Novi FRP-prva grupa

Bilo ih je dvadesetak, premalo da bi me savladali. Dvojicu sam pogodio svojim bodezima, a trojicu proburazio svojim macevima. Moj zmijski stil mi je omogucavao da s lakocom izbegavam njihove trapave napade. Hundor me je prenerazeno gledao kako ih obaram poput trave, bez ikakvog napora. Ostalo ih je samo osmoro kada se celavi svestenik sa obrednim nozem sabrao i viknuo:
Stani ubico! Jos jedan korak, i on umire! - rekao je, prislonivsi Hundoru noz na grudi.
Nasmejao sam se ispod maske, zloslutno i promuklo, i ispruzio ruke. Kultisti su prekasno shvatili da lebde, par metara iznad zemlje, na bezbednoj udaljnosti od Hundora.
- Umrite, prokletnici! - viknuo sam, a onda poceo da stezem pesnice. Uskoro se culo tiho, ali primetno krckanje kostiju, dok su se njihove lobanje ulubljivale. Vristali su u agoniji. Hundor mi je rekao da prestanem, ali sam ga ignorisao. Prekrila nas je kisa krvi kada su im glave eksplodirale, a tela su im, kao dzakovi krompira, pala na zemlju.

Umom sam pokidao veze koje su drzale Hundora, a onda mu dao moj ogrtac da se pokrije. Nista nije rekao, samo me je posmatrao pogledom punim prenerazenosti, zgadjenosti i zahvalnosti. Okrenuo sam se ka mrtvim telima, i rekao, glasom mertvim i tupim:
- Ja sam jedna od vasih zrtvi, i jedan od vasih dzelata. Mi dolazimo po vas.
Nakon toga, u vazduhu sam napravio znak Petnaestorice, i bas kad sam hteo da pitam Hundora da li je u redu, ugledao sam iza drveta prebledelo Gildanovo lice.
- Dodjavola, - rekoh skidajuci masku, - videli su me...

izasao sam iz zaklona prisao hundoru i podigao ga na rame.
"znaci ti si jedan od njih" rekao sam polutanu

-Da, - odgovorio sam. - Eks Tamnosen, Crni Ubica Prokletih, Tiha Smrt, Misao Koja Ubija, najmocniji telekinetik na svetu, cija crna maska nastanjuje kosmare nekromanata, kultista i mucitelja, treci deo Petnaestice... Do sad, samo je Lazarius znao za mene, a sada Hundor i ti. Zeleo sam da mu Vaj obrise secanje na poslednjih par momenata, ali sada vise nema potrebe za tim... Sada kad znas, sta mislis?

"pa... ovaj... Odlicno!" uz osmeh sam ga potapsao po ramenu.
"niko me nije iznenadio ovoliko od trenutka kada mi je dartwood Ostrooki rekao da ce da me nauci kako da pucam iz luka!"

Bio sam blago iznenadjen. Ubio sam gore od zveri, a on kaze: Odlicno! Koliko li je star, kad ga je ovo jedva dotaklo. bilo ko drugi bi bezao od mene kao od djavola... Dopada mi se ovaj Vilenjak...
- Razumes li sada odakle mi ova moc? Vidis li da u meni nema magije?

"pa teoretski gledano imas neku vrsti magije... ali urodjenu,sto je retko. Mnogi to ne bi rekli da je magija ali dobro. A to sto ti vidim u ocima nevericu, prepostavljam da je to zbog toga sto si mislio da cu da te se bojim zato sto si zver. Razumem sto si ubio tako zverski tu gamad, i ja bi to uradio sa nekim bicima. Video sam ja i vece pokolje. Sinko star sam 7 i po vekova."
Sa tim recima sam se okrenuo i pomogao kapetanu da sidje sa altara.

- Neka vrsta magije... Neka ti bude, plemeniti rodjace. Hvala ti na ovim recima. A sad, hajdemo nazad. Kapetan mi ne izgleda ozbiljno povredjen, ali oprez nikad nije na odmet. Molim te, objasni nasim saborcima ono sto sam uradio i zasto. Ne volim da pricam o tome ako ne moram. Ne volim da se secam, a ne mogu da zaboravim...

"razumem te."
stigli smo do kampa. Svi su bili na nogama a witcher, kada nas je uocio pitao nas je sta je bilo
"senoviti se naljutio pa razneo glave par ljudi koji su oteli kapetana..."

- Elegantno Gildane, vrlo elegantno... - rekao sam ozlojedjeno.

Nasmejao sam se. Nikada nisam mislio da dugouhi imaju smisla za humor.

Da, to bas ume da opusti ponekad rece Lazarius.

