Rejmond E. Fajst "Ratovi kapije sveta"

Vazarius ::Navika je cudo  . Ni ja nisam moga sebe da zamislim da citam na kompu, a na telefonu tek.... Ali sam i Rotusa i Sandersona preko fona i navukao se. U zadnje vreme sam se vratio na klasicne knjige.

Assassin ::Nosio sam i ja knjige u školu, ponekad. Čak sam i na časovima kada nema šta da se radi pomalo čitao, ali nekako nije mi to prelazilo u naviku.
Jer za razliku od tebe sam generalno posle prvog polugodišta prve godine (jer kontam da posle prvog polugodišta ljudi već počinju da se druže
sa ljudima koji im odgovaraju i ne idu više onako većinski svi iz odeljenja) počeo aktivno da se družim sa osobama koje su mi vremenom postali
najbolji prijatelji i koje su mi i dan danas najbolji prijatelji. A niko od njih ne čita, mada s svi gejmeri. Tako da nije bilo poente da sedim na odmoru
i čitam, kada je bilo toliko dobre zabave i druženja, ako me razumeš. A nekako to što sam na početku nosio knjige da čitam, a opet bio društven
i veoma komunikativan je doprinelo da me ljudi iz odeljenja cene, u smilu da vrednuju moje mišljenje i da me ne smatraju štreberom iako sam bio
dobar đak. Mada nikada štreber i nisam bio.
A što se lampe tiče već više od 10 godina nameravam da je nabavim od kako mi je stara crkla (pre 10 godina), tuga. Ahahahaha. 

Разумем   И ја сам до те тачке зезања у школи дошла, али много касније.  Јбг, ја сам се на почетку прве године спријатељила са једним момком и врло брзо смо постали добри, а онда и најбољи пријатељи, али је он отишао у другу гимназију и "оставио ме саму" са "фенсерима".  Он и ја смо се некако одмах нашли, јер је и он волео књиге, историју и релативно сличну музику.  Уз мене је почео да слуша екстремнији метал (то кажем врло поносним гласом и стасом   )   Онда сам упознала прво једну, па другу металку из другог одељења и почела са њима повремено да "висим" на одморима.  Али није то било то.  У трећој ми се вратио мој најбољи другар и све је било дивно и бајно и сјајно, почела сам и са другима много више да се дружим (додуше, са другима сам и раније почела да се дружим) и стварно ми је искуство у средњој било дивно.  Мој је једини проблем што никада нисам могла да учествујем у класичним генерацијским причама попут колико се ко напио, ко се провео како на којој журци, ко се са ким креснуо итд.  Није да сам била као амиш који никада главу из куће промолио није, али просто: док је 97% њих из одељења излазило на "фенси" места, ја сам понедељком и петком била у КСТу (понедељком је, колико ме сећање служи, био Hard'n'Heavy), Holidayu, Venomu, Voodoo и на сличним местима, о чему нико није хтео да слуша    Иако сам од ранијих ногу волела да пијем пиво и добру домаћу ракију, нисам имала пијанства за препричавање, јер се нисам глупирала и претеривала, па ни ту баш нисам могла да анимирам већину.  А о својим сексуалним искуствима свакако нисам имала намеру да причам са људима из одељења.  А и мој смисао за хумор већина њих није капирала, као ни мене саму уосталом.  Ја сам била њима досадна и они мени.  После неког времена, кад смо се навикли једни на друге (кад сам за длаку смањила своју намћорасту фазу), све се променило и уклопила сам се у одељење.  Са сваким због нечег другог, али генерално смо били јако лепа заједница, сви дошли с конца и конопца (ишла сам у школу која је те године, кад је моја генерација пошла у први гимназије, отворена, па смо се измешали од људи из Младеновца и Обреновца, до људи из Земуна, НБга, Миријева...).  Временом сам почела све више да се дружим са девојком која ми је постала најбоља другарица (пријатељ, јелте) (она која је сад већ бивша хахахаха), па сам уз њу постала мало више "фенси" односно нормална, што би рекли другари из одељења .  Једном сам чак и маскару ставила и дошла у школи у некој хаљиници и 'ладно су се скупили око мене и мушки и женски да коментаришу како су ме једва препознали, јер личим на нормално биће а не на вештицу     Ех, каква су то времена била, некад ми баш недостаје тај период *уздах*

