Novi FRP-prva grupa

''Sara, zovem se Sara.''Bilo je neceg neobicnog u njemu.Kao dodir kamena koji zraceci hladnocu vapi za toplotom.''Malo pomoci?''-upitah uz osmeh koji mi se oteo pre nego sto sam se obuzdala.Pokazala sam na njegov polozaj tela.

- Nikad nisi bia u lotosovom sedu, zar ne? - rekoh ljubazno.
- Ovako. Moras da ucvrstis teziste. Ledja ti moraju biti prava, ali istovremeno i opustena. To je laki deo. Noge ti moraju biti ukrstene tako sto prvo savijes levu nogu, pa preko nje na isti nacin savijes i postavis desnu. U pocetku, dok ne istegnes misice listova, butina i, ovaj... donjeg dela ledja, prilicno je bolno, i lako dobijes grceve.
Radi nje, kako se ne bi vise mucila, samo sam klekao i seo na pete. Brzo je uradila isto sto i ja, ocigledno joj je ovaj sed bio mnogo laksi.
- Mozda je ovako bolje, - rekoh joj. - Uzgred, Sara je jako lepo ime.

Osmeh mi je neprestano prelazio preko lica pri pogledu njegovih crnih ociju.''Hvala.I tvoje je ''.Setila sam se da to nije njegovo pravo ime.'' Ako ga se setis naravno''. Najgluplji komentar ikada.Sad sam se bas zapetljala.''A koje su to tvoje moci?''Trudila sam se da se nekako izvucem.

- Ne brini, ne zameram ti. U stvari, "Eks" je skracenica od "ekselion", runski simbol za nepoznato. Moja braca i sestre imaju imena licna mom. A moja moc, to je telekineza. Tako je magovi zovu. Ja je zovem umno dejstvo. Hoces li da cujes kako sam je dobio? - upitah je, i iznenadivsi samog sebe. Zasto kog djavola zelim da ispricam kosmare koje sam proziveo? Zasto se otvaram ovom prelepom, dobrom stvorenju koje do danas nisam sreo? Kakava je ovo toplota koja me prozima? Nisam znao, ali potreba da joj pricam, da je drzim uz sebe, tu, blizu, bila je jaka...

''Ekselion, tako se izgovara?Da naravno da zelim da cujem.''Sta mi je?Pre nekoliko dana nisam mogla ni rec da progovorim nisakim a sada vodim razgovor prozet slobodom i toplinom kao da to oduvek radim.

- U redu onda. - rekoh joj. duboko sam uzdahnuo, i poceo da joj pricam svoju pricu, o Sarnasu, Nekromantima, i pobuni koju sam poveo, nastanku mog nadimka Tamnosen (nastao od crne krvi izopacenih strazara kojom sam bio prekriven dok sam se probijao do tamnica), o bolu, budjenju moje moci, Bratstvu, konacnoj slobodi i osveti koja nas goni. Oci su mu bile zatvorene, kako mi ne bi videla suze. Dok sam joj govorio, breme koje godinama nosim je lagano pocelo da se smanjuje. Cutala je kad sam zavrsio.

To je i bilo sve sto sam mogla da radim.Da cutim.Vecnost vilenjaka te na svasta pripremi.Ne i za ovo.Mislila sam samo na sebicluk svog naroda, na one koji misle da je samo njima potrebna zastita.Ovo mi je bilo konacno razuverenje.Trazila sam nacin da ga utesim ,da ga umirim bilo kako.Srce mi se cepalo.Zatvorio je oci da mu ne bih videla suze ne moras biti vilenjak da bi to shvatio.Ako nije izgubio tu sposobnost onda mozda...
Krenula sam glavom prema njemu a moje usne su trazile njegove...Bilo koji nacin...

bio sam iznenadjen kad me je poljubila. Bogovi, ako vas ima, ovo je bilo prelepo. Nisam mogao ni da naslutim da je nesto ovako lepo moglo da postoji. U tom trenutku, za mene postojala samo ona - Sara od Labe, sumski vilenjak, osoba koja je u meni probudila vatru za koju sam mislio da je davno ugasla, i unistena. Vise mi nije bilo hladno. Uzvratio sam poljubac sto sam bolje mogao.

Dusa je slavila ,telo se u potpunosti predalo ,a um je zanemeo.Bio je tu ,ja u njegovim rukama.Slomljeno srce koje mogu da izlecim.Samo je on bio stvaran samo on tu.Zelela sam da ovo traje zauvek.Mislim da vise nikada necu osetiti hladnocu.

Za trenutak sam se osvrnuo oko sebe, dok sam je drzao u narucju. Nisam zeleo da nas ostali [rekinu. Jos je bilo rano, ali ostali bi mogli ustati svakog casa.
- Sara, mozemo li da se povucemo negde gde nas ostali nece prekidati? - upitao sa je nezno. Nisam zeleo da je pustim iz narucja. Moju sumsku vilu, moju svetlost. Shvatio sam osecaj koji me je prozimao, isti onaj osecaj koji je sjedinjavao sestru Vaj i brata Dajua, a koji je meni bio nedokuciv i nerazumljiv. Shvatio sam da jesam zaljubljen...

Izasao sam iz satora da pokupim par strela da ih ostrim i doterujem kad sam video neko cudo...
eks je pricao sa sumskom vilom, a onda su se... "Poljubili?!"
"Vidim vas dvoje se upoznajete?"
Uputio sam im uz osmeh.

Pocrveneli smo, i pogledali se.
- Vidis na sta mislim?

''Naravno,idemo''Ljubav je pulsirala u meni i uzivala sam u svakom otkucaju.''Sve dok smo zajedno'' mozemo i do kraja sveta.Bila sam zaljubljena...

"Ta dobro necu vas prekidati u, khm... poslicu." tu nisam vise mogao da zadrzim osmeh
"imate pecinicu 50 metara od kampa severno. Jako mali ulaz ispred je grm."

- Hvala Gildane... Valjda...
Pogledao sam svoju Vilu. Pribila se uz mene, sto mi se jako dopalo, i krenuli smo ka pecinici. Dok sam je drzao, osecao sam se snazno, radosno, ushiceno. Ipak ima mnogo lepsih stvati od osvete za mene. Knacno sam imao na cemu da zahvalim bogovima...

Krenuli smo polako i kao da poznajemo jedno drugo oduvek.Ja privijena uz njega on ponasajuci se zastitnicki kao i svaki muskarac.Osecala sam sunce u sebi koje je zarilo kako smo se priblizavali odredistu.

gledao sam ih kako odlaze. Nastavio sam ka oruzarnici. Nesto je stojalo na grani.
witcher je sve posmatrao sa drveta.
"withceru nisi mogao bolju grupu da napravis." uputio sam mu uz osmeh.

Dosli smo do pecine. Zastao sam na ulazu, nesiguran u to sto sledi. U trenutku, hiljadu misli mi je letelo kroz glavu. Sta sad? Da li cu pogresiti u necemu? Moja vila me je cekala na ulazu, samo korak dalje. Vragolasti sjaj u njenim ocima privlacio me je kao svetlost lampe nocnog leptira. Progutao sam knedlu, osmehnuo se i usao za njom. Ubrzo su nasi uzdasi ispunili pecinu. Konacno, konacno sam se osecao zivim. Zbog nje

Cekala sam ga.Za trenutak kao da je oklevao.Neka me Majka kazni ako nisam i ja.Zelela sam da bude savrseno.O, i bilo je.Nas dvoje kao jedno.Duse su nam se isprepletale kao i tela.Najsavrseniji tren moga zivota.

Lezali smo u pecini, prekriveni njebim plastom i mojom tunikom. Kao da sam konacno nasao nesto sto mi je stalno izmicalo. Nasa misija, bratstvo, slavuj, sve je nestalo. Ostala je samo ona.
- Volim te, Sara, i voleo sam te, cak i pre nego sto sam te sreo. Sada verujem u Naum, u Sudbinu. Kleo sam je zbog svoje patnje, a sad joj se klanjam - poslala mi je tebe...

Radost zivljenja.Moc ljubavi.Sunce strasti...Sve se stopilo u njegovom liku...Moje zelje ,nadanja ,snovi...on je meni bio sve pod svetloscu ali i kada sunce zadje...
''Poznajem te, hodao si u mojim snovima kao neuhvatljiva sen, a sada si tu i necu napustati tvoj zagrljaj.Volim i ja tebe.''

Bilo je podne kad smo izasli niz pecinice. Hodali smo lagano, bez zurbe, pripijeni jedno uz drugo. Njeno krhko telo kao da je bilo produzetak mog sopstvenog, a njena dusa sva ona toplina za koju sam mislio da mi nije sudjena. Pocela je da mi prica o svojoj sumi i natodu, kada me je, na ulazu u kamp, Gildan pozvao u svoj sator. Nerado sam joj pustio ruku, i rekao da moram da idem, na sta mi je rekla da ce me cekati u svom satoru, i da navratim sto pre. Poljubio sam je, a onda otisao kod Gildana.

Video sam da nerado pusta devojku.
Kada je usao u sator upitao sam ga sa osmehom
"i kako je bilo?"

- Izvini Gildane, ali neke stvari se ne govore. - rekoh blago pocrvenevsi. Jedva sam se odupro porivu da stavim masku. - Kako ti mogu pomoci?

interesuje me tvoje poreklo. jel znas mozda ko su ti bili roditelji?