Avantura I grupe

Anton Hem

Nisam vervao prilikama koje iskacu iz mraka. Godine u Ratnim orlovima su me ucinile nepoverljivim prema skoro svemu. Ipak, crnokosi stranac koji nam se obratio delovao je kao castan covk, ratnik, kcovek koji je video jedno od onih skrivenih lica sveta. Odlucnost i ozbiljnost u njegovom pogledu, celokupno drzanje, me je zaintrigiralo. Ne silazeci sa mog Cagelgana, upitao sam:
- Kakva te je to nevolja pritisla druze, i kakva je to opasnost koja te goni? Ja i moji prijatelji bi cenili kad bi nam rekao o cemu se radi. Ne bismo da ugrozavamo nasu kozu ako ne moramo...

Gilron Alkarin

Zdrebica mije bila nemirna od kada je krenula jace da pada kisa. To sam znao da je bio los znak. Olabavio sam tobolac za svaki slucaj. Kada je izasla prilika iz mraka, taj covek, luk mi je vec bio u ruci. Kada sam ga ugledao nisam bio siguran sta da mislim, ali kada nas je upozorio na opasnost shvatio sam. Dugo sam godina bio u divljini i video sam puno stranaca koji dolaze sa porukom da se klonim nekog mesta, ali drzanje ovog coveka me je ubedilo da nije lud i da zna sta prica. Zaustavio sam zdrebicu i gledajuci kako karavan nestaje u mraku slusao sam razgovor izmedju Antona i stranca.

Lena Virvel

Cvrsto sam stegla bodez kojim sam se do malopre igrala.Anton je prisao strancu ali ja sam ostala pozadi pazljivo slusajuci.Kaze opasnost na putu, ocigledan trik da bi nas opljackala banda odmetnika o kojoj smo culi ranije.Ne treba mi to, valjda Anton nece nasesti na tako jeftin trik.Primirila sam se i cekala.

"..Ne bismo da ugrozavamo nasu kozu ako ne moramo..."
Saceka stranac ratnika da zavrsi, pa onda odgovori:
"Nisam ni rekao da zelim da ugrozim vasu kozu, vec da je sacuvam".
Trenutak, dva tisine dok se kisa slivala niz prilike u mraku.
Pogledom preletevsi preko vilenjaka i devojke, stranac opet usmeri paznju na ratnika:
"Prosao sam ovuda pre skoro dva dana. Putujuci sa
malo vecim karavanom od vaseg". Zatim zacuta.
Prilike su cekale, jedva vidljive u mraku, dok se kisa polako pojacavala.
"Karavana sa kojim sam putovao vise nema.." uzdahnuvsi duboko, progovori stranac,
".. a zeleo sam da vas izbegne istu sudbinu".
Bacivsi pogled preko ramena ka karavanu koji se vec znatno udaljio i koji se mogao
poznati samo po tihom cegrtanju i zagusenim svetlima, rece:
"Ali vidim da je za to sada kasno..."

Anton:

Anton je postao nervozan, a njegov konj poce da se premesta s noge na nogu. Antonu je to bio znak da ce se nesto dogoditi.
- Pa pretani onda da okolisas covece, nego reci o cemu se radi! - uzviknu Anton. - Mozda gresis, mozda jos uvek nije kasno!

Lena Virvel

Prisustvo ovog coveka ju je sve vise uznemiravalo.
-Zasto ne bi nastavili dalje?-upitala je Lena dosta tiho ali dovoljno glasno da je cuju.

Gilron Alkarin

Gladeci pero na streli, slusao je pazljivo stranca. Kada je cuo da propast predstoji karavanu pokusao je da vidi svojim izostrenim vidom sta se ce se desiti.

Ignorisuci besne povike ratnika, stranac usmeri paznju na vitku
devojku, koja je tek sada progovorila.
"Na koje dalje mislis?" upita.
"Ili idete dalje sa karavanom ili sa mnom?"
Videvsi da grupa i dalje okleva, iznova progovori:
"Stranac u noci, koji prica price, znam kako to zvuci. Ko kaze
da nisam neki pljackas koji vas vodi u zasedu?"
Trenutak dva tisine, a zatim nastavi:
"To vam niko ne moze garantovati. Ali i sam sam u istoj poziciji, ko meni
moze potvrditi da vi niste razbojnicka druzina?" upita.
"Pljackasi" rece polu-ironicno odmeravajuci devojku.
"Zelis da znas o cemu se radi?" upita, ponovo usmerivsi paznju na ratnika. "To pitanje, zajedno sa onim da li vam spremam nesto, mozete saznati samo ako podjete sa mnom".
Karavan je vec zasao za liticu planine, nije se vise primecivalo nista
odim guste kise i tame u noci.
"Sada morate odluciti, idete li sa mnom ili ne?"

Gilron Alkarin

Odmeravao je polako stranca. Stranceve reci nisu imali nikakav prizvuk zlobe, bar po Gilronovom zapazanju. Nije prevarant, pomisli Gilron, vidim to, ali, dali je sigurno ici sa njim, to cu tek da vidim. Spustio je luk i vratio strelu u tobolac. Povukao je uzde i polako naterao konja ka strancu, zaustavivsi se ispred njega.
"Ako nas prevaris neces se bas najlepse provesti, ali verujem da necemo ni mi." rece vilenjak pokazavsi lukom na devojku i ratnika.
"Kako se zoves?" Upita ga odmah zatim.

Lena Virvel

Sedela je mirno u sedlu ali cvrsto drzala uzde jednom rukom.Ma pljackas ili ni samo da se sklonimo odavde osecam se bespomocnom kada ovako stojim u istom mestu.Polako je vratila bodez na mesto i zdrebica je napravila korak ka strancu.

