Re: Poezija koju volimo...

od **Зимоврел** Pon 21 Okt 2013, 03:50

Шта име моје за те значи?
Умреће оно к´о шум вала
Што тужно мије туђа жала,
К’о жагор шумски кад се смрачи.

На листу твога споменара
Остаће попут трага сивог,
К´о гробни натпис, чудна шара
Нечитљива за иког живог.

Шта значи оно? Већ одавно
Талас нових немира га брише
И сећање животодавно
Не буди у твом духу више.

Но реци га у време чаме,
Кажи у часовима сивим:
Постоји успомена на ме,
Постоји срце где ја живим…

od **Sparkling Comet** Uto 22 Okt 2013, 20:12

Robert Frost

Acquainted with the Night

I have been one acquainted with the night.
I have walked out in rain -- and back in rain.
I have outwalked the furthest city light.

I have looked down the saddest city lane.
I have passed by the watchman on his beat
And dropped my eyes, unwilling to explain.

I have stood still and stopped the sound of feet
When far away an interrupted cry
Came over houses from another street,

But not to call me back or say good-bye;
And further still at an unearthly height,
O luminary clock against the sky

Proclaimed the time was neither wrong nor right.
I have been one acquainted with the night.

od Gost Sre 23 Okt 2013, 19:20

Pljus za Frostiku Smile

Strahovite se visine kriju u niskim stvarima.
Strahovito je trajanje zgusnuto u trenucima i dostojanstvo
u necemu skromnom i nenametljivom.
Eto,to su me ucili da mislim i da osecam.
U glavi jednog cveta ima i blata i korenja,
pa ipak mirise na svetlost i mirise na vetar.
U jednoj kapljici meda ima i sunca i livada.
U jednoj kapljici kise tinjaju okeani.
Svet se,u stvari,sastoji samo od nasih razmisljanja.
Tako su mi govorili i ja sam verovao.
Pa sto sam posle toga u svojoj kristalnoj glavi
uopste imao razloga da negujem i sumnje?

od Gost Sre 23 Okt 2013, 19:22

Што ми долазиш ту
У сну?
Што упиреш у мене
Чудесне очи јасне,
Сетне,
Дно хладног врела са стене?
Што су ти уста – мук?
Који прекор, патње које,
Жудње неиспуњене стоје
У њима, ко сутон румен
Што плане и опет утрне –
У тму?

Што ми долазиш ту
У сну?
Ти си се много поносила
И моје наде косила,
Из срца пила ко с чесме
Вапај ове потресне –
Песме.
Мене ти не знаш, кад изиђеш,
На улици ме – мимоиђеш,
Кад се наклоним – не погледаш
И отпоздрав ми никад не даш,
Ал знаш ме, и кад не приђеш,
Како те волим, без помоћи,
Како се мучим силних ноћи
И како дуго из све моћи
Свој бол, свој жал и песму ту
Скривам у срцу на дну.

Ал не, ух!
Дођи ми, звездо, ту,
Макар у сну!
У животу ћу вавек да тужим –
Уживо.
Па нек срце што се зари,
Попут бисера у бари,
Пламсај не дочека –
Кад те усни, бар тада полети,
Тад, у тузи, бар јаче затрепти,
У уздаху ко да нађе лека,
Па од сновиђења датог
Спозна срећу благодатног
Замишљеног, тог податног
Греха!

Ivan Franko

od **Зимоврел** Čet 24 Okt 2013, 01:27

+ Comet and Elend! Smile

I love this poem Smile

A SONG ABOUT MYSELF, John Keats

I.
There was a naughty boy,
A naughty boy was he,
He would not stop at home,
He could not quiet be-
He took
In his knapsack
A book
Full of vowels
And a shirt
With some towels,
A slight cap
For night cap,
A hair brush,
Comb ditto,
New stockings
For old ones
Would split O!
This knapsack
Tight at's back
He rivetted close
And followed his nose
To the north,
To the north,
And follow'd his nose
To the north.

