Avantura I grupe

Zagledan svojim magijom izostrenim ocima, Anton je razaznavao uzasne grimase ratnika iz magle. Govorili su nerazumljivo, ili mozda previse tiho da bi jasno mogao da ih cuje cak i sa pojacanim sluhom, ali jedno je mogao da sigurno kaze: mirisali su na krv i smrt. A znao je i da ce, ako se ne desi neko cudo, karavan ispod njih biti unisten.
- Sta sada, orlova mu? - uzrujano je upitao stranca do sebe. - Zar cemo samo da gledamo dok ove rogonje masakriraju one nesrecnike?

Gledao je sa strahom u ocima grupu ljudi koja se priblizava karavanu. Strela mu je bila na tetivi. Cuo je Antona kako se obraca strancu. Isto je osetio zudnju da pomogne karavanu.

"Mozemo da im pomognemo!" obratio se Strancu "Imam domet sa lukom" Nategnuo je strelu i ciljajuci najblizeg ratnika cekao je odgovor.

Strah je bio skoro opipljiv.Dolazio je iz pravca karavana.Zarko je zelela da im pomogne i bilo joj je zao sto nisu poslusali dobar savet stranca.Kacige sa lobanjama ovna su ucinile da joj se jeza polako prostire telom.

"Mogli smo da im pomognemo" ispravi stranac vilenjaka.
"Da su hteli da me poslusaju. Sada je kasno, a da sam zeleo da poginem kao budala stajao bih dole sa njima" rece hladnokrvno.
"Niti ih poznajem, niti su mi nesto ucinili pa da umrem za njih. A sada spusti luk, ne poznajem ni tebe, pa ne bih zeleo ni zbog tebe da umrem" zavrsi stranac gledajuci upozoravajuce vilenjaka.
Onda se obrati ratniku, tisim, blazim tonom, sa zaljenjem na licu:
"To je upravo ono sto cemo uraditi, ne preostaje nam nista drugo nego da posmatramo".
Okrenuvisi se ka devojci progovori blagim tonom
"Ne moras gledati ovo, to nece biti lep prizor".

Tuga u strancevim ocima bila je iskrena. Shvativsi da su bespomocni, samo je bez reci klimnuo glavom, moleci se Hieroneusu u sebi da im podari brzu smrtu, kad im vec pomoci nema. Bilo bi ludo da se sjuri dole, medju njih, kao sto je zeleo, ali samo bi uzalud dao zivot. A morao je da zivi, morao je da ostvari svoj cilj, zakleo se na to onog dana kada je sahranio porodicu, onog dana je poslednji put pogledao u ugasle oci svoje najmladje sestre.
- Steta, -rekao je tuzno. - Mrzim kad sam bespomocan...
Teska srca, posmatrao je scenu ispod. Iz nekog razloga, kacige koje su napadaci iz magle nosili podsecali su ga na nesto, ali nije mogao da se seti cega. Da li ih je vec video na nekom bojnom polju na kom se borio, ili kod opsade nekog zamka, nije mu islo u glavu...

Stranceve reci su mu bile hladnokrvne, ali i mudre. Poslusao je njegov savet, spustivsi luk i vrativsi strelu u tobolac. Video je nemir u ratnikovim ocima, a strah u devojcinim. Prisao je Leni rekavsi joj tiho da se smiri. Obgrlio ju je jednom rukom i okrenuo da ne vidi pokolj koji sledi.

Vilenjakove reci su je malo smirile i kada su se okrenuli pokusala je da se emotivno uzdigne iznad cele te situacije i da bude mirnija.Jos uvek ih je zalila sto nisu poslusali savet ali i priznavala sebi da je taj njihov izbor odlucio njihovu sudbinu i da ona tu nista nije mogla da uradi.

Stranac skrenu pogled sa vilenjaka koji je odvodio devojku i zagleda se niz padinu. Sa ratnikom uz rame, mirno je posmatrao desavanja, posmatrao je pokolj.

*

Ttttrrrrgggg!!! Jos jedan udar groma koji za trenutak prigusi
viku ljudi, a zatim se buka nastavi. Uzvici, poklici, bat teskih koraka,
gvozdenih cizama koje su gazile po blatu i kamenju.
"Haaarrrrrrr!!!" uzviknu vitki napadac, oklopljen u kratku veriznjacu i debeo plast od vune, koji zatim baci jednorucu sekiru pravo u lice bosonogog vilenjaka, raspolutivsi mu lobanju.
Ubrzo se i ostali napadaci pridruzise. Zamahujuci sekirama, toljagama, kratkim macevima, obarajuci i koljuci. Krici nadjacase vetar i kisu.
Jedan od pratioca karavana ispusti bodez i klece u blato ispred napadaca, nemo moleci za milost, sa nadom u ocima. To ne spreci krupnog coveka da mu strahovitim zamahom kratkog maca odrubi glavu. Najamnici se pokrenuse, prvi odmah bi pogodjen bodezom u oko i pade mrtav.
Dok je drugi uspeo da udje u borbu. Koristeci jednorucni mac u desnici i bodez u levoj ruci proba da se upusti u ples seciva. Ali to jednostavno nije bilo moguce, neprijatelja je bilo previse. Odbijajuci udarac macem, izvede okret i doceka sekiru ukrstenim secivima bodeza i maca. Zatim brzo izvuce bodez iz stiska i zari ga napadacu sa sekirom ispod brade, snazno gurajuci, skroz do balcaka sve dok ivica bodeza nije izasla na vrh glave.
Video je kako covekove oci ispod maske u sekundi postaju krvave, ali samo je to uspeo da vidi. Jos uvek drzeci mac u stisku protiv sekire, vec mrtvog napadaca, oseti strahovit ubod u bok, cela stopa koplja mu bi zarivena u rebra. "Aaaaaahhhhhhhaaa" izusti uzvik bola, a zatim ga docekase ruke u oklopljenim rukavicama, ruke ogromnog coveka. Podizuci ga par stopa iznad zemlje, ruke mu stegose glavu, pokusao je da se odupre, ali stisak je suvise bio snazan, poslednje sto je video bila je lobanja ovna, na cijoj sredini je stajao crni pentagram, stisak se nastavi smrskavsi mu glavu.
Patuljak potrca sa uzvikom, pokusavsi sekirom da pogodi bilo sta, ali njegov snazni udarac zavrsi u hrastovom stitu i tu osta, ne mogavsi da izvuce sekiru on je pusti, zatim stade, a tuce neprijatelja se okupi oko njega, seciva se podigose, a zatim spustise.
Pad patuljka kao da je razvezao okove paralisuceg straha oko preostalih ljudi, oni se dadose u beg, ali ubrzo bejahu sustignuti i pokoseni. Jedan covek se dobro drzao, odmakao je nekoliko desetina metara, trcao i trcao, a zatim usporio, napravio par koraka i pao kolenima u blato, a zatim i licem, otkrivajuci kratko koplje, koje mu je probilo glavu. Jedini dovoljno osvescen da pokusa nesto normalno bio je gnom, brzo je odveza konja, bacio se preko njega i pohitao da se probije kroz neprijatelje. Nije daleko dogurao, nekoliko strela ga je sprecilo.
Kisa je nastavila da pada, buka se smirila, sve je bilo gotovo. Jedino se moglo cuti
krkljanje vilenjaka kojem je grkljan bio prerezan i koji je polako umirao u lokvi vode i krvi.
Dosao je red na trgovca, jedini koji je bio postedjen, ali ne zadugo.
Klecao je na kolenima, dok su ga dvojica napadaca drzala.
Svi su se okupili oko njega i gledali, a zatim se krupan, ogroman covek probi kroz masu, razbacujuci ljude. Bio je to isti onaj napadac koji je smrskao glavu najamniku, isti onaj sa pentagramom na lobanji ovna. Gledajuci trgovca sa visine izvuce veliki dvorucni mac koji mu je visio obesen od ledja, mac od crnog metala, ciji je vrh bio polomljen, mac koji je nosio isti crni pentagram, na sredini seciva. Trgovac podize pogled, u njegovim ocima nije se video strah, samo pomirenost, pomirenost i odsjaj zamaha seciva, koje se podize.
A zatim se spusti.

*

"To bi bio kraj" rece hladnokrvno stranac ratniku.
"Njihov kraj. Ovde za nas vise nema nicega, a nije ni bilo..."

Pokolj. Svaki put isto - napad, klanica, pokusaj odupiranja par hrabrijih dusa, pokusaj bekstva onih hitrijih, da bi se na kraju sve zavrsilo u crvenom cutanju smrti. Covek bi pomislio da bi se placenik poput Antona, koji je preiveo mnogo veliih i malih bitaka navikao na sve to, ali nije. Svaki put bi mu se zeludac prevrnuo, a noge drhtale. Ipak, kroz godine je naucio da to skloni po strani, i da mucne uspomene ne cuva u svom umu. Zato je sa sobom nosio dnevnik. Tu je zapisivao sve svoje bitke, kosmare i strahove...
Strancevo lice bilo je kameno, ali se u njegovim ocima jasno videlo duboko zaljenje. Ne mozes promeniti neke stvari sinak, sto bi rekao narednik Glavonja, neke stvari su takve i nece ih promeniti nista. Za vilenjaka nije brinuo - znaju oni kako da se nose sa ovakvim situacijama. Devojka, Lena, bila je druga prica. Videlo se po njoj da prvi put vidi ovakav prizor. Trudila se da izgleda mirno dok joj je vilenjak saputao umirujuce reci, pokusavajuci da joj skrene paznju, ali bledilo i uzneverenost, pa i blagi uzas, jasno joj se ocitavao na licu. "Neke stvari nikad u zivotu ne bi trebao da vidis", pomislio je. "Steta". Podsetila ga je na njega nakon prve bitke, i oducio je da kasnije poprica sa jnom, kad budu bezbedni.
I dalje ga je nesto pritiskalo u glavi, pokusavajuci da se seti gde je cuo o napadacima sa takvim kacigama. Kada je ugledao kako njihov golemi predvodnik na svom slemu ima i crni pentagram, i iskrzano secivo sa istim znakom, postao je jos nervozniji. Zasto mu je sve to bilo poznato! A onda se dosetio: dnevnik! Mozda tu ima nesto o ovim rogonjama! Zapisivao je sve price koje mu je Glavonja, veteran mnogih bitaka i veliki ratnik, pricao. Tu sigurno ima nesto! "Pogledacu cim se sklonimo odavde!", pomislio je.
Trgao se iz razmisljanja kada je stranac progovorio.
- Da, u pravu si, - odgovorio je sapatom. - Nema vise nicega... Hocemo li da se sklonimo odavde, ili da vidimo kuda ce otici nakon ovog masakra?

Kao lutalica vidjao je puno ovakvih dogadjaja, brutalnih pokolja, ali ovaj je bio drugaciji. Ovo nije bila pljacka vec je ovo bilo uradjeno za visi cilj. Dok je pokusava da smiri devojku, Lenu, i dok joj je okretao pogled od bitke, sam ju je gledao. Hitri udarci, pokusaj begstva, neko dovoljno smeo da se bori protiv visetruko brojnijeg neprijatelja i pomirenje sa smrcu... to je sve doziveo u sumama severa dok je pratio jedan karavan. Jos uvek ima oziljak na grudima kao uspomenu iz te bitke, bolje reci zasede. kada je gledao ovaj pokolj zasvrbeo ga je taj oziljak. Zagledavsi se malo bolje u rogonje video je da jedan odstupa u stasu, i njemu ocigledno u snazi jer je sa lakocom podigao coveka i smrskao mu lobanju sa sakom. Onda je video pentagram na slemu i macu. Jeza mu je prosla preko kicme a noge su mu se sledile. Nije znao zasto mu je taj znak bio poznat, niti je znao zasto ga se toliko uplasio.
Grom ga je trgao iz tog transa.
-Sklanjajmo se odavde, - Sapnuo je devojci - Gotovo je.
Pustivsi devojku prisao je strancu.
-Jel cemo ih pratiti, - sapnuo mu je. - ili bezimo odavde?