Anton Hem:

Grupica se vec kupila oko stranca. Lena i sivi vilenjak su sa opreznoscu posmatrali hladno lice coveka pred nama. Izgleda da je vec sve odluceno.
- U redu. Ako se i ostali slazu, pocicu s tobom, ali tako mi casti Orlova, licno cu te zadaviti ako je ovo neka prevara! - rece Anton, kome su oci gorele od nestrpljenja, refleksno pocevsi da ispituje daljinu ka kojoj se karavan kretao.
- A sad, reci mi ime da znam kome da se zahvalim sto mi je spasao kozu, ili cijeime da uklesem na spomenik ako me uvali u jos veci problem!

Sa blagim, prijateljskim osmehom na usnama, mirno je
saslusao pretnje vilenjaka i ratnika.
"Bice vremena za predstavljanje", odgovori stranac.
Digao je pogled ka tamnom nebu, iz kog je sve jace lila kisa.
A zatim iznova progovori, ovaj put vicuci kako bi nadjacao kisu:
"Moramo hitati, ostanite na konjima i pratite me sto bolje mozete!"
Izgovorivsi to, okrenu se i potrca ka brdu koje se usecalo u ivicu
planinne. Nije se okrenuo da vidi da li ce ga pratiti, verovao je da
hoce...

Lena Virvel

Cimnula je uzdama i konj je kasom krenuo da prati stranca.Gledala ga je u ledja i razmisljala o svom zivotu i izborima koje je cinila pitajuci se da li je ovo jedan od gorih.
Sa usana joj je sisla tiha molitva upucena njenom bogu.Sve vise je pomisljala da je donela previse ishitrenu odluku.Ali je pozurila.Sve je bolje od bespomocnosti.

Gilron Alkarin

Cimnuvsi uzde kobila sigurnim korakom krenu ka strancu. Gilron je primetio njegov osmeh, i cinio mu se dobronameran, ali jos uvek nije bio skrzo siguran da li je prevarant.

Anton Hem:

''Nek' ide zivot'', pomislio je Anton, dok je Cagelgan oprezno kaskao za strancem hitrih, gipkih pokreta. Olabavio je mac u koricama i pripremio stit, refleksno se setivsi reci jedine cini koju je u zivotu stigao da nauci - cini pojacanja cula i refleksa. Ponovo je zazalio sto se rodio kao drugi sin, i sto mu pokojni otac, za kojim nije zalio kao sto nije zalio ni za unistenom tunikom, nije dozvolio da proucava magiju i visoke nauke. Sada je za to prekasno, ali i ova koju zna bila mu je sasvim dovoljna da se izvuce i vecine problema, manje ili vise povredjen. "I dalje ne verujem ovom crnom tipu, ma koliko da me uverava da govori istinu. Dok oci ne vide, usi ne veruju, sto bi rekao narednik Glavonja, ali opet, Cage je nervozan, a to uvek znaci samo jedno - nevolju! Budi ti spreman Antone, ima da bude gusto..."

Trceci preko vlaznog brda, lakim korakom, stranac
zacu iza sebe tesko odzvanjanje kopita po vlaznom tlu i
kamenju. Hitao je neverovatnom brzinom, lako zaobilazeci
provalije, kamenje i prpreke, a za njim su zurili
ratnik, vilenjak i devojka na konjima.
Pretrcavsi brdo, stigao je do njegovog kraja, koji se usecao
u ivicu planine. Ne cekavsi saputnike utrcao je u putic koji je
pravio mali klanac kroz planinu. Kisa nije usporavala svoj ritam, a
nije ni stranac..

Druzina na konjima tesko je napredovala. Vlazni kameniti
predeo usporavao je konje. Dosavsi do klanca, konji su se
uzbunili. Prolaz je bio poli-mracan, jedva vidiljiv od kise,a
konji nisu zeleli da prodju kroz njega. Stranca nije bilo nigde na
vidiku. Pokisli ratnik, nabaci mrgodan izraz lica, pokusavajuci da
obuzda svog dorata. Vilenjak krenu ka streli, koju je nameravao
da namesti na luk, ali odusta od ideje, nije mogao drzati luk i obuzdavati
konja. Dok je devojka uznemirenog lica, pokusavala da prodre
pogledom kroz mrak klanca.

U jednom trenutku ratnik prelomi i cimnuvsi jako uzde
potera svog dorata punom brzinom u klanac. Vilenjak i devojka
nisu imali sta drugo da urade nego da ga prate, mada
nevoljno. Jurisali su kroz klanac, u kom se put postepeno otkrivao
kako su napredovali, tolikom silinom kao da im predstoji sigurna borba.
Ali nista se ne desi. Izjurili su na cistinu, na drugi kraj litice.
Laknulo im je kada su videli da nije zaseda u pitanju, ali i dalje
su bili na oprezu. Potrazili su pogledom stranca i videli ga kako
stoji na jednom prevoju.
Otkaskavsi do njega, primetili su crnog vitkog konja, natovarenog
sa nekoliko torbi i sa zakacenim lukom i tobolcem na njegovom sedlu,
kako stoji mirno, vezan u useku u planini, zasticen od kise.
Stranac gledajuci niz ponor, progovori ni ne okrenuvsi se:
"Budite tihi i sidjite sa konja."

Anton Hem:

Poslusavsi strancev savet, Anton silazi sa Caglegana. Sapnusvsi mu nesto na uho, Anton ostavlja konja, koji lagano odlazi do strancevog i mirno staje kraj njega, a onda se, pognut, hitro uput ka strancu. U njemu su bili pomesani oprez i radoznalost. Kada se nasao iza njega, tiho je sapnuo:
- Je li bezbedno? