Novi FRP za dusu i srce :D [Nocturnal]

Odoh do Kosija.... ako zatreba samo vikni... neće me ni vidjeti...
Hvala i vama gazda Laki
Cicko pozdravi dvoje kolega, a Baruu isplazi jezik...

Laki klimnu Mačku u znak pozdrava

- Lord Laki je miroljubiv čovek Baru, on ne trguje oružjem, a i daleko je njegova zemlja od ovog rata. Znam ljude koji ti mogu pomoći, ali ajde da obavimo ovaj zadatak, a ja ću se pobrinuti da tvoje ime stigne do ušiju izvesnih ljudi, možda te čak i povedem kod jednog mog dobrog prijatelja koji ti svakako može pomoći više nego što se možeš nadati. Ima gde će tvoje oružje dobr doći. Jer nekad oružje može da posluži da se rat spreči, ako se uz to još i profitira, pa to je sjajno...

dok je govorio blago je šutnu Akru ispod stola. Taman je uspeo da odobrovolji grmalja, čija im je snaga neophodna a ona uleće sa svojim palacavim jezikom

* * *
akra na ovo sutiranje zabi nokte Lakiju u butinu

kazem ja pljavi ratni profiter- dobaci akra

Laki zagrize usnu od bola i kiselo se nasmeja Akri
- Inače gospo Akra sledeći put kad budete svraćali  u Atlanija Siti imate besplatan manikir kod gospođe Turpije, ja čast.. prekide ga Baruovo tapšanje po leđima
- Polako momče ako nećeš da me ubiješ ipak ti živ trebam da ti pomognem sa prodajom tog oružja - nasmeja se Laki

- Mnogo je ovde vazduh zagadjen- procedi Akra, i hitro usta sa stolice.
- Gospodo, prijatan dan, i srecno vam bilo sa ovim sivonjom, povlacim se u svoje odaje, mislim da imam posal sa mojim KOsijem i Mackom -
Kako je to rekla ustade i hitro kao macka napusti prostoriju

- Ideš, hvala bogu... uzvrati Laki sa osmehom - Konobar daj ovamo onaj burbon Četiri ljiljana što ga je Mali jutros doneo. To vam je prijatelji burbon iz radionice Slepog Filipa, ima ukus višnje tek da zagolica grlo, ne možete verovati kako je dobar. Slepi Filip je platio svojim vidom dok je pravio recept za njega, u jednom trenutku je pogrešno procenio i dobio metanol umesto etanola, tako kaže legenda. Ipak njegov sin je zapisao recept i sad ga spravljamo na Brezinom ostrvu. Ajde probajte.. Živeli! - Laki nije voleo alkohol i pio je samo kad mora, a sad je bio taj trenutak, morao je da pokaže da i on pije ono što sam pravi. Ipak, više je voleo da ostane bistre glave i jedan gutljaj je bio dovoljan.

kako je Laki to izgovorio, Akra se okrenu, zgrabi drvenu pepeljaru i sibnu je u pravcu lakija. Nesrecnika pepeljara zbici u glavu. Potom nesta u mracnm hodniku i ču se samo tesko treskanje vrata njene sobe

Lakija pepeljara zviznu u čelo, on skoro pade sa stolice od iznenađenja, ali brzo dođe sebi. Uhvati se za čelo i ugleda krv na dlanu a zatim se nasmeja.

- Znaš Baru, nekad posao valja zaliti svojom krvlju - i pruži mu okrvavljenu ruku....- Dogovoreno, zapečaćeno i potpisano krvlju, evo baš ovom sa mog čela, sa izvora mudrosti, nasmeja se Laki..

- Ma ne dragi moj Baru. Zar ne shvataš? Mogla me je dosad ubiti mnogo puta, ali ona ne ubija. Šta misliš zašto Akrepija poteže ruku na mene svaki čas? Zato što Akrepija mrzi lorda Lakija, ali Akrepija istovremeno i voli lorda Lakija, jer šta je ljubav bez mržnje i šta je mržnja bez ljubavi? Trebaće nam ta zmija. Baru, nekad treba biti hrabar pa ostaviti čoveka u životu, ma koliko ga mrzeli, samo zato da bi videli da li će i on učiniti isto sa nama. To savetujem i tebi što se tiče Košija. Budi milostiv, i od živog čoveka možeš očekivati nešto, budi nemilosrdan i od mrtvaca ne možeš očekivati ništa.

-Upravu je Laki, Baru molim te poslusaj njegov savet, jer vise vredi ziv nego mrtav covek. Zivog vec nekako mozes pridobiti na svoju stranu, a mrtvac iz groba tesko da ce ti pomoci.- Posavetovao sam juznjaka.

Sanjao sam da se prelepa žena uvija oko mene, prela je poput kakve mačke...

