Poezija koju volimo...

Алекса Шантић

Благо теби

Благо теби, ако на свијету
Нађеш срце, у ком вјера сјаји,
У коме се чиста љубав таји
Као мирис у росном цвијету.

Љепшег дара од тог дара нема -
У тој срећи тек би срећа била;
Чисто срце небеска су крила,
Што их Господ с благословом спрема.

Благо теби, ако вјерно бије
На твом срцу једно срце друго:
Скрсти руке и моли се дуго
Оној Мисли, што над тобом бдије!

Мика Антић

Да ли сам свуда где су трагови

Да ли сам свуда где су ми трагови
ко зна с чим сам се спајао
а нисам га ни такао
можда сам боравио и у свом животу
можда постоје извесни знаци
или као да је неко стран.
Али ипак уз мене се може,
мада је необично.

Са мном је опасно ићи,
ја се никад не умарам.
Ваљда сам једини човек
који сумња у себе
све чешће ми се чини
да нисам никакав облик
већ да слободно једрим
кроз сопствено пијанство –
препуштен сунчевом ветру
одливам се и доливам.
Али ипак уз мене се може,
мада је необично.

Са мном је опасно хтети,
ја никад не одустајем.
Неискварен искуством,
посебан случај самоће.
Понекад измислим садашњост,
да имам где да преноћим.
И сувише сам видео,
да бих смео да тврдим,
много тога сам сазнао,
да бих имао иједан доказ.
Али ипак уз мене се може,
мада је необично.

Са мном је опасно волети,
ја никад не заборављам.
Покушавам да схватим учења
која мене схватају.
Нејасна ми је вера
спремна да у мене верује.
Тешко је бити окован
у моју врсту слободе.
Лако ми је с немиром,
не могу да умирим мир.
Ал ипак уз мене се може,
мада је необично,

Са мном је чудно чак и умрети –
јер ја се не завршавам.

ME gustas cuando callas porque estas como ausente,
y me oyes desde lejos, y mi voz no te toca.
Parece que los ojos se te hubieran volado
y parece que un beso te cerrara la boca.

Como todas las cosas estan llenas de mi alma
emerges de las cosas, llena del alma mia.
Mariposa de sueсo, te pareces a mi alma,
y te pareces a la palabra melancolia.

Me gustas cuando callas y estas como distante.
Y estas como quejandote, mariposa en arrullo.
Y me oyes desde lejos, y mi voz no te alcanza:
dejame que me calle con el silencio tuyo.

Dejame que te hable tambiйn con tu silencio
claro como una lampara, simple como un anillo.
Eres como la noche, callada y constelada.
Tu silencio es de estrella, tan lejano y sencillo.

Me gustas cuando callas porque estas como ausente.
Distante y dolorosa como si hubieras muerto.
Una palabra entonces, una sonrisa bastan.
Y estoy alegre, alegre de que no sea cierto.

Свиђаш ми се кад ћутиш, јер тад си као одсутна,

и чујеш ме издалека, и глас мој не дотиче те.
Чини ми се као да су ти летеле очи
и као да ти је пољубац један затворио уста.

Како су ствари све испуњене душом мојом
израњаш из ствари испуњена душом.
Лептирице сна, души мојој си слична,
и слична си речи меланхолија.

Свиђаш ми се када ћутиш - и кад си као удаљена.
И када - као да се жалиш, лептирићу у гукању.
И чујеш ме издалека, и глас мој не дотиче те:
Пусти ме да ћутим с ћутањем твојим.

Пусти, да ти говорим с твојом ћутњом
јасном као свећа једна, простом као прстен један
као ноћ си, ћутљива, звездана.
Ћутање ти је звездано, тако далеко и једноставно.

Свиђаш ми се кад ћутиш, јер си као одсутна.
Удаљена и болна као да си умрла.
Једна реч тада, осмех, довољан је један.
И весео сам, весео - што то није тачно.

Пабло Неруда: СВИЂАШ МИ СЕ КАД ЋУТИШ

Zim, +

Хвала Цомет! <3
Видиш како ја лепо поставим и оригинал и превод

Зимоврел ::Хвала Цомет! <3
Видиш како ја лепо поставим и оригинал и превод

Divno

Specijalno za Zim.

Pesma o Aninom povratku sa letovanja

Vratila se sa mora moja cigančica pocrnela
pocrnela kao afrička kraljica baš
me briga što je tamo na moru jednog
dripca iz Pančeva ljubila sad
je važno da se ona meni vratila jer
ima na moru opasnih morskih pasa ima
na moru mornara ima
na moru alasa mogao
je neko kolena njena da mi otme
za spomenik u svome gradu
mogli su gusari mogli
su mangupi da mi je ukradu pričaj
mi kako je bilo kako
izgleda more ima
li more mlađeg brata je li
more protiv rata voli
li more bure svežeg piva ume
li more da pliva kako
ljube francuzi cigančice
moja ljubljena moja
ženo?

Branislav Petrović
(1937)

Хвала Кет! Ево још једна лепа песма од Неруде (ово је док се Принц Гавранова не сети шта да напише Кет :
Ne budi daleko od mene

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i čekat ću te na nekoj stanici
kad negde daleko usnu valovi.

Nemoj otići ni samo jedan čas, jer tada,
u tom času, spoje se kapi nesanice
i možda će sav dim što traži svoju kuću
doći da ubije i moje izgubljeno srce.

Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vedje u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otići ćeš tako daleko
da ću obići zemlju ispitujući
hoćeš li se vratiti ili me ostaviti da umrem.
No estés lejos de mí un solo día, porque cómo,
porque, no sé decirlo, es largo el día,
y te estaré esperando como en las estaciones
cuando en alguna parte se durmieron los trenes.

No te vayas por una hora porque entonces
en esa hora se juntan las gotas del desvelo
y tal vez todo el humo que anda buscando casa
venga a matar aún mi corazón perdido.

Ay que no se quebrante tu silueta en la arena,
ay que no vuelen tus párpados en la ausencia:
no te vayas por un minuto, bienamada,

porque en ese minuto te habrás ido tan lejos
que yo cruzaré toda la tierra preguntando
si volverás o si me dejarás muriendo.

Što je dobra Zim, +

Неруда (ијекавски превод, много лепо!)
Noćas bih mogao napisati veoma tužne stihove.

Napisati na primjer:
Noć je osuta zvijezdama
i drhte plava, nebeska svijetla u daljini.
Ponoćni vjetar kruži nebom i pjeva.

Noćas bih mogao napisati veoma tužne stihove.

Volio sam je,
a katkada – i ona je mene voljela.

U noćima k’o što je ova držah je u svom naručju.

Ljubio sam je toliko puta pod beskrajnim nebom.
Ona me voljela, i ja nju sam katkada volio.
A kako i ne bih volio njene velike mirne oči.

Noćas bih mogao napisati veoma tužne stihove.
Misliti da je nemam.
Osjetiti da sam je izgubio.

Čuti beskrajnu noć, jos beskrajniju bez nje.
A stih pada na dušu kao na pašnjak rosa.

Nije važno što je ljubav moja nije mogla sačuvati.
Noć je osuta zvijezdama a ona nije uz mene.
To je sve.
U daljini netko pjeva. U daljini.

Moja se duša ne može pomiriti s tim da sam je izgubio.
Moj pogled je traži, kao da je želi približiti.
Moje srce je traži, a ona nije uz mene.

Ista noć bjelinom ovija ista stabla,
a mi, oni od nekad, više nismo isti.

Više je ne volim, zbilja, a koliko sam je volio.

Moj glas je vjetar da dođe do njena sluha.
Drugome. Pripast će drugome.
K’o nekad mojim poljupcima.

Njen glas, njeno čisto tijelo. Njene beskrajne oči.

Više je ne volim, zbilja, a možda je ipak volim.

Ljubav je tako kratka, a tako beskrajan zaborav.
Jer sam je u noćima k’o što je ova držao u svom naručju,
moja se duša ne može pomiriti s tim da sam je izgubio.

Makar ovo bila posljednja bol koju mi zadaje,
a ovi stihovi posljednji koje za nju pišem.
Puedo escribir los versos más tristes esta noche.

Escribir, por ejemplo: "La noche esta estrellada,
y tiritan, azules, los astros, a lo lejos".
El viento de la noche gira en el cielo y canta.
Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Yo la quise, y a veces ella también me quiso.
En las noches como ésta la tuve entre mis brazos.
La besé tantas veces bajo el cielo infinito.
Ella me quiso, a veces yo también la quería.
Cómo no haber amado sus grandes ojos fijos.
Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Pensar que no la tengo. Sentir que la he perdido.
Oír la noche inmensa, más inmensa sin ella.
Y el verso cae al alma como al pasto el rocío.
Qué importa que mi amor no pudiera guardarla.
La noche está estrellada y ella no está conmigo.
Eso es todo. A lo lejos alguien canta. A lo lejos.
Mi alma no se contenta con haberla perdido.
Como para acercarla mi mirada la busca.
Mi corazón la busca, y ella no está conmigo.
La misma noche que hace blanquear los mismos árboles.
Nosotros, los de entonces, ya no somos los mismos.
Ya no la quiero, es cierto, pero cuánto la quise.
Mi voz buscaba el viento para tocar su oído.
De otro. Será de otro. Como antes de mis besos.
Su voz, su cuerpo claro. Sus ojos infinitos.
Ya no la quiero, es cierto, pero tal vez la quiero.
Es tan corto el amor, y es tan largo el olvido.
Porque en noches como esta la tuve entre mis brazos,
mi alma no se contenta con haberla perdido.
Aunque éste sea el último dolor que ella me causa,
y éstos sean los últimos versos que yo le escribo.

Zim, ja obožavam Nerudu, a "Noćas bih mogao" mi je omiljena njegova.

Стварно Кет?
Онда Кет није нимало зла него се само прави
Нико ко воли Неруду не може да буде зао.
А да ли Кет воли Диса из Чачка?

Neruda Zim, ovo mi je jedna od omiljenih

Који су омиљени Цометини песници?

Mislim da sam već postavljala Disove pjesme i smarala sa tim koliko ga obožavam. To mi je jedan od omiljenih pjesnika.

Awww Cat then you belong with us. <3

Takođe jedan od mojih omiljenih pjesnika.

NE DOLAZI POD PROZORE MENI

Pod prozor mi više ne dolazi,
Prestala sam davno da te volim.
Zalud travu zelenu ne gazi
I ne plači iako te boli.

Tvoja patnja kao nož me seče,
Do lepote moje što ti stalo?
Što me mirnu ostaviti nećeš,
Zašto ti je srce uzdrhtalo?

Zalud patiš, tvoja biti neću,
Ne ljubim te, nit volim ikoga.
Žalim tvoju izgubljenu sreću,
Odlazi mi od prozora moga.

Zaboravi da sam bila tvoja
I da sam te volela bezumno.
Idi, umrla je ljubav moja.
Zašto mučiš sebe nerazumno?

Дивно Кет + (сад ћу уствари да видим имам ли да ти дам, потроших све на Цомет и на Принца Гавранова)
Мене је ова песма стално терала у плач кад сам била мала едит: Немам више плусева за данас.

Песма о керуши

Јутрос у кошари, где сја, шушка низ рогоза жућкастих и крутих, седморо је оштенила кучка, оштенила седморо је жутих.

До у сумрак грлила их нежно и лизала низ длаку што руди, и сливо се млак сок неизбежно из тих топлих материнских груди.

А увече, кад живина јури да заузме мотке,ил прут јак, изишо је тад домаћин тмури и сву штенад потрпо у џак.

А она је за трагом трчала, стизала га, као кад уходе... и дуго је, дуго је дрхтала незамрзла површина воде.

При повратку вукућ се по тмини и лижући зној с бедара лених, месец јој се над избом учини, као једно од кучића њених.

Зурила је у свод плави,глатки, завијала болно за својима, а месец се котрљао танки и скрио се за хум у пољима.

Немо,ко од милости ил среће, кад јој баце камичак низ брег, пале су и њене очи псеће као златни сјај звезда у снег.

Зимоврел ::Који су омиљени Цометини песници?

Mnogo ih je, ali izdvojila bih: Mika Antić, Desanka Maksimović, Neruda, Rembrandt Tagore, Jovan Jovanović Zmaj, Branko Radičević...

Jesenjin!!!!!
A meni danas treba kucka da se okuci Ali mi nase kuce necemo da bacamo, no sir!

Цомет је романтична душа <3
Ијаоооо Месечко обавезно једно по једно да фотографишеш и да ставиш у "Кућни љубимци" <3

Зимоврел ::Цомет је романтична душа <3

, mnogo, mnogo

Hocu Zim
@Kometa: Svi smo mi romantici u dusi

[quote="LunarFang"@Kometa: Svi smo mi romantici u dusi [/quote]

Što to volim da čujem.

Аww I love you guys *hugs an entire forum while spamming heavily*