WORLD OF WESTEROS
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
Traži
 
 

Rezultati od :
 

 


Rechercher Napredna potraga

Zadnje teme
» Spam Tema....
od Nim Ned 14 Apr 2024, 04:08

» Sta trenutno slusate
od Zevs86 Sub 03 Feb 2024, 23:56

» Slike prirode nam majke
od Lala Pet 26 Maj 2023, 21:46

» Predstavite nam se....
od Assassin Pet 28 Apr 2023, 18:23

» Robert Džordan "Točak vremena"
od Uno Nomesta Pon 26 Sep 2022, 14:57

» Robin Hobb - Vidovnjaci
od Zevs86 Uto 29 Dec 2020, 15:25

» Stiven Erikson- Malaska knjiga palih
od Assassin Pon 13 Apr 2020, 10:31

» Igrice (Generalno)
od Lord M. Pet 03 Apr 2020, 12:33

» Sta sada citate?
od Zevs86 Čet 19 Mar 2020, 19:58

» Winter Is Coming...to HBO
od Zevs86 Čet 19 Mar 2020, 19:55

» Dela, po povoljnoj ceni.
od Vazarius Uto 10 Mar 2020, 08:25

» Srećna 2o2o!
od Assassin Uto 07 Jan 2020, 12:43

» Serije koje volite / trenutno pratite
od Assassin Uto 12 Nov 2019, 16:54

» Silmarilion
od Vazarius Čet 31 Okt 2019, 09:38

» Jezik Čitanja
od White Rabbit Pon 03 Jun 2019, 00:23

» Novi filmovi i filmske novosti
od White Rabbit Pon 03 Jun 2019, 00:19

» "Vukodav" - Marija Semjonova
od Zevs86 Pet 25 Jan 2019, 10:49

» Demon Cycle - Peter V. Brett [spoiler]
od Vazarius Uto 08 Jan 2019, 14:44

» Srećna 2o19!
od Areal Sre 02 Jan 2019, 20:56

» Rejmond E. Fajst "Ratovi kapije sveta"
od Vazarius Pet 19 Okt 2018, 12:46

Pristupi

Zaboravio sam šifru

Ko je trenutno na forumu
Imamo 16 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 16 Gosta

Nema

[ Videti svu listu ]


Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 95 dana Čet 14 Nov 2024, 22:08
Naj bolji poslanici
Зимоврел (15838)
Poezija koju volimo... - Page 30 Vote_lcapPoezija koju volimo... - Page 30 Voting_barPoezija koju volimo... - Page 30 Vote_rcap 
Sparkling Comet (15528)
Poezija koju volimo... - Page 30 Vote_lcapPoezija koju volimo... - Page 30 Voting_barPoezija koju volimo... - Page 30 Vote_rcap 
Assassin (13622)
Poezija koju volimo... - Page 30 Vote_lcapPoezija koju volimo... - Page 30 Voting_barPoezija koju volimo... - Page 30 Vote_rcap 
Zevs86 (11916)
Poezija koju volimo... - Page 30 Vote_lcapPoezija koju volimo... - Page 30 Voting_barPoezija koju volimo... - Page 30 Vote_rcap 
Zandrin (10789)
Poezija koju volimo... - Page 30 Vote_lcapPoezija koju volimo... - Page 30 Voting_barPoezija koju volimo... - Page 30 Vote_rcap 
CRNIJASTREB (10420)
Poezija koju volimo... - Page 30 Vote_lcapPoezija koju volimo... - Page 30 Voting_barPoezija koju volimo... - Page 30 Vote_rcap 
Princ Regar (9341)
Poezija koju volimo... - Page 30 Vote_lcapPoezija koju volimo... - Page 30 Voting_barPoezija koju volimo... - Page 30 Vote_rcap 
LunarFang (9218)
Poezija koju volimo... - Page 30 Vote_lcapPoezija koju volimo... - Page 30 Voting_barPoezija koju volimo... - Page 30 Vote_rcap 
Uno Nomesta (8868)
Poezija koju volimo... - Page 30 Vote_lcapPoezija koju volimo... - Page 30 Voting_barPoezija koju volimo... - Page 30 Vote_rcap 
Nim (8274)
Poezija koju volimo... - Page 30 Vote_lcapPoezija koju volimo... - Page 30 Voting_barPoezija koju volimo... - Page 30 Vote_rcap 

Novembar 2024
PonUtoSreČetPetSubNed
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930 

Kalendar Kalendar


Poezija koju volimo...

+27
Лираел
Nocturnal
Lya
Kian The Nephilim
Arwen
азор ахаи
Zandrin
Vazarius
Green Knight
Denika
VojaLu
Ket sa kanala
Oberin Martel
Assassin
Вештица
Ergon Lar Tund
Nim
Elora
Lord Strider
Areal
LunarFang
Princ Regar
Sparkling Comet
Zevs86
Prince of Ravens
Зимоврел
CRNIJASTREB
31 posters

Strana 30 od 34 Prethodni  1 ... 16 ... 29, 30, 31, 32, 33, 34  Sledeći

Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Зимоврел Uto 11 Feb 2014, 16:15

Зан нисам знала да певаш у хору, колико дуго већ?
Ја сам певала у хору само у основној и средњој школи Smile Али знам о каквом осећају причаш тачно ме подсети мени се исто дешавало док сам тада давно певала ову песму Smile Умела сам да је увежбавам на обали Мораве Smile Некако ми је деловало прикладно због воде као у песми Smile

Јабланови


Зашто ноћас тако шуме јабланови,
Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
Жути месец споро залази за хуме,
Далеке и црне, ко слутње; и снови

У тој мртвој ноћи пали су на воду,
Ко олово мирну и сиву, у мраку.
Јабланови само високо у зраку
Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду.

Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим
Ко потоњи човек. Земљом, према мени,
Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим
Себе, и ја стрепим сам од своје сени.
Зимоврел
Зимоврел
Gospa od Zimovrela
Gospa od Zimovrela

Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Gost Sre 12 Feb 2014, 10:50

Plusevi za pesme.Crnjanski je bog tmurnog i sivog :)Evo nesto malo ne tako sivo
Mika Antic

Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
između oblaka, snova,
Daljine i snega..
Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
i na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
i pomislim:
Tako mi nedostaješ.
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Sparkling Comet Sre 12 Feb 2014, 10:52

+ Very Happy
Sparkling Comet
Sparkling Comet

Broj poruka : 15528
Godina : 35
Raspoloženje : Hope for the best, I always do :)))
Reputacija : 1019
Points : 16631
Datum upisa : 30.08.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Gost Sre 12 Feb 2014, 10:59

Thanks COmet.Mika je zakon,kolko god mu tuzne pesme bile,uvek ih nekako ublazi tim svojim mika stilom da na kraju uvek ispadne lepo Smile
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Sparkling Comet Sre 12 Feb 2014, 11:05

ElendVentur ::Thanks COmet.Mika je zakon,kolko god mu tuzne pesme bile,uvek ih nekako ublazi tim svojim mika stilom da na kraju uvek ispadne lepo Smile

Da, stvarno je poseban pjesnik. Very Happy
Sparkling Comet
Sparkling Comet

Broj poruka : 15528
Godina : 35
Raspoloženje : Hope for the best, I always do :)))
Reputacija : 1019
Points : 16631
Datum upisa : 30.08.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Zandrin Čet 13 Feb 2014, 14:05

Зимоврел ::Зан нисам знала да певаш у хору, колико дуго већ?
Ја сам певала у хору само у основној и средњој школи SmileАли знам о каквом осећају причаш тачно ме подсети мени се исто дешавало док сам тада давно певала ову песму SmileУмела сам да је увежбавам на обали Мораве SmileНекако ми је деловало прикладно због воде као у песми Smile

Јабланови


Зашто ноћас тако шуме јабланови,
Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
Жути месец споро залази за хуме,
Далеке и црне, ко слутње; и снови

У тој мртвој ноћи пали су на воду,
Ко олово мирну и сиву, у мраку.
Јабланови само високо у зраку
Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду.

Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим
Ко потоњи човек. Земљом, према мени,
Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим
Себе, и ја стрепим сам од своје сени.
da zimce, pevam vec godinu dana u loli..a pre jedno 15 god sam pevala duuugo u crkvenom horu..meni je pevanje divna stvar, obozavam da pevam, nema lepse stvari za mene na celom svetu
Zandrin
Zandrin
Zakleta sestra
Zakleta sestra

Broj poruka : 10789
Raspoloženje : op trt gevezen zajn
Reputacija : 857
Points : 11712
Datum upisa : 29.01.2013

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Зимоврел Čet 13 Feb 2014, 14:18

Зан је хорска певачица <3
Ево још једна домаћа песма Smile Веома позната Smile

МИЛАН РАКИЋ

Лепота

Јест, нема на теби ни једнога дела
Да се моме оку могао да сакрије,
Ни једног превоја блиставог ти тела
да се мој пољубац на њ спустио није.

Знам те тако добро: у растанка часе
Ти преда ме ступиш сва сјајна и жива,
Знам када ће сузе око да ти квасе,
Знам када ти душа милостом прелива.

А кад у њој носиш сву топлину Југа...
Па ипак си сваког дана нова мени,
Увек нова, увек тако чудно друга,
И никада слична јучерашњој жени.

Та моћ твоја чудна заслепљава мене
Разноврсним сјајем, мирисом и бојом.
- Ох, буди једанпут ко и друге жене.
Да одахнем најзад пред лепотом твојом...
Зимоврел
Зимоврел
Gospa od Zimovrela
Gospa od Zimovrela

Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Gost Ned 16 Feb 2014, 11:48

Nasmejano Srce - Charles Bukowski -

Tvoj život je tvoj život.
Ne daj da utone
u bolesnu vlagu pokornosti.
Budi na oprezu
uvek postoje izlazi. Negde ima svetla.
Možda nema mnogo svetla,
ali bolje i to nego mrak.
Budi na oprezu.
Bogovi će ti ponuditi šanse.
Spoznaj ih, ostvari ih.
Ne možeš da pobedš smrt,
ali možeš pobediti smrt u životu,
ponekad.
I što česće to činiš
biće više svetla.
Tvoj život je tvoj život.
Znaj to dok ga imaš.
Ti si čudo.
Bogovi čekaju da uživaju
u tebi.
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Sparkling Comet Ned 16 Feb 2014, 15:04

Desanka Maksimović

Prolećni slikovi

Tek što se rodi prvi stih
a rojenje slikova poče,
zakopčavaju do grla pesmu
kao kopče.
Hvataju se o stihove,
kao pčele kad se hvatati stanu
šumi o granu.