Polako sam otvorio oči dok dok sam se prisećao scena iz sinoćneg.. hm.. druženja.
Akrepija je još uvek pored mene prela. Nasmejao sam se, zagrlio je rukom i krenuo da je poljubim. Gledale su me mačkaste oči, a moja bleda ruka pade na tamno krzno prokletog pantera. Brzinom svetlosti odgurnuo sam stvorenje koje uz besni mjauk pade sa kreveta. Pronašao sam svoje stvari po podu i obukao se, tanjir sa hranom me je čekao na krevetu. Mora da mi ga je Akrepija ostavila, duša moja. Pojeo sam doručak i zaputio se ka glavnoj prostoriji krčme. 
Spremao se napad na Crnu šaku, hmmm, to može biti zanimljivo, pitam se da li je moj poslodavac umešan u ovo? Moram razgovarati sa Mačkom. Potražio sam ga pogledom, sedeo je sa mojom Akrepijom i plakao a ona se pribila uz njega i brisala mu suze, šaputali su nešto. Bes proključa u meni a onda sam video i Kikicu. Kao i uvek, pokretao je svađu, grmalj je izgleda jedino to i znao da radi. Niko me od prisutnih nije ni primetio sem Antona koji mi reči da mora porazgovarati samnom. Zašto to? Pitam se? Da nije on taj koji će mi reći moj zadatak o kojem je žena pričala? Možda sam se prevario, i to nije u pitanju Mačak. Namrštio sam se dok sam gledao njega i moju seksi Akru. 
Krenuli su da ustaju i ja se povukoh u senku hodnika, pustio sam da Mačak i Akra odu a onda ušao u prostoriju i rekao Antonu - I ja bih u izvidnicu, moje telepatske sposobnosti će nam svakako koristiti. Imam samo jedan uslov, Mačak mora ići samnom - Pogledao sam u Kikicu, namignuo mu i rekao - Jel to neko pustio tvora u krčmu?-

Кад је ушла у своју собу, Акра примети да јој нема њене љубави Кошија. Само је уплакани Мачак седео скупљен на маленој столици, још увек ридајући из дубине душе и неповезано мрмљајући: "....голог......бич....газдина жена....искористили ме". Мачак је дубоко уздахнуо кад је Акра ушла и почео још више да цмиздри. Акра је стајала на средини собе потпуно затечена, незнајући шта да уради, да ли да изађе и остави уцвељеног Мачка самог у соби или да отрчи и потражи своју љубав Кошија.

Posto sam saznala sta je bio moj posao vratila sam se u svoju sobu. Taman sam htela ponovo da se ispruzim na krevet, kad neko glasno zarida iz susedne sobe u kojoj je bila Akrepija, sto je bilo jako deprimirajuce, zato sto su zidovi izmendju soba sigurno bili tanki. Izadjoh besna iz sobe sa namerom da Akru posaljem u lepu majcinu, jer sigurno  bicem nekog stavlja na ljubavne muke. Kad sam stigla u sobu iznenadila sam se. Umesto Akrepije sa bičem, videla sam uplakanog Mačka, koji ne nepovezano između jecaja pričao o biču i nekoj gazdinoj ženi. Pogledala sam u Akrepiju a ona mi je poslala pogled "ništa me ne pitaj". Rekla sam joj da ću se ja pobrinuti za Mačka, baš i nemam šta pametnije da radim.

- Дени, хвала ти - обрати се Акра младој девојци. - Молим те пази на њега мислим да је доживео благи нервни слом, још у крчми на помен бича се распекмезио, преплавиле су га нека сећања и од тада не може да се смири -

Док је Акра објашњавала Мачкову ситуацију, он је све више ридао, а његове сузе су натапале под собичка.

- Ја идем да нађем Кошија и да почнемо да припремамо вечерашњу акцију - , а потом за себе промрмља мантру - А ако онај Бару буде покушао да се приближи мом Кошију, Цет ће му заврнути шију- како је то промрмољила, пантер подигну њушку и као по команди крену за Акром

Monah Zenon

Posle noci provedene na lezaljci, Zenon se zaputio ka krcmi u nadi za toplim obrokom
"Dobar dan krcmaru, ima li sta toplo da se pojede u ovom domu?"
Nakon upucenog pitanja, Zenon je bacio pogled na unutrasnjost krcme i ka prepunim stolovima klimajuci glavom kao pozdrav svima.

GM

-Ima naravno, jagnjeci gulas samo sto je pomeren sa vatre, nego odakle si ti prijatelju i sta te dovodi u nas kraj. Vidim da nisi od ovdasnjih mestana. Dok jelo ne stigne da li bi da popijes nesto?- Upitao je gazda monaha.

- Ovamo, evo Četri ljljana, burbon kakav još niste pili gospodine monaše. Pridružite se našoj grupi, baš nam fali jedan čovek duge brade i nepresušne mudrosti verujem. Nadam se da ste nam poneli i neku prepelicu u toj vašoj bradi, lord Laki voli prepelicu u sosu od slačice, prelivene crnom vinom i začinjene paprikom, Laki je zvao bradatog monaha dok je vezivao čalmu oko glave kako bi zautavio krvarenje

u to akra udje u krcmu.
Hmmm ko li je sad ovaj bradati samo je i on falio...razmissljala je akra

Devibor

Posto sam uputio savet snaznom juznjaku, ustao sam od sltola i izasao u dvoriste da prosetam i vezbam. Posle vezbi sam se vratio u svoju sobu, kako brat Lotus nije bio u sobi i kako je imalo jos vode i sapuna sprao znoj i prljvtinu sa sebe, a zatim malo sam drmnuo.

Po povratku u salu video sam za sankom monaha u crno sivoj tunici. Imao je istu tuniku, kao i monah koji me je u manastiru mog reda obucavao borbi vez oruzja. Znao sam da postuje istog boga kao i mi, samo su ga drukcije zvali. Iz postovanja prema svom ucitelju odlucio sam da pozdravim monaha.

-Neka ti je dobar i blagosloven danasnji dan brate.- Prvo pozdravih monaha, a zatim ga zapitah.- Da nisi slucajno iz reda borbenih monaha, ako me oci ne varaju nosis njihovu sivo-crnu odezdu, kakvu je nosio i moj ucitelj u manastiru boga Stvoritelj?

Darung udje u krcmu. ,,Nisu se jos poubijali medjusobno...to obecava" pomisli dolayeci do Lakijevog stola i sedajuci. ,,Lorde Laki ima li nekog posla za mene?"