Novi FRP-prva grupa

''Obavezno !'' Nisam zelela da budem jedino zensko.

"Sad cemo jos biti dadilje odbeglih princeza" - pomislio sam.
Premda je ideja da je ostavimo bila primamljiva, shvatio sam da je previse cula, i da bi bilo opasno i po nju, i po nas da ostane.
"Sto se mene tice, moze da podje." - glasno sam rekao.

,, Dok sam još bio u pešadiji, bilo je žena gotovo isto koliko i muškaraca. Svakako, ona se ne mora boriti, ima dosta poslova za koje će biti dobra ženska ruka. Što se mene tiče,neka pođe'', tiho sam izgovarao.

,,A jesam li spomenula da je moj deda izuzetno bogat plemić?"

Kako god.Meni je svejedno.

"Bogat, kazes?"- nasmejao sam se. "Devojka se razume u posla placenika, izgleda..." nasmesio sam se. "Jedino pitanje..." nastavio sam "jeste, da li umes da se boris, devojko?" - upitao sam je.

,,Ne toliko dobro...ujak me je naučio nekim osnovnim stvarima, ali bojim se da to nije dovoljno."

"Hundore" cusnuo sam kapetana "izgleda da imas novu ucenicu!"

,,Ovaj... mogu je naučiti korišćenju samostrela, pošto je čak i visoki general tvrdio da sam najprecizniji. Takođe i sablji. Ali trebaće mi dosta vremena, ostario sam'', uzvratio sam Vargsonu.

Sačekao sam nekoliko sekundi pa dodao: ,,Sada bi stvarno trebali da krenemo ! ''

,,Dakle, primate me?" upita s olakšanjem.

"Da, primamo te." odsutno sam odvratio.
"Lazariuse. Hocemo li?"

,,Mislim da si to zaslužila. Slažeš se Lazariuse ? ''

pa ako ti treba pomoc oko ucenja ja nisam bas toliko ostario a i jedan sam od najboljih strelaca na svetu, a nisam los ni sa nozevima... uz osmeh sam rekao maloj sumskoj vilenjakinji... tvoj je izbor oruzja.

i ja se slazem da bi trebala da bude sa nama

Izgleda da da rece Lazarius,
I tako krenuse junaci svog doba, najbolje sto njihove rase mogu ponuditi ali da li ce i oni moci da se izbore sa svime sto ih ceka na Mracnom putu satana

Jedva sam se probio do Dandersona,
Moja braca i sestre iz Bratstva su me poslale da izvidim situaciju, zbog mojih jedinstvenih sposobnosti manipulacije predmetima i vilovnjacke agilnosti. Crna odeca i crna maska na mom licu su mi bile od velike pomoci nocu. Sporo je tekao moj put, jer su me mnogobrojne orske cete usporavale. Nisam mogao da poverujem, ali zatekao sam ssebe kako zahvaljujem sarnaskim nekromantima na budjenju svoje moci i ostricama na mojim ledjima. Sve vreme, um mi je bio povezan sa sestrom Vaj, telepatom i empatom, koja me je navodia ka Dandersonu i upozoravala na opasnost. Bila je savrsena za to - s obzirom na eksperimente koji su joj probudili moc, vise nije mogla da spava, ili nije imala potrebe za to, pa nikad nisam bio sam. Putovao sam nocu, a spavao danju, kao sto i dolikuje osobi poput mene. Zadatak je bio da se promuvam po slamovima i siromasnim cetvrtima, osluskujem kurve, makroe, ubice i drugi sljam o mogucem kontaktu sa bilo kim ko pripada Slavujevoj organizaciji. Bogovi, kako zudim za tim da mu samo jednom mislju oderem kozu...
Sasvim slucajno, dok sam istrazivao, naleteo sam na cudnu grupu, koju je vodio cudan covek u crnom, sa zlatnim ocima koje su se sijale. Pogledao sam ga u oci i osetio neku vrstu srodnosti - i na njemu je eksperimentisano... Vaj mi je rekla da oseca da vestac mozda zna nesto o Slavuju, ali da ne moze biti preciznija, jer je nesto blokira da potpuno zaviri u njegov um. Stoga, skinuo sam svoju masku, i odlucio da porazgovaram s njim...

Vestac me je odveo do njihovog kampa. Cutke sam isao pored njih, osecajuci neodredjenu tenziju. Ovo postaje zanimljivo...

,,Ovde mozemo razgovarati sta te dovodi u moj kamp" upita ga Lazarius

"Da li si ikada cuo za sarnaske nekromante i njihovu propast?", upitao sam ga.

,,Da, citao sam o tome davno, mozes li me podsetiti" upita Lazarius prodornog pogleda uprtog u poluvilenjaka.

Nekromanti su vrslili eksperimente nad svakim inteligentnim bicem kog su mogli da se dokopaju. Zeleli su da probude skriveni potencijal koji svi nosimo duboko u svojo krvi, kako bi to iskoristili u svrhu stvaranja nekakve vrste nesvete armije iskvarenih, poluzivih leseva, po nalogu izvesnog Slavuja. U poslednjoj grupi preivelih uspeli u u svojim namerama, ali su to je bila i njihova propast. Iako su bili izuzetno mocni, ta mracna moc nije mogla da ih spase od besa svojih zrtava. Ni jedan od njih vise nije ziv, a ni bilo ko drugi ko im je pomagao.

,,Jos jedan kult koji misli da moze da zameni bogove"
promrlao je witcher, ,,U kojoj si ti vezi sa njima poluvilenjace"

Gledas u jednog od onih koji su iskoristili svoju novootkrtivenu moc da satru seme tih prljavih, sadistickih bednika. Ja sam Eks Tamnosen, to sam ime uzeo jer pravo ime ne znam, clan Bratstva petnaestorice, prezivelih subjekata mracnih eksperimenata, zakletih da pronadju Slavuja i osvete svoje sapatnike...

,,Hm, shvatam ali jos ne vidim razlog tvog dolaska ovde zamisljeno" ce Witcher

Moja braca i sestre su me poslali ovamo da izvidim situaciju, upoznam grad i osluskujem bilo kakve glasine ili bar naznake koje bi nas mogle dovesti do slavuja. Jedino sto o njemu znamo je to da je veoma mocan u podzemlju, ali i da se krece u visokim krugovima, mozda cak i u kraljevskoj sviti. U slucaju da ne uspem u slamovima, zadatak bi mi bila infiltracija u dvorac. Medjutim, sestra Vaj, vodja naseg bratstva, je uspela da oseti da ti mozda posedujes neke informacije o njemu. Ona je telepata, i to jako mocan, ali tvoje misli, zahaljujuci obuci koju si prosao, su zatvorene za nju. Zato sam dosao k tebi, da te zamolim za tu informaciju, a za uzvrat cu staviti svoja seciva i svoju moc tebi na raspolaganje. Mozemo li da se dogovorimo?