rane zacele. Šta ćeš ti sada Ekse?
- Pa, još uvek imam nedovršen posao ovde. Kad zatvorim portale, videću već šta ću dalje.
- Ti ideš sa mnom kući! - reče Sara i zagrli me čvršće, i ja je poljubih.
- Došlo je vreme da idemo. - reče Daju. - Zbogom brate Ekse. Želim ti svu sreću na tvom putu. A zbogom i vama, prijatelji, - reče, obrativši se družini. - Čuvajte mi brata.
- Srećno i tebi Daju. Neka ti i Vaj nikad ne budete tužni.
Zagrlio sam se sa Sorfom i Garom, i uz Fotosovo ''Vidimo se uskoro!'', nestaše u trptaju oka.
Popio sam čašu vina, uzeo svoju opremu, zagrlio Saru i otišao nazad u šator s njom. Sad sam konačno bio miran...

Stigao sam na ostrvo, i već dva dana sam lutao po stenama,čekajući saputnike. Povremeno bi lovio i izviđao.

Jutra drugog dana osetih neki titraj u vazduhu,kao da je magijski. Krenuo sam da ga pratim i naišao na pećinu sa drvenim,starim vratima.

Iza vrata se cula neka buka.

Usao sam i srce mi je stalo.

Onaj prokleti izdajnik, mag Sling je sedeo pored vatrice,meditirajući, dok je drugi izdajnik, onaj kaplar severnjackog imena tupo buljio u mene, nipšta ne radeći.

Mag usta.

Hehe Kapetan Hundor, jos nam samo Lukren fali, ostatak cete je doziveo...nesrecan kraj.

,Cisto sumnjam,pseto', rekoh mu polako vadeći bodež natopljen otrovom iza leđa.

,Kaplare,za vas još ima šanse. Pređite na moju stranu i biće vam oprošteno'.

Ne tako brzo rece carobnjak iluzija sobe nestade i Hundor bide da je u pecini.
carobnjak i kaplar pobegoze uz hodnik.
Svuda duz hodnika su visili lesevi ljudi.

,Bogova mi. Zaboravio sam da on zna umetnost Iluzije'.

Pojurio sam u hodnik i ugledao čarobnjaka i kaplara. A ugledao sam i poručnicu Teru za koju smo šesnaest godina mislili da je mrtva. Vezanu.

Ne diraj moju zrtvu, konacnu krvnu zrtvu koja ce omoguciti povratak Satana

,Teško,teško..Morgathe ? '

,Kaplare,zamolio bih te da pređeš na moju stranu za Alaruan. Vidim da ste hipnotisani i da vas je ovaj pas hipnotisao, ali molim te, cuj me.

Ali on je moj, kaplare napadni ga!

Izvukao sam skraćenu musketu koju sam našao u planinama kada sam se probudio. Kaplar je možda sluga ovoga,ali sigurno ne svesno,pomislih. Neću ga ubiti.

Pucao sam mu u nogu,te odbacio musketu i izvadio nož.

,,Sada si moj, Slingu''.

Ma nemoj, oseti bol Kapetancicu rece carobnjak.
U yom trenutku bol proze svaki delic Hundorovog tela

Strašno je bolelo, bio sam totalno paralisovan i nisam znao šta ću. Poslednjom snagom sam probo maga i srušio se na kolena.

Jos jedna iluzija decace, rece carobnjak a ti moj slugo ustaj uklanjam ti bo iz noge

Pogled je, posle ko zna koliko vremena prestao da mi se muti. Momenat snage koju sam osecao nece trajati predugo. Ustao sam, izvadio mac, i, dok sam prolazio pored maga, zasekao sam ga iza kolena, iznenada...

,Konačno da se setiš'. Ali valjda zbog čini, i mene je bol prestao. Gotovo nesvesno sam nabijao čarobnjaka na nož,šutao ga,udarao i radio sve u kovitlacu besa i želje za osvetom.

jos jedna iluzija, svaka mi oduzima snage a sada rece Carobnjak priblizavajuci se zarobljenici i stavljajuci joj noz pod grlo bacite maceve ili ona umire.
Ako vas briga za nju razmislite da ce se prolivanjem njene krvi Satanov povratak zapecatiti.

Znao sam da će ona umreti, da sam je voleo i da Satan može doći nazad. Znao sam da kaplar mora biti žrtvovan zbog nje,iako mi je ta odluka teško. Gurnuo sam ga na njega i obojica su pali zajedno,zatim sam uzeo dvoručni mač koji je stajao na pećinskom zidu i probo. Obojicu.

Odvezao sam poručnicu. Izgledala je propala i deset godina starije,samo sa naznakama stare lepote. Upitao sam da li je dobro,ali je samo pokazala na grlo. Onaj prokleti mag joj je prerezao glasne žice,verovatno za neki prljavi eksperiment.

Izašli smo iz pećine i ja sam nastavio da čekam Lazariusa.

plovidba je bila duga
Dagoth, staro ostrvo, legenda kaze da su Stari bogovi tu prvo doplovili i da im je tu bio glavni grad do Velike bitke pre 10 00 gdina kad je unisten, Grupa se iiskrcala gde su sreli starog poznanika, Hundora za koga su svi mislili da je mrtav