Пс. ако нећеш праву лампу, а ти бар купи ону лампицу коју закачиш за књигу и уз коју сасвим лепо може да се чита   (цар, 10 година не купује лампу  )

I sam imam taj čudan problem, ako ga tako mogu nazvati. Imam veoma solidno pamćenje, ali kada se upoznam sa nekim , često mi se desi da
toj osobi ne upamtim ime. Kao da ga prečujem. Pozdravim se sa nekim, rukujem i razmenim imena, a već 5 sekundi kasnije se pitam "Kako reče
da joj je ime?". 

Била је једна много слатка и симпатична девојка, другарица моје другарице, коју сам пре сто година упознала не знам ти ни ја где.  И често сам је у граду виђала.  Сваки пут би девојка сва срећна пришла, изгрлила ме и изљубила са све оним "Па де си, Јецо, драга моја" и слично.  А ја сваки боговетни пут заборавим њено име и сваки пут се довијам како да причам са њом без да јој име спомињем, иако она моје спомене бар 5 пута у току разговора.  Што је најгоре, другарица преко које сам девојку упознала зове се исто као и ја - Јелена, а и та слатка девојка је исто Јелена, али просто никако нисам могла да запамтим да је она трећа Јелена и то ти је.  И сваки пут питам ту другу Јелену како се девојка зове    Сад јој знам име, али лика не могу никако да се сетим 

Veštac ima konfuzan kraj koji uglavnom mogu da protumače oni koji poznaju legendu o kralju Arturu. Sapkovski je generalno uzimao ideje iz raznih priča i
legendi i ubacio ih u serijal. Hobit mi je verovatno omiljena knjiga. Imam izdanje koje je moje godište, sa starim prevodom čini mi se, punim čudnih i detinjih izraza. 

Шта ту има да се тумачи: Гералт и Јенефер су преживели и тачка

Легенда о краљу Артуру са свим својим верзијама је нешто што ме је прво заинтересовало на читање кад сам била дете (поред бајке Срећни сат и Баш Челик).  Одавно ништа о Артуру нисам читала, богами.  А ни гледала омиљени ми цртани филм Мач у камену 

Хобита имам у Нолитовом издању из 1975. (нисам имала појма која је година у питању, морала сам да изгуглам, наравно  ) и огромна ми је жеља да и Господара набавим у њиховом издању са тврдим корицама.  Имам Стилосово издање са меким корицама и јако лошим повезом где странице лако испадају.  Још је Нолитов превод многоооо бољи.  Нашла сам пре две или три године на Сајму све три књиге, јако очуване и то са мапама које чак нису ни пожутеле, али су коштале 5.000,00 (цео комплет) и нећкала сам се, нећкала и на крају нисам купила.  Ваљда нисам била толико при парама.  Али дефинитивно бих књиге узела опет да читам кад набавим то дивно издање

Da li treba da shvatim da ti Gospodar prstenova i nije nešto posebno draga knjiga ili? 

Схвати то овако: свакако ми је Хобит дражи   Ма, одличне су књиге и била сам одушевљена док сам их читала, и филмовима сам била одушевљена, али Билбо је Билбо.  Намћори се препознају и одмах заволе

Iskren da budem nisam ni obratio pažnju da je napisao tu knjigu: The Chronicles of Pug, mada sam više puta pogledom preleteo preko njenog imena na vikipediji. 
Xmm,xm, moraću još da istražim o tome, da vidim kako stoje stvari i da li i koliko prvo ostalih knjiga mora da se pročita pre te, ali sve u svoje vreme.
A kada smo već kod Fajsta, a inače ovo i jeste tema u vezi Fajsta, izašla je pre neki dan vest da se razmatra snimanje serije o Sagi za... Evo linka, mada nije nikakva
velika objava: The RiftWar Saga series news!

