Novi FRP-prva grupa

I dalje sam bio u polucucnju, dok me je demon posmatrao. Pakleni mucitelj se poigravao, znao je da me je ozbiljno povredio. Umom sam vratio rebra na mesto, ali i dalje je bolelo. Iznenada, poledao sam gore, i video ko je cuvar portala. Zadrhtao sam. Zmaj! Prokleti zmaj je...
Nisam zavrsio misao. Demon me je napao, ponove primoravsi da se branim. pokusavao sa da ga drzim na odstojanju umnim i fizickim udarima, ali mi je rana predstavljala ogroman problem. Ocajnicki, i pored bola, izveo sam zmijski ples, potez koji mi je omogucavao da nagnut na milimatar od zemlje, izvijugam ispod njegovog garda i prepolovim ga. Uz ogroman napor - uspeo sam! Demon je zaurlao od bola, dok se raspadao u nistavilo na moje oci. Pao sam na kolena, koliko da povratim dah, a onda potrcao ka portalu. Nisam presao ni dva metra, kada mi se demonov mac zabio u rame. Vrisnuo sam od bola, dok me je demon dizao iznad glave, a onda zavitlao preko snega. Rana je bila teska, a krv je tekla iz mene...
- Dobar potez smrtnice, ali to nije dovoljno za jednog od 3 najmocnije Satanove vojvode... - demon se sadisticki smesio dok sam lezao u snegu...

Zmaj poce da pljuje vatru po vukovima, vukovi uplaseni od vatre pobegose.

pomagao sam ubijajuci orkove sa daljina kad sam video da zmaj pravi velik problem ostatku druzine. Izvadio sam srebrni dzevelin koji sam spremio za priliku i nategnuo sa sve tri struna na luku. Ispalio sam gadjajuci zmaja u grudi.

Medju vukovima je nastao haos, poceli su da beze, ali nekako, Vuk je prevladao. Niko ne sme da se oglusi o naredbu Predvodnika. Niko. Povukli su se do drveca, i cekali, cekali da glupi guster sleti. Sada sam vec bio STVARNO ljut.

Zavrtelo mi se u glavi tokom pada, ali znao sam da to sebi ne smem da dopustim. Uhvatio sam se za zmajevo krilo, izvukao sablju i svom snagom ga probo.

Zmaj je bio ranjen ali ne i mrtav, besno je nastavio da leti bljujuci vatru na vukove

Kerolajn baci još jedan nož, ovoga puta u pravcu zmajevih razjapljenih čeljusti. Iako je očekivala da će metal da se istopi, to se ipak nije desilo. Ranjena zver zarlauka.

dozvao sam par demona-ptica da ometaju zmaja i da bi dali priliku drugima da ga ubiju...

ovaj put zamahavsi krilima i bacivsi Hundora sa krila dok je leteo nebom.

Sledeće što sam ugledao je tama.

Bio sam na ivici poraza, dok je zivot lagano isticao iz mene. Cuo sam vriske ratnika, i zmajeve urlike. Svetlost njegove vatre nas je obasjavala. i demon je poceo da pokazuje interesovanje za bitku. Nisam smeo da dopustim da ode tamo. Sara je u opasnosti. Ona mora da zivi! Svi oni moraju da zive! Moram da im pomognem. Tada sam doneo odluku.
- Zgodan trik demone, - rekao sam, polaku se smestajuci u sed.
- Istnska strategija, draga moja zrtvo, je u tome da obmanes, i tako unistis protivnika. - nadmeno je odgovorio.
- Da li bi voleo da vidis jedan moj trik? - upitao sam smeseci se.
- Zasto da ne smrtnice? Nije da ce ti nesto pomoci, ali to da ne, nisam u zurbi...
Samo to sam cekao. Stavio sam Ocnjake u krila, namazao ostrice svojom krvlju, i poceo svoju bajalicu:
- Ti, koji dolazis iz dubina Majke zemlje, jedan od sedam njenih cuvara, dodji i ispuni zavet krvi, dodji nazad po svoje ocnjake, i zarij ih u neprijatelje moje u ime pravednog gneva i u ime svih neprijatelja tame! Stani pred mene, daj mi moc, i bori se sa mnom, Sthisar Ain Isthar, Zmijski Care!!!

