Novi FRP-prva grupa

Nece Moci rece vestac formirajuci quen i potrcavsi na warloce.
Energija i senka se sudarise za trenutak, energija preovlada i vestac odsece warlocu glavu.

Povukao sam se do mracnog vilenjaka. Ispustio jos jedan zov. Na moju veliku srecu, vukovi su odgovorili; bili su blizu.

Sabljom sam sekao put kroz orke te se probio do Vargsona i onog mračnog vilenjaka,

"Kapetane" zarezao sam. "Dobar lov veceras, zar ne?"
Oci su mi sada sijale, i zubi postali ocnjaci. Nisam bio iznenadjen kada je covek na trenutak ustuknuo, onda se nasmejao i ponovo krenuo da sece orke.
Vukovi su sada bili jos blize, njihovi urlici i rezanje sve blizi i blizi.

Jedva sam blokirao udarac, potpmognut svojim mocima. Požleo sam svim bićem da je brat Daju ovde. On je bio onaj snažni u Bratstvu. Izvio sam se, odlebdeo unazad nošen t. energijom, a onda ga opet ošinuo svojim umom, prvi put ga izbacivši iz ravnoteže, a drugi put sam ga lansirao desetak metara u vis, a zatim sam, u skoku, zabio svoje očnjake u njegov stomak, i tako ga prikucao na zemlju. Zavrištao je u agoniji, da bi za trenutak prestao, a onda se iskezio i rekao:
- Jao, pa to golica! - , a onda me snažno odalamio i bacio u sneg, desetak metara od sebe. Oćnjaci su mi, srećom, još uvek bili u rukama.
Ustao sam, posegao u torbu, izvadio drogu svesti i popio je. Momentalno sam osetio kako mi se spektar svesti širi, a moć povećava.
- Je li to sve, ti velika ružna vrećo izmeta? - upitao sam ga zajedljivo, a onda ga svom snagom uma udario u grudi, lansirajuci ga pravo na Vorloke.

Vestac pretrazi odecu warloca, ,, Kljuc nije kod njega, kod koga je"
Odjednom jedan zverski urlik se zacu iza njega.
,,Da... znaci vatre i krvi ovde se zmaj hrani, cuvar starih bogova ostavljen da cuva ovaj portal zar je senka i njega uspela da ukalja promrlja Lazarius.
Spremit e se svi povika Lazarius, on stize
Zmaj, visok kao i portal se pojavi na nebu a oko vrata mu je visio kljuc.

Kerolajn zamahnu mačem i jednim potezom odseče glave dvojici orkova.

,,O,da,dobar lov'',rekao sam i sasekao orka koji se približio.

Zmaj... Sada?
Iskezio sam ocnjake, i pljnuo.
"Leteci guster ce dobiti ono sto je i trazio."
Dovrsio sam orka koji je izleteo pred mene. A onda mahnito potrcao u pomoc Kerolajn.

Iynenada je nastao haos. Vorloci su se pogubili. Demon je sad svoju pažnju skenuo na one koji su ga dozvali, i počeo da ih kolje svojim mačem. Neki su pokušali da pobegnu, ali bezuspešno. Vrlo brzo, na padini smo ostali samo ja, i demon, dodatno ojačan orškim dušama koje je proždrao.
- A sad. smrtnice, ti si na redu.
- Videcemo, demone!
Uz poklič, pojurili smo jedan ka drugom, dok je iznad nas odjekivala bitka protiv čuvara kapije...

Zmaj prolete bljujuci vatru.

Lazarius ostade pod zastitom Quena.

instiktivno sam dozvala korenje okolnih biljki i oni su se izdigli da bi nas zastitili od vatre...

Repetirah samostrel i ispalih mu najtvrđu i najbolju strelu u krilo.

Strela se odbi od krila, kljust je bila previse cvrsta.

Sudarili smo se, i moć je počela da vri oko nas. Njegova tama kao da mi je isisavala snagu. Mali, zli glasić je pokušao da me ubedi da se predam, bacim oružje i pridružim ništavilu, ali sam se odupirao. Branio sam se sećanjima na Saru, neprestano podsećajući sebe šta će se desiti ako ja padnem, a demon uleti u borbu kod portala. Bili smo u klincu, napeti, usredsredjeni, neprekidno očekivajući da naš protivnik popusti. Iznenada, demon je nestao u obliku dima. Pod silinom inercije, izgubio sa ravnotežu, i poleteo napred, da bi se demon teleportovao iza mojih ledja, i snašno me odalamio širokom stranom mača. Dočekao sam se na noge pet, šest metara od njega, ali bol me je prožimao: dva rebra su mi bila slomljena. Lice pod maskom mi se zgrčilo u grimasu besa i bola, dok se demon radosno cerio

Kerolajn izvadi srebrni nož i nacilja u zmajevo oko. Urlik od koga se ledila krv u žilama i koprcanje besnog zmaja mogli su značiti samo jednu stvar.

Uspeo sam da se zgrabim Kerolajn i onda nas zaklonim od plamena iza obliznje stene.
A onda sam se osmehnuo. Vukovi su sada bili veoma blizu.

Repetirah ponovo, i ovog puta ispalih u oko koje je delovalo najslabije

Strela ga pogodi u oko ali samo ogrebe kapak gmizavca, zmaj besno bljunu vatu na hundora.

Brzo se bacih dole i izbegoh sigurnu smrt.

Zmaj slete i nastavi da brulje vatru ka grupi.

Sada sam znao da imam šansu. Skočio sam mu na leđa dok je bio nisko.

Culo se zavijanje. Vukovi su stigli! Stotinak njih na broju, slozno su krenuli na zmaja.
Iskezio sam se, a onda se razdrao "RASTRGNITE GA!"

zmaj polete, udarivsi ledjima u portal i tako zbacivsi Hundora.