Novi FRP-prva grupa

Skupio sam malo sarkazma u sebi i odgovorio.
"U beli svet prijatelju..."

Nekromant... Osecao sam nemir, ali ipak pristao. Koliko los Hundorov nadredjeni moze da bude? ...Makar bio mrtav dve decenije.

Elora je, kao i uvek, bila blizu mene dok smo silazili niz planinu. Samo ni je njena blizina umanjivala bes zbog nekromantovog prisustva. bio sam ozlojedjen, smatrajuci da polumrtvo bice poput njega nije dostojna zamena za dobrog kapetana. Iznenada, osetio sam dobro poznato peckanje u potiljku. Vaj me je zvala.
- Reci Vaj, - rekao sam u sebi,- sta nije u redu?
- Pre svega, dobra bitka brate. Ti i tvoji saborci odlicno ste se borili. Zao mi je kapetana, ali nisi trebao da pozivas Sthisara. mogao si da pobedis tog demona.
- Jesam, ali bi mi trebalo mnogo vremena, i bio bih beskoristan kasnije, a to mi se nije smelo desiti.
- Svejedno. Zvala sam te u vezi Slavuja. Brat El se uspesno infiltrirao u Novu utvrdu, ali pukovnik na kog nas je kapetan uputio nije bio od velike koristi. Brat El ga je razotkrio kao kultistu i pobrgao pre nego sto su nadlezne vlasti uspele da ga bilo sta pitaju, tako da, osim baze nedaleko od Novog Dandersona koju smo malocas sravnili sa zemljom, nismo nasli ama bas ni jednu cinjenicu o Slavuju.
- Dodjavola! Opet nam izmice... Imamo li drugih opcija?
- Da, ali nece ti se dopasti... Kako sam uspela da vidim, vasoj grupi se prikljucio izvesni nekromant, i to jako cudan... Nikad nisam videla ni jednog poluzivog...
- Da, jeste retkost, ali gamad je gamad. Kakve on veze ima s ovim?
- Boi je Hundorov nadredjeni, kao sto vidim da je rekao u tvojim mislima. Ispitaj ga. Nadredjeni znaju vise od potcinjenih...
- Zar bas moram? - upitao sam razocarano, dok mi se lice zgrcilo u grimasu neverice, na Elorino iznenadjenje.
- Da. Znam kako ti je, Ekse, i ja se tako osecam, ali nemamo izbora. Izvni, ali moram da prekinem, ocekujem da se Gara vrati sa Elom i Dajuom svakog trenutka.
- Prenesi im moje pozdrave, Vaj.
- Hocu. Pregrmi to, i srecno.
Odjavila se. Elora me je zabrinuto pitala sta nije u redu. Poljubio sam je u obraz i rekao da sam samo iscrpljen. Ponudila je da se odmorim u njenom satoru, sto sam prihvatio s radoscu, ali ipak, i dalje sam bio blago zlovoljan. Moracu da trazgovaram sa odvratnim polumrtvacem...

U danima koji su usledili nakon smrti kapetana Hundora, nad grupom je visila seta, bili smo tihi. Svi. Ali mogao sam da osetim da smo, takodje, postali bliskiji, cuvali ledja jedni drugima. Kao i uvek, obavljali smo svoje poslove, premda sa sakom na balcaku sada...
Kako smo silazili sa planine, postajalo je toplije, i zeleni sumarci i proplanci su zamenili borove sume, vecito pokrivene snegom. Moram da priznam da mi je nedostajalo krcaknje snega pod cizmama i ostar planinski vazduh, ali sta sad...
Lazarius je tvrdoglavo odbijao da kaze gde, u stvari, idemo, osim malog ispada da se nada da ovoga puta nece biti toliko opasnost. I zaista, nije je ni bilo, osim nekoliko grupa ork-izvidjaca koji su pali pod nasim strelama i secivima, nije bilo vecih problema. Ne mogu da kazem da mi je to ulivalo previse poverenja, pritiskao me je, po staroj navici, osecaj opasnosti, iako prave opasnosti nije bilo...

Danas stizemo u Stoletnu sumu, pre 10 000 godina Stari bogovi su dali krugu druida da cuva kljuc koji ga prenose sa oca na sina. Ne bi trebalo da je portal otvoren ali treba da proverimo.

na spomen tog imena su mi osecanja zujala po glavi

Stoletna suma... Nije bilo moguce izmeriti koliko je ova suma bila stara... Vazduh je ovde bio cist, netaknut... I neka vanzemaljska tisina je visila nad ovim mestom... Kao da smo zakoracili u neki drugi, nepoznat svet. Proverio sam mac, i za svaki slucaj opremio tobolac i moj luk.

ta suma je bila jedna od drevnih suma davnine. Sa radoscu sam se pentrao po krosnjama drveca ali sa tugom na srcu zbog stvari koje su se desavale tu..

