Novi FRP pa na kvadrat

Možda je bolje da umesto trgovca stavimo rudara kako bi on napredovao u Engineeera, ovo ostalo mi se sviđa.
Metod- Apprentice- Mage class, Peasant- Fighting class, Hunter- Range class, Miner- Non-Fighting class, Pickpocket- Stealth class

Dobro je što Orci nisu igrivi, bilo bi previše glupavo pošto su oni prilično glupavi, a i nisu neki kul likovi. Ne verujem da bi iko igrao sa njima. Nego Polu-Orci, jel ostaje ona moja podela na orkolike i čovekolike ? Inače,mislim da dampir postaje rođenjem, dakle plod vampira i žene ?

Ovo za gnome i gobline, moram reći da mi se ne sviđa. Goblini su prilično slični Orcima, neki čak misle da je to jedno te isto, a i um nije baš napredan. Ali su gnomi zato čovekoliki, inteligentni i ne liči ni na jednu drugu rasu iz FRP-a.

Vidimo se večeras na četu, oko 10,11.

Ergon Lar Tund ::Možda je bolje da umesto trgovca stavimo rudara kako bi on napredovao u Engineeera, ovo ostalo mi se sviđa.
Metod- Apprentice- Mage class, Peasant- Fighting class, Hunter- Range class, Miner- Non-Fighting class, Pickpocket- Stealth class

Dobro je što Orci nisu igrivi, bilo bi previše glupavo pošto su oni prilično glupavi, a i nisu neki kul likovi. Ne verujem da bi iko igrao sa njima. Nego Polu-Orci, jel ostaje ona moja podela na orkolike i čovekolike ? Inače,mislim da dampir postaje rođenjem, dakle plod vampira i žene ?

Ovo za gnome i gobline, moram reći da mi se ne sviđa. Goblini su prilično slični Orcima, neki čak misle da je to jedno te isto, a i um nije baš napredan. Ali su gnomi zato čovekoliki, inteligentni i ne liči ni na jednu drugu rasu iz FRP-a.

Vidimo se večeras na četu, oko 10,11.

Moj orc shaman hoće da popriča sa tobom.

Da, Dampir se radja, i mada mi nije bas svejedno, ipak je mozda i bolje da, za potrebe FRPa, on moze postati i na drugaciji nacin. Moze recimo ovako: sto se njih tice, neka oni budu podeljeni u dve grupe: pravi Dampiri bi mogli biti NPCovi, i oni se radjaju i njih ima jako malo, neo Dampiri ce biti oni Witcherovi. Tako su oba uslova zadovoljena. Sta kazete?

Takodje, Orci nisu glupi. Thrall je car, ja tako zamisljam Orke.

Moze li taj cet malo ranije, imam neke obaveze (citaj: programe koje treba da uradim)?

Chat moze, cim dodjem iz skole oko 8. Moze taj fazon za dampire, nego lek da ne daju witcheri nego ti drevni dampiri koji su nastali prirodno. Ne ostaje tvoja ideja Ergone za poluorke, bice visoki i misicavi kao ljudi i zeleni ko orci, mozda malo pametniji od orka.

me gusta... this kind of frp.
konacno mogu da se slozim sa vama.

Witcheru, svaka ti dala (ali ne vode iz bokala)! Salu na stranu, zao mi je sto se nisam ja setio fore oko leka za krvozednost. Sto rece Sharp, me gusta

Ja razmisljao o Sharpovom predlogu o kepecima sa lautama (hobitima). I kada malo bolje razmislim, treba ih dodati, treba dodati kepece sa lautama with a twist, oni su zli, mali, prokleti stvorovi, koji su debeli, pogani i pohotni, te kidnapuju ljudske i vilenjacke zene radi... necega. Smislite cega.

Da im prave čaj i kuvaju alaraunsku kafu. Sram ih bilo !

Ok su ti mala pogana govanca, ali već imamo gnome.

Mozda ih i nemamo.

Ok, posao za sve.
Da bi stvorili sto originalniji svet treba stvoriti sto vise stvari.
Neka svako od vas stvori i opise:

Reku:
Sumu:
Tamnicu:
Tvrdjavu:

I tako dalje.
Sto originalnije, detaljnije i td.

Veliki magijski raskol

Kao sto je poznato Upucenima, magija je misticna sila koja protice i objedinjuje sve zivo, i sve sto nije mrtvo. Magija je dostupna svim onim bicima koja su dovoljno razumna, i dovoljno osetljiva, te stoga imamo magove, samane, svestenike i slicne. Moramo razumeti da magija sama po sebi nije niti dobra niti zla. Ona je poput smrti: takva je kakva jeste. Njen oblik i manifestacija zavisi iskljucivo od osobe koja je koristi.

Prva velika magijska skola osnovana je 17. maja 1024. godine, (punih 500 godina pre dogadjaja u prethodnom FRPu) u gradu Estevasu, u centralnoj niziji. Taj grad danas ne postoji, na njegovim rusevinama danas stoji Grimizni grad, a skola i dalje postoji. Posto je prva, najprestiznija je, i u njoj se nalaze jedni od najvecih magova danasnjice. Osnivac skole je Salazar Veliki, prvi mag koji se uzdigao iz prostog naroda, i vrlo brzo postao jedna od najuticajnijih osoba o kontinentu. Legenda kaze da je samostalno porazio citavu armiju nemrtvih koje je vodio cuveni Kaer'min Nekromos, Crni mag, uzurpator prestola i tiranin cija je vladavina, srecom, bila kratkog veka, ali o tome ce biti vise reci u nekom od narednih predavanja.

Magovi korist magiju putem cini, inkantcija, napeva i pokreta. Mogu koristiti stapove i palice, a i bilo koje drugo oruzje, koje sim omogucava lakse koriscenje i provodjenje energije. Zbog toga sto je magiju izuzetno tesko koristiti, i zbog toga sto to ne moze svako, magovi su izuzetno ponosne (da ne kazem arogantne) osobe, i ne gledaju bas blagonaklono na osobe nevicne koriscenju pomenute sile. I sami vrlo cesto mozete ideti mnoge adepte koji su bili izbacivanil ili odbijani pri upisu u pojedine skole. Shavatate koliko je ponizavajuce biti odbijen i pritom jos ismejan zar ne? E sad, to je trajalo sve do pre nekih par vekova, kada je odbijeni adept Johanes Paracelzus iz Mijagora na Severu poceo da proucava tokove magijskih sila. Jer sve na ovom svetu tece, od izvora do odredista, i ponovo nazad, do kraja vremena. Nakon citave decenije istrazivanja, kako je zapisano u nasim arhivima, Paracelzus se vratio u skolu Tristramija u Ardamiji, gradu na teritoriji Visokvolenjackog klana Korijand'r, i izazvao na dvoboj tadasnjeg dekana Mortija Grenagara. Ono sto je svima palo u oci bila je Paracelzusova oprema: kozni runski oklop, dugi, carobnjacki stap, i sto je jos neobcnije: velika, neobicna celicna rukavica, sa velikim kristalom u centru podlaktice. Iako su svi ocekivali da vide poraz ranije odbacenog adepta, na opste iznenadjenje, Paracelzus pobedjuje, zahvaljujuci neobicno generisanim magijskim mocima kroz cudne sigile i pecate sa raznim efektima, koji verno prate i koriste tok magijske sile, i ogromnom, pescanom stvorenju zvanom Golem, stvorenom pomocu onog sto alhemicari zovu transmutacijom materije.

Ponizeni, magovi su ponovo odbili da se adept nizeg reda prihvati u njihove redove, na sta je Paracelzus odgovorio da se ovde nije pojavio da bi ga prihvatili kao maga, vec da bi objavio svetu da je nastala nova klasa, koja magiju koristi kroz tehnologiju. Nazvao se alhemicarem, i objavio da ce poducavati ovoj vestini svakog ko to bude zeleo. Iako prezren, vratio se u Mijagor, gde je, godinu dana kasnije, osnovao prvu alhemicarsku skolu.

Iako nepriznata, skola je svakim danom imala sve vise i vise ucenka, koji su sa lakocom mogli da pariraju bilo kom magu svog nivoa. Pokusaj gusenja alhemijskih skola naslinim putem je bio mukotrpan i neuspesan. Rat izmedju alhemicara i magova vladao je punih 50 godina, da bi se zavrsio primirjem u Krageonu prestonom gradu pomenutog klana, na danasnji dan pre 20 godina, kada je skola alheicara i zvanicno priznata od strane dvora. Rane iz tog rata jos nisu sasvim zaceljene, posle svega, netrpeljivost je ostala.

U nastavku predavanja, obradicemo detaljnije ovaj turbulentan period magijske istorije...

Iz jednog od predavanja Alarisa Istijaksa, dvorskog istoricara

Na visokom klancu Diliranskih planina izvire reka Dil-dar koja se obrusava na Alnarsku ravnicu velikom brzinom. Voda brzaka je veoma prozirna. Silazi sa planina i postaje mirna ravnicarska reka. Ide severno jos nekoliko stotina milja dok se ne ulije u juzno more. Veoma upecatljiva osobina reke je sto je po putanji prilicno ravna, ne krivuda. Legenda kaze da je nastala cepanjem tla pre 10000 godina usled sudara vetrova magija u velikom ratu. Ime su joj dali visokorodni vilenjaci koji su prolazili tuda. Dil-dar znaci ravna reka.
Prolazi kroz 3 kraljevstva.
Probijajuci se kroz planine prolazi kroz juznjacko-patuljacko kraljevsto Drat. Vazna stavka je da reka izvire dve milje severnije od glavnog grada tog kraljevstva i ujedno i najvece tvrdjave u tom regionu. Dironi je rudnik tvrdjava velicanstvenog izgleda. Rudnici su bogati rudama srebra, zlata i gvozdja. Tvrdjava je i raskrsce trgovackih puteva prema moru. Spoljasnjim izgledom tvrdjave dominira terasa, isklesana u strani planine, koja je visine od preko 150 stopa. Povrsinu terase mogu docarati time sto se na njoj stalno nalazi 400 strazara dve pomocne tvrdzave i devet kuli. ispod terase su velika celicna vrata visine 50 stopa. Hodnik iza vrata vodi do podzemnog dela tvrdjave.Prva prostorija i glavna je ogromna. Plafon je na visini od preko 200 stopa. Njega nose cetiri reda stubova ogromne velicine. U svakom redu ima po sedam stubova. Oko cele dvorane su vrata koja vode u donje nivoe ili u kuce patuljaka i njihove radnje i kovacnice.

Nastavljajuci kroz ravnicu, reka nailazi na drugo kraljevstvo, kraljevstvo sumskih vilenjaka. Celom duzinom dela reke koji protice kroz njihovu sumu nece se naici ni na jedan grad.
Suma se zove Alnarska suma, a Alnari se zovu vilenjaci koji zive u njima. Pouzdanih informacija nema o tim vilenjacima, jer svi zaobilaze te sume. Bilo ko kada udje tamo nikada ne izlazi.

Trece kraljevstvo je priobalska trgovacka kolonija Vernika (Faitfula). Jedini veci grad je na delti reke i zove se Kelnar. Napravljen na jednom od mnogobrojnih ostrva (ada) koja reka pravi ulazeci u mora, radi bezbednosti. Opasan je zidinama visine 30 stopa i sa zamkom grofa von Dukta u centru u kom se nalaze i ozloglasene tamnice soli. Retko ko je preziveo mucenje u tim tamnicama, a i oni koji su to uspeli nikad nisu progovorili o tome. Grad je veoma tezak za zauzimanje. U gradu je i glavni stab juzne flote. Veoma je razvijen u pogledima trgovine i tehnologije.

Geografski citati u arhivi Dalbriskog univerziteta

To ljudi! Nisam ovo procitao jer sam oslepeo, nisam spavao vise od 10 h u 4 dana. Ali deluje kul i procitacu. )
Samo napred, ambicija.
Da prvo stvorimo svet, pa cemo sve ostalo lako.

Kruna Sveta je drevna trvđava davno zaboravljene imperije. Niko ne zna tačno ko je sagradio tvrđavu koja spaja dva planinska vrha i niko ni ne predpostavlja ko je za tako nešto bio sposoban. Od uglačanog belog kamena koji sija jače nego obližnji sneg ona je vidljiva sa velike udaljenosti. Putevi koji vode ka njoj su odavno uništeni zbog nedovoljnog održavanja kroz vekove i napuštena je već više od tri veka, od kada je pokušaj Tužnog Kralja Taramanidisa propao da se ponovo naseli. Visoko među oblacima odavno budi maštu avanturista, učenjaka i entuzijasta, ali niko nije uspeo da je zadrži za sebe i ako je niko ne brani. Kažu da i dalje skriva velike tajne koje čekaju da ih neko otkrije.


Može?

Moze, taman mi odgovara za severnjake i stare bogove

Tako je Ravene, samo nastavite ljudi, a ja to sve belezim.
Mapa je u FRP podforumu, pise tamo lepo mapa Fainthfula.

U jednoj malenoj sumi, bila je malena kuca u kojoj
je zivela malena porodica. Majka sa sinom i dve kceri.
Otac ove dece je bio drvoseca, koji je tragicno stradao
kada je deblo palo na njega. Tokom godina majka se trudila
da sto bolje odgaji svoju decu. Iako je zivot bio tezak, a
odrastanje bez oca jos teze, ova porodica je sastavljala
kraj sa krajem. Izgladnela, mrsava, nesrecna, ali ipak
ziva deca su uspevala da pomazu svojoj majci i nekako
odrze porodicu na okupu.
Jedne letnje veceri kada je mesec na nebi bio sjajan i pun,
majka je morala izaci do sela udaljenog par liga, kako bi
uspela naci nesto zita za hleb.
Na polasku strogo je zabranila svojoj deci da izlaze napolje
ili da otvaraju vrata bilo kome osim njoj.
Posle nekoliko casova, kada je ponoc odavno prosla,
a mesec jarko svetleo na nebu majka se vracala iz sela.
Srecna jer je uspela pribaviti zita, da napravi deci hleb.
Priblizavajuci se kuci zacula je zavijanje. "Vukovi?"
pomisli majka. Osetila je jezu, znala je da se nesto desava,
nesto lose. Potrcala je koliko god brzo da je mogla, jos brze.
Stigavsi do kuce docekao ju je uzasan prizor.
Vrata su bila razvaljna, prozori razbijeni, a svuda okolo krv,
velike lokve krvi. Uletevsi u kucu, videla je da je prazna.
Nigde ni traga od dece. Dok je izlazila napolje, sa uzasom i
tugom u ocima, gacajuci preko lokva krvi, dok joj je zito polako
ispadalo iz vrece u sad vec mlitavim rukama, gledala je u nebo.
I molila se bogovima,"Milost, mislost za moju decu".
Klececi pored kuce preostali deo noci i moleci se bogovima,
pocela je da grebe svoje lice i proklinje bogove.
Iste one kojima se do malopre molila.
"Moram naci svoju decu, svoju malu decicu...",
vristala je, urlikala, ridala.
A onda shvatila da na izlau iz sume postoji pecina,
jedna velika duboka pecina.
Sa nadom i ludilom u ocima uputila se tamo.
Dok je zora polako dolazila, dovodeci svetlost sa sobom,
majka je usla u pecine, tada je poslednji put
videla svetlost...
Legenda kaze da majka i dan danas luta u pecinama,
trazeci svoju deci i kunuci bogove.
Ako bi neki putnik ili pak avanturista prosao blizu pecine,
ako bi pazljivo oslusnuo,
mogao bi cuti jecaje i uzvike izgubljene zene.
Te pecine sada nazivaju "Jecajuca majka",
i niko se ne usudjuje da udje u njih, jer
kazu da je "gnev majke koja traga za svojom decom velik".
Posle svih stoleca kuca je propala, vise puta provaljivana od
strane pljackasa ili avatnurista. Ostali su samo zidovi i urusen krov.
A pored kuce je stajalo zito, guste stabljike zita...



Narodna prica
Datum nepoznat .

Andorat bese veliki grad ljudi. Nakon prve seobe, kada je Neltesa od oca Itraliora povela svoj narod iz sume Lindon ka Severu(ne dalekom Severu, a Lindon bese daleko na Jugu) u pokusaju da izbegne horde Orka koje su pretile da uniste kraljevstvo Lindon, i nakon dugo lutanja u potrazi za mestom koje obezbedjuje zivot i buducnost, narod Neltesin bese presao pojas Orotles(planinski venac), i u daljini na severu oni ugledase nesto sto nazvase Brdo-planinom. Jedna usamljena planina koja bese previse niska da bi bila planina, ili kako su drugi mislili, jedno visoko brdo previse visoko da bi bilo brdo. I tako ga nazvase Brdo-planina. Na padinama te...Brdo-planine...bese izvirala reka koju ljudi iz Lindona nazvase Dulinajn, sto znaci Novi Pocetak. I tu se skrasise, podigose prve kuce, i sagradise prve temelje necega, sto ce kasnije postati grad Andorat. A ne bese li to prelep grad. Sazidan umecem Sidrasa Graditelja, zid visine nekoliko stotina stopa opasavao je Brdo-Planinu poput krune na glavi, a unutar njega behu sagradjene visoke gradjevine od belog i crnog kamena, dostojne umeca samo najvecih graditelja. A iz samog zida bese izviralo devet kraljeva, devet visokih kula sazidanih po izgledu starih kraljeva Lindona, devet divova da zauvek cuvaju buducnost novog grada. A u sresistu samog grada, legenda kaze da je Sidras sazidao Veliki Bunar, koji je mogao snabdevati vodom citavo kraljevstvo. I narod Andorata je prosperirao, i bio je mnogobozan, ali onda se pojavi narod koji je sebe nazivao Faithfulima (mrtav sam umoran, pa nisam znao sta vise i kako, pa mi padose oni na pamet, ali eto za pocetak da se i ja ubacim a vi menjajte sta i kako 'ocete, bas me briga )

Odlicno momci, a od tebe Artile ocekujem i nastavak da vidimo sta ce faithfuli uraditi (oni su kao krstasi)

Da, ali Fainthfuli ne veruju u posebnog boga, vec
kao Krstasi veruju u Makere, mejkere, stvoritelje,
one osnovne bogove.
Fainthfuli su nesto kao Beli Plastovi (Jordan) i Krstasi.

Veruju u jednog boga.

MANASAS

Uništen gradić na Granici. Kad su bili pod komandom Vernih, Alaraunska Prva Brigada je spalila i pobila sve stanovnike koji su optuženi da su Satanovi kultisti. Tek kasnije je otkriveno da je lord Deigon, jedan iz veća lordova, podmetnuo ovo zato što je u rudnicima pored sela bilo mnogo zlata koje stanovnici nisu davali zato što su mislili da su rudnici ukleti.

Danas je Manasasa obnovljen ali u njemu su samo alaraunske crkve, koje govore o Pokajanju.

ZLATNI MANASTIR

Manastir koji seže duboko u planine Severa, sagrađen od strane Vernih. Poznat pod kulama od suvog zlata koje sežu preko 5000 metara u visinu. Verni veruju da su kule i manastir sagrađeni verom, ali većina naroda zna da je to napravljeno tajnom magijom Visokih vilenjaka. U Zlatnom manastiru se obučavaju samo najbolji sveštenici i vitezovi. Pored njega teče Zlatna reka koja dolazi sve od zemlje Severnjaka. Pored je sagrađeno nekoliko gradova koji su sada nenaseljeni ali se zbog svete i tajne magije koja okružuje Manastir nijedna kuća nije urušila niti je ikakva poganost ušla tokom 3000 godina. Manastir je takođe utvrđen i kažu da je jedina tvrđava koju niko ne može osvojiti. Takođe, ispod su hiljade tajnih prolaza pomoću kojih možete preći i na drugi kontinent i u Sivu pećinu u Orškim pustarama. Takođe, sedište je Veća Trinaestorice koji čine skup sveštenika koji vladaju Crkvom Vernih. Oni koji su osuđeni na jeres se zatvaraju u tamnicama koje su gotovo 2000 metara ispod zemlje i ostavljaju se da umru bez hrane i vode. Monasi nikada ne silaze tamo, već bacaju zatvorenike, ali za ostale ljude, lagumi su postali tajnoviti, što privlači mnoge avanturiste, plaćenike i lopove.

Niko se još nije vratio.

PAUKOVO GNEZDO

Pećina u Orškim pustarama, kako se čini poslednje uporište Satanovih kultista. Pećina je snažno osvetljena crvenim svetlima (crvena je boja Satana) te je vidljiva čak i iz velike daljine, pogotovo noću. Zemlja okolo je suva i spaljena, nema živote, te sa sva hrana i voda mora tražiti u okolnim pećinama. U pećini je trenutno oko četristo kultista, raznih zanimanja,godina i položaja. Pećina nikada nije osvojena pošto je štićena magjiom samog Satana, ali to sprečava i kultiste da izlaze iz Pećina, te bi većina oslepela na dnevnom svetlu.

e pretera ga sa 5000 metara....

Magick,Magick.

Ala radimo, svaka nam cast! Sledi moj dodatak o dampirima.