Novi FRP za dusu i srce :D [Nocturnal]

Ogromni čovek bacao je jednog od njegovih pirata na sto. Neki sveštenik, po svemu sudeći prizvao je jazavca. - Budala, sigurno ne zna za efekat koji izaziva takvo prizivanje u paralelnom svetu. Sve se pokarabasi tada. Ovde se možda pojavio jazavac, a tamo negde je zbog efekta okinute strune možda umro neki čovek, ili ne daj bože neki jazavac. - dok je tugovao za prosutom dušom ugledao je onog čudnog lika koji je bio u svađi sa Akrom kako uzima bič – Odakle mu bič koji jandrak, a zatim je čuo udar, jauk i u tren oka Akra se kao od majke rođena našla na gospodinu bičaru. Nije mogao da prestane da se smeje, ali je ipak nekako došao sebi, poskočio, skinuo kaput sa karanfilom na reveru, podigao Akru sa čoveka i ogrnuo ja kaputom...
- Mora da vam je hladno moja gospo, pazite kome padate na pamet ovih dana ima svakakog sveta - i dalje mu je osmeh igrao, a onda ga podiđe jeza

GM trenutni i samoproklamovani .

Svi se momentalno ukocise posto je Devibor upotrebio prizivanje straha, gosti se razbezase kud koji, gazda momentalno zdimnu iza sanka, pirati i gazdine delije pobegose ko kroz vrata ko kroz prozor. tako da u krcmi ostadose samo gosti za dva naspramna stola u uglovima, to jests sedeli su Ameli i Beli, dok su ostali bili kao skamenjeni, dok se Laki jos vise scucurio ispod stola gde se sakrio od tuce.

Акрепија се следи, није успела ништа да заусти, у трену јој је хладноћа прошла кроз тело, очи засјале жутим пламом ..знала је шта се догађа, предсказање. Мрзела је то, увек у неком ненаданом тренутку би је визија запосела. Видела је пламен, велики пламен, чула је јауке, чула је плач и видела је човека ког су звали Коши како се пробија кроз пламен

Stajao je u jednom ćošku, iako visok niko ga nije primećivao. Odlučio je da izađe i da se raspita ima li nekih poslića za uraditi.

Darung se podrugljivo nasmesi: ,,Jos jedna obicna noc u kafani", a onda iyadje ya mrsavim covekom.

Primjeti da spodoba i motika izlaze.
"Ljubavna afera?", sinu mu gledajući ih kako gotovo poput švalera izlaze, trudeći se da budu neprimjetni.

Devibor

Dejstvo magije je polako iscezavalo, ipak jazavca necu jos da opozovem, nestace sam kad krenem na pocinak.

- Lepo smo se zabavili, koliko vidim - progovori glasno da ga svi cuju.
Okrenu se zatim prema sanku i obrati se jos uvek uplasenom krcmaru - Gazda nadam se da neces od nas traziti naknadu stete, jer si isam pomalo kriv za nju, a i pice pomirenja ne bi bilo lose da posaljes, naravno o trosku kafane, da smirimo malo zagrejane strasti.

GM

Krcmar je poslusao svestenika i odneo novo pice i case za sto u uglu, a drustvu se pridruzise Devibor i Beli. Za to vreme Akra se brzo obuce i sede na stolicu koju joj je ponudio Laki, svi ostali sem placenika i dugajlije, sedose za sto.

akra mrzovoljno sede kraj lakija...jos uvek vidno uznemirena vizijom i progovori

Desava se desilo se ili ce se desiti strasno nesto vidim plammen i jauke i coveka po imenu kosi. Odavde treba ici. Ovde je lose i za posao i za zivot

"Koši? Koši Riman?", upita šokirano Mačak.

ne znam nista vise od roga sto sam rrekla. Vizije su nekad jasne nekad ne. Znam samo da sam sam pakao videla i coveka po imenu koshi u centru svega - izusti akra

Gazda, dajj mi nesto jako i daj mi hrane, jAko slabo se osecam.- kako je ovo izustila akra se onesvesti . Necije ruke je uhvatise da ne padne, ponovo

"Koši gdje si? Da li si u opasnosti?", zabrinute misli klize.

-Otvorite joj usta imam napitak koji moze da pomogne. - Predlozio sam ostalima. A zatim se oktrenuh prema sanku i pozvah gazdu- Krcmaru pozuri malo, sa tim jelom!

Konacno sam stigao do varosice. Krijumcar koji je radio za Crnu saku je bio priicno zilav, ali je propevao kada sam mu pokazao sta sam mu sve odsekao. Znao sam krcmu "va konja". U srecnijim remenima, nocivao sam u njoj sa svojim Orlovima. ?Ali proslo je vreme kada sam bio kapetan Anton Hem, jedan od najboljih vojnika Crvenih orlova, najbolje najamnicke vojske na kontinentu. Sada, ja sam covek koji se sveti. I to pakleno!
Prosao sam kilometre kroz spaljenu, obogaljenu zemlju. Toliko rusevina, toliko leseva... Rat je kao inkarnacija demona gladi, ne bira koga ce prozdrati, i sto vise jede, sve je vise gladan. Danima sam gledao poluistrulele leseve ratnika, kmetova, muskaraca, zene, dece. Dece. Bem te zivote...
Plan je bio da stupim u kontakt sa Gardom. Imao sam par poznanika tamo. Ako razmenimo informacije, mozda bi me uputili u pravom smeru.
Usao sam u gostionicu dobro poznatog enterijera, sto je izazvalo lepe uspomene, i sasvim slucajno prometio mladu gardistkinju u veoma sarenom drustvu. "Hoce me sreca ovih dana", rekoh sebi, pa ocistih odelo, pricvrstih mac i nozeve u kanijama, ocistih svoje crveno kozno odelo na kom je jasno prikazan skerletni orao, i krenuh u pravcu druzine.
Gledali su me podozrivo kada sam prisao i upitao:
"Oprostite dobri ljudi, ali da li bih mogao nesto da upitam vasu prijateljicu gardistkinju?"

- Koši..Koši..Košiiiiii - buncala je Akrepija dok su joj u usta sipali napitak bljutavog ukusa

-Znam da nije ukusno, ali bice ti bolje od ovog napitka. - Obratio sam se Akrepiji. Sigurno sam trebao da ubacim malo nane, zalfije i ruzmarina zbog ukusa, pa dobro vise srece sa ukusom drugi put, bitno je da ovaj napitak radi ono sto je potrebno.
Iz razmisljanja me je trgao pridoslica sa crvenim orlom na grudima i on je trazio Ameli zbog neceg. Imao je izgled sposobnog ratnika koji je mnogo toga prebacio preko glave,

Koši Riman

Žena mi je samo rekla da ću dalja uputstva pronaći u taverni "Dva konja". Bilo je gluvo doba noći, a ja sam tražio prokletu krčmu, uzbuđen koliko i oprezan. Video sam dva muškarca kako se došaptavaju na ulici. Jedan je bio veoma visok i žgoljav a drugi je ličio na prekaljenog ratnika. Otvorio sam svoj um ne bi li čuo njihove misli. Onaj visoki pomisli -Dobro dupe - a onda sam čuo jedno glasno - Košiiii- Misli su pripadale nekoj ženi i nalazila se unutar taverne sa tablom na kojoj je pisalo "Dva konja". Sve mi to smrdi, olabavio sam bodeže u koricama, navukao kapuljaču skoro do nosa kako mi se crvene oči ne bi videle i otvorio vrata koja bučno zaškripaše. Niko me nije ni primetio. Vitka crnomanjasta žena se izgleda gušila a jedna grdosija joj je sipala nešto u usto, pored njega sam ugledao Mačka i tada mi je sve bilo jasno. On je taj koji će mi pružiti dalja uputstva o kojima je žena pričala. Hteo sam da mu priđem ali sam se predomislio. Bilo je prisutno previše ljudi za moj ukus. Izabrao sam sto, koji se nalazio u najslabije osvetljenom delu i seo.

