Novi FRP za dusu i srce :D [Nocturnal]

Kraljevstvo više nikada neće biti isto. Vjetrovi rata su nemilosrdno prešli preko nekada mirnih ravnica, gustih šuma i naseobina punih života, za sobom ostavljajući samo pustoš. Gradovi su sada samo blijeda slika onoga što su nekad bili, a njihove ruševine kriju hiljade, desetine, pa i stotine hiljada ljudskih leševa, od čega je najveći broj civilnih žrtava. Sve je počelo tako naglo, armije su se podigle sa suprotnih strana kraljevstva i proširile čitavom površinom, kao kakav šumski požar u ljetnjoj sezoni. Ali, ljeto je još uvijek daleko.

Unutrašnjost taverne "Dva konja" se nije promijenila tokom tri godine. Zidovi od tamnog maltera koje se niko nije potrudio okrečiti, požutjeli prozorski ramovi sa slomljenim staklima, vrata koja zaškripe tako glasno da najave tvoj dolazak najave svim gostima taverne, i karakterističan parket, ispucan i na mjestima izdignut od vlage... Sa plafona su visila dva ogromna kristalna lustera sa par desetina svijeća, uvijek su prvi upadali u oko novajlijama, nikako se ne uklapajući u inače izlizan izgled taverne. U lijevom uglu, na suprotnoj strani vrata nalazio se šank, sa svojim uvijek namrgođenim šankerom. Zapravo, šanker je bio ujedno i izbacivač i vlasnik krčme, a ostatak posluge su činile dvije malde, vesele konobarice koje su polovini gostiju bile jedini razlog za dolazak.

"Uobičajeno."
Ameli je našla svoje mjesto u uglu krčme, odvojeno, koliko je to moguće, od znatiželjnih pogleda šarolikog svijeta okupljenog oko drugih stolova. Stolica na kojoj je sjedjela imala je jednu kraću nogu zbog čega se neprestano ljuljala, i djevojka se mučila da održi balans. Preko puta je stajala još jedna slična, drvena stolica, koja će uskoro biti okupirana.
Stavljajući svoj šlem sa grbom garde na sto, Ameli duboko uzdahnu i prođe rukom kroz kosu. Ovo će biti naporan dan. Kraljevstvo je u ruševinama, a mrtva tijela koja su ostala poslije oluje građanskog rata se već tri mjeseca ne mogu skloniti sa ulica. Kao članu Kraljevske Garde, tj. kao jednom od njenih mlađih članova, Ameli je zapala nezahvalna uloga: prebrojavanje žrtava, zapisivanje imena i obavještavanje porodica. Kao posledica toga poslednja tri mjeseca su joj ispunjena ničim drugo osim suzama porodica poginulih, a kao posledica toga Ameli je sada imala "uobičajeno" piće u lokalnoj taverni.
Pa, barem danas neće biti sama.

Dva konja...ko jos naziva krcmu Dva konja razmisljala je Akrepija dok je laganim koracima isla ka krcmi

Napokon je posle visecasovnog hoda stigla do ulaza premisljajuci se da li da udje ili da se jednostavno okrene..I ko je ta Ameli..nije do sada cula za nju, a radila je za vrlo vidjene klijente u Kraljevstvu. Naravno, to "vidjeni klijenti" krilo je u sebi bogate podle politicare, razbojnike i razne secikese, trgovce, uostalom, sve koji su imali para da je unajme. Ali, Ameli? Za nju nije do sada cula.

Lagano je usetala u krcmu. Najednom, kao da se sve utisalo i sve oci behu uprte ka njoj. Nije se cudila, onako visoka, graciozna, crna od glave do pete, sa nozevima oko pasa i oficirskim cizmama izazivala je uvek poglede. Zene bi tiho ogovarale i frktale kada je vide, a muskarci uzdisali i dobijali cuske od istih tih svojih zena

U uglu je primetila Ameli, mladu devojku, u uniformi kako sedi i nervozno ispija pice ocima vrcajuci na sve strane. U jednom trenutku njihovi pogledi se sretose.Akrepija lagano pridje stolu.

