Traži
Similar topics
Zadnje teme
» Spam Tema....od Nim Ned 14 Apr 2024, 04:08
» Sta trenutno slusate
od Zevs86 Sub 03 Feb 2024, 23:56
» Slike prirode nam majke
od Lala Pet 26 Maj 2023, 21:46
» Predstavite nam se....
od Assassin Pet 28 Apr 2023, 18:23
» Robert Džordan "Točak vremena"
od Uno Nomesta Pon 26 Sep 2022, 14:57
» Robin Hobb - Vidovnjaci
od Zevs86 Uto 29 Dec 2020, 15:25
» Stiven Erikson- Malaska knjiga palih
od Assassin Pon 13 Apr 2020, 10:31
» Igrice (Generalno)
od Lord M. Pet 03 Apr 2020, 12:33
» Sta sada citate?
od Zevs86 Čet 19 Mar 2020, 19:58
» Winter Is Coming...to HBO
od Zevs86 Čet 19 Mar 2020, 19:55
» Dela, po povoljnoj ceni.
od Vazarius Uto 10 Mar 2020, 08:25
» Srećna 2o2o!
od Assassin Uto 07 Jan 2020, 12:43
» Serije koje volite / trenutno pratite
od Assassin Uto 12 Nov 2019, 16:54
» Silmarilion
od Vazarius Čet 31 Okt 2019, 09:38
» Jezik Čitanja
od White Rabbit Pon 03 Jun 2019, 00:23
» Novi filmovi i filmske novosti
od White Rabbit Pon 03 Jun 2019, 00:19
» "Vukodav" - Marija Semjonova
od Zevs86 Pet 25 Jan 2019, 10:49
» Demon Cycle - Peter V. Brett [spoiler]
od Vazarius Uto 08 Jan 2019, 14:44
» Srećna 2o19!
od Areal Sre 02 Jan 2019, 20:56
» Rejmond E. Fajst "Ratovi kapije sveta"
od Vazarius Pet 19 Okt 2018, 12:46
Pristupi
Ko je trenutno na forumu
Imamo 82 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 82 Gosta Nema
[ Videti svu listu ]
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 88 dana Čet 14 Nov 2024, 21:58
Naj bolji poslanici
Зимоврел (15838) | ||||
Sparkling Comet (15528) | ||||
Assassin (13622) | ||||
Zevs86 (11916) | ||||
Zandrin (10789) | ||||
CRNIJASTREB (10420) | ||||
Princ Regar (9341) | ||||
LunarFang (9218) | ||||
Uno Nomesta (8868) | ||||
Nim (8274) |
Poezija koju volimo...
+27
Лираел
Nocturnal
Lya
Kian The Nephilim
Arwen
азор ахаи
Zandrin
Vazarius
Green Knight
Denika
VojaLu
Ket sa kanala
Oberin Martel
Assassin
Вештица
Ergon Lar Tund
Nim
Elora
Lord Strider
Areal
LunarFang
Princ Regar
Sparkling Comet
Zevs86
Prince of Ravens
Зимоврел
CRNIJASTREB
31 posters
Strana 1 od 34
Strana 1 od 34 • 1, 2, 3 ... 17 ... 34
Poezija koju volimo...
NIRVANA od Disa
NIRVANA
Noćas su me pohodili mrtvi. Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prolaznosti stvari.
Noćas su me pohodila mora, Sva usahla, bez vala i pene, Mrtav vetar duvao je s gora, Trudio se svemir da pokrene.
Noćas me je pohodila sreća Mrtvih duša, i san mrtve ruže, Noćas bila sva mrtva proleća: I mirisi mrtvi svuda kruže.
Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smrću zagrljeni, Pod poljupcem mrtvih uspomena.
I sve što je postojalo ikad, Svoju senku sve što imađaše, Sve što više javiti se nikad, Nikad neće - k meni dohođaše.
Tu su bili umrli oblaci, Mrtvo vreme s istorijom dana, Tu su bili poginuli zraci: Svu selenu pritisnu nirvana.
I nirvana imala je tada Pogled koji nema ljudsko oko: Bez oblika, bez sreće, bez jada, Pogled mrtav i prazan duboko.
I taj pogled, k'o kam da je neki, Padao je na mene i snove, Na budućnost, na prostor daleki, Na ideje, i sve misli nove.
Noćas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prolaznosti stvari.
NIRVANA
Noćas su me pohodili mrtvi. Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prolaznosti stvari.
Noćas su me pohodila mora, Sva usahla, bez vala i pene, Mrtav vetar duvao je s gora, Trudio se svemir da pokrene.
Noćas me je pohodila sreća Mrtvih duša, i san mrtve ruže, Noćas bila sva mrtva proleća: I mirisi mrtvi svuda kruže.
Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smrću zagrljeni, Pod poljupcem mrtvih uspomena.
I sve što je postojalo ikad, Svoju senku sve što imađaše, Sve što više javiti se nikad, Nikad neće - k meni dohođaše.
Tu su bili umrli oblaci, Mrtvo vreme s istorijom dana, Tu su bili poginuli zraci: Svu selenu pritisnu nirvana.
I nirvana imala je tada Pogled koji nema ljudsko oko: Bez oblika, bez sreće, bez jada, Pogled mrtav i prazan duboko.
I taj pogled, k'o kam da je neki, Padao je na mene i snove, Na budućnost, na prostor daleki, Na ideje, i sve misli nove.
Noćas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prolaznosti stvari.