Другар ми је открио један детаљ из Паговог живота који ме страшно тера да читам Фајста даље.  На основу тога има да га измољакам, циљајући на то да ми је одао један битан детаљ, да ми донесе бар неколико књига следећи пут кад се будемо срели (у децембру)    Верујем да ваљају, бар он рече да су страшно занимљиве и управо завршава 20. и не знам коју по реду.  Мада се не баве све Пагом ваљда.

Heh, slušam rok, pop, metal itd. Ali ovo što si mi poslala, ovaj black metal nije po mom ukusu, drugim rečima ne znam kako možeš uz ovu muziku da
čitaš! Meni bi odvuklo pažnju 100% Baš je suprotna od blagog i harmonično mirnog!  Ovako bi mi nešto najviše odgovaralo, baš naletoh pre neki dan:

Нормално да је супротно од благог и хармонично мирног    Не можеш буку градског превоза и хистеричних људи да замаскираш нечим благим и мирним   Ово што си ти окачио је предивно, али никако за превоз, само за интимну атмосферу собе или парка (и ја читам по парковима или НБг кеју, на пример).  А нешто овог типа:

Они су спој твог благог и хармонично мирног и мог "за превоз подношљиво"     Јако су слични Summoningu, који је исто сјајан за превоз.  Генерално, има много сјајних амбијенталних блек бендова и албума.  Само је проблем што никако да почнем да се бакћем скидањем музике (Csejthe сам имала од раније) или пребацивањем са диска на комп па на телефон, а пуштање преко YTa ми поједе нет брзо (на YT има неколико сјајних плејлиста са амбијенталним блеком).  

Волим још да пустим и нешто овог типа, јер сјајно иде уз фантастику   : 

Heh, ti si baš rigorozna u nekim stvarima.  To kada se praviš da ne vidiš poznanike u prevozu je uobičajena stvar za većinu ljudi u raznim situacijama. Mada ne bih
napuštao autobus zbog nekoga. Eto, jedan od razloga zašto ne čitam u autobusu jeste taj da mogu da se ispričam sa ljudima, ako želim.  Mada sam već pominjao
verovatno, meni vreme u autobusu služi da slušam muziku i razmišljam, ispričam se sa poznanicima time ispunivši normu socijalizacije sa svetom i naravno da spavam
ili barem dremam,  A ako mi se čita knjiga, koju imam kod sebe i ne mogu da dočekam da dođem kući, odem lepo u park i sednem. 
Uzgred, ranije mi se dosta puta dešavalo da sretnem ljude  u autobusu koji čitaju ili pričaju o fantastici. Te da se priključim razgovoru i uvek su se ljudi obradovali kada
naiđu na nekoga ko je fan isto i sa kim mogu da razmene reč dve. Valjda smo retka vrsta i nekako imam osečaj da kada se dva fana fantastike sretnu, i prepoznaju
u većini slučajeva nastupi prijatan i pozitivan razgovor. Kao kada bi se dva velika fana nekog sportskog kluba srela. 

Јој, да знаш да јесам 

Види, кад би тај неки познаник био неко ко воли да чита књиге и са ким бих могла да причам о књизи коју читам(о), радо бих прекинула читање.  Али то је баш ретко кад случај.  Једном, прошле или чак претпрошле године, пресретне ме друг из средње школе у трамвају, један од ретких начитаних, и крете да причом о књиги коју читам.  Тад сам читала Гемела на енглеском и укратко му препричала Скитаоца.  Он мртав 'ладан кренуо за мном, живимо близу једно другог, али он живи десно од станице а ја лево, и као "Ај ми одмах даш књигу да читам, таман сам не знам ти ни ја шта завршио".  И дам му ја књигу.  Кад њега нема после да се јави да је врати.  Јавио ми је да му се не допада Скиталац нарочито и рекао да ће ми књигу вратити, а мени послати његов списак књига, па ако хоћу нешто од њега да позајмим да му се јавим.  Наравно да ми није послао тај списак и наравно да га јурим за ту књигу већ неко време.  Руку на срце, и ја сам пар пута рекла да ћу га звати да ми је снесе, па нисам, али ако је могао буквално да ме прати до куће непозван да би позајмио књигу, онда и те како може исто тако да дође да је врати.  Узећу је кад тад, знам да је он неће изгубити или бацити, али просто ме је толико изнервирало то ноншалантно понашање побратима који воли књиге да... не знам ни ја шта    Е то је био један једини случај да сам срела познаника који воли да чита и ког занимају књиге.  Сад ме једино маторци пресрећу да похвале како је лепо видети младу особу која чита у превозу и слично   Слатки су ми, ако ме не гњаве превише.  Мислим, ако видиш да читам, што ме гњавиш 20 минута и одвајаш ме од те исте књиге која ти је поглед привукла.

