Novi FRP-prva grupa

Da, osetio sam da neko pokusava da mi udje u um ali i mocniji su pokusavali, a nikad niko nije uspeo rece vestac uz cudan osmeh.
Ono sto ja znam je da je sarnarski kult deo Satanovog kulta tako da Slavuja najbolje potrazi u tom kultu, moguce je da je u Dandersonu ali ne znam zasigurno, retko dolazim ovde.
Mozda ce Hundor moci da ti kaze vise.

Onda cu sa njim razgovarati kasnije. Oprosti, ali sad se moram udaljiti na kratko, moram da javim sestri Vaj za ovo. Hvala ti, brate Vesce. Moji Zmiski ocnjaci, i snaga mog uma stoje ti na usluzi. Smem li da pitam, za kraj, sta je cilj ove druzine? Osecam veliku svrsishodnost, ali mi znacenje izmice...

Trebamo da zatvorimo medjudimenzionalne portale kroz koje dolaze orci

Zar? Onda to mora biti ono sto Vaj naziva "podrhtavanje u prostoru i vremenu"... I sami bismo se pozabavili time nakon sto nadjemo Slavuja... Mislim da ce Vaj biti zainteresovana za ovo zatvaranje, jako je zabrinuta za ravnotezu kosmosa... Jos jednom ti zahvaljujem. Moram se sada povuci, a tebe molm da umiris svoje pratioce. Vaj mi javlja da su jako nepoverljivi, a moj mracni rodjak me nekako cudno posmatra... Ne zelim da tracim svoje vreme na besmislene carke, razumes?

da, razumem mada ja necu stalno biti ovde, tako da se pripazi.

Imacu to na umu. Ne znam kom klanu on pripada, ali se iskreno nadam da nije Rignij. Jedna nadobudna budala je imala tu nesrecu da se susretne sa mnom u pogresnom trenutku. Bila mi je dovoljna jedna povrsna misao da ga izbusim njegovim sopstvenim bodezima...

Udaljio sam se u zbunje nekoliko metara od kampa. Seo sam na zemlju, prekrstivsi noge, zauzevsi tako polozaj za meditaciju, i pozvao sestru Vaj, ljudsku devojcicu od 17 godina, i vodju naseg Bratstva. Gotovo odmah sam je osetio u svom umu.
- Da li si saznao nesto brate Eks?
- Situacija se razvija na neobican nacin, sestro. Izgleda da su sarnaski nekromanti zaista pripadali onom prokletom Satanovom kultu, kao sto smo sumnjali. Vesceve reci su to potvrdile. Uputio me je na coveka iz njegove grupe, izvesnog Hudora od Vernih, koji mozda zna vise. Kasnije cu razgovarati sa njim. Vestac mi je takodje rekao da je njihov zadatak zatvaranje prolaza izmedju naseg i orskog sveta. Rekao sam da cu im se pridruziti, na neko vreme, dok ne saznam koliko god mogu.
- Ostani sa njima Eks, pomozi im da zatvore te prolaze. Strujanje energija je jako poremeceno zbog njih. Orski vorloci sa sobom donose auru koja ne pripada ovom svetu. Oni prosto nisu deo ove ravni, i njihov pokusaj invazije bi bio katastrofalan po sve zivo na ovoj planeti. Pomozi Vescu i njegovoj ceti, jer ako je Slavuj toliko povezan sa Satanom, trebace nam svaka pomoc koju mozemo dobiti.
- Razumem sestro. Ne brini, dacu sve od sebe da i olaksam zadatak. U toku dana cu razgovarati sa tim Hundorom. Imas li informacije o ostalim clanovima grupe?
- Nisam im citala misli, ali osecam njihovu nepoverljivost. Polutani su retki u ovim krajevima, a i cinjenica da si im prisao skidajuci masku je prilicno alarmantna s njihove tacke gledista. Medjutim, to se da srediti, steci ces ti njihovo poverenje.
- Nadam se. Odjavljujem se za sad, kontaktiracu te opet kad budem imao vise informacija.
- U redu, brate, cuvaj se. Braca i sestre salju svoje pozdrave.
- Hvala, i ja pozdravljam njih. Ne brinite. Zbogom do daljnjeg.
Prekinuo sam vezu sa Vaj i odsetao do kampa, da razgovaram sa Hundorom. Nadao sam se da cu konacno dobiti neki cvrst trag...

Dok sam se lagano priblizavao ratnicima, koji su, ispred svojih satora, detaljno pregledali svoje i oruzje i opremu, pripremajuci se za predstojeci tezak zadatak, nisam mogao a da ne primetim kako me odmeravaju, nepoverljivo i radoznalo. Ne znam zasto, ali pozeleo sam da stavi svoju crnu masku na lice. Ipak sam se uzdrzao - bilo bi jako nepristojno s moje strane da razgovaram s njima prikrivenog lica. Mracni vilenjak me je otvoreno odmeravao, kao da me zna od nekud. Ignorisao sam ga, i zaputio se pravo ka coveku koji je nosio uniformu vernih, i pazljivo proveravao da li su mu seciva okrnjena, a struna na samostrelu pravilno zategnuta. Zakasljao sam se, da bih mu privukao paznju, a onda ga upitao:
- Izvini sto te ometam, ratnice Vernih, ali moram da te pitam, da li si ti onaj koga zovu Hundor?

,,Moglo bi se reći,polutanu. Sada idi, trebam da naoštrim sablju''.

Niije mi to moguce ratnice. Postoji nesto sto ti znas, a sto je presudno za moju misiju. Pogotovo stoga sto su nam neprijatelji zajednicki. A verujem da su ljudi bili oni koji su rekli da je neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj. Stoga te molim za odgovor na moje pitanje: da li ti ista znaci ime Slavuj?

,, Onog jebenog pukovnika Jereemengsona smo zvali Slavuj zato što je svoje naredbe izgovarao slatkim, odvratnim glasom. Izgubio je obe ruke i oslepeo tokom odbrane Starog uporišta. Ali što bi se tebe to ticalo '' ?

Side quest 1: Krici u noci
Vargson i Hundor su na strazi kada su se odjednom zaculi zenski krici

,, Do đavola, šta je ovo ?! '' viknuo sam ja Vargosonu. Ova teritorija nije bila sigurna, ali je ovo prilično začuđavalo. pripremio sam samostrel.

Isukao sam mac. Hundor je bio uznemiren.
"Sta nam je ciniti, kapetane? Hocemo li da pogledamo sta se desava?" - upitao sam ga.

,, Hajde, ništa nas ne košta'', rekao sam.

U satoru sam ostrio mac kada sam cuo neki cudan krik... izavsi napolje video sam kako vargson i nudor stoje uznemireno drzeci spremno oruzije... popeo sam se na najblize drvo koje je bilo odmah pored satora i napeo jednu strelu... videvsi kako ovih dvojica idu ka zvuku ja sam poceo da puzim po grani za njima...

Isli smo neko vreme, dublje u sumu... I dublje, i dublje. Ponovo smo culi otegnut, uzasnut zenski vrisak. Konacno smo stigli do cistine u sumi. Tamo je stajala samo jedna devojka, naizgled zagledana u nebo. Izgledalo je cisto, ali mi je instinkt govorio da nesto grdno nije u redu.
"Hundore, nategni samostrel. Pokrivaj me. Idem da vidim sta nije u redu..."

skocio sam na drugo drvo... tu se drvored zavrsavao. njih 2 su stigli do cistine na kajoj je stojala ljudska devojka. osetio sam prisutnost magije u vazduhu. "nesto nije u redu" pomislio sam. Napeo sam do kraja tetivu kada je severnjak poceo da prilazi devojci.

kada Vargson stize do devojke ona odjednom pade, a na njenom vratu videle su se dve crvene tacke.

videvsi tacke na vratu odmah sam izvadio srebrnu strelu i zamenio sa normalnom.

Zamalo sam pucao na vilenjaka, kada sa shvatio da je to onaj visoki. Samo sam mu klimnuo glavom i čuo neki pad. Krenuo sam prema šumi i imao šta da vidim. Vargson je stajao nad devojkom a ona je bila..ugrizena.

DO DJAVOLA!!! Prihvatio sam devojku, spustio je na zemlju, opipao joj puls. Pod prstima sam osetio krv, i video dva mala uboda od ocnjaka. VAMPIR!!!
"HUNDORE!!! BEZI!! NAZAD U KAMP! ZOVI LAZARIUSA!" - razdrao sam se.
Prekasno. Izlebdela je iz senke drveca, izgledala je kao normalna crnokosa zena... Prelepa... I uzasna. Na licu joj se videla krv. Iskezila se pokazujuci smrtonosne ocnjake. Vrisnula je. Talas me je odbacio nekoliko metara. Skocio sam na noge i stao u odbrambeni stav.

Bruksa je krenula da se krece ka Vargsonu velikom brzinom

Sve je delovalo tako brzo, tako čudno.. Promena. Video sam to jednom, kod kaplara Herisa. Tad samo ga odmah ubili. I setio sam to uradio ja, sa bodežom. Srebrnim bodežom koji i danas čuvam, koji je uvek tu kao ukras i simbol.. Ali nemam vremena da razmišljam.

Bacio sam bodež prema vamprici.

Vampirica je izbegla Hundorov bodez, koji se zabio u drvo iza vampirice. Jurnula je na mene.
Nekako sam se izmakao, okrenuo, i zasekao... Moje secivo je naislo na vrlo malo otpora. Posekao sam je po zadnjem delu vrata, ispod potiljka. Bruksa je pocela da se smeje. Uhvatila me je za vrat i bacila. Ledjima sam udario u drvo.
"Prokletnica" pomsilio sam."Sita je, pa se igra sa mnom." Hundorovo secivo je bilo blizu mene sada.