Novi FRP za dusu i srce :D [Nocturnal]

Јуџин Кешерн

Вичем. Лежим на каменитом тлу, у непознатом селу. Слепило јењава и глад је јача, и могу да осетим укус блата у устима, и бићу срећан зато. Цео дан лутао сам у потпуном мраку телесних доживљаја, ослањајући се само на слух, који је неким чудом остао колико - толико употребљив. Покушавао сам залуд ступити у додир с душом мртваца помоћу само неколико трулих костију. Некромантија ми је одувек била омиљена грана поуке Ибилиса, међутим, почео сам се истом бавити тек у зрелим годинама. Посве спор ученик, у својим четрдесетим, без помисли да одустане.
Ово не води нигде, гледам у улицу, а иза једног њеног забаченог ћошка могла се видети руина неке крчме, ово не води никоме, признао сам. Одлучујем потражити остатке хране или какав извор питке воде, али то није напуштено здање, истина је друкчија. Истина је, наравно, да је крчма у функцији. И даље. У овом мртвом краљевству, у овом мртвом свету. Испред ње стајало је двоје људи, бледи мушкарац и згодна жена у својим четрдесетим. Били су у неприлици, то је јасно. И даље су. Из крчме се зачуњла граја. Пиво, вино, храна. Ковитлаци задовољстава, и урлици, песме пирата. Улазим, и наједном, све су очи упрте у мене, а Хидра је крви жедна колико и ја сам.

Monah Zenon

Nivo paznje koju je posvetio monahu Deviboru, je bio visok. Pazljivo je slusao sta je imao da mu kaze, i povezivao dogadjaje u glavi, i celokupnu situaciju u zemlji. Mozda to sve i ima logike, pomisli on u sebi.
" Odlucujem da se pridruzim vasem poduhvatu" rece Zenon, a u sebi pomisli kako je to najbolji nacin da jos dublje udje u problematiku i sam za sebe vidi sta ce i kako ce. U svakom slucaju ovakva sarenolika druzina mora biti zanimljiva, a i deluju kao da po nesto i znaju o borbi i opasnim situacijama.

-Drago mi je da to cujem brate Zenone, kad zavrsimo sa Crnom sakom, pomoci cu ti da se resis ljudozdera, kao sto moram da dovedem brata Lotusa do njegovog hrama, koji je porusen, i on ima problem vrlo slican tvome.- Obecah Zenonu, a to obecanje kao i predhodno zeleo sam da ispunim u potpunosti, jer sam tezio ujedninjenju sva cetiri rastavljena reda.
Utom se na vratima pojavi visoka i koscata prilika, kretao se polako kao da nekoliko dana nije jeo. Delovao je izmuceno i verovatno je bio rastrzan nekim unutrasnjim problemom. Ustadoh od stola i pridjoh pridoslici.
-Prijatelju deluje kao da bi ti dobro doslo malo hrane i pica, molim te dodji za onaj sto, da se okrepis malo posle sigurno dugog puta. - Rukom pokazah na jedan slobodan sto na sredini krcme, a najblizi nama.- Necu dozvoliti da odes odavde nenehranjen i nenapojen, ako ti treba odmor naci cu ti sobu.- Prijateljski sam ponudio pridoslog coveka.

Пришао ми је један дружељубиви човек и понудио ми уточиште. Необично љубопитиво понашање за људе погођене оваквом несрећом, када свако жели у се и у своје кљусе. Бацам поглед на сто на којем је седео, где му друштво прави један снажан и намргођен монах. Обојица су неугледно обучени, што је разумљиво за оваква времена, али ни по чему не делују сиромашно, чак се осећам као да сам их прекинуо у нечему истиснки значајном. Ако уопште преостаје нешто значајно за учинити. Бићу учтив, не требају ми нови непријатељи сада.
- Захвалан сам. Боца вина ће задовољити, и мало хране ако је остало. Надам се да вас прекидам у планирању нечега значајног, у том случају ми није жао, а већ сте ме придобили топлом добродошлицом.

Dok je bio u nužniku Laki je razmišljao o ljudožderima o kojima su pričali sveštenik i monah. Znači dotle je došlo. Ovaj detalj za Crnu šaku nije znao. Ta informacija mogla bi da bude ključna na veću, čim završe sa ovim mora sazvati Komitet 7, ne treba mnogo čekati.
Kada se vratio u zajedničku prostoriju za stolom je sedeo još jedan sedokosi visoki čovek, lice mu je bilo ukrašeno ožiljkom od biča.
- Oh, hiljadu mu bisernih školjki, još jedan avanturista. Dobrodošao u naše skromno društvo.
- Devibore i Zenone, ako je ta priča o ljudožderima tačna, imaćete podršku kakvu i ne slutite. Samo toliko mogu da vam kažem. A sad me izvinite imam još posla do večeras. - okrenuo se i otišao u svoju sobu....

... Dok je završavao pismo čuo je kucanje na vratima
- Slobodno!
U sobu je ušao Anton Hem
- Primio sam ovo pismo, tu piše da ga predam vama - Anton reče
- Radiš za lorda Rotstina?
- Da. Tu je mesto gde se banda nalazi, rekao mi je da zadatak poverim vama
- Ah, deder, daj to pismo. Laki je polako čitao... Ovde piše da si Rotstinov čovek od poverenja.. hm, onda i ja imam nešto za tebe. Ovo je pismo za Rotstina, postraj se da dođe do njega, ne moraš da se trudiš da čitaš jer je šifrovano i bolje da ne znaš šta je u njemu, kada mu budeš predava pismo reci mu sledeće: Dijan keht komitus pons. Jesi zapamtio?
Anton klimnu glavom.
- Ponovi.
- Dijan keht komitus pons.
- Odlično! Onda se vidimo, nadam se da će nas čekati nagrada kad se vratimo, ovi avanturisti nisu neko čije bi poverenje trebalo izigrati.

Kada je Anton izašao Laki je pozvao svoje ljude, rekao im da pozovu sve u njegovu sobu i da im prenesu da budu spremni za polazak, zatim je opasao sablju, proverio mehanizam samostrela i čekao ostale da se pojave...

Brat Lotus nije mogao da nastavi sa nama, i pored saniranja povrede, morao je da izleci onu unutar svoje duse. Zbog toga sam ga uputio ka svom manastiru, gde bi mogao da pronadje mir. Do tamo ce ga otpratiti Anton, posto obavi neki zadatak, tako da ce jedan drugom da pomognu. Otpratio sam maldog carobnjaka do izlaza iz sela i srdacno se pozdravih sa njim. Pozeleli smo jedan drugom dobro zdravlje i svaku srecu, sa nadom da se sretnemo jos koji put. Zatim se oprostih i sa Antonom, kome takodje pozeleh dobro zdravlje i uspeh na zadatku, pa ga uputih kako da stigne do mog manastira u planinama. Srece ce nam sigurno trebati kako bi preziveli predstojece dogadjaje, pomislio sam u sebi, dok sam koracao prema krcmi.
U slali gostionice, ne zatekoh nikog, pa se uputih prema svojoj sobi, Ispred sobe me je cekao jedan od Lakijevih pirata. Porucio mi da dodjem kod njega u sobu, kao i da je stvar vazna pa je bolje da pozurim malo. Po piratu porucih Lakiju da cu doci, cim pre mogu i udjoh u sobu.
Tu jos jednom proverih da li sve dobro stoji na pojasu, pregledah mac i stit, pa poceh da se opremam kao za bitku koja uskoro pocinje. Na sebe obukoh pancirnu kosulju preko nje privezah pojas sa napicima, travama, alatom za ostrenje i malu torbicu sa lekovima i zavojem. Zatim se pomolih Stvoritelju da mi podari hrabrost, snagu i pre svega pamet kao najbitnije oruzje. Opasah mac i bodeze pa preko ramena prebacih stit, dok slem ponesoh u levoj ruci. Zatvorih vrata sobe pa se polako se uputih slatkorecivom bogatasu.