CRNIJASTREB- Lord od Starigrada
- Broj poruka : 10420
Godina : 37
Raspoloženje : PARTIZAN=SRCE ŠAMPIONA
Reputacija : 636
Points : 11106
Datum upisa : 01.07.2012
Re: Poezija koju volimo...
Много ми се допада Дис Јастребе, он је иначе из Чачка, из мог родног града. Омиљена његова песма ми је "Можда спава".
А ево лепе песме од Алексе Шантића:
РОБ
У тврдом стегу ланца обје му руке стоје;
У густи мрак је бачен, не види свјетлости зрака,
Около њега гује и акрепи се роје,
Мемла га бије јака.
Али му ипак лицем по која радост сине:
У небо поглед шаље, молитву богу пјева,
Сред овог црног мрака, сред ове мрске тмине
У нади срце згријева.
Надај се, патниче, надај, и сањај санак свети!
У тврдој вјери наде тјешит се, кријепит знај,
Та бог ће чути молбу, пукнуће ланац клети
И ропству биће крај!
ЈА НЕ МОГУ ОВДЈЕ...
Ја не могу овдје; овдје лед ме бије,
Овдје нема сунца што ме тако грије,
Сунца, милог сунца, сунца мога раја -
Мога завичаја.
Ја не могу овдје. Моја душа воли
И лијепу Рону и воду Лимана,
И далеке шуме што се виде доли
У подножју хладном вјечнога Монблана;
Моја душа воли овај крај слободе,
Ову земљу људи, једнакости, права.
Ал' тамо, врх кршâ гдје облаци броде,
Тамо, с голих брда гдје мирише трава,
Тамо, гдје су моји другови и браћа,
Тамо, роду своме душа ми се враћа.
Ја не могу овдје. Тамо гдје увече
Врх далеких брда као ватра плане,
Испод црног Хума гдје Неретва тече;
Тамо гдје ме љубе, тамо гдје ме воле,
Гдје се моја браћа за род Богу моле;
Тамо гдје сам снивô оне златне снове,
Тамо моја душа плачући ме зове.
Ондје нек ме једном и у гроб сахране.
Женева, 1902.
ХЉЕБ
Пароброд спреман. Море се колеба.
Пошљедњи пламен на западу трне;
Сутон се рађа и с јесењег неба
Полако пада на хридине црне.
Палуба пуна. Руке уздигнуте
Поздраве шаљу и рупцима машу.
У мноштву овом видим чељад нашу,
Наслонили се на перваз па ћуте...
Земљаци моји, докле ћете, докле?
"Тамо далеко! Јер нас усуд прокле
И на нас паде тврда туча с неба..."
А зар вам није завичаја жао?
"Жао је брате... Бог му срећу дао...
Но хљеба неба... Збогом! Хљеба...хљеба..."
1906.
НАШ СТАРИ ДОМЕ...
Наш стари доме, како си оронô!
Капије твоје нико не отвара,
По њима мирно црв дубе и шара -
Гризе, кô чежња једно срце боно.
Ево ми собе! О дувару јоште
Икона виси, прашљива и сама,
И у ме гледа и шапће из рама
О добу среће, дјетињства, милоште.
Овдје сам прве стихове написô,
Овдје је с душом полетила мисô
Високо, тамо гдје се исток жари.
Овдје ми негда бјеше рај... А сада?
На моје срце гробна земља пада,
И ја се рушим кô ти, доме стари...
1906.
А ево лепе песме од Алексе Шантића:
РОБ
У тврдом стегу ланца обје му руке стоје;
У густи мрак је бачен, не види свјетлости зрака,
Около њега гује и акрепи се роје,
Мемла га бије јака.
Али му ипак лицем по која радост сине:
У небо поглед шаље, молитву богу пјева,
Сред овог црног мрака, сред ове мрске тмине
У нади срце згријева.
Надај се, патниче, надај, и сањај санак свети!
У тврдој вјери наде тјешит се, кријепит знај,
Та бог ће чути молбу, пукнуће ланац клети
И ропству биће крај!
ЈА НЕ МОГУ ОВДЈЕ...
Ја не могу овдје; овдје лед ме бије,
Овдје нема сунца што ме тако грије,
Сунца, милог сунца, сунца мога раја -
Мога завичаја.
Ја не могу овдје. Моја душа воли
И лијепу Рону и воду Лимана,
И далеке шуме што се виде доли
У подножју хладном вјечнога Монблана;
Моја душа воли овај крај слободе,
Ову земљу људи, једнакости, права.
Ал' тамо, врх кршâ гдје облаци броде,
Тамо, с голих брда гдје мирише трава,
Тамо, гдје су моји другови и браћа,
Тамо, роду своме душа ми се враћа.
Ја не могу овдје. Тамо гдје увече
Врх далеких брда као ватра плане,
Испод црног Хума гдје Неретва тече;
Тамо гдје ме љубе, тамо гдје ме воле,
Гдје се моја браћа за род Богу моле;
Тамо гдје сам снивô оне златне снове,
Тамо моја душа плачући ме зове.
Ондје нек ме једном и у гроб сахране.
Женева, 1902.
ХЉЕБ
Пароброд спреман. Море се колеба.
Пошљедњи пламен на западу трне;
Сутон се рађа и с јесењег неба
Полако пада на хридине црне.
Палуба пуна. Руке уздигнуте
Поздраве шаљу и рупцима машу.
У мноштву овом видим чељад нашу,
Наслонили се на перваз па ћуте...
Земљаци моји, докле ћете, докле?
"Тамо далеко! Јер нас усуд прокле
И на нас паде тврда туча с неба..."
А зар вам није завичаја жао?
