Novi FRP-prva grupa

"Ne narocito, iako vuk sada zeli da ti iscupa grkljan..." - rekao sam...
A onda sam prasnuo u smeh. "Ne zameraj, on to zeli sa vecinom ljudi koje sretnem."

Smejao sam se njim, a onda rekao:
- Potrazi me kad zatvorimo portal. Mozda cu moci da ti ublazim simptome likantropije. Zadrzaces vecinu sposobnosti, ali steci ces znacajan nivo samokontrole, cak i vucjoj kozi. Ne znam zasigurno, ali mislim da ima sanse.
Sara me je pogledala zapanjeno, ocigledno nije verovala u ono sto sam rekao.
- Ipak sam ja telekinetik, - rekoh, - pa mogu, ako zelim, manipulisati i samim celijama.

"Ne, Eks, ja nisam vukodlak. Barem ne u potpunosti. Moj otac je bio jedan, ali moja majka covek. Kletva se podella na polovinu. Sada, kada pobesnim, i samo kada pobesnim, dobijam povecanu brzinu, snagu i izdrzljivost, ali sam agresivniji, i... pa... mogu da izgubim kontrolu, ne na dugo, ali dovoljno dugo da povredim nekog nevinog." - objasnio sam mu.

- Ah, ako je tako, onda u redu. Ali ako oseti bilo sta cudno, ma i najmanju naznaku povecanja zaraze, nadji me. Ne mogu da je izlecim, ali mogu da je ublazim.

- Okrenuo sam se Sari.
- Hocemo li? - rekoh uz smesak.

''Naravno,ako je Gildan uopste tu.''

Morao sam malo da ohladim glavu pa sam otisao u lov.
Seo sam na granu jednog drveta nekih 4 milje od kampa, i cekao da nesto naidje.
Nasao sam biljku koja mi je treblala za neki napitak pa dok sam cekao uspeo sam da sklepam taj napitak.
Napitak se zvao "Bendarov napitak unutrasnje energije"
Bendarov mudri je sklopio formulu koja je pojacavala sve telesne radnje za jedan stepen.
odmah sam primetio razliku. Cuo sam zabor iz kampa, video sator witcher iako sam bio veoma daleko. Nategnuo sam strelu i pogodio sa lakocom zeca koji se skakao na nekih 250 metara od mene.
"ovo ce mi veoma pomoci u zadatku koji predstoji."
Uzeo sam jos 20 listova te biljke i pokupio sam strelu iz zeca i otisao sam do kampa.

Otvorio sam oci. Prisustvo vuka je sada bilo jace. Cvileo je, uzimao kontrolu, i upozoravao me na nesto. Pogledavsi na Kerolajn, koja je spavala, okrnuo sam se i otisao ka reci. Tu sam pustio vuka da me delimicno obuzme. U mom umu se sada desavala bitka.
"Zastiti devojku" - rezao je.
"Da, hocu. Ali... Nikada nisam osetio ovoliku uznemirenost. Sta je ovo?"
"Demoni, vatra, dim..."
"Demoni?"
"Prokleti, strah..."
Prestao sam da mislim, potisnuo sam ga, umirio, izbacio iz misli. Vratio sam se do Kerolajn, probudio je.
"Idemo do kampa... Nesto se sprema." prosistao sam.

Ona uznemireno krenu za njim ka kampu.
,,Šta se desilo?"upita ga.

"Ne znam, ali nesto se sprema." - meko sam rekao.

Na ulazu u Gildanov sator, iznenada sam dobio strasnu glavobolju. Trgao sam se, a onda cuo Vajin glas u svom umu. Bila je to isprekidana poruka:
- Ekse... Opasnost... Bitaka... Demoni... Cuvaj...
Tragao sam se, pogledao Saru i rekao:
- Nesto ozbiljno nije u redu...

Stigli smo u kamp bez teskoca. Trazio sam Lazariusa, ali on je, izgleda, nestao u sumi. Naleteo sam i na Eksa, koji je, pak, izgledao uznemireno i zamisljeno.
"Sta nije u redu, brate Tamnosen? Teske misli ovog dana?" - mracno sam upitao.

- Sestra Vaj mi je poslalatelepatsku poruku, ali nekompletnu, kao da je nesto blokira... A to ne moze svako da uradi. Ima li traga Lazariusu?

"Nema" - odvratio sam. A onda mi je pogled pao na Kerolajn. "Sirota devojka je bila preplasena.
"Imaj svoj mac uz sebe stalno. Nesto grdno nije u redu." -rekao sam joj.

,,Hoću." odgovori. Lice joj je bilo bez kapi krvi, ispod očiju bili su joj tamni podočnjaci.

- Da li je moguce da Orci znaju da dolazimo da zatvorimo portal? Ne bih bio iznenadjen da je tako.

Stomak mi se zgrcio pred prizorom njenog preplasenog lica. Cudan osecaj, ziblja cudan. Onda sam se okrenuo ka Eksu.
"Da, moguce je. Nadji sve koje mozes, treba nam straza, takodje, mislim da veceras niko ne bi trebao da bude sam, ili predaleko od drugih. Sada me vise nista ne moze iznenaditi" - rekao sam tiho.

- Naravno, razumem. Ja i Sara idemo da potrazimo Gildana, Hundor bi trebalo da je jos u svom satoru, Adrijan takodje. Samo da mi je znati gde je sada vestac klisnuo...

Kerolajn se privi uz Vargsona. ,,Kuda ćemo mi?"

Lazarius se pojavio.
Orci su posvuda, kao i sneg, portal se nalazi na vrhu planine.

- Koliko ih je? - upitao sa nestrpljivo.

Kolko i snega, ali to nije nasa briga, nasa briga je da stignemo do portala.

Planine, hladnoca... Iskezio sam se.
A onda pogledao Kerolajn. Osmehnuo sam se.
"Ne brini, sve ce biti u redu." meko sam rekao.

Ona nije delovala ubeđeno.

Bacio sam se u razmisljanje. Ubica u meni je trazio najbolji nacin da svi stignemo do portala neozledjeni. Plasio sam se za Saru. Cudno je to, kako sam nekad brino samo o tome da zavrsim zadatak, a sad bih zrtvovao sve da se njoj nista ne desi. Znao sam sta treba da uradim.
- Vesce, moram da razgovaram s tobom, hitno!