Posto je Akrepija izasla iz sobe, uzela sam sa pojasa bocicu sa makovim mlekom i dala Cicku da popije malo. Na moje iznenadjenje bio je jako poslusan i nije se protivio. Ubrzo je prestao sa kuknjavom, smirio se i zaspao. Trknula sam do svoje sobe zakljucala vrata i namestila zamku za nepozeljne goste. Zatim sam nekako odvukla Cicka do njegove sobe i stavila ga u krevet. Dodje mi na pamet pomisao da ga vezem za krevet i napastvujem dok spava, ali sam ipak odustala od nje, ma kako se situacija cinila privlacnom, bilo mi ga je bilo zao pored svega. Pomisao na njega kako rida i place poput deteta koje je dobilo dobre batine a da ih nije zasluzilo, odagnala mi je misli od predjasnje ideje. Zatvorila sam vrata i izasla iz sobe, sela sam na stolicu isped vrata. Umor me je nadvladavao polako ali sigurno, pa sam zadremala. Nekoliko puta sam ustajala i proveravala Cicka koji je spavao blazenim snom novorodjenceta, tako je nekad spavao i moj brat dok se nije izgubio kao dete. Pomisao na brata me je uvek ispunjavala tugom, jos vise jer je potraga za njim do sada bila bezuspesna. Iz razmisljanja me prenuse koraci koji su se priblizavali prema sobi. Stala sam iza vrata i spremila noz za bacanje.
 Zaculo se kucanje pa zatim ljubazan glas jednog od bogatasevih slugu (tj. njegovog gusara). Nisam htela da otvorim vrata, jer ljudi ipak svasta mogu da pomisle, a kako nisam zelela da sebi stvaram probleme samo sam se bolje pritajila. Uskoro kucanje prestade a ispod vrata se pojavi nekakva ceduljica. Posto su se koraci udaljili niz hodnik, uzela sam cedulju i nabrzinu je pregledala.
 Pisalo je da Lord Laki (tako se zvao bogatas), zeli da nas sve okupi u njegovoj sobi kako bi nam saopsito nesto od velikog znacaja. Ipak najvaznije je bilo to sto smo trebali da dodjemo potpuno opremljeni za borbu. Dakle stvar je izuzetno bitna treba pozuriti.
 -Cicko probudi se dosta si lencario.- Glasno, ali ipak umulnim glasom se obratih mladicu na krevetu, kako bih ga probudila.
 Otvarao je polako oci, pa sam mu tutnula cedulju u ruku i krenula ka vratima.
- Ne brini nisam te silovala, ako te to zanima.- Dobacila sam mu saljivo i cedno, kroz poluzatvorena vrata, pa se zaputih ka svojoj sobi.

Kad sam otvorila vrata na podu sam videla cedulju. Brzo je pokupih sa poda i bacih pogled na nju. Bila je identicna kao ona ostavljena u Cickovoj sobi. Zato poceh da se pripremam, za odlazak kod piratskog Lorda. Umila sam se i ocesljala, pogledala se u ogledalo i bila zadovoljna svojim izgledom. Ocistila sam odelo i naostrila ionako ostre maceve i nozeve, pregledala strele, pregledala svoj dugi luk, kao i kesice i bocice na pojasu. Zatim pripasah maceve, smestih skrivene nozeve u stitnik za ruku, preko ramena prebacih luk i tobolac. Zakljucala sam vrata i krenula hodnikom do bogataseve sobe. Na hodniku sretoh mladog klerika, takodje opremljenog kao da ce u bitku, pa krenusmo zajedno kod Lakija da cujemo sta tako vazno ima da nam saopsti.

"Seks na eks i sa sirom gibanica! To je prava poslastica!", viknu Cicko skačući iz sna.
Nažalost ono što mu bi rečeno rasprši sve nade. Ipak on se opipa za svaki slučaj. Njah sve je na svom mjestu i sve je suvo.
Tada u ruci primjeti cedulju.

Akra je lagano usetala u krcmu. Nakon nekoliko trenutaka obrati se prisutnima koji su se tu nasli i objavi>

- Kosi je morao da hitno ode na put. Pridruzice nam se cim bude mogao - rece i zabrinuto pogleda sve prisutne. Znala je da je neko od gostiju izdajnik. Osecala je to a i ono sto joj je Kosi poverio samo je produbilo njene slutnje

Delovala je jako uplaseno i otisla je odmah u svoju sobu. Nadala se samo da je Cicko otisao iz sobe i da ga je popustila njegova @epizoda@.

Cicko, Akra, Denika, Baru i Devibor. To je pet, uz to pet Lakijevih pirata i Laki, to je 11, moglo bi se rećí taman, ali ko zna. Sa obzirom da su se pre toga slagali kao rogovi u džaku, sigurnije je bilo da će međusobno da se poubijaju pre nego što stignu do protivničkog kampa. Međutim, put je bio ispunjen čudnom tišinom. Kao da je blizina predstojeće borbe na svakog od njih uticala nekom umirujućom magijom.
- Stigli smo, to je to mesto – Laki je tiho progovorio – Devibore, izloži plan.

GM.

Grupa se nalazila na brdu povise razbojnickog kampa. Na  klerikovu molbu dopuzali su do vrha obraslog retkom sumom, odakle se najbolje video predeo. Vreme je bilo mirno i tiho, tisinu je prekidao samo lagani povetarac od koga je na trenutak zasumorilo lisce i blago se zanjihala trava.

Posto su svi dopuzali do vrha, sa koga se odlicno video kamp razbojnika i predeo oko njega, poceo sam da izlazem ostalima plan napada unapred dogovoren sa Lakijem.
 -Prijatelji kako i sami vidite nasih protivnika nema mnogo, tek dvanest do petnaest ljudi, sto bas i nije malo, medjutim kako se nalaze na cistini opkoljenoj smumarcima, mogli bismo neprimeceni tokom noci da primenimo iznenadni napad. - Zatim ispruzih ruku i pokazah prema sredini logora.
-Ispred onog satora u sredini su verovatno i najbolji njihovi ratnici, onaj srednji po visini je verovatno njihov predvodnik jer izgleda svi do njega dolaze po naredjenja. Dobro je da imaju samo ta tri iskusna ratnika, ostali su najverovatnije seljaci, sluge i cobani ne bas vicni oruzju, koji su napustili svoja sela i svoje gospodare. Ipak oprez nikad nije na pretek. Ima i lukova pored satora, moguce je da neko od njih ume dobro da uputi strelu, sto uvek moze da bude problem, cak nije iskljuceno da imaju i carobnjaka, sto jos vise moze da komlikuje stvari. Najbolje ce biti da posto se dobro smraci uputimo uhode u njihov logor, kako bi saznali cime protivnik stvarno raspolaze. Predlozio bih da na izvidjanje idu Deni, Cicko i Akrepijin panter. - Zastao sam na trenutak, dok su prema meni kretali upitni pogledi.- Obrazlozicu vam nasu odluku. Deni je lovac pa je sigurno odlicna u prikradanju i skrivanju, moci ce nepazeno da se prisunja i izvidi teren. Cicko je odmetnik tako da ni njemu skrivanje i sunjanje nije nikakva nepoznanica. Panter je spretna i okretna zivotinja sklona napadu iz zasede, takodje je odlican u prikradanjui skrivanju. Posto izvide razbojnicki logor, Cicko i panter ce se vratiti i preneti nam ono sto su njih troje videli. Ne smej se prijatelju Baru panterove reci prenece nam Akra, ona ih odlicno razume. Njih troje su takodje zaduzeni i za eliminisanje protivnicke straze, ako je bude.- Posto se osltali slozise sa svim dosada predlozenim poceo sam da detaljno objasnjavam plan naseg napada.
-Deni se nece vracati kod nas vec ce zauzeti polozaj na drvetu istocno od razbojnika sa koga se odlicno vidi kamp, davace nam podrsku strelama i sprecavati beg protivnika kako ni jedan od njih nebi utekao. Sa severa cemo nastupati Baru i ja, zajedno sa tri pirata. Mi cemo prvi napasti, kad se protivnik okrene prema nama i pocne borba, njima sa ledja napasce Laki sa ostalim piratima, u medjuvremenu napadju Akra sa panterom i Cicko iz pravca naseg sadasnjeg polozaja, kao i Deni iz svoje zasede. Njihov cilj su moguci magovi i strelci ako ih bude bilo, kao i dalje opkoljavanje i stvaranje pometnje kod protivnika.- Zavrsio sam svoje izlaganje, a zatim odlucno upitah ostale.- Nadam se da se slazete sa predlozenim  planom, ipak ako neko ima drugaciju ideju neka je predlozi.

Akra je samo klimnula glavom i uputila znacajan pogled svom Cetu. Cet cutke pridje na svojim besumnim sapama Cicku i Deni.

"Ja se slažem! Odlična sam šunjalica!", reče uz kez Cicko.

- Baru, daću vam trojicu bržih, a i kad stigneš pre njih, imaćeš veći izbor i prednost da se boriš sa više bandita, zar ne - nasmejao se Laki, a onda nastavio ozbiljnim glasom
- Jedan bandit mora ostati živ, najbolje bi bilo da to bude glavni

"Njega cu ja ispitati" dodade Akra i tajanstveno se nasmeja

Svideo mi se zadatak koji sam dobila, zato sto cu raditi ono sto radim najbolje. Jos kada bi oblaci zaklonili mesecinu, bilo bi jos bolje. Ni drustvo nije lose, mada znam kako onaj pohotljivi Cicko prozdire pogledom i mene i Akru, nadam se da ce pristupiti zadatku ozbiljno. Za onog slatkog pantera uopste ne brinem, znam koliko korisni kao saputnici mogu da budu, a tesko onom koga oni scepaju iz zasede.
 -Cicko, lepi moj macane, sta kazes da krenemo cim se dobro smraci.- Koketno dobacih  odmetniku, a zatim dodah istim tonom.- Vodim te u lepu setnju pod zvezdama veceras.
-A vodim i tebe crni slatkisu.- Nezno sam tepala velikom panteru, dok mi je ruka milovala njegovo meko i prelepo krzno.- Ne brini Akra dobro cu paziti na njega.- Sapnuh na uvo lepotici u crnom.

"Ova je žiška! Mljac!", kovitlac misli u Cickovoj glavi. Jedva je čekao da konačno krene bilo kakva akcija. On bi radije neku intimniju ali daj šta daš. Uostalom nije ni šorka loša. Uželi se čovjek razložnog i bezrazložnog ubijanja. "Kada krećemo mačkice!? ", upita Cicko kezeći se poput mačka u sred mačijih veljača.

Јуџин Кешерн

Док сам укопчао шта се догађа цела кафана је изјурила ван у неки поход, без речи. Пратићу их за случај да упадну у невољу, а ко зна, можда коначно добијем прилику да будем део тог похода.

Deni. Znam da ce sve bti usavrsenom redu. Videces koliko je ova crna maca dobra u sunjanju..
Potom se okrete ka panteru i nesto mu tiho sapnu na uvo. Macka kojoj sy se oci neobicnno zacaklile priljubbi se uz deni i tiho abrunda.
A ti cicko nemoj da ti sulude misli padnu na pamet. Cet te oseca pdlicno. 
Potom se tiho okrenu ka lakiju
Cuvaj se laki nemoj da mi sad zagines.
Blo je nekw neznosti u akrinom glasu..nekakve neznosti
Cicko ne bleji ko tele vec put pod noge.i da znas posmatram te.snjiv si mi ti. Deni dusi cuvaj se. Nek cet bude sa tobom
Za tren je zastala. Osecala je kao da ih neko iz prikrajka gleda i rati. Ma vec ce se ona s tim pozabaviti. Polako. Akri ne peomice nista

GM
 Akrepija je primetila nesto sumljivo u grmlju jedno petnast koraka daleko od mesta na kome su se nalazili, dok je Deni vec stavljala strelu u luk i ciljala u istom pravcu. Ostali takodje primetise da ima neceg sumnjivog. Pa zajedno pozvase pridoslicu da izadje na svetlost dana i pokaze se, ako im ne zeli neko zlo. Pokazalo se da je pridoslica ustvari onaj covek koga su polumrtvog uneli u krcmu, nahranili ga i napojili. Pratio ih je jos od kad su napustili krcmu i priblizio im se prilikom uspona na vrh brega. Nije im zelo nikakvo zlo, samo je hteo da im se oduzi za dobrocinstvo, tako sto ce ih pratiti i stititi iz potaje. Drustvo ga uz gunjdjanje, pa i nepoverenje prihvati. Odredjen mu je zadatak da napadne razbojnicki logor zajedno sa grupom u kojoj su bili Baru i Devibor, kako bi ga testirali i drzali na oku.