Plemićki brak u Vesterosu

Brak u Vesterosu je monogamna veza muškarca i žene. Običaj je da se ne venčavaju parovi u srodstvu bližem od jednog kolena, jer se na takve veze gleda kao na neprirodne i nastrane, ali su u Vesterosu tolerisani incestni brakovi Targarjena. Ipak, ta praksa ženidbe brata za sestru nije zaživela dalje od ove valirijske porodice.

Među plemstvom Vesterosa ugovoreni brak je česta praksa. Svrha braka je obično politička - sklapanje ili ojačavanje saveza, proširenje teritorije ili razrešenje neprijateljstva. Parovi se retko udaju iz ljubavi. Nije retkost ni da ne upoznaju budućeg bračnog partnera pre samog venčanja. Iako mlada i mladoženja mogu da odbiju da izgovore bračne zavete, to se retko dešava jer time urušavaju svoj ugled i otuđuju se od porodice.

Idealnim godinama za stupanje u brak se smatra petnaest ili šesnaest. Za devojke se smatra da su stasale za brak već nakon prve menstruacije ("cvetanja", kako to zovu u Vesterosu), što se obično dešava oko trinaeste godine. Ipak, ako su politički razlozi za brak hitne prirode, nije retkost ni da deca stupe u zajednicu bez obzira na uzrast. Tada se ipak čeka da bračni partneri dovoljno odrastu pre nego što se brak konzumira. Sve dok ne dođe do konzumacije, brak se može raskinuti, a bračni ugovor poništiti. Tradicija je da se insistira na nevinosti mlade, ali pošto je rasprostranjeno mišljenje da se nevinost može izgubiti jahanjem retko se insistira na njenoj proveri. Brak plemića se u principu može okončati samo smrću jednog od partnera, ali postoje presedani za prevremeni raskid bračne veze.


Samo venčanje se sastoji od tri centralna događaja. Na početku se razmenjuju bračni zaveti nakon čega otac mlade (ili najbliži muški srodnik koji je predaje) skida sa leđa mlade plašt njene kuće, a mladoženja je ogrće plaštom svoje. Na severu se ovaj čin odvija u bogošumi, i propraćen je kratkom, nemom molitvom. S druge strane, na jugu gde dominira vera Sedmoro, razmena zaveta je propraćena dugom religijskom ceremonijom koju predvodi obrednik. Nakon toga sledi gozba za sve goste venčanja praćena muzikom i pesmom. Raskoš gozbe varira u zavisnosti od bogatstva kuća mlade i mladoženje, kao i od važnosti braka. Venčanje se završava takozvanim "leganjem". Muškarci prisutni na gozbi odnose mladu u bračnu postelju, usput skudajući svu odeću sa nje. Prisutne žene isto to čine sa mladoženjom. Nakon što ostave mladence gole u postelji, gosti ostaju ispred vrata sobe, dovikujući nepristojne šale i "savete" venčanom paru.