Dzinovska bela zmija sa pernatim krilima pocela je da se uvija oko mene. Njena aura je pobrzo zacelila moje rane, ali ogroman talas bolame je, za trenutak, paralisao, pa onda pustio. Moji oznjaci su se vratili u Sthisarovu donju vilicu. Demon je iygledao preneraten, gledajuci u cuvenu Pernatu zmiju, Demonojeda. Pokusao je da baci mracnu cin, ali bez efekta. Pokusao je da pobegne, ali pre nego sto je i stigao da otvori put do Pakla, vec se nasao u Sthisarovom zelucu. Sthisar me je nemo pogledao, klimno glavom, i i pustio me da mu se popenjem na ledja.
- Leti Sthisare, leti na zmaja! Placam cenu, kao sto je i dogovor.
Sthisar Ain Isthar je zasiktao, i u jednom zamahu krila vinuo se u vazduh i hitao ka portalu.

Sthisar je bio brz. Video sam da se moji saborci drze, i da je Sara dobro. Nisam zakasnio, pomislio sam.
- Sthisare, tvoj visoki rodjak je nasa meta. Pomozi mi da ga porazimo i yztvorimo ova nesveta vrata!
Zasiktao je u odobravanju, i poleteo ka zmaju, koji je s lakocom spalio demonske ptice.

Vuk je osecao opasnost. Mogao sam da nanjusim Eksovu krv u vetru. Izvio sam naredbu vukovima koji su jos bili u okolini. "POMOZITE MU". A sada... Sada sam morao da se priberem, i da se pozabavim sa letecim gusterom...

Skocio sam sa Sthisara kako me sudar ne bi povredio, i dok su se korumpirani zmaj i zmijski car borili, na zemlji i u vazduhu, ja sam trcao ka svojim saborcima, trazeci Saru pogledom.
- Jeste li dobro?! - viknuo sam

''Dobro sam''pogledom trazeci rane ili tragove borbe....nadam se da je dobro....

Nisam mogao da verujem svojim ocima. Ogromna zmija se obmotala oko zmaja. Dvoboj titana. I video sam Eksa, svog u krvi kako juri ka nama.

Zmaj je vatrom uspeo da spali zmiju ali vec je bilo kasno krila kao i zadnje noge su mu bile slomljena

Sthisar je zario svoje otrovne zube u zmaja, zanemarivsi povrede. Posle par trzaja, zmaj je konacno prestao da se mice. Sthisar me pogledao, klimnuo glavom, a onda zatreperio i nestao. Ocnjaci su se vratili u moje kanije.

Cvrsto sam grlio Saru, dok me je vestac gledao sa zaprepastenjem. Shvatio je ko je Sthisar, i sta je cena njegove pomoci, kao i sta su u stvari moji Ocnjaci. Klimnuo sam mu glavom, i gledao okolo, da vidim ima li neko povrdjen, osim Hundora.

Kerolajn sede na sneg, tresući se.

Vestac je uzeo medaljon sa vrata zmaja i poceo da baje na nekom starom jeziku, starijem cak i od vilenjackog. Svetlost iz portala je polako nestajala.

Zmaj je sada bio samo lesina na zemlji. Nikada nisam video tako strasan, a pak tuzan prizor.
Oci su mi se vracale u normalu. Zubi takodje. Bes je prolazio. Seo sam pored Kerolajn i zagrlio je. Sada je i meni pocelo da bude hladno.

- Je li prokletinja konacno zatvorena? - pitao sam Lazariusa, dok me je Sarin brizni pogled odmeravao u potrazi za ranama. Nisam smeo da joj kazem da "rana" koju imam ne moze biti izlecena.
- Da li je Hundor dobro?

Vestac je uzeo medaljon sa vrata zmaja i poceo da baje na nekom starom jeziku, starijem cak i od vilenjackog. Svetlost iz portala je polako nestajala.
Gotovo je rece vestac sada moramo da odemo sa ovih planina da nas preziveli orci ne vide, poslacu poruku Gratu da njegova vojska ocisti ovaj haos.