II.
There was a naughty boy
And a naughty boy was he,
For nothing would he do
But scribble poetry-
He took
An ink stand
In his hand
And a pen
Big as ten
In the other,
And away
In a pother
He ran
To the mountains
And fountains
And ghostes
And postes
And witches
And ditches
And wrote
In his coat
When the weather
Was cool,
Fear of gout,
And without
When the weather
Was warm-
Och the charm
When we choose
To follow one's nose
To the north,
To the north,
To follow one's nose
To the north!

III.
There was a naughty boy
And a naughty boy was he,
He kept little fishes
In washing tubs three
In spite
Of the might
Of the maid
Nor afraid
Of his Granny-good-
He often would
Hurly burly
Get up early
And go
By hook or crook
To the brook
And bring home
Miller's thumb,
Tittlebat
Not over fat,
Minnows small
As the stall
Of a glove,
Not above
The size
Of a nice
Little baby's
Little fingers-
O he made
'Twas his trade
Of fish a pretty kettle
A kettle-
A kettle
Of fish a pretty kettle
A kettle!

IV.
There was a naughty boy,
And a naughty boy was he,
He ran away to Scotland
The people for to see-
There he found
That the ground
Was as hard,
That a yard
Was as long,
That a song
Was as merry,
That a cherry
Was as red,
That lead
Was as weighty,
That fourscore
Was as eighty,
That a door
Was as wooden
As in England-
So he stood in his shoes
And he wonder'd,
He wonder'd,
He stood in his
Shoes and he wonder'd.

od **Sparkling Comet** Ned 27 Okt 2013, 19:33

Mika Antić

Neimari

Kad neko dete slaže kocke,
i pravi najlepšu svoju kulu,
pa je pogleda
i namršti se,
i - odjednom je nogom sruši,
onda svi misle da je to dete
razmaženo i zavrnuto.
A dete ne voli gotove stvari
Ne voli kad se nešto završi.
Kad neko dete slaže kocke,
i pravi najlepšu svoju kulu,
pa je pogleda
i nasmeši se,
i prosto procveta od ponosa,
mnogi i ne znaju da je to dete
površno,
glupo,
uobraženo,
jer zaljubljeno u to što ume
ne vidi dalje od svoga nosa.
Neko strpljivo,
iz početka,
podiže nova utvrđenja.
Večito nešto novo traži.
U traganju mu sva divota.
A neko nad kulom drhti i strepi
i nikad na njoj ništa ne menja,
i uveren u svoje laži
sam sebe mazi
do kraja života.
Postoje jedni neimari
Postoje drugi neimari.
Postoji beskrajno zadovoljstvo.
I radoznalost od svega veća.
Posle: sabereš neke stvari.
Ili: oduzmeš neke stvari.
Posle: govoriš - ja sam srećan.
Izvoli, izaberi šta je to sreća.
I nemoj da mi zakukaš nekad
da nisi dobro odabrao.
Sam si zidao svoje kule.
Sam si unapred dobro znao
na onome što se jednom stvori,
ili kad večito iznova stvaraš
i ne smeš da prestaneš da se boriš.

od **Sparkling Comet** Ned 27 Okt 2013, 19:35

Mark Twain

These I Can Promise

I cannot promise you a life of sunshine;
I cannot promise you riches, wealth or gold;
I cannot promise you an easy pathway
That leads away from change or growing old.

But I can promise all my heart's devotion;
A smile to chase away your tears of sorrow.
A love that's true and ever growing;
A hand to hold in your's through each tomorrow.

od **Зимоврел** Ned 27 Okt 2013, 19:46

+++ Comet

Алекса Шантић <3

НЕМИЛОСНОМ БОГАТАШУ

Попô си се сред милина,
Двор ти злато, свила краси;
Богаташ си од давнина -
Ал', човјече, прашина си.

Сиротиња тужи, цвили,
У јаду јој теку часи;
А ти лежиш у тој свили -
Ал', човјече, прашина си.

До ушију допиру ти
Сиротињске муке гласи;
Ти презиреш тај глас љути -
Ал', човјече, прашина си.

Ти је гониш, а не видиш
Како сузом лице кваси;
Ти си силан, ти с' не стидиш -
Ал', човјече, прашина си.

Замало ћеш, ој смртниче,
На свијету тако бити,
Замало ћеш, ој смртниче,
Јер ћ' и тебе земља скрити.

Преминуће сва милина,
Оставићеш своје дворе;
И они ће бит прашина,
Времена ће да их соре.

Имај срца! Буди човјек!
Нек те дјела дижу свуде,
Па ћеш тако живит довијек' -
И кад тијело прах ти буде.

ГОРШТАК

Пустите ме! Мени није
У тој вреви живот драг;
Гдје 'но љепше сунце грије
И плаво се небо свија,
Гдје 'но златно класје њија
Слаткин дахом вјетрић благ;

Тамо, тамо, за том гором
Гдје плодове штити Бог,
И гдје рано, рâном зором,
Уз шуштање бистрих врела,
Звоне звонца мирних села -
Тамо нађох мира свог!

Тамо, тамо у самоћи,
На ме чека невен мој...
И у дану и у ноћи
О њему ми душа снива, -
У два она ока жива
Гледа сунце и дан свој!

Не треба ми другог блага -
Свега ми је дао Бог!
Моје благо моја драга,
Са ње ми је живот мио,
У њој ми је свијет цио
И сва радост срца мог!

О, слатка су њена уста -
Пољубац јој тако благ!
А коса јој мека, густа,
У њедрима руже двије,
Под ружама срце бије,
Дивно срце - алем драг!

Пустите ме! Тамо, тамо,
Гдје 'но слатки слушам пој,
Гдје ме радост срета само
И гдје љепше сунце грије,
Тамо ми је, тамо ми је,
Небо моје, живот мој!

od Gost Uto 05 Nov 2013, 05:59

Evo malo Mike Smile

Senka

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba

zbog svega što smo najlepše hteli.

od **Sparkling Comet** Sub 09 Nov 2013, 15:47

Desanka Maksimović

Kopač bunara

Kopač bunara i ja svakoga dana
spuštamo se duboko,
on u zemlju, ja u dušu;
svaki dan čeka nas obmana-
i ja ne dopirem duši do tajne,
on ne nalazi vodi oko.

Silazimo u dubinu dalje od korena
duše i žila stoletnoga hrasta.
Ni njemu ni meni ne dolazi smena,
a s časa na nas opasnost narasta.

Kopač bunara je juče poginuo.
Ne da zemlja živome da se spusti
tamo gde bi san njen vekovni čuo,
ni nebo gde se dno duše može čuti.

Juče je kopač bunara poginuo,
a ja se dalje spuštam u tamu,
svetle mi samo misli dva-tri snopa;
a ja i dalje kopam, kopam,
ma i poginula tražeć sebe samu.

od Gost Sub 09 Nov 2013, 16:51

+ Comet

Evo jedna kineska poslovica
Ako u dusi svetlosti ima,
bice lepote u coveku.
Ako u coveku lepote ima,
bice harmonije u kuci.
Ako u kuci harmonije ima,
bice reda u drzavi.
Ako u drzavi reda ima,
bice mira u svetu.

od **Princ Regar** Ned 10 Nov 2013, 15:24

Malo u celom jeziku je reci
A i mudrosti premalo sam stek'o
Da bih, cak ona preda mnom da kleci
Umeo reci sto vec nisam rek'o.

I zato cutim jer cutanjem vise
No praznim slovom mogu da izreknem.
I upinjem se da cutim jos tise
I da me nema, pre nego sto kleknem.

William Shakespeare 1593

od **Зимоврел** Ned 10 Nov 2013, 16:44

od **Ket sa kanala** Ned 10 Nov 2013, 16:57

Kad smo kod mladih pjesnika...

PREDOSEĆAJ

U plav letnji suton, krenuću na staze,
Hoću, bockan žitom, da kroz nisku travu,
U njenoj svežini, moje noge gaze
I da vetar kupa moju golu glavu.
Bez misli, bez reči, pozvan od daljina,
S dušom, od ljubavi silne opijenom,
Na put ću da pođem, poput ciganina,
Kroz Prirodu - srećan kao s nekom ženom

Artur Rembo

od Gost Ned 10 Nov 2013, 17:20

Pljus Ket

Poezija koju volimo... - Page 27 1451366_687019947988717_434389090_n

od **Ket sa kanala** Sre 20 Nov 2013, 00:01

od **Зимоврел** Sre 20 Nov 2013, 04:00

И ево наилази оно доба године
Или твога живота
Кад су све жене она
И носе њену главу
Али ни једна целу
А она живи непозната међу људима
Одмара се и од тебе и од свог имена
Али ма где живела и ма ко била
Знаћеш да је то она
И да не може бити нико други
Јер никог другог на твом свету нема.
И чим си је видео
Одувек си је волео
И унапред оплакивао растанак
Који се збио
Пре него што си је срео
Јер постоји само један град
И само једна жена
И један једини дан
И једна песма над песмама
И једна једина реч
И један град у коме си је чуо
И једна уста која су је рекла
А по свему како су је изговорила
Знао си да је изговарају први пут
И да можеш мирно склопити очи
Јер си већ умро и већ васкрснуо
И поновило се оно што никад није било...

od Gost Sre 20 Nov 2013, 11:01

Uff,plus!

od **Ket sa kanala** Pon 25 Nov 2013, 02:44

Evo malo Crnjanskog. Smile

Sumatra

Sad smo bezbrižni, laki i nežni.
Pomislimo: kako su tihi, snežni
vrhovi Urala.

Rastuži li nas kakav bledi lik,
što ga izgubismo jedno veče,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega teče!

Po jedna ljubav, jutro, u tuđini,
dušu nam uvija, sve tešnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zavičaja, trešnje.

Probudimo se noću i smešimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago, rukom.

Sjećam se kada smo ovo radili na času, jedino se meni dopala ova pjesma. Svi su bili nešto smoreni i nisu skontali. Zapravo, nisu ni htjeli da malo razmišljaju, a ja baš volim Crnjanskog zbog toga što moraš malo da se zamisliš. Ne sjećam se baš kako je to profesor objašnjavao. Znam da je pisao na tabli nešto: "S|UM|ATRA", pa pomoću toga dokazivao neku simboliku. Ne sjećam se šta on pričao niti sam ikada čitala analize te pjesme. Kako sam je shvatila prvi put, tako i sad mislim, a isto mislim da je Crnjanski namjerno tako pisao pjesme da za svakoga znače nešto posebno, baš kao što je radio i Mladenović. Za mene Sumatra predstavlja nekakvu utjehu i nadu, nešto tamo daleko što postoji i gdje je sve kako treba. Eto, meni se toliko dopala pjesma da me je inspirisala da napišem svoju. Ako se sjećate, to je ona pjesma "Zora", samo što je na kraju ispalo nešto drugačije jer ne daj bože da ja napišem nešto što nije potpuno depresivno. Laughing

od **Зимоврел** Pon 25 Nov 2013, 06:37

+++ Један од мојих омиљених лиричара.
Много више волим његову поезију него прозу, морам да признам. Стражилово <3
Правац који су по њему назвали суматраизам је један облик експресионизма, Црњански тврди да ствари и појмови који нам на први поглед не делују повезано заправо итекако јесу у вези једни са другима и све се прелива једно у друго и прожима, нешто што постоји близу, крај нас само је одјек онога што такође постоји на другоме месту, што је далеко; сви облици и животне форме се доживљавају као универзалне, космичке, које су међусобно нечим повезане без обзира на то што нису просторно блиске.
Можда му је то помагало у чежњи за завичајем, поређење предела које је видео око себе у туђини са оним блиским пределима из његовог краја. Таквим спајањем наизглед неспојивог као да је лечио и расцеп који је постојао у њему самом док је био у изгнанству.
Та теорија ме помало подсећа на Бодлерову песму „Везе“ мада у њој он више говори о синестезији свих људских чула него ли о том универзалном прожимању али опет.
Увек су ми анализе поема биле некако одвећ хладне, формалне, хируршке, безличне, као да нечију топлу живу реч ставиш под скалпел на аналитички операциони сто Smile

А њихов настанак је ипак емотиван, личан. Некада се и не погоди шта је писац хтео да каже.
Poezija koju volimo... - Page 27 English

Зато ми се допало његово објашњење песме у целости, тј. овако он описује настанак песме „Суматра“. Кад год сам га читала осећала сам се привилеговано Smile

Могла сам да завирим у његов ум у тренутку стварања Smile

Баш се на махове у пасусима види његова опседнутост појединим типским мотивима које је морао да избаци из себе на папир Smile

Spojler:

Мислим да ми је омиљена његова поема „Стражилово“ због очигледне асоцијације на Бранка Радичевића, бранковска расположења и његов тон се осећају у поеми, та за Бранка карактеристична боемска опијеност животом, својом драгом, црвеним трешњама, сластима и радостима у горком контрасту са ружним кашљем, жутим лишћем старости и тишином смрти коју слути Sad

Пре петнаестак година сам први пут чула почетне стихове ове поеме и тако су ми се урезали у сећање Smile

„Лутам још, витак, са сребрним луком, расцветане трешње из заседа мамим... Али, иза гора, завичај већ слутим, где ћу смех под јаблановима самим, да сахраним“....
Замишљам га као неког митског ловца на задовољства, у шуми живота, младог, веселог Smile

Као да описује самог Радичевића.
Овде стихове говори Петар Баничевић:

А овде аутор:

od **Ket sa kanala** Sre 27 Nov 2013, 00:24

Ne dozivam, ne žalim, ne plačem

Ne dozivam, ne žalim, ne plačem,
Sve će proći ko behara kad.
Suvim zlatom venjenja označen,
Nikad više neću biti mlad.

Nećeš više treptati ko ptica,
Srce ludo, oprljeno mrazom.
Ni zemlja me brezinoga cica
Bosog neće namamiti stazom.

Duše skitnje! Sve je manje mena,
Sve mi ređe plamen usta rudi.
O, svežino moja izgubljena,
Oči bujne, preplavljene grudi.

Želje štedim ko tvrdica zlato.
Moj živote, beše li tek san?
Ko na rujnom da projurih atu
U proleće, kada sviće dan.

Lišća bakar tiho kaplje s klena.
Sve je trošno, plot u prah nam gre...
Navek nek’ je tvar blagoslovena
Koja dođe da cvate i mre.

- Sergej Jesenjin

od **Lya** Ned 01 Dec 2013, 18:21

Ket, Zim, pluščine! Tek sad videh ovo i oduševile ste me. Very Happy

Od čoveka koga cenim čoveku koga cenim:

SPOMEN PRINCIPU

O Balši, i Dušanu Silnom, da umukne krik.
Vlastela, vojvode, despoti, behu sram.
Hajdučkoj krvi nek se ori cik.
Ubici dište Vidovdanski hram!

Slavi, i oklopnicima, nek umukne poj.
Despotica svetih nek nestane draž.
Gladan i krvav je narod moj.
A sjajna prošlost je laž.

A ko nas voli, nek voli kamen goli.
Nek poljubi mržnju i mrtve.
Iskopane oči, vino što se toči,
u slavu ubistva i žrtve.

O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik.
Ocevi i braća i sestre behu sram.
Osveti, majci našoj, nek se ori cik.
Raji, riti, dište kosovski hram.

A suncu i manastirima ugušite poj.
Kadife i svile nek nestane draž.
Jauk i groblje je narod moj.
A sjajna prošlost je laž.

Moj narod nije steg carski što se vije,
nego majka obeščašćena.
Znoj i sirotinja i mržnja što tinja
u stidu zgarišta i stena.

Miloš Crnjanski (1893-1977)

od **CRNIJASTREB** Ned 01 Dec 2013, 19:02

Kajan ti ljubim prečiste skute
Santa Maria Della Salute....

dugačka je da je čitavu kacimo
ovo je najljepša ljubavna poema našeg jezika....

od **Ket sa kanala** Ned 01 Dec 2013, 19:24

Sad me podsjeti na nešto čemu sam prisustvovala prije neke 3 godine. Elem, dvije moje drugarice, obje tipične gimnazijalke, jedna '92, a druga '94, krenule da raspravljaju o toj pjesmi. Kakvo je to preseravanje bilo... Uglavnom, zaključile su da je ta pjesma "bolesna i precijenjena". Laughing

od **CRNIJASTREB** Ned 01 Dec 2013, 20:02

ket odmah ih zovi nek provjere koji hidrogen za kosu koriste... požuri možda im spasiš život ako.je već mozak izgubljen...

od Sponsored content

Pon	Uto	Sre	Čet	Pet	Sub	Ned
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31