Novi FRP-prva grupa

Ostala su mi dva nozica. Bacio sam jedan od njih u lice vukodlaku koji mi je bio sa leva, i bacio se macem na drugog.

Vukodlak je spremno sapama docekao Vargsona i bacio ga ka drvetu.

Magija je uspela i poslao sam demona na dva vukodlaka koja su napadala devojku...
Jedan njegov udarac i bili su okovani u vecni led...

Ovo je vec bilo previse. Osecao sam bes... Bes i mrznju. Zver u meni je pocinjala da se budi... A moja sabraca su, za razliku od brukse, u meni budila neopisivu mrznju.
Ustao sam, i uzeo svoj mac.
"To je najbolje sto umes!?!" povikao sam. I docekao prokletnika koji se vec bacao na mene ravno na ostricu...

Gledala ih je kako se bore. Mač joj je ležao na travi, ispušten, dok su joj kolena klecala.

Svi vukodlaci su bili mrtvi.
Lazarius izadje iza drveta ,,Ni 5 minuta nemogu da vas ostavim same a da ne upadnete u nevolju".

,,Spasli smo se..."

Disao sam tesko, pljuvao sam... Besneo... VUKODALCI!!!
"Nisi mogao da nas upozoris, a?!" izdrao sam se na Lazariusa.

Na sta?
Mislis li ti da ja znam gde je svaki copor vukodlaka na svetu?

nevolja!?stvarno?vukodlaci?

Da rece Lazarius kuckajuci kaziprstom po zaledjenim vukodlacima.
zanimljiva sposobnost promrmlja

Oci su mi sada svetlele...
Mrzeo sam kada se ovo desavalo. U realnost me je vratio zvuk tela koje je palo; Kerolajn.
Onesvestila se, sirota devojka. Pokupio sam je i krenuo u kamp. Kako sam prolazio pored mracnog vilenjaka, potapsao sam ga po ramenu, nasmesio.
"Hvala prijatelju" rekao sam. Klimnuvsi glavom Lazariusu, odneo sam Kerolajn do njenog satora, a zatim otisao do sopstvenog. Te noci nisam spavao.

bacio sam pogled na witchera zaokupljenog zaledjenim vukodlacima pa polako krenuo nazad...

,,Šta se desilo?" upita Kerolajn. Svitalo je. Svi oko nje su bili budni.

Osvrnuo sam se. Devojka je bila budna.
"Vukodalci, kerolajn. Napali su nas, onesvestila si se. Ali sada je sve u redu." - odgovorio sam.

Zagledala se u Sunce.
,,Pretpostavljam da imamo sreće jer smo živi. Hvala ti što si me spasao".

"Nisam bio sam. Uostalom, da se Adryan nije pojavio, sumnjam da bih stigao do tebe na vreme. Njemu zahvali." rekao sam.

,,Hvala i tebi..." okrenula se ka Adryanu, slabašno se osmehnuvši.

Izukao sam mac, seo, i poceo da ga ostrim. Bes me je i dalje izjedao.

,,Zašto si neraspoložen?"

Samo sam je pogledao, a onda slegao ramenima. Nisam bio raspolozen za razgovor.

Uvređeno se okrenula. Nakon par minuta se zaputila ka šumi.

Napustio sam kamp te veceri kad mi je Hundor dao informaciju o slavuju, i vratio se u Danderson da se sretnem sa bratom Elom. El je Sumski Vilenjak, star oko dvesta godina. Kao sto svako od nas ima jedinstvenu sposobnost, njegova je bila moc preobrazaja. Mogao je preuzeti koji god oblik pozeli.
Sreli smo se na ulazu u grad, i srdacno pozdravili. Preneo mi je pozdrave moje brace, i rekao da sam daobio naredjenje da se pridruzim Vescevoj grupi do daljnjeg, a da ce on preuzeti moju misiju pracenje i nalazenja Slavuja. Rekao sam mu sta sam saznao, pozeleo mu srecu i krenuo put kampa. Nisam mu rekao da bude oprezan: Elovo srce kuca tako sporo da izgleda kao da je mrtvo, i nista ga ne moze odati. Iskreno sumnjam da cak i Lazarius moze da ga oseti...
Tek kad sam se vratio, Lazarius mi je ispricao o napadu vukodlaka. Izvinio sam mu se sto nisam bio tu, ali je odmahnuo ruko, pogledavsi me s razumevanjem. Razumeo je koliko je lov na Slavuja bitan. Na kraju price, rekao sam mu:
- Imas dobre ratnike na okupu, Lazariuse. Boriti se uz vas bice jako zanimljivo...

Kerolajn je hodala pola sata besno kroz sumu, kad iz sume pred nju izadjose tri coveka, jeda od njih je imao povez na oku i mramu, jedan dve alke u uima, a treci koji je izgledao kao sef grupe oziljak preko celog lica.
Covek sa povezom rece: To je ona, video sam je u Dandersonu, njen otac je xe dati lepu nagradu onom ko je vrati.
Da, rece sef, mala imas l kod sebe nekih dragocenosti?

,,N...ne...Šta želite od mene?"