"Жао је брате... Бог му срећу дао...
Но хљеба неба... Збогом! Хљеба...хљеба..."
1906.
НАШ СТАРИ ДОМЕ...
Наш стари доме, како си оронô!
Капије твоје нико не отвара,
По њима мирно црв дубе и шара -
Гризе, кô чежња једно срце боно.
Ево ми собе! О дувару јоште
Икона виси, прашљива и сама,
И у ме гледа и шапће из рама
О добу среће, дјетињства, милоште.
Овдје сам прве стихове написô,
Овдје је с душом полетила мисô
Високо, тамо гдје се исток жари.
Овдје ми негда бјеше рај... А сада?
На моје срце гробна земља пада,
И ја се рушим кô ти, доме стари...
1906.
Зимоврел- Gospa od Zimovrela
- Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012
Re: Poezija koju volimo...
Možda spava sa očima izvan svakog zla.... Ko to ne voli, u mom gradu piše ta strofa čitava na grobu jedne mlade djevojke... Uvijek.me rastuzi....
CRNIJASTREB- Lord od Starigrada
- Broj poruka : 10420
Godina : 37
Raspoloženje : PARTIZAN=SRCE ŠAMPIONA
Reputacija : 636
Points : 11106
Datum upisa : 01.07.2012
Re: Poezija koju volimo...
И Тамница му је одлична песма... Штета што није много писао, само је објавио две књиге... И онда га је узело Јонско море. Утопљене душе је исто много добра књига...CRNIJASTREB ::Možda spava sa očima izvan svakog zla.... Ko to ne voli, u mom gradu piše ta strofa čitava na grobu jedne mlade djevojke... Uvijek.me rastuzi....
Зимоврел- Gospa od Zimovrela
- Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012
Re: Poezija koju volimo...
Ok, par mojih omiljenih.
- Spojler:
- Annabel Lee
It was many and many a year ago,
In a kingdom by the sea,
That a maiden there lived whom you may know
By the name of ANNABEL LEE;
And this maiden she lived with no other thought
Than to love and be loved by me.
I was a child and she was a child,
In this kingdom by the sea;
But we loved with a love that was more than love-
I and my Annabel Lee;
With a love that the winged seraphs of heaven
Coveted her and me.
And this was the reason that, long ago,
In this kingdom by the sea,
A wind blew out of a cloud, chilling
My beautiful Annabel Lee;
So that her highborn kinsman came
And bore her away from me,
To shut her up in a sepulchre
In this kingdom by the sea.
The angels, not half so happy in heaven,
Went envying her and me-
Yes!- that was the reason (as all men know,
In this kingdom by the sea)
That the wind came out of the cloud by night,
Chilling and killing my Annabel Lee.
But our love it was stronger by far than the love
Of those who were older than we-
Of many far wiser than we-
And neither the angels in heaven above,
Nor the demons down under the sea,
Can ever dissever my soul from the soul
Of the beautiful Annabel Lee.
For the moon never beams without bringing me dreams
Of the beautiful Annabel Lee;
And the stars never rise but I feel the bright eyes
Of the beautiful Annabel Lee;
And so, all the night-tide, I lie down by the side
Of my darling- my darling- my life and my bride,
In the sepulchre there by the sea,
In her tomb by the sounding sea.
- Spojler:
- Alone
From childhood's hour I have not been
As others were; I have not seen
As others saw; I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I loved, I loved alone.
Then- in my childhood, in the dawn
Of a most stormy life- was drawn
From every depth of good and ill
The mystery which binds me still:
From the torrent, or the fountain,
From the red cliff of the mountain,
From the sun that round me rolled
In its autumn tint of gold,
From the lightning in the sky
As it passed me flying by,
From the thunder and the storm,
And the cloud that took the form
(When the rest of Heaven was blue)
Of a demon in my view.
- Spojler:
- Kad mlidijah umreti
Lisje žuti veće po drveću,
Lisje žuti dole veće pada;
Zelenoga više ja nikada
Videt neću!
Glava klonu, lice potavnilo,
Bolovanje oko mi popilo,
Ruka lomna, telo izmoždeno,
A kleca mi slabačko koleno!
Dođe doba da idem u groba.
Zbogom žitku, moj prelepi sanče!
Zbogom zoro, zbogom beli danče!
Zbogom svete, nekadašnji raju, -
Ja sad moram drugom ići kraju!
O, da te tako ja ne ljubljah žarko,
Još bih gledo tvoje sunce jarko,
Slušo groma, slušao oluju,
Čudio se tvojemu slavuju,
Tvojoj ruci i tvojem izvoru -
Mog života vir je na uviru!
O, pesme moje, jadna siročadi,
Deco mila mojih leta mladi'!
Htedoh dugu da sa neba svučem,
Dugom šarnom da sve vas obučem,
Da nakitim sjajnim zvezdama,
Da obasjam sunčanim lučama...
Duga bila, pa se izgubila,
Zvezde sjale, pa su i presjale,
A sunašce ono ogrejalo,
I ono je sa neba mi palo!
Sve nestade što vam dati spravlja -
U traljama otac vas ostavlja
Prince of Ravens- Broj poruka : 5786
Godina : 35
Raspoloženje : Sorrowfully happy
Reputacija : 791
Points : 6652
Datum upisa : 01.04.2010
Re: Poezija koju volimo...
Well done Prince of Ravens! I love "Alone" by Poe!
William Blake
Tyger! Tyger! burning bright
In the forests of the night,
What immortal hand or eye
Could frame thy fearful symmetry?