Nasmejao sam se i ja, preko volje. Vestac je shvatio, ali ostali bolje da ne znaju sve detalje. Razgovaracu sa Hundorom o ovome, kad se oporavi. Ne bih voleo da se o ovome mnogo prica...

ajde eks dodji samnom u sator... hundor je u redu koliko ja vidim pa moze i severnjak da mu pomogne

Prosao sam pored ostalih i sledio Gildana i Vargsona. Pomogli su Hundoru da obuce pantalone i tuniku Vernih. Cutali smo. Napetost se osecala u vazduhu. Mozda je i bojle da se zna o opsegu mojih sposobnosti, i sta sam spreman da uradim u odredjenom trenutku.
- Pa, - odlucih da progovorim, - Hundore, verovatno te zanima zasto sam onako brutalno ubio one kultiste, je li tako?

Gildan me je pogledao i shvatio sam da jos nije vreme. Hundor nije bio raspolozen za pricu, pa sam prihvatio Gildanov poziv za kapljicu dve u njegovom satoru. Stvarno mi je trebala...

"imam veoma dobru stvar za tebe. video sam kako radi tvoja..umm... magija. Radi na mentalno stanje. Imam napitak koji poboljsava mentalno stanje, razbistri ti misao i tako te stvari.
Znam kako radi zato sto je veoma koristan kada treba da naucis neki jezik za nekoliko dana.
imam recept i 3 spremljene bocice."
Pruzivsi mu jednu bocicu rekao sam mu.
"evo popi i probaj nesto da uradis. deluje brzo."

- Elaka droga svesti? - pitao sam ga iznenadjeno, uzimajuci malu bocicu u ruke, i ispitujuci njen sadrzaj pod svetloscu lampe. - Kako si uspeo da je nabavis? Mislio sam da je ona samo prica benavih alhemicara...

kao sto rekoh imam 7 i po vekova i zavrsio sam 3 akademije vilenjacke... sada bih te zamolio da odes i da se odmoris. Puno si mentalne snage potrosio danas. pricacemo sutra.

Uzeo sam bocicu sa zahvalnoscu, i izasao napolje. Pocinjala je kisa. Seo sam kraj ognjista u centru kampa, i digao telekineticki stiti oko mene. Ubrzo sam cuo umirujuce dobovanje kisnih kapi po nevidljivom polju sile. Ova bocica je bila pravo blago za mene. Iskoriscena u pravom trenutku, bila bi sjajno poboljsanje mojim mocima. Brizljivo sam je sklonio u metalnu kutijicu u mojoj torbi, i zauzeo polozaj za meditaciju. Zaista mi je bio potreban odmor. Bilo j to naporno vece...

''Izvini ako te prekidam....svanulo je'' obratila sam se Eksu.''Sta to radis?''

Zagledao sam se u sumsku vilovnjakinju. Za trenutak, bio sam opcinjen. Bila je prelepa.
- Meditiram, sumska sestro. - obratio sam joj se svecano. - Imam odredjenu sposobnost zbog koje sam izgubio mogucnost da spavam. Zbog toga ulazim u meditacioni trans, kako bih se odmorio. Vesci rade nesto slicno, ako nemaju vremena za san... Smem li da pitam, iz kojih suma dolazis?

Otvorio sam oci. Ustao. Zevnuo. Svanulo je. Modrice i opektina su zigale i pekle, ali bio sam u redu. Odmoran, barem. Sada jos samo da nesto pojedem...

''Suma?Laba je ime svete sume iz koje dolazim.Odakle si ti?''Nastavila sam sedajuci pored njega i nespretno pokusavajuci da zauzmem stav poput njegovog.

Ja? Ne znam... - rekoh tuzno. Opustalo me je njeno prisustvo. - Voleo bih da znam. Ovo ime nije moje. Pre laguma Sarnasa, pre... stvari kroz koje sam prosao, i budjenja moje moci, zvao sam se drugacije, ne znam kako. Jedino secanje koje imam, a i ono je ostecno, jeste ono u kojoj vidim kako moj otac, visoki severnjak, grli moju majku, Vilnjakinju iz Stoletnih suma. To je jedino sto znam o sebi. Potrazio sam Vilenjake iz Stoletne sume, ali nikog nisam pronasao. Oprosti, Vilo, ali nisam cuo tvoje ime... - rekoh, pomalo postidjeno. Izgledala je poput nekog lepog prividjenja, dok se mucila da udobno zauzme polozaj u kom sam i ja bio. Osecao sam se cudno, ali opet, lepo i opusteno. Nesvesno, spustio sam gard...