Možda zato što je sunčano,
što jaglac i glog miriše,
što je jutrom rano
i što pljušte mirisa kiše.
Jedva odolevam
nestrpljivog slika zvonu i smehu,
zdesna, sleva,
ko pčelar s upaljenim trudom u mehu
što pčelama jedva odoleva.
Sparkling Comet
Sparkling Comet

Broj poruka : 15528
Godina : 35
Raspoloženje : Hope for the best, I always do :)))
Reputacija : 1019
Points : 16631
Datum upisa : 30.08.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Oberin Martel Sre 19 Feb 2014, 13:21

Podseti me dvoboj slika...

         
 Dolores

   Cold eyelids that hide like a jewel
         Hard eyes that grow soft for an hour;
   The heavy white limbs, and the cruel
         Red mouth like a venomous flower;
   When these are gone by with their glories,
         What shall rest of thee then, what remain,
   O mystic and sombre Dolores,
         Our Lady of Pain?
fnord
   Seven sorrows the priests give their Virgin;
       But thy sins, which are seventy times seven,
   Seven ages would fail thee to purge in,
       And then they would haunt thee in heaven:
   Fierce midnights and famishing morrows,
       And the loves that complete and control
   All the joys of the flesh, all the sorrows
       That wear out the soul.

   O garment not golden but gilded,
       O garden where all men may dwell,
   O tower not of ivory, but builded
       By hands that reach heaven from hell;
   O mystical rose of the mire,
       O house not of gold but of gain,
   O house of unquenchable fire,
       Our Lady of Pain!

   O lips full of lust and of laughter,
       Curled snakes that are fed from my breast,
   Bite hard, lest remembrance come after
       And press with new lips where you pressed.
   For my heart too springs up at the pressure,
       Mine eyelids too moisten and burn;
   Ah, feed me and fill me with pleasure,
       Ere pain come in turn.

   In yesterday's reach and to-morrow's,
       Out of sight though they lie of to-day,
   There have been and there yet shall be sorrows
       That smite not and bite not in play.
   The life and the love thou despisest,
       These hurt us indeed, and in vain,
   O wise among women, and wisest,
       Our Lady of Pain.

   Who gave thee thy wisdom? what stories
       That stung thee, what visions that smote?
   Wert thou pure and a maiden, Dolores,
       When desire took thee first by the throat?
   What bud was the shell of a blossom
       That all men may smell to and pluck?
   What milk fed thee first at what bosom?
       What sins gave thee suck?

   We shift and bedeck and bedrape us,
       Thou art noble and nude and antique;
   Libitina thy mother, Priapus
       Thy father, a Tuscan and Greek.
   We play with light loves in the portal,
       And wince and relent and refrain;
   Loves die, and we know thee immortal,
       Our Lady of Pain.

   Fruits fail and love dies and time ranges;
       Thou art fed with perpetual breath,
   And alive after infinite changes,
       And fresh from the kisses of death;
   Of languors rekindled and rallied,
       Of barren delights and unclean,
   Things monstrous and fruitless, a pallid
       And poisonous queen.

   Could you hurt me, sweet lips, though I hurt you?
       Men touch them, and change in a trice
   The lilies and languors of virtue
       For the raptures and roses of vice;
   Those lie where thy foot on the floor is,
       These crown and caress thee and chain,
   O splendid and sterile Dolores,
       Our Lady of Pain.

   There are sins it may be to discover,
       There are deeds it may be to delight.
   What new work wilt thou find for thy lover,
       What new passions for daytime or night?
   What spells that they know not a word of
       Whose lives are as leaves overblown?
   What tortures undreamt of, unheard of,
       Unwritten, unknown?

   Ah beautiful passionate body
       That never has ached with a heart!
   On thy mouth though the kisses are bloody,
       Though they sting till it shudder and smart,
   More kind than the love we adore is,
       They hurt not the heart or the brain,
   O bitter and tender Dolores,
       Our Lady of Pain.

   As our kisses relax and redouble,
       From the lips and the foam and the fangs
   Shall no new sin be born for men's trouble,
       No dream of impossible pangs?
   With the sweet of the sins of old ages
       Wilt thou satiate thy soul as of yore?
   Too sweet is the rind, say the sages,
       Too bitter the core.

   Hast thou told all thy secrets the last time,
       And bared all thy beauties to one?
   Ah, where shall we go then for pastime,
       If the worst that can be has been done?
   But sweet as the rind was the core is;
       We are fain of thee still, we are fain,
   O sanguine and subtle Dolores,
       Our Lady of Pain.

   By the hunger of change and emotion,
       By the thirst of unbearable things,
   By despair, the twin-born of devotion,
       By the pleasure that winces and stings,
   The delight that consumes the desire,
       The desire that outruns the delight,
   By the cruelty deaf as a fire
       And blind as the night,

   By the ravenous teeth that have smitten
       Through the kisses that blossom and bud,
   By the lips intertwisted and bitten
       Till the foam has a savour of blood,
   By the pulse as it rises and falters,
       By the hands as they slacken and strain,
   I adjure thee, respond from thine altars,
       Our Lady of Pain.

   Wilt thou smile as a woman disdaining
       The light fire in the veins of a boy?
   But he comes to thee sad, without feigning,
       Who has wearied of sorrow and joy;
   Less careful of labour and glory
       Than the elders whose hair has uncurled:
   And young, but with fancies as hoary
       And grey as the world.

   I have passed from the outermost portal
       To the shrine where a sin is a prayer;
   What care though the service be mortal?
       O our Lady of Torture, what care?
   All thine the last wine that I pour is,
       The last in the chalice we drain,
   O fierce and luxurious Dolores,
       Our Lady of Pain.

