Novi FRP-prva grupa

Zapanjeno sam gledao sa Gildonom kako ta velicanstvena bica odlaze. Sara je, kao i uvek, bila blizu mene. bio sam zadivljen bicima koja su mogla izdrzati cak i moje najjace TK udarce. Da nisam svojim udarcima TK energije uzdrmavao zemlju i izbacivao ih iz ravnoteze, ko zna da li bih se izvukao...
Jednog dana, kad se sve ovo zavrsi, obnovicu ovu sumu. Ovde je rodjena moja majka. Obecavam, jednog dana... Ako prezivim...

Lazarius udje u kamp.
ovo su orske zemlje, prve su pale pod napadom.
U sredini ove zemlje se nalaze tri Portala, njihov glavni ulaz u ovaj svet.
Izmedju nas i njih se nalazi armija oraka i njihove vodje ciji indetitet nisam uspeo da saznam.

Nasmejao sam se. Znao sam u sta sam se upustao. Vuk je bio cutljiv, s druge strane. Uplasen cak. To je bilo neobicno, to nije slutilo ni na sta dobro...
"I koji je tvoj plan, vesce?" - upitao sam.

Moj plane je da sto brze prosecemo put do centra.

Vargsone mozes li pozvati svoje vukove da im skrenu paznju?

Isukao sam mac.
"Dobar plan" - iskezio sam se... Oci su pocele zlokobno da mi sijaju...
"Vukovi... Da... Bice tu."

,,Ne,vešcu, ne bih se složio sa tim'', rekao sam tiho. ,,Ako probamo ka centru, bićemo opkoljeni sa tri strane a to neće biti dobro. Preporučujem brz udarac sa desne strane, zatim povratak i napad sa leve, kako bi ih zbunili''.

Veruj mi kad s jednom probijemo do centra ili cemo izginuti ili pobediti, necemo imati dovoljno vremena za dva napada, vukovi nisu toliko brojni.

,,Vi ste u potpunosti zanemarili moju magiju. Kada jednom pobijem one sa leve strane, biće vraćeni da se bore uz nas''.

Slusao sam. Mogao sam da cujem samo tri do cetiri copora oko nas, u sumi. Vukovi su bili besni, ali ne toliko brojni.
"Da, trebace nam sva pomoc koju mozemo da skupimo. Vukovi vece sada kolju usamljene ork-izvidjace."
Na vazduhu je vec lezao miris krvi i vonj smrti.

Dobro, onda vukove saljimo levo, mi krenimo da prodiremo na desnu stranu.

Skinuo sam moju sekriu sa ramena i pripremio energiju. Tada sam zavikao stari aralaunski poklič i krenuo u juriš.

Vukovi su dolazili energija je kolala oko nas...bili smo spremni za bitku...

"Vukovi vec jesu levo od nas. Sada su vec poceli da otvoreno napadju orke. Idemo." - zarezao sam.

Orci krenuse takodje, lazarius osamuti jednu grupu znakom Aard, i uskoci medju njih, samo jedna misao mu je bila u gravi ,,Guraj ka centru"

Orci su nadirali. Ali Vuk me je sada obuzeo, nadljudskom brzinom sam prolazio kroz njih. Iza mene su ostajala samo nepokretna tela na zemlji. Vukovi su, video sam, poceli zesci okrsaj sa nadolazecim orcima. U svom besu su ih nemilosrdno komadali, dok sam ja, Predvodnik, jednostavno sekao, i sekao, i sekao...

Moj demon leda se vec uveliko probijao kroz masu razjarenih orkova...prizvao sam jos par demona vatre nizeg nivoa i sam poceo da napadam.Led i vatra svuda oko mene krv i smrad posvuda.

nekako u se probili do centra
a kada su doprli do centra nisu mogli da veruju svojim ocima...

Sekira se zabijala u Orke, ali su odmah oživljavali, kreature bez mozga i osećanja, upravljane od strane mene. Probili smo se,dok je orška crna krv curila sa mene i imali smo šta da vidimo...

Portal mu je bio blizu. Veliki Omnion kezio se svojim uzasnim ustima dok se bacakao levo desno u svom svom uzasnom ludilu. Bice prizvano magijom, visoko preko dva metra, osuseno i bedno u snazi, tanko poput grane, ociju crnjih od noci bez meseca, bilo je samopouzdano. Koza nije postojala, vec mrtvo crno-crveno tkivo prostiralo mu se duz tela od glave do pete. A oko njega...Raltanijaci...nosioci Zelenog Plamena kojim gore...bica poput njega samog, kao i on prizvana magijom, u oklopima sa isukanim macevima, zedni Dusa, setali su oko njega. Licili su na njega ali bili su manji, poput Ljudi, i krali su Duse. Svaki od njih je vec bio iskusan, i u sebi je nosio na stotine Dusa oduzetih prethodnim bednim protivnicima...Ali oni su bili on...njihov um pripadao je njemu i on ih je kontrolisao. A njegov cilj...duse bednih bica koja su lagano napredovala ka njemu. Znao je da im moze uci u um, prikazati halucinaciju ili im postati podsvest. A ipak, i njegova deca su bila tu...cekala su zadna krvi...i Dusa...

uglavnom...bili smo zabezeknuti..

,,Ko...si..ti ? '', slao sam nekormanserskim telepatijskim jezikom poruku onom odvratnom demonu.

Sada sam izvadio i svoj srebrni mac. Sa celikom u desnoj saci, i srebrom u levoj, cekao sam... Izraz na vescevom licu me je uznemirio. Vuk je samo frknuo... "Slabici. Pasce. Ugusice se u sopstvenoj krvi" cuo sam njegovo rezanje.

Defion se nasmeja
Kao poglavica vatrenih demona nije se ovako zabavljao vec 10 000 godina
Njegova rogata glava po kojoj suigrali plamenovi kao i po celom telu se okrenu kad vide strance i u svojoj ruci stvori svoj plameni mac

U sredini izmedju ovih mocnih kreacija, stajao je Templar.
U svom belom, bljestavom punom oklopu stajao je oslanjajuci
se na svoj "srebrni" dugacki mac. Plast mu se vijorio,
stit, stit sa oznakom lava na sebi stajao mu je pored nogu.
Ispod desne ruke drzao je svoju templarsku kacigu.
Mladoliko lice, ali ipak tako staro. Plave oci koje su videle
i prosle kroz toliko toga. Oci pune fanatizma i ludila.
"Xa,xa,xa,xa,xa,xa,xa,xa,xa,xa,xa,xa,xa!"
Glasan zli osmeh se proneo sa usana Templara.
Samo osmeh,zli , ludacki osmeh koji je odzvanjao u beskraj...