Novi FRP-prva grupa

Dobro Ekse ali brzo,ne smemo jos dugo ostati ovde moramo se kretati, sto se vise krecemo manja je sansa da nas primete.

Ostavio sam Kerolajn sa Sarom i pozurio da stignem Eksa i vesca.
"Treba nam plan, i previse je straha i magije u vazduhu. Sta nas ceka tamo, vesce? Vorloci? Demoni? Ili nesto gore." hteo sam da znam.

Video sam cudne tragove vatre i krvi oko portala, ako je to ono sto mislim da jeste pripremimo se za najgore.

- Onda me slusaj. - rekao sam mu. - Znas koja je oja moc, i sta sve mogu da uradim. Takodje shvatas da je od ogromne vaznosti dasvi budemo gore i zatvorimo portal. Ako budemo morali da se probijamo i zaobilazimo Orke, izgubicemo mnogo vremena. Stoga, predlazem ovo: ja cu se pobrnuti za orsku vojsku, a ti ces povesti ostale do portala. Kada zavrsim s njima, pridruzicu vam se.

To je dosta rizicno ali ako tako yelis neka bude tako.

- Veruj mi vesce, mogu ja to.
I bio sam uveren u to. Uradicu sve da im pomognem, da njoj pomognem, cak i ako budem morao da pozovem... njega.
- Izvini me sad, moram da pomognem Sari da spakuje sator, i polazimo odmah - rekoh, gledajuci kako Gildan utrcava u kamp, sa zecom u ruci, i zbunjeno gleda u uzurbane ratnike.

Isli smo koliko su nam prilike to dozvoljavale, postajalo je hladno. Uvece, u noci, pogledao sam ka sumi, osetio prisustvo vukova. Nasmejao sam se. Ako budem bio primoran, prizvacu ih da se bore na nasoj strani...

Snaga mi se vratila. Hladnoća nije bila strašna.

Pomagao sam Sari pri ledenim usponima. Drzzala se mene, ne ispustajuci moju ruku, kao da naslucuje ono sto treba da uradim. Ja sam se povukao u sebe. Ubica je samo cekao da navuce masku, i krene u bitku. Najavaznije je da oni stignu do portala citavi. Dok god nema vise od dvesta Orkova, mocicu da se izborim bez da moram da Ga pozovem. Najvaznije je da oni budu neozledjeni, da ona bude neozledjena. Kad zavrsim s Orcima, pridruzicu im se...

Witcher je ukratko objasnio plan koji sam mu predlozio. Iako se Sara zestoko protivila i nije zelela da me pusti da idem sam, ipak sam uspeo da je ubedim da krene sa ostalima. Sacekao sam par trenutaka, a onda stavio masku, i poceo da se prikradam. Video sam ih, dve stotine, od toga cetvrtina Vorloci visokog ranga. Ovo ce biti teze nego sto sam mislio. Ipak, izvadio sam ocnjake, oslobodio moc, i jurnuo, moleci se bogovima za Sarinu bezbednost, i bezbednost ostalih...

Počinje,pomislio sam..

Uleteo sam kao tornado u redove iznenadjene pesadije. Nisu me ocekivali. Kretao sam se vijugajuci kao zmija, sa lakocom izbegavajuci njihove udarce. Bacao sam ih oko sebe sa nehajnom lakocom. Vorloci su e brinuli. Gledali su kako im kasapi, kidam i raznosim vojnike, a nisu se ni pomerili. Cekali su nesto, ne znam sta, a nemam ni vremena da o tome mislim. Moram brzo da zavrsim s njima, i da se prikljucim svojim saborcima...

Kerolajn se uplašeno približi Vargsonu.
,,Nadam se da ćemo..." poslednje reči joj ostaše u grlu, dok je gledala ka planini.

Uspon je poceo...i svi smo bilo nervozni...

Lazarius se okrenu ka ostalima: Mi moramo nastaviti ka vrhu.
Minuti su prolazili kao godine dok su se oni probijali kroz sneg i mecavu.
Evo nas rece Lazarius.
Pred njima je stajao portal visok 10 metara, kao ogromna kapiju i koje je izlazilo svetlo u raznim bojama duge.
Sad samo da ga zatvorim ali gde je cuvar.
Evo ga iza vas prolomi se smeh.
Pred njima je stajap Warloc sa 5 oraka.
Ubijte ih zavrista on.

Izvukao sam samostrel i ispalio strelicu na jednog orka koji je pao nam mestu mrtav, a zatim sam izvukao sablju

Vuk se probudio, oslobodio. Krenuo sam, izvukao mac. Prvi ork koji je naleteo na mene je pao, razrezanog grla, drugi je zavrsio sa odsecenom glavom. Poceo sam da zavijam. Vuk je dozivao svoju bracu iz sume u pomoc...

Bio sam natpljen krvlju koju je hladan vetar ledio na mom koznom oklopu. Orski berserkeri, elitni ratnici, stajali su nemocni kad su videli da ne mogu da me povrede bez obzira koliko snage utrose na zamah svojih topuza, maljeva i sekira. Moji ocnjaci su pili orsku krv, i uzivali su u tome. Samo jos dvadeset, pa onda krecem na Vorloke, jos 10, 7, 3, 1... A onda me je znazni energetski udar odbacio daleko u vazduh. Da nisam postavio telekineticki stit oko mene, bio bih mrtav u tren oka. Dok sam se pribrao, dzinovski, crni demon u teskom oklopu, sa ogromnim macem u ruci, stajao je kraj vorlocke jedinice. Za trenutak, shvatio sam ono sto me je mucilo: dok sam klao berserkere, oni su spremali cin za prizivanje demona treceg nivoa. 50 ih je trebalo da ga dozovu, i da svu koncentraciju i moc trose na to da mu samo ja budem meta. Svesno su zrtvovali svoje ljude kako bi im ovo uspelo. Bio sam u klopci. Prokleta gamad!

Vorlok zavrista zasekavsi svoju ruku da oslobodi moc svoje crne krvi:
U ime Velikog gospodara Vatro pokuljaj.
Vatra pokulja iz njegovih ruku formirajuci vatrenog demona.

prizvao sam ledenog demona...i naredio mu da napadne varloca...

Vatreni demon stade u odbranu, Vatra i led se sudarise i oba demona uz bljesak nestadose.

Uz zlobni smesak sam posmatrao Mracnog Vilenjaka kako salje svoje ledene demone na vorloka i njegovu bestiju. Svoju paznju sam usredsredio na nekoliko orskih berzerkera koji su mi prilazili. Jedan je dobio tezak bodez u celo. Drugi je smrt sreo kada mu je moj mac rasekao vratnu zilu.

uz mrznju u ocima dozvao sam novog demona....u potpunosti je licio na mene...i njegova naredba je bila surovi napad...

Usredsredio sam se, i odaslao snažan talas energije. Demon ga je blokirao macem, a udar ga je pomerio par metara unazad.
- Zanimljiv čovek, - rekao je životinjskim glasom, a onda se smanjio do moje visine. Nisam se zavaravao da mu se i snaga spustila sa visinom.
- Konacno neki izazov! Pakao je postao strasno dosadan kad ne možeš da nađeš dostojnog protivnika!
Demon se nasmejao, strašno i krvožedno, a onda, krecuci se ogromnom brzinom, jurnuo na mene.

Ostade samo Warloc koji oko sebe prizva stit od senki.