   All thine the new wine of desire,
       The fruit of four lips as they clung
   Till the hair and the eyelids took fire,
       The foam of a serpentine tongue,
   The froth of the serpents of pleasure,
       More salt than the foam of the sea,
   Now felt as a flame, now at leisure
       As wine shed for me.

   Ah thy people, thy children, thy chosen,
       Marked cross from the womb and perverse!
   They have found out the secret to cozen
       The gods that constrain us and curse;
   They alone, they are wise, and none other;
       Give me place, even me, in their train,
   O my sister, my spouse, and my mother,
       Our Lady of Pain.

   For the crown of our life as it closes
       Is darkness, the fruit thereof dust;
   No thorns go as deep as a rose's,
       And love is more cruel than lust.
   Time turns the old days to derision,
       Our loves into corpses or wives;
   And marriage and death and division
       Make barren our lives.

   And pale from the past we draw nigh thee,
       And satiate with comfortless hours;
   And we know thee, how all men belie thee,
       And we gather the fruit of thy flowers;
   The passion that slays and recovers,
       The pangs and the kisses that rain
   On the lips and the limbs of thy lovers,
       Our Lady of Pain.

   The desire of thy furious embraces
       Is more than the wisdom of years,
   On the blossom though blood lie in traces,
       Though the foliage be sodden with tears.
   For the lords in whose keeping the door is
       That opens on all who draw breath
   Gave the cypress to love, my Dolores,
       The myrtle to death.

   And they laughed, changing hands in the measure,
       And they mixed and made peace after strife;
   Pain melted in tears, and was pleasure;
       Death tingled with blood, and was life.
   Like lovers they melted and tingled,
       In the dusk of thine innermost fane;
   In the darkness they murmured and mingled,
       Our Lady of Pain.

   In a twilight where virtues are vices,
       In thy chapels, unknown of the sun,
   To a tune that enthralls and entices,
       They were wed, and the twain were as one.
   For the tune from thine altar hath sounded
       Since God bade the world's work begin,
   And the fume of thine incense abounded,
       To sweeten the sin.

   Love listens, and paler than ashes,
       Through his curls as the crown on them slips,
   Lifts languid wet eyelids and lashes,
       And laughs with insatiable lips.
   Thou shalt hush him with heavy caresses,
       With music that scares the profane;
   Thou shalt darken his eyes with thy tresses,
       Our Lady of Pain.

   Thou shalt blind his bright eyes though he wrestle,
       Thou shalt chain his light limbs though he strive;
   In his lips all thy serpents shall nestle,
       In his hands all thy cruelties thrive.
   In the daytime thy voice shall go through him,
       In his dreams he shall feel thee and ache;
   Thou shalt kindle by night and subdue him
       Asleep and awake.

   Thou shalt touch and make redder his roses
       With juice not of fruit nor of bud;
   When the sense in the spirit reposes,
       Thou shalt quicken the soul through the blood.
   Thine, thine the one grace we implore is,
       Who would live and not languish or feign,
   O sleepless and deadly Dolores,
       Our Lady of Pain.

   Dost thou dream, in a respite of slumber,
       In a lull of the fires of thy life,
   Of the days without name, without number,
       When thy will stung the world into strife;
   When, a goddess, the pulse of thy passion
       Smote kings as they revelled in Rome;
   And they hailed thee re-risen, O Thalassian,
       Foam-white, from the foam?

   When thy lips had such lovers to flatter;
       When the city lay red from thy rods,
   And thine hands were as arrows to scatter
       The children of change and their gods;
   When the blood of thy foemen made fervent
       A sand never moist from the main,
   As one smote them, their lord and thy servant,
       Our Lady of Pain.

   On sands by the storm never shaken,
       Nor wet from the washing of tides;
   Nor by foam of the waves overtaken,
       Nor winds that the thunder bestrides;
   But red from the print of thy paces,
       Made smooth for the world and its lords,
   Ringed round with a flame of fair faces,
       And splendid with swords.

   There the gladiator, pale for thy pleasure,
       Drew bitter and perilous breath;
   There torments laid hold on the treasure
       Of limbs too delicious for death;
   When thy gardens were lit with live torches;
       When the world was a steed for thy rein;
   When the nations lay prone in thy porches,
       Our Lady of Pain.

   When, with flame all around him aspirant,
       Stood flushed, as a harp-player stands,
   The implacable beautiful tyrant,
       Rose-crowned, having death in his hands;
   And a sound as the sound of loud water
       Smote far through the flight of the fires,
   And mixed with the lightning of slaughter
       A thunder of lyres.

   Dost thou dream of what was and no more is,
       The old kingdoms of earth and the kings?
   Dost thou hunger for these things, Dolores,
       For these, in a world of new things?
   But thy bosom no fasts could emaciate,
       No hunger compel to complain
   Those lips that no bloodshed could satiate,
       Our Lady of Pain.

   As of old when the world's heart was lighter,
       Through thy garments the grace of thee glows,
   The white wealth of thy body made whiter
       By the blushes of amorous blows,
   And seamed with sharp lips and fierce fingers,
       And branded by kisses that bruise;
   When all shall be gone that now lingers,
       Ah, what shall we lose?

   Thou wert fair in the fearless old fashion,
       And thy limbs are as melodies yet,
   And move to the music of passion
       With lithe and lascivious regret.
   What ailed us, O gods, to desert you
       For creeds that refuse and restrain?
   Come down and redeem us from virtue,
       Our Lady of Pain.

   All shrines that were Vestal are flameless,
       But the flame has not fallen from this;
   Though obscure be the god, and though nameless
       The eyes and the hair that we kiss;
   Low fires that love sits by and forges
       Fresh heads for his arrows and thine;
   Hair loosened and soiled in mid orgies
       With kisses and wine.