Ako ikada budem sreo devojku u autobusu za NBG, kako sedi i čita Fajsta ili Vukodava, dok se iz slušalica koje ima u ušima čuje neki black metal,  neću prići i reći
"Zdravo, možda grešim, ali igraću na sreću ovde i pitaću te da li si ti Jelena?" Da ne bih dobio besan "You wanna die boy?   " pogled. 

Свечано и јавно дајем на знање да те неће сачекати такав поглед, а ни нешто горе    Јер некако би било скроз слатка цела ситуација, па би се и моје намћорасто ја обрадовало    

Пс. У 98% случајева у питању је трамвај ка НБгу

Zar postoji neko ko ne voli Harija? Mislim da je to moja "Prva ljubav" (ali ne najveća) kada su knjige u pitanju!  Počeo sam sa njim u šestom razredu,
kada su ga štampali i prodavali uz novine (kasnije se ispostavilo da nisu imali prava za to). U biblioteku sam se originalno i učlanio da bih uzeo šesti deo
Harija!!! Prva godina srednje sam bio i imao sam pet delova kupljenjih što uz novine što preko nekim mini sajmov, falio mi je šesti, a valjda je šesti deo tek izašao i 
otrčao sam u biblioteku da proverim da li ga imaju, rekoše da imaju tri primerka, rekoh da odu da provere jer se neću učlaniti ako nemaju! Ahahahah!
I tako je počela moja priča sa biblitoekom! Bio sam veliki fan Harija. Prvu knjigu pročitao 4 puta. Drugu i treću po 3, četvrtu 1-2, petu 2 puta, šestu
čak 3, a onda je došao red na poslednju knjigu, koju sam pročitao samo jednom, za dva dana, bio je to vikend posle škole. Od kada sam zaklopio
poslednju stranicu više nikada nisam dotakao Hari Poter knjige. Bio je to kraj jednog dela mog života. Na kraju sam odgledao filmove do kraja.
Hari Poter je označio jedan veliki deo mog života, od početka zrelijeg odrastanja do punoletstva. Slobodno mogu da kažem da sam zajedno sa knjigom,
tj. likovima iz nje i sam sazrevao. A i da me nijedan serijal nije toliko puta rastužio kao taj, mada to nije najtužnije od fantastike što sam imao
prilike da iskusim. Tako da da, bio sam veliki fan Harija Potera. Odlgedao sam i filmove, a i igre prelazio. 
Doduše nisam pročitao ove "nove" knjige. Kvidič kroz vekove i ostalo, kao i Ukleto dete. Mada ću, nekada.

Дакле, званично: ју ар мај њу бест френд    

Као клинка сам читала понекад, којешта, али нисам баш била загрижени љубитељ књиге, на шта је моја сирота мајка очајавала.  И договори ти се она са дедом једног децембра да ми за Нову годину купе по књигу.  Купили су ми прва два дела Харија Потера, мислим да је то био дочек 2000. године.  Јао што сам била надурена што сам књиге добила за Нову годину, па немаш појма!  Но, кренем да читам прву књигу и после две странице - заљубим ти се ја у Харија Потера и у књиге!  Остало је историја    И ја сам прве четири књиге прочитала више ни сама не знам колико пута!  Годинама сам зими почињала јово наново да ишчитавам књиге, јер некако ми оне најбоље иду уз зимску атмосферу (које баш и нема како сам ја замислила, али ајде): снег, напољу бело и хладно, у соби вруће уз добар чај или топлу чоколаду, тишина, нико ме не дира и не узнемирава, а у глави ја у одори Слитерина јашем метлу око Хогвортса    И ја сам, исто као и ти, последњу књигу само једном прочитала.  Страшно је било завршити тај серијал.  И то на такав начин.  Ем су ми убили Сиријуса Блека (не знам због чега, али он ми је убедљиво најомиљенији лик, уз Лупина), ем су ми убили Снејпа    Мада није због тога тужан крај, него због само "краја".  Знам да знаш на шта мислим

Наравно да сам филмове гледала (ах та дивна музика) и игре играла (још увек их имам на дисковима).  Мислим да нисам све игре набавила, али мораћу то да променим.  После све ове приче, нешто везано за Харија морам да урадим што пре 

Донео ми је другар овог лета неке ђаконије из ХП света: огрлицу time-turner (скроз ми је блокирао мозак, никако не могу да се сетим превода), шал са Бандитовом мапом и новчаник за ситнину у облику Хедвиге    Зна шта његова зрела другарица воли    А ја била узбуђена као мало дете, оно које није добило позив за Хогвортс: "because as we all know, Voldemort wiped out all the Ministry's records of muggle-born wizards and witches born from 1985-1998" 

P.S. Kad ti pišem odgovor na post prođe i po 40 minuta dok sve iskucam, prekopiram, citiram i ostalo!

Знам  

Rusalka ::
Али ми се зато релативно допала варијанта kindle e-reader-а.  Другар један има, уопште није лоша ствар.  Није баш да сам претерано одушевљена, али на том чуду бих, рецимо, могла да читам.  Бар ми се чини.

Rusalka ::
Разумем   И ја сам до те тачке зезања у школи дошла, али много касније.  Јбг, ја сам се на почетку прве године спријатељила са једним момком и врло брзо смо постали добри, а онда и најбољи пријатељи, али је он отишао у другу гимназију и "оставио ме саму" са "фенсерима".  Он и ја смо се некако одмах нашли, јер је и он волео књиге, историју и релативно сличну музику.  Уз мене је почео да слуша екстремнији метал (то кажем врло поносним гласом и стасом   )   Онда сам упознала прво једну, па другу металку из другог одељења и почела са њима повремено да "висим" на одморима.  - Једном сам чак и маскару ставила и дошла у школи у некој хаљиници и 'ладно су се скупили око мене и мушки и женски да коментаришу како су ме једва препознали, јер личим на нормално биће а не на вештицу     Ех, каква су то времена била, некад ми баш недостаје тај период *уздах*

Rusalka ::
Пс. ако нећеш праву лампу, а ти бар купи ону лампицу коју закачиш за књигу и уз коју сасвим лепо може да се чита  (цар, 10 година не купује лампу  )

Rusalka ::

Шта ту има да се тумачи: Гералт и Јенефер су преживели и тачка

Rusalka ::
Хобита имам у Нолитовом издању из 1975. (нисам имала појма која је година у питању, морала сам да изгуглам, наравно  ) и огромна ми је жеља да и Господара набавим у њиховом издању са тврдим корицама.  Имам Стилосово издање са меким корицама и јако лошим повезом где странице лако испадају.  Још је Нолитов превод многоооо бољи.  Нашла сам пре две или три године на Сајму све три књиге, јако очуване и то са мапама које чак нису ни пожутеле, али су коштале 5.000,00 (цео комплет) и нећкала сам се, нећкала и на крају нисам купила.  Ваљда нисам била толико при парама.  Али дефинитивно бих књиге узела опет да читам кад набавим то дивно издање

Rusalka ::
  Нормално да је супротно од благог и хармонично мирног    Не можеш буку градског превоза и хистеричних људи да замаскираш нечим благим и мирним   Ово што си ти окачио је предивно, али никако за превоз, само за интимну атмосферу собе или парка (и ја читам по парковима или НБг кеју, на пример).  А нешто овог типа:



Волим још да пустим и нешто овог типа, јер сјајно иде уз фантастику  :

Rusalka ::

Једном, прошле или чак претпрошле године, пресретне ме друг из средње школе у трамвају, један од ретких начитаних, и крете да причом о књиги коју читам.  Тад сам читала Гемела на енглеском и укратко му препричала Скитаоца.  Он мртав 'ладан кренуо за мном, живимо близу једно другог, али он живи десно од станице а ја лево, и као "Ај ми одмах даш књигу да читам, таман сам не знам ти ни ја шта завршио".  И дам му ја књигу.  Кад њега нема после да се јави да је врати.  Јавио ми је да му се не допада Скиталац нарочито и рекао да ће ми књигу вратити, а мени послати његов списак књига, па ако хоћу нешто од њега да позајмим да му се јавим.  Наравно да ми није послао тај списак и наравно да га јурим за ту књигу већ неко време.

Rusalka ::
Као клинка сам читала понекад, којешта, али нисам баш била загрижени љубитељ књиге, на шта је моја сирота мајка очајавала.  И договори ти се она са дедом једног децембра да ми за Нову годину купе по књигу.  Купили су ми прва два дела Харија Потера, мислим да је то био дочек 2000. године.  Јао што сам била надурена што сам књиге добила за Нову годину, па немаш појма!  Но, кренем да читам прву књигу и после две странице - заљубим ти се ја у Харија Потера и у књиге!  Остало је историја    И ја сам прве четири књиге прочитала више ни сама не знам колико пута!  Годинама сам зими почињала јово наново да ишчитавам књиге, јер некако ми оне најбоље иду уз зимску атмосферу (које баш и нема како сам ја замислила, али ајде): снег, напољу бело и хладно, у соби вруће уз добар чај или топлу чоколаду, тишина, нико ме не дира и не узнемирава, а у глави ја у одори Слитерина јашем метлу око Хогвортса    И ја сам, исто као и ти, последњу књигу само једном прочитала.  Страшно је било завршити тај серијал.  И то на такав начин.  Ем су ми убили Сиријуса Блека (не знам због чега, али он ми је убедљиво најомиљенији лик, уз Лупина), ем су ми убили Снејпа    Мада није због тога тужан крај, него због само "краја".  Знам да знаш на шта мислим

Rusalka ::
Наравно да сам филмове гледала (ах та дивна музика) и игре играла (још увек их имам на дисковима).  Мислим да нисам све игре набавила, али мораћу то да променим.  После све ове приче, нешто везано за Харија морам да урадим што пре  

Rusalka ::...because as we all know, Voldemort wiped out all the Ministry's records of muggle-born wizards and witches born from 1985-1998" 

Assassin ::

Rusalka ::
Хобита имам у Нолитовом издању из 1975. (нисам имала појма која је година у питању, морала сам да изгуглам, наравно  ) и огромна ми је жеља да и Господара набавим у њиховом издању са тврдим корицама.  Имам Стилосово издање са меким корицама и јако лошим повезом где странице лако испадају.  Још је Нолитов превод многоооо бољи.  Нашла сам пре две или три године на Сајму све три књиге, јако очуване и то са мапама које чак нису ни пожутеле, али су коштале 5.000,00 (цео комплет) и нећкала сам се, нећкала и на крају нисам купила.  Ваљда нисам била толико при парама.  Али дефинитивно бих књиге узела опет да читам кад набавим то дивно издање

 ASSASIN

I moje je izdanje Nolitovo, ali dosta mlađe, iz 1991 je. A i sam sam na sajmu našao to izdanje Gospodara sa sve mapom i nisam isto želeo da ga uzmem jer
je prevelika cena, a nije mi se cenkalo sa preprodavcima jer ne volim da se cenkam, a i  doduše da budem iskren već imam jedino izdanje Gospodara
koje sam oduvek želeo i to novo novcato, Esotherijino. Sada mi treba
samo Silmarilion od njih, ali ne mogu nigde da ga uhvatim novog, očuvanog po pristojnoj ceni. Uzgred sada na sajmu će izaći, konačno, novo izdanje
Gospodara i deluje sasvim pristojno i prijatno, kažu da je poboljšani prevod ovog mog Ezoterijinog. Negde do 5.000 je, što je opet mnogo.