- On je tu, tu je, Koši, Koši- i dalje je buncala Akra

Dok se Akrepija valjala i bacakala po podu i dok joj je onaj sveštenik sipao neku tečnost u grlo, u krčmu uđe jedan veoma poznat lik sa crvenim orlom na prsima. Bio mu je veoma poznat ali se nije mogao setiti odakle. Upitao je za Ameli. "Još jedan"

Baru nastavi da gleda ka Akrepiji i svešteniku, čekajući ishod. Umesto toga, vrata se opet otvoriše i uđe još jedna prilika i mirno, bez reči sede za sto. "Sumnjiv tim, majku mu lopovsku!"

Akrepija poče glasnije da bunca kako je neko tu. "Ova se drogira, najverovatnije. U pravu je ovaj Mačor, opajdara"

Crna žena-mačka je i dalje izgledala jako loše i ubledelo, šta god da joj je grodosija dao nije uspelo. Visoki muškarac sa tetovažama i crnim pletenicama me je zgađeno posmatrao. Otvorio sam svoj um i čuo njegove misli - Nakaza - Ignoriosao sam ga, nije to bilo ništa novo za jednog albina, ljudi su glupi i puni predrasuda. - On je tu, tu je, Koši, Koši- Buncala je žena. Zavirio sam joj u um i video zabrinjavajuć prizor. Vatra je gorela a ja sam se nalazio u središtu, neko je plakao. Ustao sam i prišao ženi, odrešio sam kožnu torbu i sipao joj malo praha probiotik biljke. Grdosija me iznenađeno udari pesnicom u grudi. Pao sam na pod pravo na dupe a u isto vreme kada Mačak povika - Koši!- grdosija reče -Šta radiš to? Otrovao si je? - 
-Ne, spasao sam je. Šta god sa si joj dao, alergična je na to. - pogledao sam Mačka koji mi se cerio onim svojim prijatno-ludačkim osmehom.

U Akrine oci kao da se vrati zivot, obrazi joj dobiše boju ponovo i ona se pridize, doduse, jos uvek slaba i krhka, kakvu je gosti jos nisu videli. Izgubila je onaj nadrndani stav i samo tihi zaustila - Dajte mi hrane i vode -
Odjednom niodakle stvori se crni panter.
- Cet, ti prgava mačketino, pa gde si ti bio, smugnuo si kada je nastao haos?-Akra nezno rece svom panteru, gladeci tu veliku sjajnu glavu koja joj se umiljavala u krilu. Ljudi su skoro mogli da pomisle da njih dvoje mogu da razgovaraju, da je mačor razume sve sto mu kaze.
U tom trenu okrenu se ka Košiju - To si ti, tebe sam videla, ti si Koši-

Spasao sam joj život a ona ni hvala da mi kaže, nego mazi svoju preraslu macu i još traži leba da jede! 
- To si ti, tebe sam videla, ti si Koši- rekla mi je. Moram priznati da je bilo nečeg privlačnog u njenim očima. O telu bolje da ni ne govorim.. 
- A ti si? - upitao sam. Tek tada sam primetio da Mačak drži bič u rukama.

- Akrepija - odgovori Akra nezainteresovano o nepogledavši Košija. Vraćala je lagano svoj nadrndani stav. - Krčmaru, molim te donesi mi mesa i hleba, vizije me iscrpe. I koja budala mi je sipala čičak u usta? Mogla sam da umrem od toga - ljutito viknu Akra
- A ti Cvetko, Cicko ili kako se već zoves, sledeći put kad budes pokusao da me udaris bičom, veruj mi, nećes se dobro provesti.- odbruslia je Cicku koji je stajao po strani seretski se kezeci

-Stvarno mi je zao ako sam ti naneo zlo, tacno je da napitak sadrzi cickovo ulje. - Obratio sam se Akrepiji.
Zatim se okrenuh prema pridoslici, koja se sigurno zvala Kosi Riman. - Mladi prijatelju hvala sto si ispravio moju gresku i spasao zivot devojci.
Bilo mi je dosta uzbudjenja za danas, bio sam umoran i spavalo mi se, pa sam se okrenuo na stranu od drugih i blago zevnuom naravno iz pristojnosti usta sam prekrio rukom.