Poezija koju volimo...

Зимоврел ::Аww I love you guys *hugs an entire forum while spamming heavily*

Ad we love you too Zim

<3

Mika Antić

Crteži

Ponekad tako sebe damo
za oči jedva upoznate.
I na rastanku ćutimo samo
i ne tražimo da nas vrate.
Živimo posle u tom drugom
sve dok mu oči svetom plamte.
I ne znamo što nas pamte dugo
kad ne tražimo da nas pamte.

Nikola Vranjković

U medjuvremenu

Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći
i umoran sam od trazenja rešenja,
koje je uvek na dohvatu naših kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jačaju,
ali ne rastu.

A da zakoračiš?
Ne, ne smeš prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?

Ne kradi mi međuvreme,
ako vec ne osećaš svoje.
Postaću hladan i promeniću se,
ali kad-tad ću eksplodirati.
Ko će da skuplja parčiće? Ti?
Pa ti ne možeš da me skupiš ni sastavljenog.

Ne kradi mi međuvreme.
Ono nije naše.
Ono je moje.
I nije izmedju nas.
Ono je izmedju mene i mene.

Ne kradi mi međuvreme,
bojim se - upašćeš u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa.
Postaćeš međuvreme
i ostaćeš zauvek sa mnom bez mene.

СЕНКА
Због свега што смо најлепше хтели
хоћу уз мене ноћас да кренеш.

Ма били светови црни,
ил бели,
ма били путеви хладни,
ил врели,
немој да жалиш ако свенеш.

Хоћу да држиш моју руку,
да се не бојиш ветра
и мрака,
усправна и кад кише туку,
једнако крхка,
једнако јака.

Хоћу уз мене да се свијеш,
кораке моје да ухватиш,
па са мном бол
и смех да пијеш
и да не желиш да се вратиш.

Да са мном
испод црног неба
пронађеш хлеба комадић бели,
пронађеш сунца комадић врели,
пронађеш живота комадић зрели.

Ил цркнеш
ако црћи треба
због свега што смо најлепше хтели.

(веротано је већ неко окачио, али нисам могла да одолим )

+

Prelepa pesma Veco!

Jednostavno Bukovski...
šta možemo da uradimo?
(what can we do?)


U najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti.
nešto malo razumevanja i, povremeno,
hrabrosti.
ali sve u svemu, to je masa, koja nema
bogzna šta.
ono je kao velika životinja u dubokom snu
iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi.
kad se pokrene najbolje je u grubosti,
sebičnosti, nepravdi, ubistvima.

šta možemo da uradimo s tim Čovečanstvom?

ništa.

izbegavajte ga koliko god je moguće.
ponašajte se prema njemu kao prema bilo čemu
što je otrovno, zlo i bezumno.
ali pazite. ono ima zakone koji ga štite
od vas.
može da vas ubije bez ikakvog razloga.
a da biste pobegli morate biti lukavi.
malo ih je pobeglo.

morate sami da smislite plan.

nisam upoznao nikoga ko je pobegao.

upoznao sam neke velike
i slavne ali oni nisu pobegli
jer su veliki i slavni jedino
u Čovečanstvu.

ja nisam pobegao
ali nisam prestao da stalno iznova
pokušavam.

nadam se da ću pre smrti uspeti da nabavim
sopstveni život.

Једне вечери у сутон


Небеса беху мутна и раздрта,
Студен у немој собној полутами;
И допираше из самотног врта
Музика кише. Ми смо били сами.

Хујаше негде ветар око виле
Песму о тузи. И ја гледах тако
На њеном челу и лицу од свиле,
Где мутно вече умире, полако.

Ми бесмо неми; али ми се чини
То вече да смо у ћутању дугом,
Сами и тужни у хладној тишини,
Сву повест срца рекли једно другом.

И тајне мисли болне и злослутне,
И страх од патња којих нема више...
Слушајућ тако те вечери мутне
Ветрова песму и музику кише.

Јован Дучић

Plus za Ducica, ovde i onog tamo u citatima

Takodje ,i za pesmu i za citat,Ducic je majstorcina
Edit:Kometo isto plusic za Miku i U medjuvremenu

Prelepe pesme, Ducic je virtuoz kao i Mika, a i Vranjkovic mi se dosta dopao, zasluzile ste velike pluseve .

Po ruza za Kometu i Vecu.

Oda srećnom danu

Ovog puta me pustite da budem srećan,
Ništa se nije desilo nikom,
Sve što se dešava to je da sam srećan
Sa sve četiri strane srca,
Kad hodam, spavam ili pišem.
Šta da radim, srećan sam.
Bezbrojniji sam od paše na livadama,
Osećam kožu kao cerovu koru
I dole nadu, gore ptice,
More kao kopču na svome pojasu,
Od hleba i kamena stvorenu zemlju,
Vazduh raspevan kao gitara.

Ti, pokraj mene u pesku, pesak si,
Pevaš i pesma si,
Svet je danas moja duša,
Pesma i pesak,
Svet su danas moja usta,
Pusti me da u tvojim usnama
I u pesku budem srećan,
Srećan što dišem i što ti dišeš,
Srećan što dodirujem tvoje koleno
I tad mi se čini da sam dotak’o
Azurnu kožu neba i njenu svežinu.