In what distant deeps or skies
Burnt the fire of thine eyes?
On what wings dare he aspire?
What the hand dare sieze the fire?
And what shoulder, & what art.
Could twist the sinews of thy heart?
And when thy heart began to beat,
What dread hand? & what dread feet?
What the hammer? what the chain?
In what furnace was thy brain?
What the anvil? what dread grasp
Dare its deadly terrors clasp?
When the stars threw down their spears,
And watered heaven with their tears,
Did he smile his work to see?
Did he who made the Lamb make thee?
Tyger! Tyger! burning bright
In the forests of the night,
What immortal hand or eye
Dare frame thy fearful symmetry?
1794
William Blake
Tyger! Tyger! burning bright
In the forests of the night,
What immortal hand or eye
Could frame thy fearful symmetry?
In what distant deeps or skies
Burnt the fire of thine eyes?
On what wings dare he aspire?
What the hand dare sieze the fire?
And what shoulder, & what art.
Could twist the sinews of thy heart?
And when thy heart began to beat,
What dread hand? & what dread feet?
What the hammer? what the chain?
In what furnace was thy brain?
What the anvil? what dread grasp
Dare its deadly terrors clasp?
When the stars threw down their spears,
And watered heaven with their tears,
Did he smile his work to see?
Did he who made the Lamb make thee?
Tyger! Tyger! burning bright
In the forests of the night,
What immortal hand or eye
Dare frame thy fearful symmetry?
1794
Зимоврел- Gospa od Zimovrela
- Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012
Re: Poezija koju volimo...
Ha strava, moram da je kopiram ! Bas je Lukjanjenko pominjao u poslednjem delu straze !!!
Zevs86- Lord zaštitnik Dola
- Broj poruka : 11916
Godina : 37
Raspoloženje : Meh
Reputacija : 651
Points : 12647
Datum upisa : 28.02.2012
Re: Poezija koju volimo...
Tigre! Tigre! koji sijas
U sumi u mraku dubokom,
Kojom je rukom il besmrtnim okom
Sazdana tvoja strasna simetrija?
U kome dalekom nebu il dubini
Plamtese oci tvoje, slicne vatri?
Na kojim se krilima usudi k visini?
Koja se ruka usudi plamen da uhvati?
Koje se rame, koja vestina usudi
Da zile tvoga srca splete i savije?
I kada srce tvoje pocne da bije,
Cega se plase ruke? a cega grudi?
Koji cekic? i koji lanac glasni?
U kojoj peci zarkoj mozak ti bese?
Na kome nakovanju? i koji dodir uzasni
Smeo je uz grudi smrtni uzas da steze?
Kad se od zvezdanih kopalja svod izbrazdao,
Kad poplavise zvezde suzama nebo celo,
Da l osmehnu se tada nad svojim delom?
Onaj sto stvori Jagnje, da l je i tebe sazdao?
Tigre! Tigre! koji sijas
U sumi u mraku dubokom,
Kojom je rukom il besmrtnim okom
Sazdana tvoja strasna simetrija?
Vilijam Blejk
Ево нашла сам је и на српском ,добар превод! На енглеском се теже чита јер Блејк намерно користи онај стари енглески језик. Ово му је најбоља поема...
U sumi u mraku dubokom,
Kojom je rukom il besmrtnim okom
Sazdana tvoja strasna simetrija?
U kome dalekom nebu il dubini
Plamtese oci tvoje, slicne vatri?
Na kojim se krilima usudi k visini?
Koja se ruka usudi plamen da uhvati?
Koje se rame, koja vestina usudi
Da zile tvoga srca splete i savije?
I kada srce tvoje pocne da bije,
Cega se plase ruke? a cega grudi?
Koji cekic? i koji lanac glasni?
U kojoj peci zarkoj mozak ti bese?
Na kome nakovanju? i koji dodir uzasni
Smeo je uz grudi smrtni uzas da steze?
Kad se od zvezdanih kopalja svod izbrazdao,
Kad poplavise zvezde suzama nebo celo,
Da l osmehnu se tada nad svojim delom?
Onaj sto stvori Jagnje, da l je i tebe sazdao?
Tigre! Tigre! koji sijas
U sumi u mraku dubokom,
Kojom je rukom il besmrtnim okom
Sazdana tvoja strasna simetrija?
Vilijam Blejk
Ево нашла сам је и на српском ,добар превод! На енглеском се теже чита јер Блејк намерно користи онај стари енглески језик. Ово му је најбоља поема...
Зимоврел- Gospa od Zimovrela
- Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012
Re: Poezija koju volimo...
Anabel Li je strašna!!!!! Meni je i Gavran dobra, ne mogu je kaciti jer je poema dugačka.... Isto tako ni Santa Maria Della Salute... Nju smatram jednom od najboljih srpskih pjesama...
Takođe mnogo volim Kad mlidijah umrjeti.
Takođe mnogo volim Kad mlidijah umrjeti.
CRNIJASTREB- Lord od Starigrada
- Broj poruka : 10420
Godina : 37
Raspoloženje : PARTIZAN=SRCE ŠAMPIONA
Reputacija : 636
Points : 11106
Datum upisa : 01.07.2012
Re: Poezija koju volimo...
Зимоврел ::Tigre! Tigre! koji sijas
U sumi u mraku dubokom,
Kojom je rukom il besmrtnim okom
Sazdana tvoja strasna simetrija?
U kome dalekom nebu il dubini
Plamtese oci tvoje, slicne vatri?
Na kojim se krilima usudi k visini?
Koja se ruka usudi plamen da uhvati?
Koje se rame, koja vestina usudi
Da zile tvoga srca splete i savije?
I kada srce tvoje pocne da bije,
Cega se plase ruke? a cega grudi?
Koji cekic? i koji lanac glasni?
U kojoj peci zarkoj mozak ti bese?
Na kome nakovanju? i koji dodir uzasni
Smeo je uz grudi smrtni uzas da steze?
Kad se od zvezdanih kopalja svod izbrazdao,
Kad poplavise zvezde suzama nebo celo,
Da l osmehnu se tada nad svojim delom?
Onaj sto stvori Jagnje, da l je i tebe sazdao?
Tigre! Tigre! koji sijas
U sumi u mraku dubokom,
Kojom je rukom il besmrtnim okom
Sazdana tvoja strasna simetrija?
Vilijam Blejk
Ево нашла сам је и на српском ,добар превод! На енглеском се теже чита јер Блејк намерно користи онај стари енглески језик. Ово му је најбоља поема...
+ Zimče, moja omiljena
Sparkling Comet- Broj poruka : 15528
Godina : 35
Raspoloženje : Hope for the best, I always do :)))
Reputacija : 1019
Points : 16631
Datum upisa : 30.08.2012
Re: Poezija koju volimo...
Jel recitovao neko ikada ovde mozda? Posto prvi put vidim ovu temu....
Princ Regar- Broj poruka : 9341
Godina : 36
Raspoloženje : :)
Reputacija : 630
Points : 10066
Datum upisa : 13.09.2011
Re: Poezija koju volimo...
Ja u školi Anabel Li i Nirvanu....
CRNIJASTREB- Lord od Starigrada
- Broj poruka : 10420
Godina : 37
Raspoloženje : PARTIZAN=SRCE ŠAMPIONA
Reputacija : 636
Points : 11106
Datum upisa : 01.07.2012
Re: Poezija koju volimo...
Inače ovo je pjesma od koje se uvijek najezim, umro je sa 25 godina!!!!
PLAVA GROBNICA
Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne! Gazite tihim hodom! Opelo gordo držim u doba jeze noćne Nad ovom svetom vodom. Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada. Zar ne osećate kako more mili, Da ne ruži večni pokoj palih četa? Iz dubokog jaza mirni dremež čili, A umornim letom zrak meseca šeta. To je hram tajanstva i grobnica tužna Za ogromnog mrca, k'o naš um beskrajna. Tiha kao ponoć vrh ostrvlja južna, Mračna kao savest, hladna i očajna. Zar ne osećate iz modrih dubina Da pobožnost raste vrh voda prosuta I vazduhom igra čudna pitomina? To velika duša pokojnika luta. Stojte, galije carske! Na grobu braće moje Zavite crnim trube. Stražari u svečanom opelo nek otpoje Tu, gde se vali ljube! Jer proći će mnoga stoleća, k'o pena što prolazi morem i umre bez znaka, I doći ce nova i velika smena, Da dom sjaja stvara na gomili raka. Ali ovo groblje, gde je pogrebena ogromna i strašna tajna epopeje, Kolevka će biti bajke za vremena, Gde će duh da traži svoje korifeje. Sahranjeni tu su nekadašnji venci I prolazna radost celog jednog roda, Zato grob taj leži u talasa senci Izmeđ' nedra zemlje i nebesnog svoda. Stojte, galije carske! Buktinje nek utrnu, Veslanje umre hujno, A kad opelo svršim, klizite u noć crnu pobožno i nečujno. Jer hoću da vlada beskrajna tišina I da mrtvi čuju huk borbene lave, Kako vrućim ključem krv penuša njina U deci što klikću pod okriljem slave. Jer, tamo daleko, poprište se žari Ovom istom krvlju što ovde počiva: Ovde iznad oca pokoj gospodari, Tamo iznad sina povesnica biva. Zato hoću mira, da opelo služim bez reči, bez suza i uzdaha mekih, Da miris tamjana i dah praha združim Uz tutnjavu muklu doboša dalekih. Stojte, galije carske! U ime svesne pošte Klizite tihim hodom. Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte Nad ovom svetom vodom!
Milutin Bojić (1892-1917)
PLAVA GROBNICA
Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne! Gazite tihim hodom! Opelo gordo držim u doba jeze noćne Nad ovom svetom vodom. Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada. Zar ne osećate kako more mili, Da ne ruži večni pokoj palih četa? Iz dubokog jaza mirni dremež čili, A umornim letom zrak meseca šeta. To je hram tajanstva i grobnica tužna Za ogromnog mrca, k'o naš um beskrajna. Tiha kao ponoć vrh ostrvlja južna, Mračna kao savest, hladna i očajna. Zar ne osećate iz modrih dubina Da pobožnost raste vrh voda prosuta I vazduhom igra čudna pitomina? To velika duša pokojnika luta. Stojte, galije carske! Na grobu braće moje Zavite crnim trube. Stražari u svečanom opelo nek otpoje Tu, gde se vali ljube! Jer proći će mnoga stoleća, k'o pena što prolazi morem i umre bez znaka, I doći ce nova i velika smena, Da dom sjaja stvara na gomili raka. Ali ovo groblje, gde je pogrebena ogromna i strašna tajna epopeje, Kolevka će biti bajke za vremena, Gde će duh da traži svoje korifeje. Sahranjeni tu su nekadašnji venci I prolazna radost celog jednog roda, Zato grob taj leži u talasa senci Izmeđ' nedra zemlje i nebesnog svoda. Stojte, galije carske! Buktinje nek utrnu, Veslanje umre hujno, A kad opelo svršim, klizite u noć crnu pobožno i nečujno. Jer hoću da vlada beskrajna tišina I da mrtvi čuju huk borbene lave, Kako vrućim ključem krv penuša njina U deci što klikću pod okriljem slave. Jer, tamo daleko, poprište se žari Ovom istom krvlju što ovde počiva: Ovde iznad oca pokoj gospodari, Tamo iznad sina povesnica biva. Zato hoću mira, da opelo služim bez reči, bez suza i uzdaha mekih, Da miris tamjana i dah praha združim Uz tutnjavu muklu doboša dalekih. Stojte, galije carske! U ime svesne pošte Klizite tihim hodom. Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte Nad ovom svetom vodom!