   Thy skin changes country and colour,
       And shrivels or swells to a snake's.
   Let it brighten and bloat and grow duller,
       We know it, the flames and the flakes,
   Red brands on it smitten and bitten,
       Round skies where a star is a stain,
   And the leaves with thy litanies written,
       Our Lady of Pain.

   On thy bosom though many a kiss be,
       There are none such as knew it of old.
   Was it Alciphron once or Arisbe,
       Male ringlets or feminine gold,
   That thy lips met with under the statue,
       Whence a look shot out sharp after thieves
   From the eyes of the garden-god at you
       Across the fig-leaves?

   Then still, through dry seasons and moister,
       One god had a wreath to his shrine;
   Then love was the pearl of his oyster,
       And Venus rose red out of wine.
   We have all done amiss, choosing rather
       Such loves as the wise gods disdain;
   Intercede for us thou with thy father,
       Our Lady of Pain.

   In spring he had crowns of his garden,
       Red corn in the heat of the year,
   Then hoary green olives that harden
       When the grape-blossom freezes with fear;
   And milk-budded myrtles with Venus
       And vine-leaves with Bacchus he trod;
   And ye said, "We have seen, he hath seen us,
       A visible God."

   What broke off the garlands that girt you?
       What sundered you spirit and clay?
   Weak sins yet alive are as virtue
       To the strength of the sins of that day.
   For dried is the blood of thy lover,
       Ipsithilla, contracted the vein;
   Cry aloud, "Will he rise and recover,
       Our Lady of Pain?"

   Cry aloud; for the old world is broken:
       Cry out; for the Phrygian is priest,
   And rears not the bountiful token
       And spreads not the fatherly feast.
   From the midmost of Ida, from shady
       Recesses that murmur at morn,
   They have brought and baptized her, Our Lady,
       A goddess new-born.

   And the chaplets of old are above us,
       And the oyster-bed teems out of reach;
   Old poets outsing and outlove us,
       And Catullus makes mouths at our speech.
   Who shall kiss, in thy father's own city,
       With such lips as he sang with, again?
   Intercede for us all of thy pity,
       Our Lady of Pain.

   Out of Dindymus heavily laden
       Her lions draw bound and unfed
   A mother, a mortal, a maiden,
       A queen over death and the dead.
   She is cold, and her habit is lowly,
       Her temple of branches and sods;
   Most fruitful and virginal, holy,
       A mother of gods.

   She hath wasted with fire thine high places,
       She hath hidden and marred and made sad
   The fair limbs of the Loves, the fair faces
       Of gods that were goodly and glad.
   She slays, and her hands are not bloody;
       She moves as a moon in the wane,
   White-robed, and thy raiment is ruddy,
       Our Lady of Pain.

   They shall pass and their places be taken,
       The gods and the priests that are pure.
   They shall pass, and shalt thou not be shaken?
       They shall perish, and shalt thou endure?
   Death laughs, breathing close and relentless
       In the nostrils and eyelids of lust,
   With a pinch in his fingers of scentless
       And delicate dust.

   But the worm shall revive thee with kisses;
       Thou shalt change and transmute as a god,
   As the rod to a serpent that hisses,
       As the serpent again to a rod.
   Thy life shall not cease though thou doff it;
       Thou shalt live until evil be slain,
   And good shall die first, said thy prophet,
       Our Lady of Pain.

   Did he lie? did he laugh? does he know it,
       Now he lies out of reach, out of breath,
   Thy prophet, thy preacher, thy poet,
       Sin's child by incestuous Death?
   Did he find out in fire at his waking,
       Or discern as his eyelids lost light,
   When the bands of the body were breaking
       And all came in sight?

   Who has known all the evil before us,
       Or the tyrannous secrets of time?
   Though we match not the dead men that bore us
       At a song, at a kiss, at a crime ―
   Though the heathen outface and outlive us,
       And our lives and our longings are twain ―
   Ah, forgive us our virtues, forgive us,
       Our Lady of Pain.

   Who are we that embalm and embrace thee
       With spices and savours of song?
   What is time, that his children should face thee?
       What am I, that my lips do thee wrong?
   I could hurt thee ― but pain would delight thee;
       Or caress thee ― but love would repel;
   And the lovers whose lips would excite thee
       Are serpents in hell.

   Who now shall content thee as they did,
       Thy lovers, when temples were built
   And the hair of the sacrifice braided
       And the blood of the sacrifice spilt,
   In Lampsacus fervent with faces,
       In Aphaca red from thy reign,
   Who embraced thee with awful embraces,
       Our Lady of Pain?

   Where are they, Cotytto or Venus,
       Astarte or Ashtaroth, where?
   Do their hands as we touch come between us?
       Is the breath of them hot in thy hair?
   From their lips have thy lips taken fever,
       With the blood of their bodies grown red?
   Hast thou left upon earth a believer
       If these men are dead?

   They were purple of raiment and golden,
       Filled full of thee, fiery with wine,
   Thy lovers, in haunts unbeholden,
       In marvellous chambers of thine.
   They are fled, and their footprints escape us,
       Who appraise thee, adore, and abstain,
   O daughter of Death and Priapus,
       Our Lady of Pain.

   What ails us to fear overmeasure,
       To praise thee with timorous breath,
   O mistress and mother of pleasure,
       The one thing as certain as death?
   We shall change as the things that we cherish,
       Shall fade as they faded before,
   As foam upon water shall perish,
       As sand upon shore.