I meni se svidja novonajavljeno izdanje Gospodara prstenova. Cena je 4300 sajamska cena. Knjige su ukoricene sa ilustrracijama i dobije se i kutija. Tako da nije uopste mnogo za tako nesto... Realno gledano.

Као клинка сам читала понекад, којешта, али нисам баш била загрижени љубитељ књиге, на шта је моја сирота мајка очајавала.  И договори ти се она са дедом једног децембра да ми за Нову годину купе по књигу.  Купили су ми прва два дела Харија Потера, мислим да је то био дочек 2000. године.  Јао што сам била надурена што сам књиге добила за Нову годину, па немаш појма!  Но, кренем да читам прву књигу и после две странице - заљубим ти се ја у Харија Потера и у књиге!  Остало је историја    И ја сам прве четири књиге прочитала више ни сама не знам колико пута!  Годинама сам зими почињала јово наново да ишчитавам књиге, јер некако ми оне најбоље иду уз зимску атмосферу (које баш и нема како сам ја замислила, али ајде): снег, напољу бело и хладно, у соби вруће уз добар чај или топлу чоколаду, тишина, нико ме не дира и не узнемирава, а у глави ја у одори Слитерина јашем метлу око Хогвортса    И ја сам, исто као и ти, последњу књигу само једном прочитала.  Страшно је било завршити тај серијал.  И то на такав начин.  Ем су ми убили Сиријуса Блека (не знам због чега, али он ми је убедљиво најомиљенији лик, уз Лупина), ем су ми убили Снејпа    Мада није због тога тужан крај, него због само "краја".  Знам да знаш на шта мислим

ASSASIN

Kada sada razmislim, mislim da sam samo jednom u životu čuo da je neko kritikovao Harija Potera i to kada sam bio da radim i odmaram na  moru,
jun ove godine, pa su kolege, moje godište, diskutovale neku priču koja se pojavila da bi Hari Poter mogao da se uključi u lektiru za osnovnu školu. Smatrali su da je to nepotrebna stvar i da mogu mnogo bolje i poučnije da se ubace, nisam imao snage da se raspravljam, mada su likovi generalno gotivni. Osim toga nikada nisam čuo da je iko rekao išta loše o Hariju Poteru i tom magičnom svetu!
A zimsko iščitavanje Harija mi je tradicija, barem početnih knjiga. Kasnije se to promenilo, sada mi je tradicija da na par godina zimi iščitavam Gospodara,
pa posle da ga odlgedam. Milina. Gospodar, toplota doma, čaj, sankanje, ko bi odoleo. Mada mi zvanično zima već godinama nije omiljeno godišnje
doba, spala je na poslednje mesto. Što se Snejpa tiče, tu moram priznati da mi je glumac koji ga je glumio doprineo da zagotivim tog lika u neku ruku.
Sve  dok nije avada kedavra Dambldora! :O Tri puta! (Jer sam tri puta čitao Polukrvnog princa).
Znam na šta misliš kada kažeš (napišeš) "kraj" ne volim završetke, umeju teško da mi padnu.


Harija sam citao do cetvrtog dela. Iskreno, zainteresovao sam se tek poslse prvog filma. Onda jos nije izasao peti deo, pa je nastupila srednja skola, i ja sam izgubio interesovanje. Procitane knjige smatram za jedne od najlepsih uspomena iz detinjstva. Kasnije nikada nisam zavrsio ni knjige ni filmove, znam samo ko je umro u principu jer su neki drugari dosli bukvalno uplakani u skolu. Ne zeleci da upropastim te uspomene niakad nisam nanovo iscitavao. Tako da mi vecito visi u nekom dalekom planu da iscitam do kraja sve.

P.S.

Ne umem lepo da oynacim dva citata dve raylicite osobe jedan za drugim, pa sam improvizovao boldom... Tako da Ubico sredi malo da bude preglednije