Milutin Bojić (1892-1917)
CRNIJASTREB- Lord od Starigrada
- Broj poruka : 10420
Godina : 37
Raspoloženje : PARTIZAN=SRCE ŠAMPIONA
Reputacija : 636
Points : 11106
Datum upisa : 01.07.2012
Re: Poezija koju volimo...
mnogo mi cudna na srpskom na engl defo boljaЗимоврел ::Tigre! Tigre! koji sijas
U sumi u mraku dubokom,
Kojom je rukom il besmrtnim okom
Sazdana tvoja strasna simetrija?
U kome dalekom nebu il dubini
Plamtese oci tvoje, slicne vatri?
Na kojim se krilima usudi k visini?
Koja se ruka usudi plamen da uhvati?
Koje se rame, koja vestina usudi
Da zile tvoga srca splete i savije?
I kada srce tvoje pocne da bije,
Cega se plase ruke? a cega grudi?
Koji cekic? i koji lanac glasni?
U kojoj peci zarkoj mozak ti bese?
Na kome nakovanju? i koji dodir uzasni
Smeo je uz grudi smrtni uzas da steze?
Kad se od zvezdanih kopalja svod izbrazdao,
Kad poplavise zvezde suzama nebo celo,
Da l osmehnu se tada nad svojim delom?
Onaj sto stvori Jagnje, da l je i tebe sazdao?
Tigre! Tigre! koji sijas
U sumi u mraku dubokom,
Kojom je rukom il besmrtnim okom
Sazdana tvoja strasna simetrija?
Vilijam Blejk
Ево нашла сам је и на српском ,добар превод! На енглеском се теже чита јер Блејк намерно користи онај стари енглески језик. Ово му је најбоља поема...
Gost- Gost
Re: Poezija koju volimo...
Odlicna je Jastrebe ! +
Zevs86- Lord zaštitnik Dola
- Broj poruka : 11916
Godina : 37
Raspoloženje : Meh
Reputacija : 651
Points : 12647
Datum upisa : 28.02.2012
Re: Poezija koju volimo...
Citao sam bolji prevod ove Blejkove poeme u stripu Hellboy, ili je barem meni bolji...
LunarFang- Lord od Besnog Rta
- Broj poruka : 9218
Godina : 33
Raspoloženje : kako kad
Reputacija : 368
Points : 9664
Datum upisa : 21.03.2011
Re: Poezija koju volimo...
Оригинал је неупоредиво бољи, слажем се сто посто! Превод сам само ископирала са неког сајта на брзину, претпоставила сам да има више верзија...
Ево једне лепе песме од Пабла Неруде кога много волим...
Me gustas cuando callas porque estás como ausente,
y me oyes desde lejos, y mi voz no te toca.
Parece que los ojos se te hubieran volado
y parece que un beso te cerrara la boca.
.Como todas las cosas están llenas de mi alma
emerges de las cosas, llena del alma mía.
Mariposa de sueño, te pareces a mi alma,
y te pareces a la palabra melancolía.
.Me gustas cuando callas y estás como distante.
Y estás como quejándote, mariposa en arrullo.
Y me oyes desde lejos, y mi voz no te alcanza:
Déjame que me calle con el silencio tuyo.
.Déjame que te hable también con tu silencio
claro como una lámpara, simple como un anillo.
Eres como la noche, callada y constelada.
Tu silencio es de estrella, tan lejano y sencillo.
.Me gustas cuando callas porque estás como ausente.
Distante y dolorosa como si hubieras muerto.
Una palabra entonces, una sonrisa bastan.
Y estoy alegre, alegre de que no sea cierto.
Допадаш ми се када ћутиш јер као да си одсутна,
из даљине ме чујеш и глас те мој не додирује.
Као да су ти очи некуд одлетеле
и пољубац један склопио усне.
И пошто су све ствари пуне моје душе,
израњаш из њих њоме испуњена.
Лептиру сна, на моју душу личиш
и личиш на реч меланхолија.
Допадаш ми се када ћутиш и кад си као одсутна.
И као да се жалиш , лептирице заљубљена.
Из даљине ме чујеш и глас ме твој не додирује.
Дозволи ми да ћутим заједно с ћутањем твојим.
Пусти ме да ти говорим такође ћутањем твојим,
светлим као светиљка, једноставним као прстен.
Слична си ноћи, заћутала и звездана.
Ћутање ти је од звезда, тако далеко и чисто.
Допадаш ми се када ћутиш јер као да си одсутна.
Далека и болна као да си преминула.
Само реч, тада, један осмех је доста.
И радостан сам, радостан што истина то није.
Ево једне лепе песме од Пабла Неруде кога много волим...
Me gustas cuando callas porque estás como ausente,
y me oyes desde lejos, y mi voz no te toca.
Parece que los ojos se te hubieran volado
y parece que un beso te cerrara la boca.