Zdravo, ti si Ameli? Ja sam Akrepija

Vreme kao da je stalo

Ameli odloži glinenu kriglu smeđeg bućkuriša koje se ovdje prodavalo kao pivo. Na početku previše kiselo, ali sa vremenom receptori ti se naviknu na taj ukus i potpuno ga zanemaruju. Prava je umjetnost voljeti takvo piće. Ali, sve u tavrni "Dva konja" je bilo isto. Od smežuranih krastavaca iz tegle, do mutne vode, odveć užasno, a opet s nekim posebnim šmekom zbog kojeg je taverna i uspjela zadržati toliko gostiju.

Uz odmjereno klimanje glavom, Ameli pokaza na stolicu preko puta. Djevojka koja joj se pridružila nije bila poznato lice, ali je mogla povezati niti i zaključiti ko je. Otprilike. Vjerovatno. Nadala se...

"Da? Imaš posla sa mnom?" Bolje pitati nego skitati, Ameli slegnu ramenima za sebe.

Devibor Denik

Ima vec dva meseca kako sam napustio svoju bracu iz manastira, jednino sto sam uspeo da steknem su nove udobne cizme, nezalim ni jednu paru koju sam dao za njih. Zanimljiv je ovaj svet van zidina naseg hrama, samo previse je bola, tuge i bede u njemu. Smrt se nazire u svakoj tvari ma kako nova i sveza bila, posvuda su mrtvi i ranjeni, uvek neko trazi pomoc i ruku spasa za koju bi se uhvatio, samo sto malo ko hoce ruku i da pruzi. -Razmisljao je Devibor dok je polako koracao ka seoskoj krcmi.
Bio je jako umoran jer je vec izecio cetiri osobe svojom magijom isceljenja (trenutno moze a leci samo male ozlede, ili sa vise pokusaja da izleci vece povrede), morao je da se odmori kako bi i sutra mogao da pomaze ljudima u ovom mestu ili nekom drugom.
Zbog cega li me je pozvala u krcmu ona mlada gardistkinja? - Nastavio je sa razmisljanjem.
 - Mozda im u gardi treba iscelitelj ili zeli telohranitelja koji se nece okrenuti protiv nje u odsidnom trenutku, nemogu vise da mislim o tome sta bude bice- Lagani osmeh mu predje preko usana, ali brzo izceze posto je vec bio na vratima krcme.
Ovde je bas neko fino drustvo koliko vidim, samo sta li radi ovakav luster na ovom mestu- pomislo je, moracu da pitam onu gardistkinju i o tome.
Medjutim ona nije bila sama, kraj nje je stajala takodje mlada zena crna od glave do pete.
Polako je odmeravao pogledom prisutne, dok je prilazio stolu za kojim je sedela gardistkinja.
-Dobro vece, mlada zastitnice i tebi mlada gospo.- rece i blago se nakloni prvo gardistkinji, a potom i crnoj devojci.

"Da ... javljeno mi je da trebam doci u ove Dve rage" , prezrivo zakljuci Akrepija

U tom trenutku neki cudan covek prisunja se do stola za kojim je sedela Ameli, i to taman kad je Akra krenula da sedne. Pogledala ga je svojim mačkastim očima ispitivackim pogledom, pomalo cinicnim, pomalo podsmesljivim

- Koji si ti? upita ona neznanca, mada je i Ameli bila neznanac
- I njega si zvala? Samo da znas sta god da ti treba od mene, moje usluge nisu jeftine, dodae u dahu i potpuno nezainteresovano,
- A za njega - pogled ponovo prostreli neznanca, za njega me bas briga, i samo da znas, ja radim sama, eventualno sa svojom druzinom, ako je u pitanju nesto veliko. Jesmo se razumeli?

- Divno, evo jos jednog, i to prilicno glupog - pomisli Akra u sebi, dok je cela taverna pogledima streljala onog deratora

- Ameli smatram ovo vrlo neprofesionalno, hajde ovaj drveni sto se prisunjao, on bar cuti i tih je , a ovaj sada, samo sto nije obavestio celo Kraljevstvo o ovom skupu

"Okej, polako, jedno po jedno." Ameli uzdahnu. Najgora uloga je uloga posrednika. Radije bi se vratila prebrojavanju leševa nego izvršavanju zadataka za svoje nadređene. Ali, ne ide sve po planu kada si nisko na hijerarhiskoj ljestvici, jednostavno moraš uzeti ono što ti se nudi s nadom da će se eventualno isplatiti.

Sjetivši se da su joj kožne rukavice još uvijek na rukama i da joj zbog toga postaje vruće u zagušljivoj krčmi, Ameli ih brzim pokretnom strgnu i stavi na ivicu stola. Desnom rukom napipa džep na prsluku svoje uniforme i izvuče iz njega žutu kovertu od grubog papira sa pečatom Kraljevske Garde. Sada je trebalo razvrstati stvari sa pridošlicama.

"Prvo. Akrepija," neobično ime joj zapetlja jezik, "ovo je za tebe." Ameli stavi kovertu na drveni sto i prstima je polako gurnu prema djevojci preko puta. "Moj posao je bio samo da ti to predam, vjerujem da ćeš tu naći detalje. I ovo mjesto se zove "Dva konja", pazi da te vlasnik ne čuje da griješiš, veoma je osjetljiv tip."
"A drugo..." fokusirajući se na drugu osobu za stolom, "Ti si novi isjelitelj za Gardu, zar ne? Pa mi smo ugovorili sastanak za sjutra, ako me pamćenje služi...-" Ostatak razguvora je naglo prekinut bučnim ulaskom muškarca, kojeg je Ameli sasvim slučajno poznavala, ali se nije nadala da će ga ikad više vidjeti. "Baru?"

Mracna figura je stajala za sankom krcme Dva konja tiho ispijajuci pivo. ,,Eh jos jedna noc u ovoj krcmi, ko zna mozda se veceras konacno dogodi nesto vredno moje paznje" pomisli Darung
Vrata krcme se otvorise i u nju udje zena sa slemom Kraljevske Garde i sede za sto u uglu.
,,Hm, ova zena ovde navraca svaki dan, ko zna mozda i ona ocekuje da se nesto zanimljivo dogodi u ovoj ucmaloj selendri".
Posle dvadesetak minuta ispunjenih zamorom pripitih gostiju vrata se ponovo otvorise i udje zena sva u crnom i pridje gardistkinji.Darung je odmah prepoznade - Akrepija. Cuo je dosta o njoj mada se drzao dalje od politickih spletki koje ga nisu zanimale. ,,I politicke igre ponovo pocinju, a zemlja nije zacelila ni od prethodnih" pomisli Darung mracno ali mu misao prekinu novi pridoslica u tunici Boga Stvoritelja.
,,A evo i jedne religiozne budale, takvi kao on moraju biti mirodjija u svakoj corbi" promrsi Darung sebi u bradu, ,,Zanimljiva druzinica,mozda bih trebao da im se priblizim da cujem o cemu pricaju" kad ga ulazak grmalja koji se drao Ameli prekide usred pokreta.

"Zanimljiva grupa ljudi. Izgleda da nema niko opasan. Pa vrijeme je da se upoznamo. Dokurcilo mi je ležati u žbunju.", reče sam sebi Mačak Cicko, pa skoči na noge.
Namjesti odjeću, provjeri trave, i oružja, ogrnu plašt, navuče kapuljaču i krenu ka krčmi.
"Dva konja?", neobično mu je ime. Da ne skriva kakvu poruku.
"Ne filozofiraj. Nije sve misterija i urota.", prekori sam sebe.
Na ulazu u krčmu skinu kapuljaču, nameče svoj najsrdačniji osmijeh i uđe unutra.
"Zdravo raja! Ša mai?", reče veselo.

- Ne Ameli rekla si mi da dodjem veceras u krcmu, nisi ni rekla zbog cega, ali svakako mogu da ponudim svoje usluge kao iscelitelj i zastitnik.- Upravo se obratio gardistkinji kad bucni muskarac udje u krcmu.
Skrenuo je pogled prema vratima i odmeri ratnika koji im se priblizavao.
-Niko ovde nije nije slucajno veceras.- prodje mu kroz um.
-Pocevski od ove cudne zene koja je sedela preko puta gardistkinje, dosta je nadmena, kao i ona mracna prilika za sankom, sigurno je placenik koji trazi novog gospodara ili novu zrtvu, veo smrti se nalazi oko tog coveka. Ovaj bucni sigurno nije poslednji koji ce banuti u ovu birtiju veceras.
Utom u krcmu udje novi gost, preko ledja bio mu je opazan mac. Dobro je omerio pogledom i njega, primetio je da pridoslica ima interesnatnih stvari koje nosi za pojasom.
-Travar, trovac ili oboje, videcemo vec. - pomislio je dok je promatrao mladica.

Akra se stresla...Kako je uzela pismo koje joj je Ameli dala u ruke poceli su da joj prolaze zmarci niz kicmu. Znala je dobro taj osecaj. Nije slutio na dobro. Polako je odmeravala sve u krcmi i peckanje u vratu poce da joj sve jace signalizira da bi sto pre trebalo napustiti ovo ruglo od krčme. Njena crna velika macka se sunjala ulicama, skrivajuci se u mraku i cekajuci da je je Akra pozove. Razmisljala je o svojoj Cet

U tom trenutku cudnovato veseo i razdragan čpvek prosto ulete u tavernu. Akra je i dalje cutala, peckanje je bivalo sve jace

Jedan od njih poslat je da me ubije - prva misao koja joj je prosla kroz glavu. Zgrabi pismo i tiho promumla:
- Ameli, javicu ti se, a sada moram da idem

Crna senka mračnjaka koji je sedeo za snakom ju je progonila

Laki je sa pet odabranih ljudi, polako išao prema krčmi Dva konja. U istom laganom ritmu kao i njegovi koraci pevušio je staru mornarsku pesmu:

O kako voleh nekoć
devojku jednu plavu
o kad bih imao moć
da zamenim san i javu

O i ja zaljubljen bejah
u jedne oči skroz plave
po njoj poljupce sejah
al kučka mi došla glave...

- Stigli smo! - blago prekinu pesmu Laki. - Vi ostajete ovde, a vas dvojica nosite sanduk brendija pozadi. Ovi seljaci sigurno ne zanju šta je to. Kad probaju gospodsko piće ima da puste u gaće .. Aj sad, unutra moram sam, takav je dogovor.
- Ali gazda možda je...
- Šta je, klopka, e jes vala i ti si mi pametan. Može biti može biti, tim bolje... Nosite taj sanduk, ajde!

Otvorio je vrata i pogledao po krčmi. Prvo što ga je udarilo bio je miris, ili pre bi se reklo smrad od koga suze oči. A kada su mu se oči malo privikle na atmosferu prošao je pogledom po krčmi. Zaustavio je pogled na družini za stolom u ćošku: neki ogromni mišićavi tip, jedan sveštenik, još bar čudaka, reklo bi se, i dve žena, a jedna je...

- Akrepija! Hiljadu mu meduzinih pipaka, jesi to ti crna ženo!?

"Sveštenik ima opasno oko. Posmatra, skuplja utiske. Ameli ko Ameli, nikad joj leđa ne okreći. Hm ko je komad obučen kao mjesavina opajdare i amazonke? Brkljaca je bezopasan na prvu, ali hm oprez Macane. A ko je do vraga ona spodoba za šankom?", sijevale su misli Mačka Cicka dok je sa kesom prilazio grupi.

Utom na vrata banu grupa pirata? Mačak zinu u čudu. Ako ništa bar zna kako se zove koka. Akrepija. Čudno ime. Nekako zlobno. Kao da ga je negdje čuo.

Akepija krenu kao vihor kada odjednom zacu poznat glas kako je zaziva...

"Laki"

Besramnice jedan, imas muda da mi se obratis, pseto pokvareno" prsnu Akra i u tom trenutku izvuce jedan od svojih bodeza i šibnu ka Lokiju. Noz se zabi pred Lokijeve noge. U taverni nasta tajac

i vrata se jos jednom otvorise i udje naiygled veseo covek koji poydravi sve prisutne ali ta veselost nije mogla da prevari Darunga. ,,Hm prevarant. Zanimljivo. Prijatelj ili neprijatelj videcemo".
Vrata se jos jednom otvorise i kroy njih udje grupa pirata predvodjena poznatim licem.
,,Hah Lord Laki, nista zanimljivo ne moze promaci njegovom oku kao ni mome,iimao sam nekog manjeg posla sa njim pre par godina, ne znam da li me se jos seca, a na kraju krajeva nije ni bitno".

- Moja damo - Laki se učtivo pokloni - oprostićeš iznenađenje ovom bezmudom morskom psetu, al gde baš na tebe da naletim međ ovim društvom. Zovu me srećnikom, ali kad tebe vidim sreće nemam tri dana.
- Vidim i dalje si šarmantna kao nekad, i oštrina na jezika ti nije otupela. Imamo štošta da popričamo, ali samo da obavim neki poslić i onda možeš da me ubijaš do mile volje...

Akrepija besno frknu kada necujno kroz vrata se provuce veliki crni panter, lagano setajuci mekim sapama i namesti se pored Akrinih nogu

"Cet (Z) idemo dragi, ovde sve go ludak do ludaka" izgovori ona svom crnom mačoru dok je peckanje lagano kprelazilo u ostar bol..znala je sta to znaci. Smrt. Ubistvo. Umorice nekoga, udaviti, ugusiti, raskomadati, tačno je znala, samo nije znla koga i nije znala da to nece biti bas ona

Krčmaru, malo neznijim glasom Akra zapeva, imas li neku solobodnu sobu, trebala bih ovde zanociti.

-Gospodjice, imamo, ali ta vasa zver mora da izadje odmah- izgovori poluhipnotisani krčmar u dahu.

-Cet je dobar, ne brinite nista, ali zarad vaseg mira, poslacu ga napolje. Hajde Cet. - Potom se sagnu i nesto prosaputa mačoru u uho, ovaj se okrenu i izadje iz krcme.

-Izvolite kljuc mlada damo, vasa soba je soba broj 9-
Akra uze kljuc i nesta u mraku hodnika koji je vodio u konačiste

-Prijatelju jesu li ti oci zamaglile od pica pa ne razlikujes klerika od popa- blago se svojim glasom obratio ratniku.
Utom Crnka nagle skoci sa svoje stolice.
Nije vesta samo na jeziku izgleda, refleksi su joj jos brzi, verovatno da je pamet brza od oboje.- Pomislio sam kad Akrepija polete preko sale, ka novom nezvanom gostu, da je htela da ga izistinski napadne ostao bi ovaj prikan zakucan za pod sa ruzom od krivi na mestu srca, umesto one na reveru. Mada i on je izgleda kao i zagonetna zena prosao sito i reseto, ostao je miran prilikom napada ali ne od straha, vec zbog toga sto je znao ishod. Sladak na jeziku, verovatno i sa umom britkijim od najostrijeg seciva predstavlja pojavu vrednu paznje, u svakom slucaju sigurno se ovo dvoje znaju od nekud i imaju ili su imali neke nerasciscene racune.

Ameli nije ni stigla da odgovori crnokosoj djevojci prije nego je šmugnula kroz vrata krčme, usput izazivajući nered. Pa, to nije bio njen posao, nije je interesovala grupa pirata, ni ostali sumnjivi likovi u krčmi, bog zna da se takvih već nagledala dolazeći ovdje.

Jedino što je htjela u tom trenutku je da ode kući i onesvijesti se u svom krvetu, ali od toga ništa. Izgledalo je da svakog minuta samo pristižu osobe za njen sto. Prokleti nadređeni i njihovi poslovi. Zašto su nju morali miješati u sve to.

"Blago meni." Ameli se kiselo osmijehnu starom poznaniku. Kojeg bi voljela da nikad nije upoznala. "Šta tebe dovodi ovdje, Baru? Previše je toplo u tvojim krajevima?"

A onda se prisjeti tipa koji je stajao pored stola i dalje. Bila je sigurna da nije trebala s njim da se sastane noćas. Da li joj pamćenje napokon popušta? Nije ni čudo.
"Sjedi kad si već tu." Ona mu reče. "Vjerovatno imam nešto i za tebe, samo da vidim."

"Teatralne budale. Ovo dvoje su se očito kresali. Očito nije baš bilo previše dobro. Jao vidi mala maca. Što je sjatka. Hm je li neko pokušava da mi čita misli? Sva sreća amajlije su tu. I gdje je dođavola više taj Koši Riman?" razmišljao je Cicko dok se i dalje blentavo smješkao.

"Jebote....nema ga...nema. Jao sad kada im uletim tamo jao kada ih sve zadavim rukama golim cu ih zadaviti. To mora da je onaj nasmejani covek...tacno je to on, sto se kezio sa onim zubima i izigravao dobricu nekog, prepredenjak.Oci cu mu iskopati" urlala je Akra u sobi , koja je uzgred budi receno bila smrdljiva rupetina koju su naplacivali masno

Izlete iz sobe samo u ogrtacu crne boje i pufnastim crnim papucama i uputi se u zadimljeno grotlo

-Ti, ti, ti, sto se cerekas, vracaj mi moj lanac, vracaj mi moj tirkiz, ti čovece sa kesom, vracaj ga - grmela je Akrepija i zaletela se pravo u lika koji je sav razdragan i veseo smejuljio se sa sve svojom kesom