Spisak knjiga naučne fantastike vredne čitanja

Pre nego što počnemo da popunjavamo ovu list moram da napravim mali predgovor za ljude koji imaju averziju prema naučnoj fantastici kao žanru. Mnogi ljudi smatraju da naučna fantastika nije ozbiljna literatura i kao takva nije vredna pomena. Većina ljudi misli da ako su priča i likovi dobri i drama i akcija fenomenalni to automatski znači da to nije naučna fantastika. Ko je još čuo za naučno fantastičnu drama? Obično ljudi kažu "To fenomenalna drama koja je mogla biti smeštena i u moderni seting zato nije naučna fantastika" ... Well wrong. Naučna fantastika samo indirektno pokušava da predvidi budućnost, njen glavni fokus (ako o širokom pojmu kao što je naučna fantastika možemo da pričamo o glavnom fokusu) su ljudi i njihovi pogledi na svet. Nekada je to promena definicije ljudskosti a ponekad je stagnacija srži ljudskosti. Imam još gomile stvari da kažem na tu temu ali me mrzi da kucam tako da počnemo polako sa  velikanima i klasicima žanra.

Ja ću da počnem sa malom listom sa po jednim delom od svakog pisca pa ću da dodajem malo po malo a možda i podelim na podžanrove. Cyberpunk, Futurizam, Space Opera, Hard Sci-Fi, Space Fantasy, Science Fantasy etc, etc.

Frenk Herbert - Dina (jedan od mojih apsolutnih favorita ikada)

Orson Skot - Enderova Igra (pisca ne podnosim ali ovo mu je fenomenalno delo)

Robert Hajnlajn - Starship Troopers (nikada nisam čitao naš prevod tako da se izvinjavam ali znam da je hrvatski
Zvezdani jurišnici) i Luna je okrutna ljubavnica

Isak (Ajzak) Asimov:

- Fondacija (Zadužbina)(nije za svakog ali je fenomenalno delo koje ima specijalno mesto u mom srcu)
- Ja,Robot (većina vas će prepoznati ovaj naslov iz očajnog filma sa Vil Smitom, read a book God Damn it )
- Bogovi Lično (kako je ovde pogodio ekserom u glavu kada je opisivao vanzemaljce iz drugog univerzuma, so freaking alien )
- Pozitronski Čovek (radnje se bavi oko robota koji polako počinje da iskazuje elemente ljudskosti)

Den Simons - Hiperion Kantos (kvatrologija koja dotačinje filozofiju, poeziju i gomile drugih stvari)

Vilijam Gibson - Neuromenser (začetak cyberpunk podžanra)

Džordž Orvel - 1984 (treba li uvod za ovo?)

Adam Daglas - Autostoperski vodič kroz galaksiju (urnebesna komedija, must read)

Džo Haldeman - Večiti Rat (počelo kao aluzija na Vijetnamski rat u budućnosti ali sam proizvod je mnogo bolji)

Ričard Morgan - Altered Carbon (iskreno ne znam da li ima prevod)

Artur Č. Klark:

- Sastanak sa Ramom (nema potrebe da se priča bilo šta o Klarkovim delima, uvek su sa naučne strane precizno tačna i moguća, čak i njegove notacije na kraju dela su uvek zanimljive)
- 2001:Odiseja u Svemiru, 2010: Druga Odiseja, 2061: Treća Odiseja, 3001: Konačna Odiseja (sve je počelo saradnjom sa Kubrikom a završilo sa četiri romana)
-Oko Vremena, Oluja sa Sunca i Prvorođeni (vremenska odiseja napisana u saradnji sa odličnim piscem Stivenom Baksterom, ceo koncept je fenomenalan)
-S Druge strane neba (zbirka priča koje su me kao malom toliko fascinirale da tri dana nisam spavao već samo zevao u nebo)
-Matica Zemlja (na super način prestavlja Solarni sistem gde kolonije na Marsu, Saturnovim i Jupiterovim satelitima postaju nezavisni entiteti kao i porodicu sa Titana)
-Poslednja Teorema (i ujedno i poslednji Klarkov roman koji se bavi životom indijskog matematičara koji rešava Fermatovu poslednju teoremu)

Žil Vern: (pisac sa kojim sam zavoleo žanr i čitanje u globalu)

-Put u središte Zemlje (uglavnom nam ovde Vern pokazuje svoje znanje geologije i arhaičnu teoriju šuplje Zemlje ali sve jedno fascinantno ... makar je meni bilo kao klincu. Mnogi ljudi kažu da je dosadna i teška za razumevanja ali ja nisam to primetio)
-Pet nedelja u balonu (baš to što piše u naslovu )
-Dvadeset hiljada milja pod morem (ovo je moja verzija Mobi Dika :PI ako ima sličnosti sa tim čuvenim delom Hermana Melvila 20.000 milja pod morem je bolje delo. Umesto nautičkih i moreplovačkih opisa ovde imamo opise steampunk podmornice koja može da teroriše svaku mornaricu sveta kao i fenomenalno detaljne opise morskog dna)
-Sa Zemlje na Mesec i Oko Meseca (totalno lude ideje oko ispaljivanja ljudi u svemir sa topovskim đuletom, still awesome!)

H.Dž.Vels:

-Vremeplov (Vremenska mašina u zavisnosti od prevoda) iz nekog razloga me je ovo delo preplašilo kada sam imao 10 godina. Tek sada mogu da skontam šta je Vels hteo da kaže. Dugo sam imao noćnemore od Morloka ...
-Rat Svetova (marsovci došli, pokušali da nas osvoje ... ubio ih grip )
-Ostrvo doktora Monroa (ovo sam čitao kada sam bio malo starije inače bi se isprepadao kao klinac , istražuje amoralnu nauku i eksperimente nad ljudima i životinjama ... veoma slična tematika romana Meri Šeli, super poznatog Doktora Frankenštajna)









Ima još stotine dela ali da započnem polako jer sam veoma lenja osoba.

Odlicno Rejvene

Ja bih ovde ubacila i H.Dz. Velsa, jednog od pionira naucne fantastike
kuci imam njegove price,
neke bih pomenula

Vremeplov, Ostrvo dr. Moroa - mada cini mi se da je Zim ubacila ovo u klasiku, Ukradeni bacil, Rat svetova- oc mladez ce uglavnom znati za film sa Tom Kruzom

Kako sam zaboravio Žil Verna i H.Dž. Velsa?

Htedoh i Verna da dodam, no vec sam postovala post pa me mrzelo da se editujem

Lem, Capek, pa i King?

Јесте, Зан ставила сам све Жила Верна, од Лавкрафта, и књигу Олдуса Хакслија „Храбри нови свет“ на списак класика али свакако им је место и овде

Нисам много сци-фи дела прочитала можда укупно двадесетак али ево да додам на листу још десетак добрих и општепознатих које сам ја читала али нисам сигурна ком тачно поджанру припадају тј. где би се сврстала...

Реј Бредбери: „Фаренхајт 451“ (породица као основна јединица друштва више не постоји)
Ричард Метисон: „Ја сам легенда“
Филип К. Дик: „Сањају ли андроиди електричне овце?“ (по којој је рађен филм Bladerunner)
Ентони Бурџис „Паклена поморанџа“
Пјер Буле „Планета мајмуна“
Карел Чапек „Р.У.Р“ (драма у којој је по први пут употребљена реч робот)
Артур Ц.Кларк „Крај детињства“, „Одисеја у свемиру“
Јевгениј Замјатин „Ми“ (људи морају све време да живе под будним оком камера осим два пута седмично на по сат времена (претеча Великог брата ) и о њима говоре само као о цифрама, нико нема лично име (all citizens are as uniform as possible)
Станислав Лем „Соларис“
Курт Вонегат: „Механички пијанино“, „Кланица 5“, „Временски потрес“

Uglavnom bih se složio sa Zim oko klasika, samo bih tu ubacio i Hajnlajna i Vrli novi svet od Oldusa Hakslija.

Ursula Le Gvin? Vecina njenih knjiga su naucna fantastika i to jos kakva