.Como todas las cosas están llenas de mi alma
emerges de las cosas, llena del alma mía.
Mariposa de sueño, te pareces a mi alma,
y te pareces a la palabra melancolía.
.Me gustas cuando callas y estás como distante.
Y estás como quejándote, mariposa en arrullo.
Y me oyes desde lejos, y mi voz no te alcanza:
Déjame que me calle con el silencio tuyo.
.Déjame que te hable también con tu silencio
claro como una lámpara, simple como un anillo.
Eres como la noche, callada y constelada.
Tu silencio es de estrella, tan lejano y sencillo.
.Me gustas cuando callas porque estás como ausente.
Distante y dolorosa como si hubieras muerto.
Una palabra entonces, una sonrisa bastan.
Y estoy alegre, alegre de que no sea cierto.
Допадаш ми се када ћутиш јер као да си одсутна,
из даљине ме чујеш и глас те мој не додирује.
Као да су ти очи некуд одлетеле
и пољубац један склопио усне.
И пошто су све ствари пуне моје душе,
израњаш из њих њоме испуњена.
Лептиру сна, на моју душу личиш
и личиш на реч меланхолија.
Допадаш ми се када ћутиш и кад си као одсутна.
И као да се жалиш , лептирице заљубљена.
Из даљине ме чујеш и глас ме твој не додирује.
Дозволи ми да ћутим заједно с ћутањем твојим.
Пусти ме да ти говорим такође ћутањем твојим,
светлим као светиљка, једноставним као прстен.
Слична си ноћи, заћутала и звездана.
Ћутање ти је од звезда, тако далеко и чисто.
Допадаш ми се када ћутиш јер као да си одсутна.
Далека и болна као да си преминула.
Само реч, тада, један осмех је доста.
И радостан сам, радостан што истина то није.
Зимоврел- Gospa od Zimovrela
- Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012
Re: Poezija koju volimo...
+ Zimče
Sparkling Comet- Broj poruka : 15528
Godina : 35
Raspoloženje : Hope for the best, I always do :)))
Reputacija : 1019
Points : 16631
Datum upisa : 30.08.2012
Re: Poezija koju volimo...
+ i od mene!
LunarFang- Lord od Besnog Rta
- Broj poruka : 9218
Godina : 33
Raspoloženje : kako kad
Reputacija : 368
Points : 9664
Datum upisa : 21.03.2011
Re: Poezija koju volimo...
@zim može nešto od Lorke iz Ciganskog romansera ili ona pjesma iz filma Nestanak Garsije Lorke?
CRNIJASTREB- Lord od Starigrada
- Broj poruka : 10420
Godina : 37
Raspoloženje : PARTIZAN=SRCE ŠAMPIONA
Reputacija : 636
Points : 11106
Datum upisa : 01.07.2012
Re: Poezija koju volimo...
Јастребе, ова је најпознатија из романсера:
Зелено, волим те, зелено.
Зелен ветар, зелене гране.
Брод на мору
и коњ у планини.
Опасана сенком
она сања на веранди,
зелене пути, косе зелене,
са очима од хладног сребра.
Зелено, волим те, зелено!
Под луном Циганком
ствари пиље у њу
а она их не види.
Зелено, волим те, зелено!
Велике звезде од иња
долазе са рибом сенке
што отвара пут зори.
Смоква трља ветар
кором својих грана,
а брег, мачак лупеж,
јежи своје љуте агаве.
Али ко ће доћи? О одакле?
Она чека на балкону,
зелене пути, косе зелене,
сањајући горко море.
- Куме, даћу ти
коња за кућу,
седло за њено огледало,
ноћ за њен огртач.
Куме, долазим крварећи
из Кабриних кланаца.
- Кад бих могао, младићу
лако би се нагодили.
Али ја више нисам ја
нити је мој дом више мој.
- Куме, хоћу да умрем
пристојно у својој постељи
од челика и, ако је могуће,
са холандским чаршавима.
Зар не видиш моју рану
од груди до грла?
- Триста црвених ружа
покривају твој бели грудњак.
Крв ти вири и мирише
око појаса.
Али ја више нисам ја
нити је мој дом више мој.
- Пустите ме бар
на високе веранде;
пустите ме да се попнем! Пустите ме
на зелене веранде.
Верандице месечеве,
где капље вода.
Већ се пењу два кума
на високе веранде
остављајући траг крви.
Остављајући траг суза.
Дрхтали су кровови,
фењерчићи од лима.
Хиљаду стаклених дефова
рањавало је зору.
Зелено, волим те, зелено!
Зелен ветар, зелене гране.
два кума су се попела.
Широк ветар остављао је
у устима чудан укус
жучи, ментола и босиљка.
- Куме, где је, реци ми,
где је твоје горко девојче?
- Колико пута те је чекала
свежа лица, црне косе,
на тој зеленој веранди.
Над огледалом бунара
Циганка се њиха.
Зелене пути, косе зелене,
са очима од хладног сребра.
месечев сталактит од леда
држи је над водом.
Ноћ је постала интимна
као мали трг.
Пијани су жандари
лупали на врата.
Зелено, волим те, зелено!
Зелен ветар, зелене гране.
Брод на мору
и коњ у планини.
Зелено, волим те, зелено.
Зелен ветар, зелене гране.
Брод на мору
и коњ у планини.
Опасана сенком
она сања на веранди,
зелене пути, косе зелене,
са очима од хладног сребра.
Зелено, волим те, зелено!
Под луном Циганком
ствари пиље у њу
а она их не види.
Зелено, волим те, зелено!
Велике звезде од иња
долазе са рибом сенке
што отвара пут зори.
Смоква трља ветар
кором својих грана,
а брег, мачак лупеж,
јежи своје љуте агаве.
Али ко ће доћи? О одакле?
Она чека на балкону,
зелене пути, косе зелене,
сањајући горко море.
- Куме, даћу ти
коња за кућу,
седло за њено огледало,
ноћ за њен огртач.
Куме, долазим крварећи
из Кабриних кланаца.
- Кад бих могао, младићу
лако би се нагодили.
Али ја више нисам ја
нити је мој дом више мој.
- Куме, хоћу да умрем
пристојно у својој постељи
од челика и, ако је могуће,
са холандским чаршавима.
Зар не видиш моју рану
од груди до грла?
- Триста црвених ружа
покривају твој бели грудњак.
Крв ти вири и мирише
око појаса.
Али ја више нисам ја
нити је мој дом више мој.
- Пустите ме бар
на високе веранде;
пустите ме да се попнем! Пустите ме
на зелене веранде.
Верандице месечеве,
где капље вода.
Већ се пењу два кума
на високе веранде
остављајући траг крви.
Остављајући траг суза.
Дрхтали су кровови,
фењерчићи од лима.
Хиљаду стаклених дефова
рањавало је зору.
Зелено, волим те, зелено!
Зелен ветар, зелене гране.
два кума су се попела.
Широк ветар остављао је
у устима чудан укус
жучи, ментола и босиљка.
- Куме, где је, реци ми,
где је твоје горко девојче?
- Колико пута те је чекала
свежа лица, црне косе,
на тој зеленој веранди.
Над огледалом бунара
Циганка се њиха.
Зелене пути, косе зелене,
са очима од хладног сребра.
месечев сталактит од леда
држи је над водом.
Ноћ је постала интимна
као мали трг.
Пијани су жандари
лупали на врата.
Зелено, волим те, зелено!
Зелен ветар, зелене гране.
Брод на мору
и коњ у планини.
Зимоврел- Gospa od Zimovrela
- Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012
Re: Poezija koju volimo...
joooj, omiljena!
LunarFang- Lord od Besnog Rta
- Broj poruka : 9218
Godina : 33
Raspoloženje : kako kad
Reputacija : 368
Points : 9664
Datum upisa : 21.03.2011
Re: Poezija koju volimo...
@zim hvala ti... On je imao neviđenu dušu...
CRNIJASTREB- Lord od Starigrada
- Broj poruka : 10420
Godina : 37
Raspoloženje : PARTIZAN=SRCE ŠAMPIONA
Reputacija : 636
Points : 11106
Datum upisa : 01.07.2012
Re: Poezija koju volimo...
Šarl Bodler
Bolesna muza
Šta je tebi jutros, jadna muzo moja?
Pune su ti oči noćnih priviđenja,
na licu ti vidim gde se menja boja
ludila i straha, hladnih poput stenja.
Zeleni demoni i duhovi noćni
strah i ljubav svoju nisu li ti dali?
A strah noćnih snova despotski i moćni
možda ti još okom ukočenim pali?
Hteo bih da tobom veje miris zdravlja,
da se moćnom misli nedro ti obnavlja,
da hrišćanska krv ti u ritmu zastruji,
ko što slogom drvenim zvuk besmrtni bruji,
gde čas Febus, izvor pesama, govori
a čas Pan, što žetvu u zlato pretvori.
Bolesna muza
Šta je tebi jutros, jadna muzo moja?
Pune su ti oči noćnih priviđenja,
na licu ti vidim gde se menja boja
ludila i straha, hladnih poput stenja.
Zeleni demoni i duhovi noćni
strah i ljubav svoju nisu li ti dali?
A strah noćnih snova despotski i moćni
možda ti još okom ukočenim pali?
Hteo bih da tobom veje miris zdravlja,
da se moćnom misli nedro ti obnavlja,
da hrišćanska krv ti u ritmu zastruji,
ko što slogom drvenim zvuk besmrtni bruji,
gde čas Febus, izvor pesama, govori
a čas Pan, što žetvu u zlato pretvori.
Areal- Lord zaštitnik Zapada
- Broj poruka : 5992
Godina : 40
Raspoloženje : Lord Protector of Casterly Rock, Lord of Windblade and Tumbleston, Shield of Lannisport and Warden of the West, Lion from the North, Noble Lord Areal
Reputacija : 403
Points : 6443
Datum upisa : 01.01.2012
Re: Poezija koju volimo...
areal ::Šarl Bodler
Bolesna muza
Šta je tebi jutros, jadna muzo moja?
Pune su ti oči noćnih priviđenja,
na licu ti vidim gde se menja boja
ludila i straha, hladnih poput stenja.
Zeleni demoni i duhovi noćni
strah i ljubav svoju nisu li ti dali?
A strah noćnih snova despotski i moćni
možda ti još okom ukočenim pali?
Hteo bih da tobom veje miris zdravlja,
da se moćnom misli nedro ti obnavlja,
da hrišćanska krv ti u ritmu zastruji,
ko što slogom drvenim zvuk besmrtni bruji,
gde čas Febus, izvor pesama, govori
a čas Pan, što žetvu u zlato pretvori.
+
Sparkling Comet- Broj poruka : 15528
Godina : 35
Raspoloženje : Hope for the best, I always do :)))
Reputacija : 1019
Points : 16631
Datum upisa : 30.08.2012
Strana 1 od 34 • 1, 2, 3 ... 17 ... 34
Strana 1 od 34
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu