Poezija koju volimo...

Jovan Jovanović Zmaj

Ovako se spava

Ako ne zna koja glava
Kako s' mirno, slako spava,
Neka samo dođe amo,
Ja ću tako dobar biti,
Pa ću svakog naučiti.

jao Kometo i ova mi je prelepa )

Ti me podsjeti danas, pa sam uzela sestrinu zbirku, da čitam i naišla na ovu slatku pjesmicu, nisam mogla da odolim, drago mi je što ti se sviđa

ma sve od cika jove...sve...

књиге су за људе који не знају да се бију


You came to me this morning
And you handled me like meat
You'd have to be a man to know
How good that feels, how sweet
My mirror twin, my next of kin
I'd know you in my sleep
And who but you would take me in
A thousand kisses deep

I loved you when you opened
Like a lily to the heat
You see I'm just another snowman
Standing in the rain and sleet
Who loved you with his frozen love
His secondhand physique
With all he is and all he was
A thousand kisses deep

I know you had to lie to me
I know you had to cheat
To pose all hot and high
Behind the veils of sheer deceit
Our perfect porn aristocrat
So elegant and cheap
I'm old but I'm still into that
A thousand kisses deep

I'm good at love, I'm good at hate
It's in between I freeze
Been working out but it's too late
(It's been too late for years)
But you look good, you really do
They love you on the street
If you were here I'd kneel for you
A thousand kisses deep

The autumn moved across your skin
Got something in my eye
A light that doesn't need to live
And doesn't need to die
A riddle in the book of love
Obscure and obsolete
And witnessed here in time and blood
A thousand kisses deep

But I'm still working with the wine
Still dancing cheek to cheek
The band is playing Auld Lang Syne
But the heart will not retreat
I ran with Diz, I sang with Ray
I never had their sweet
But once or twice they let me play
A thousand kisses deep

I loved you when you opened
Like a lily to the heat
You see I'm just another snowman
Standing in the rain and sleet
Who loved you with his frozen love
His secondhand physique
With all he is and all he was
A thousand kisses deep

But you don't need to hear me now
And every word I speak
It counts against me anyhow
A thousand kisses deep

Mika Antić

Usne

Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje.
I da ti šapat šapatom vrate.
Usne postoje da se pozlate.

Usne su vulkan tvog tela.
Usne su izvor tvojih reka.
Usne su pupoljak gde se srela
pčela od vetra s pčelom od mleka.

Usne postoje da se procveta
u vatromete neba i sveta.
Usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.

I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije, mekše, mlađe i slađe.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje.

Joj zan prva pjesma koju sam učio u školi.....

znam Jastro ... ma cika Jova je car

Kometo ...obecani plus za Miku Antica je zakitio pesmu

Hvala Zan

Laza Kostic i

Santa Maria dela salute

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za čim sam čezn'o, čemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak necu nikoga klet';
sta god je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, sto je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dusu, sve svoje žude,
-svu večnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu zivota,
ta zlatna voćka sto sad tek zre?
Oh, slatka voćko, tantalskog roda,
sto nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje gresne zalute,
Santa Maria della Salute.

Dve u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak odrza vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrca sunce, vecita stud,
gasnuse zvezde, raj u plac briznu,
smak sveta nasta i strašni sud. -
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zasto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.

U nas je sve k'o u muža i žene,
samo sto nije briga i rad,
sve su miline, al' nežežene,
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo cu biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike cute,
Santa Maria della Salute.

A nasa deca pesme su moje,
tih sastanaka veciti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo sto dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

A kad mi dodje da prsne glava
o mog života hridovit kraj,
najlepši san mi postace java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
u raj, u raj, u njezin zagrljaj!

Sve ce se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
zvezdama cemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.


Uvek se najezim dok citam ovu pesmu...ufffff

Владимир Агатов

Тамна је ноћ

Тамна је ноћ, само меци звижде преко степе,
Само ветар фијуче у жице у звезда трену
У овом мраку, знам драга, твоје очи стрепе
И бришеш сузу над колевком скривену.

О, како волим дубину твог благог ока,
Како желим да их дотакнем мојим уснама,
Тамна ноћ нас дели, моја љубави, далека
И овај мрак степски што леже са нама

Верујем у тебе душо најдража моја
Та вера од свих метака у ноћи ме бранила.
С њом миран бејах пре смртоносног боја
Знам, та љубав у мени и с тобом је била.

Смрт није страшна, срео сам је степских ноћи
И сада се, ево, нагиње преко мене.
А знам над колевком чекаш кад ћу доћи
И знам, од смрти ме чува љубав моје жене.

Дивно Комето!
А ја сад читала дечје песме Густава Крклеца и налетим на романтичне <3
Starinska ura na ormaru spava.
Kazaljke njene vec se rdjom zute.
Umorna lampa tiho ocrtava
prostore uske, samotnicke pute.

Ja ne znam gdje sam? Nesto tamno slute
umorne oci. Noc je. Topla. Plava.
Tako je tesko kada stvari sute
i kad se mijesa proslost, san i java.

Pa gasim staru lampu, sklapam oci.
Nitko mi nece u posjete doci,
ni tat, ni gost, ni drug, ni draga zena.

Naslonim glavu na krilo samoci
i slusam zvizduk vlakova u noci.
— O, gdje si sada, gdje si, Bezimena?

Hvala Zim , mnogo lijepa pjesmica

Mika Antić

Belo

Nebo.
Nebo.
Sreće dosta.
U proleću po drveću
od meseca kikot osta.
Ej umreću.

Ej umreću ispod granja
kraj zaspale vodenice
za devojke,
milovanja,
pletenice.

Ej, umreću od daljina,
od mladosti
i od snage,
za krčage pune vina,
za krčage,

da se pije,
da se smeje,
da se peva preko njiva,
sav od sunca po ustima
ispolivan.

Da me čekaš ispred kuća,
da razvezeš ruke zrele,
oči bi se od svanuća
razbolele.

Razbolele i opile
da se smejem do bolesti.

Ej, da mi je niz aprile
tebe sresti.
Ej, da mi je da izludim,
a bagrenje rascvetano.
Ej, da mi je golih grudi,
sa košuljom poderanom.

Ej, da mi je da te ljubim
slab do ropca,
jak do krika,
kad zabele zdravi zubi
harmonika.

Ej, da mi je u proledju
u milion vrelih boja.

Ej umreću bos po cveću
samog sebe razboleću.
Ej devojko dušo moja.

Mika Antic...

+evi devojke izuzetne pesme .

LunarFang ::Mika Antic...

Hvala Areale

+ Comet I love Mike Antich!
Medieval Gustav Krklec
SREBRNA CESTA

1
ja ne znam tko si. cuj me, dobri druze,
kad padne vece ponad tvoga krova,
kroz mrak se javi cuk i hukne sova,
a oblaci ko jata ptica kruze
nad tornjevima sela i gradova -

izadji u noc... idi... divlje ruze
opijat ce te putem. trn ce cvasti,
otvorit oci lopoci na vodi.

2
ti znades i sam da svjetove nosis
u samom sebi, i da na dnu duse
sja jato zvijezda, ponori se ruse
i - ako hoces - oluji prkosis
olujom koja u tvom bilu huji.

izadji u noc. pjevat ce slavuji
u crnom grmlju. zuborit ce vrutak.

nad glavom ce ti bijela zvijezda sjati.
i ako hoces, ti ces za trenutak
vidjeti boga sto te cestom prati.

3
ne vjeruj noci, covjeku, ni buri
sto kida greben tvoje volje. gazi
na putu zmiju, gustera na stazi,
i budi kao putnik sto se zuri
dalekom stepom zelenoj oazi.

izadji u noc... idi... divlje ruze
opijat ce te putem. trn ce cvasti,
otvorit oci lopoci na vodi.

izadji, druze... srebrn plast ce pasti
dalekom cestom kud te srce vodi!

Hvala Zim, divna pjesmica, +

Шандор Петефи

Када крочисмо, знаш ли

Када крочисмо, знаш ли,
У овај језерски хлад,
Време за милост не хаје,
Већ две године је од тад.

Поподне, сећам се, рише
Смешак јесенског дана,
Док ћув питоми њише
Златне одоре грана.

Као и сада, у језеру
Небо се купало ведро
Док занесени чун
Њихаше вода штедро.

Још тада све ово миље
Снатрио сам веће,
Пољуба изобиље
Што ми на усне слеће.

Две године и време
Однесе много тог,
Не тужим, није ми бреме
Јер добих од њега залог.

Тебе сам тада упознао,
Ђердану мојих нада,
За коју одмах бих дао
Све што сам им'о до тада.

Останимо још мало овде,
Где тако патих ономад,
Све док не нађох звезде
Те наш благости склад!

Џорџ Гордон Бајрон

Гле, иде лепа као ноћ

Гле, иде лепа као ноћ маја
Звзданог неба и ведрих клима,
Све најлепше од мрака и сјаја
У лику свом и оку има,
Умекшаном светлошћу Раја,
Што од неба га дан не прима.

Тек сенка јача с мање зрака –
И слаби сласт неисказану
У таласу њених увојака,
И блага светлост у ведром дану,
Где ћути мисао слатка свака
Сву драж у чистоти разабрану.

С тог образа и чела ведрог –
Што тиха је, а реч не губи –
Смешци зборе у боји нежног,
Да њену прошлост благост руби,
Да њен дух не зна греха земног,
А срце њено чисто љуби.

Super pjesmica Areale