   We shall know what the darkness discovers,
       If the grave-pit be shallow or deep;
   And our fathers of old, and our lovers,
       We shall know if they sleep not or sleep.
   We shall see whether hell be not heaven,
       Find out whether tares be not grain,
   And the joys of thee seventy times seven,
       Our Lady of Pain.
Oberin Martel
Oberin Martel
Legendarni vojnik
Legendarni vojnik

Broj poruka : 2710
Godina : 43
Raspoloženje : E ja kuliram
Reputacija : 670
Points : 3442
Datum upisa : 19.02.2009

http://www.tolkien.rs

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Зимоврел Čet 20 Feb 2014, 13:44


From childhood’s hour I have not been
As others were—I have not seen
As others saw—I could not bring
My passions from a common spring—
From the same source I have not taken
My sorrow—I could not awaken
My heart to joy at the same tone—
And all I lov’d—I lov’d alone—
Then—in my childhood—in the dawn
Of a most stormy life—was drawn
From ev’ry depth of good and ill
The mystery which binds me still—
From the torrent, or the fountain—
From the red cliff of the mountain—
From the sun that ’round me roll’d
In its autumn tint of gold—
From the lightning in the sky
As it pass’d me flying by—
From the thunder, and the storm—
And the cloud that took the form
(When the rest of Heaven was blue)
Of a demon in my view—
Зимоврел
Зимоврел
Gospa od Zimovrela
Gospa od Zimovrela

Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Gost Sre 26 Feb 2014, 21:47

Plus Zimce.Evo jedna lepa kratka Smile
Dusko Trifunovic
Srecan
Povlačim se u svoju samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi noću
od tišine i opasnih snova

Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih želja
od lepote, izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja

Povlačim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nađu kad i njima bude
zakucala samoća na vrata.
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Зимоврел Čet 06 Mar 2014, 02:50



Poezija koju volimo... - Page 30 1899964_727992423912859_321435203_n
Зимоврел
Зимоврел
Gospa od Zimovrela
Gospa od Zimovrela

Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Зимоврел Sub 08 Mar 2014, 02:06

Силвија Плат

JUTARNJA PESMA

Ljubav te navije kao podmazani džepni sat,
Babica te je potapšala po stopalima, i tvoj ogoljeni krik
Smestio se između čestica.
Naši glasovi odjekuju, uveličavaju naš dolazak. Nova statua.
U promaji muzeja, tvoja nagost
baca senku na našu sigurnost. Stojimo okolo uprazno kao zidovi.


Nisam ti više majka
Kada oblaci glade ogledalo da bi odrazilo njihovo sopstveno usporeno
Nestajanje pod rukom vetra.
Čitave noći tvoj dah kao noćni leptir
Treperi između spljoštenih ružičastih ruža. Budim se da bih čula:
Udaljeno more šumi mi ušima.
Jedan krik, i spotičem se o krevet, teška kao krava i rascvetana
U svojoj viktorijanskoj spavaćici.
Tvoja usta otvoreno čista kao mačja. Prozorsko okno
Beli i guta svoje bezizrazne zvezde. I sada ispituješ
Tu svoju šaku tonova;
Jasni samoglasnici dižu se poput balona.
Зимоврел
Зимоврел
Gospa od Zimovrela
Gospa od Zimovrela

Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Sparkling Comet Sub 08 Mar 2014, 10:10

Desanka Maksimović

Čežnja

Sanjam da ćeš doći:
jer mirišu noći, a drveće lista,
i novo se cveće svakog jutra rodi;
jer osmesi ljupki igraju po vodi,
i proletnjim nebom što od sreće blista;

jer pupe topole, i kao da hoće
k nebu, pune tople, nabujale žudi;
jer u duši bilja ljubav već se budi,
i miriasnim snegom osulo se voće;

jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, magle, jablanovi viti,
sve okolo mene čeka te i zove.

Dođi! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh će ti dati
i u svemu čežnju opazićeš moju.
Sparkling Comet
Sparkling Comet

Broj poruka : 15528
Godina : 35
Raspoloženje : Hope for the best, I always do :)))
Reputacija : 1019
Points : 16631
Datum upisa : 30.08.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Zevs86 Ned 09 Mar 2014, 08:23

http://www.viralnova.com/but-you-didnt-poem/ Kapiram da ovo spada u poeziju nekako Poezija koju volimo... - Page 30 3250678809 Sa tim sto ima i ilustraciju koja je prati, i PREDIVNA JE!!!

Evo je i u tekstu bez slika, ali sa ilustracijom ima mnogo jaci efekat!!!

But you didn’t

Remember the time you lent me your car and I dented it?
I thought you'd kill me
But you didn’t.

Remember the time I forgot to tell you the dance was formal and you came in jeans?
I thought you’d hate me
But you didn’t

Remember the times I’d flirt with guys to make you jealous?
I thought you'd drop me
But you didn't

There were plenty of things you did to put up with me, to keep me happy, to love me, and there are so many things I wanted to tell you when you got back from Vietnam….