,,Šta se desilo sa ovom šumom? Zašto je ovako...čudna?"

Usli su u sumu...
Napredujuci prema centru sume Lazarius rece ,, Cudno, u ovoj sumi nema ni trunke zivota".
Posle pesacenja stigose do centra gde je stajao portal...otvoren, ali nista nije izlazilo iz njega.
Markuse sta ovo treba da znaci obrati se Lazarius druidu
Ovo znaci da Veliki gospodar svakim trenutkom postaje sve jaci rece Druid, vec mesecima se hrani zivotnom energijom ove sume.
Zaustavicu te rece Lazarius.
Da veliki Lazarius ce spasiti svet...ponovo. rece sa podsmehom druid. Poznate su mi legende o tebi, ti bi vise od svih trebao da znas moc Velikog gospodara.
Lazariuseve oci se pretvorise u oci zveri: DOSTA povika potrcavsi na druida.
Druid krenu da bezi, a za nijm krenu Lazarius.
Ograda korenja se zatvori za njima.
A tad drvece ozive puno mracne satanove moci...

PROKLETSTVO!!! Satan je i ovog jadnika uzeo pod svoje. Zgrabio sam luk, stavio strelu u tetivu, i nategao, ciljajuci u druida, ali moja strela je samo posistala kroz vazduh. Druid je nestao. Vratio sam luk u njegovu futrolu, i isukao mac.

Kerolajn se okrenu ka predvodniku.
,,Ovaj...u kampu ste spominjali nekakve alhemijske smese koje se pretvaraju u vatru..."

Sa cudom sam video sta se desavalo. Drvece je sjajilo crvenim sjajem. Uspostavio sam energiju i poceo da pricam sa drvecem. Zamolio sam duha koji je cuvao sumu da smiri drvece, ali nije bilo odgovora.
"BEZITE OD TOG DRVECA!!!"
viknuo sam grupi. Moj glas je odzvanjao.

"Kerolajn, drzi" uhvatio sam devojku za rame, i pruzio joj nekoliko teskih bombi.
"Pazi se." - rekao sam.

Druid odjednom stade: A sad da vidimo koliko si stvarno velik Lazariuse kada si na mom terenu rece drui uz sadisticki osmeh (objasnjenje: Nian igra druida da bi ja mogao igrati Lazariusa da se ne zbunite).

Druid je podigao svoj stap, povikao inkantaciju, i udario stapom o tlo. Iznenada, korenje izlete iz zemlje, i obmota se oko vescevih nogu.

dobaj pokusaj rece vestac spalivsi korenje znakom igni i potrcavsi na druida.

Ja sam nategnuo strelu i ispalio je ka druidu koji je sa lakocom podigao koren i stavio na put moje sterle

enti krenuse da napadaju druzinu.

Druid je poceo ludacki da se smeje, podigao stap opet. Ovoga puta, vescev mac je naleteo na kamen. Druid je zamahnuo stapom, i kisa kamenica se obrusila na vesca.

Kerolajn baci jednu bombu ka dvojici enta i oni se zapališe.

Vestac obrazova znak Quen i energetski stit ka zastiti od kamenica,
Vestac nastavi da se priblizava druidu.

Enti posegnuse rukama ka druzini.

Enti su poceli da idu ka nama, mnogo njih, stotina.
Iskezio sam se, i meni je ostalo nekoliko bombi. Uzeo sam jednu, otvorio je i zafrljacio ka najblizem entu. Smesa ga je zahvatila, i nakon desetak sekundi, mocna zver je postala samo plamteca masa na zemlji. Pritrcao sam mu, i poceo da nabadam parcice njegove kore na svoje strele. Sada sam mogao da se borim protiv ove napasti.
Video sam devojku kako baca bombe izmedju zveri. Plamen na kori ih je samo razgnevio, i jeste ih povredjivao, ali ne toliko.
"Smesa mora da dodje u kontakt sa njima i njihovom korom. Bacaj bombe direktno na njih." povikao sam " EKsplozija ih nece previse zadrzati."

cim sam ugledao entove kako nam se priblizavaju dozvao sam par vatrenih demona.naredba je naravno bila NAPAD!!!