Danas me pustite samog da budem srećan,
Sa svima ili bez ikog,
Srećan sa pašom i peskom,
Srećan sa vazduhom i zemljom,
Srećan sa tobom,
Sa tvojim usnama sreća

Što je divna Zim, oduševljena sam, +

Quien es el autor Comet?

Зимоврел ::Quien es el autor Comet?

Pablo Neruda

Muy bien Estrella Fugaz! +

Federiko Garcia Lorca
Zeleno, volim te zeleno.
Zeleni vjetar. Zelene grane.
Barku na zelenom moru
Konja u zelenoj gori.
Sa sjenkom oko svog pasa
Ona na terasi sanja,
Puti zelene i kose,
S ocima od srebra hladna.
Zeleno, volim te zeleno.
Ispod ciganskog mjeseca,
Stvari sto je posmatraju
Ona ne moze da gleda.

Zeleno, volim te zeleno.
Velike ledene zvijezde
Doloaze sa ribom sjjene
Sto svitanju put prostire.
Smokva se uz vjetar tare
Grubom korom svojih grana,
A suma iskusna lija,
Ljutite agave svija.
Ko ce doci? I otkuda?
Na terasi ona spava,
Kose zelene i puti,
I o gorkom moru sanja.

Фјодор Тјутчев

Упознах јој очи

Упознах јој очи – ах те очи!
Како их љубљах Бог само зна!
Од њених чарних, страсних моћи
Не знадох души откинути сна.

У понорима тог погледа,
Што живот до дна разоткрива,
Какав се у њему бол огледа,
Таква дубина страсти сакрива!

На трепавицама сенка тада
Дисаше тужна и чудесна,
А поглед уморан од наслада,
Сав као патња дрска, обесна.

И никад се још десило није
У тренуцима дивним оним
Да сусрет с њима жуд не открије
И да без суза у њих уроним.

ПЛАВА ПТИЦА

Има једна плава птица у мом срцу која
жели да изађе ван
али сам исувише опасан за њу,
кажем јој, остани унутра,
нећу
да те свако
види.

Има једна плава птица у мом срцу која
жели да изађе ван
али је наливам вискијем и увлачим
дим од цигарета
тако да курве, бармени
и ситни трговци
никад не сазнају
да је
унутра.

Има једна плава птица у мом срцу која
жели да изађе
али сам исувише опасан за њу,
кажем јој,
смири се, зар желиш да
ме рашчерупаш?
зар хоћеш да ми зајебеш
све?
зар хоћеш да ми упропастиш продају књига у
Европи?

Има једна плава птица у мом срцу која
жели да изађе
али сам паметан човек, пустим је напоље
само понекад ноћу
кад свако жив спава.
кажем јој, знам да си ту,
и зато не буди
тужна.
онда је вратим назад,
и она помало певуши
унутра,
не дам јој да
умре
и онда ми тако спавамо
заједно
са нашом
малом тајном
и све је то толико лепо да
би човек могао
да заплаче,
али не плачем,
а
ти?

Чарлс Буковски‎

I TAKO TO IDE, IDE I IDE

"Sve tvoje pisanje o bolu i patnji
je obično foliranje.”

samo zato što sam ti rekao da me od rok muzike
boli glava
samo zato što smo spavali i probudili se i
jeli zajedno
samo zato što smo bili u autu i na hipodromu
zajedno
u parkovima u kadama u sobama
zajedno
samo zato što smo vidjeli istog labuda i istog psa
u isto vrijeme
samo zato što smo vidjeli kako isti vjetar njiše
istu zavjesu,
odjednom si postala književni kritičar

samo zato što si vajala moju glavu
i čitala moje knjige
i pričala mi o svojim ljubavima i flertovima i
putovanjima
samo zato što znam ime tvoje kćeri
i što sam ti zamijenio probušenu gumu,
odjednom si postala književni kritičar

samo zato što su ti tri pjesme objavljene
samo zato što pišeš roman o svom ludilu
samo zato što miješaš dupetom i imaš
dugu smeđu kosu,
odjednom si postala književni kritičar

samo zato što sam te jebao 144 puta,
odjednom si postala književni kritičar

dobro onda, reci mi,
među svim tim piscima…čiji je bol stvaran?
šta?
da, mogao sam i pretpostaviti – tvoj bol je stvaran.
zato u najboljoj namjeri za sve nas
mahni zbogom živima koji su izgubili snagu za plakanje,
i dok bijele dame u ružičastim sobama kače plave
i zelene minđuše
mahni zbogom i meni.

+ za gosn Buka
Inace Plava ptica mi je omiljena

Кет Плава птица <3 <3 ++++++
The Enemy


My youth has been nothing but a tenebrous storm,
Pierced now and then by rays of brilliant sunshine;
Thunder and rain have wrought so much havoc
That very few ripe fruits remain in my garden.

I have already reached the autumn of the mind,
And I must set to work with the spade and the rake
To gather back the inundated soil
In which the rain digs holes as big as graves.

And who knows whether the new flowers I dream of
Will find in this earth washed bare like the strand,
The mystic aliment that would give them vigor?

Alas! Alas! Time eats away our lives,
And the hidden Enemy who gnaws at our hearts
Grows by drawing strength from the blood we lose!