But you didn’t……
Zevs86
Zevs86
Lord zaštitnik Dola
Lord zaštitnik Dola

Broj poruka : 11916
Godina : 37
Raspoloženje : Meh
Reputacija : 651
Points : 12647
Datum upisa : 28.02.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Зимоврел Ned 09 Mar 2014, 23:55

Awww +++ Zeus I teared up a little bit it's so emotional Sad Баш је дивна поема, то је најлепше осећање на свету кад те неко воли таквог какав јеси без неког посебног разлога и упркос манама Smile Smile Smile

Jacques Prevert





DECA SE VOLE 

Deca kad se vole ljube stojeći 
Po kapijama noći 
Dok prolaznici ukazuju prstom na njih 
Ali decu kad se vole 
Baš je briga dal ih ko vidi 
Jer tu su samo njihove senke 
Treperave u noći 
I koje izazivaju kod prolaznika 
Bes prezir smeh i zavist 
Deca kad se vole nisu ovde ni za koga 
Tada su dalje odavde nego što je noć 
I puno dalje nego što je dan 
Ona su 
U zaslepljujućoj svetlosti prve ljubavi
Зимоврел
Зимоврел
Gospa od Zimovrela
Gospa od Zimovrela

Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Gost Pon 10 Mar 2014, 09:13

Juce je bilo 20 godina od kako je matori pokvarenjak sa betona pao ,evo u to ime jedna od groznijih i brutalnijih pesama Smile
DINOSAURIJA, MI
rođeni ovako
u ovo
dok se lica od krede smeškaju
dok se gđa Smrt smeje
dok se liftovi kvare
dok se politički pejsaži rastaču
dok paker u samoposluzi ima diplomu koledža
dok naftne ribe bljuju svoj naftni plen
dok je sunce maskirano
mi smo
rođeni ovako
u ovo
za te promišljeno ludačke ratove
za prizore razbijenih fabričkih prozora
praznine
za barove gde ljudi ne govore više
jedni sa drugima
za ulične tuče koje se okončavaju
nožem i pištoljem
rođeni u ovo
za bolnice toliko skupe da je
jeftinije umreti
za advokate koji toliko naplaćuju da je
jeftinije priznati
u zemlji gde su zatvori puni a ludnice zatvorene
na mestu gde mase od budala stvaraju
bogate heroje
rođeni u ovo
hodamo i živimo kroz ovo
umiremo zbog toga
onemeli zbog toga
kastrirani
izopačeni
razbaštinjeni
zbog toga
prevareni time
iskorišćeni time
popišani time
sluđeni i zgađeni od toga
učinjeni nasilnim
i nečovečnim
time.
srce je pocrnelo
prsti se pružaju ka grlu
pištolj
nož
bomba
prsti se pružaju ka bogu koji ne odgovara
prsti se pružaju ka boci
tableti
prahu.
rođeni smo u ovo čemerno mrtvilo
rođeni smo u državi koja je 60 godina u dugu
koja će uskoro biti nesposobna da plati
kamate na to
i banke će goreti
novac će biti beskoristan
zavladaće otvoreno i nekažnjeno
ubistvo na ulicama
oružje i lutajuće bande
zemlja će biti beskorisna
hrane će biti sve manje
nuklearnu moć će preuzeti mnogi
eksplozije će neprestano potresati zemlju
ozračeni roboti će vrebati jedni druge
bogati i izabrani će gledati sa
svemirskih platformi
Danteov Pakao izgledaće kao dečje igralište
sunce se neće videti i stalno će biti noć
drveće će umreti
sve bilje će umreti
ozračeni ljudi ješće meso ozračenih ljudi
more će biti zatrovano
nestaće jezera i reke
kiša će biti novo zlato
istrulela tela ljudi i životinja smrdeće u mračnom vetru
poslednji preživeli umreće od novih i užasnih bolesti
a svemirske platforme biće uništene trenjem
presahlim zalihama
prirodnom posledicom sveopšteg rasula
i najdivnija tišina kakva se nikada nije čula
rodiće se iz toga
dok se sunce i dalje krije tamo
i čeka sledeće poglavlje.
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Princ Regar Uto 11 Mar 2014, 00:27

Jedanput ide stari Amidza
Ko neki sedi mandarin -
A za njim tapka, trci, skakuce
Junacke krvi najmladji sin.

Vasar je bio - a na vasaru
Sablje, pistolji, arapski hat;
Tuniske kape, srebro i zlato,
Mletacka svila, zenevski sat.

A sta ces sine da kupi babo? -
Deteta sklonost kusase svog;
'Oces li sablju tu britku, sjajnu,
Il' volis hata misirskog?

Il' mozda zelis od svile ruho?
Neka ti bude svileno sve|
Govori sine| govori brze,
Da kupim one toke zlacane?

Dete se ceska rukom po glavi,
Kao da ne zna sta bi od sveg -
- Ah, babo, babo, kupi mi, babo,
Pecenja kupi jareceg...

Sad se i babo cese po glavi,
Gledajuci dugo sina svog -
- E, ja sam volo sablje i koplja,
A sin mi jarca pecenog|

1872. Djura Jaksic

Princ Regar
Princ Regar

Broj poruka : 9341
Godina : 36
Raspoloženje : :)
Reputacija : 630
Points : 10066
Datum upisa : 13.09.2011

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Зимоврел Uto 11 Mar 2014, 02:55

Octavio Paz
Sunčev kamen
(odlomak)


spram šalitrene i kamene večeri
opremljene nevidljivim britvama
jedan crveni neodgonetljivi rukopis
ispisuješ na mojoj koži i te rane
prekrivaju me kao odelo od plamena,
gorim ne sagorevajući, tražim vode
a u tvojim očima nema vode, ima kamenja,
a tvoje grudi, tvoja utroba, tvoja bedra
od kamena su, tvoja usta mirišu na prašinu,
tvoja usta mirišu na zatrovano vreme,
tvoje telo miriše na jamu bez izlaza,
uski prolaz ogledalâ koja ponavljaju
oči žednika, nogostup
koji se vraća uvek tački polaska,
i ti me vodiš slepog za ruku
tim tvrdokornim salama
prema središtu kruga i uspravljaš se
kao sjaj koji se ledi u sveću,
kao svetlost koja ume da zdere, očaravajuća,
kao gubilište za osuđenika,
osetljiv kao bič i stasit
kao oružje mesečevo blizanče,
dok tvoje naoštrene reči kopaju
moje grudi i pustoše ih i prazne,
otimaš mi jednu po jednu uspomenu,
zaboravio sam svoje ime, moji prijatelji
među svinjama grokću ili se kvare
dok ih sunce jede u provaliji
Зимоврел
Зимоврел
Gospa od Zimovrela
Gospa od Zimovrela

Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Зимоврел Uto 11 Mar 2014, 23:57

Чарлс Буковски-ОДА ИЗУЗЕТНОЈ ДАМИ (аууу опет ми побрљавио пост Sad)

[size=12.800000190734863]Многи од керова који ноћас хрчу по тротоарима[/size]
[size=12.800000190734863]несумњиво сањају твоје кости[/size]
[size=12.800000190734863]и ја се добро сећам твојих костију у месу,[/size]
[size=12.800000190734863]а најбоље у оној зеленој хаљини[/size]
[size=12.800000190734863]и смеђим ципелама с високом петом[/size]
[size=12.800000190734863]вечито си псовала кад попијеш, коса ти је опадала[/size]
[size=12.800000190734863]а ти си хтела да експлодираш од онога што те је мучило:[/size]
[size=12.800000190734863]трулих сећања на трулу прошлост,[/size]
[size=12.800000190734863]од којих си на крају и побегла у смрт[/size]
[size=12.800000190734863]а ја сам остао сам са трулом садашњицом[/size]

[size=12.800000190734863]Џејн, мртва си већ двадесет година,[/size]
[size=12.800000190734863]а ја те памтим боље него ма коју другу[/size]
[size=12.800000190734863]једина ти си схватала сву узалудност нашег постојања[/size]
[size=12.800000190734863]друге су се жене само нервирале због бесмислица[/size]
[size=12.800000190734863]упорно хистерисале над глупим ситницама[/size]

[size=12.800000190734863]Џејн, тебе је убило то што си превише знала[/size]
[size=12.800000190734863]дижем пиће за твоје кости[/size]
[size=12.800000190734863]о којима овај кер још увек сања. [/size]
Зимоврел
Зимоврел
Gospa od Zimovrela
Gospa od Zimovrela

Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Gost Sre 12 Mar 2014, 10:21

Pljus Smile
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Sparkling Comet Čet 13 Mar 2014, 14:49

William Blake

The Crystal Cabinet

THE MAIDEN caught me in the wild,
Where I was dancing merrily;
She put me into her Cabinet,
And lock’d me up with a golden key.

This Cabinet is form’d of gold
And pearl and crystal shining bright,
And within it opens into a world
And a little lovely moony night.

Another England there I saw,
Another London with its Tower,
Another Thames and other hills,
And another pleasant Surrey bower,

Another Maiden like herself,
Translucent, lovely, shining clear,
Threefold each in the other clos’d—
O, what a pleasant trembling fear!

O, what a smile! a threefold smile
Fill’d me, that like a flame I burn’d;
I bent to kiss the lovely Maid,
And found a threefold kiss return’d.

I strove to seize the inmost form
With ardour fierce and hands of flame,
But burst the Crystal Cabinet,
And like a weeping Babe became—

A weeping Babe upon the wild,
And weeping Woman pale reclin’d,
And in the outward air again
I fill’d with woes the passing wind.
Sparkling Comet
Sparkling Comet

Broj poruka : 15528
Godina : 35
Raspoloženje : Hope for the best, I always do :)))
Reputacija : 1019
Points : 16631
Datum upisa : 30.08.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Зимоврел Čet 13 Mar 2014, 15:52

+++ Comet I love Blake Smile

To See

To see a world in a grain of sand,
And a heaven in a wild flower,
Hold infinity in the palm of your hand
And eternity in an hour.

The Land of Dreams

Awake, awake, my little boy!
Thou wast thy mother's only joy;
Why dost thou weep in thy gentle sleep?
Awake! thy father does thee keep.

'O, what land is the Land of Dreams?
What are its mountains, and what are its streams?
O father! I saw my mother there,
Among the lilies by waters fair.

'Among the lambs, cloth?d in white,
She walk'd with her Thomas in sweet delight.
I wept for joy, like a dove I mourn;
O! when shall I again return?'

Dear child, I also by pleasant streams
Have wander'd all night in the Land of Dreams;
But tho' calm and warm the waters wide,
I could not get to the other side.

'Father, O father! what do we here
In this land of unbelief and fear?
The Land of Dreams is better far
Above the light of the morning star.'
Зимоврел
Зимоврел
Gospa od Zimovrela
Gospa od Zimovrela

Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Sparkling Comet Čet 13 Mar 2014, 15:54

+ Very Happy
Sparkling Comet
Sparkling Comet

Broj poruka : 15528
Godina : 35
Raspoloženje : Hope for the best, I always do :)))
Reputacija : 1019
Points : 16631
Datum upisa : 30.08.2012

Nazad na vrh Ići dole

Poezija koju volimo... - Page 30 Empty Re: Poezija koju volimo...

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 30 od 34 Prethodni  1 ... 16 ... 29, 30, 31, 32, 33, 34  Sledeći

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu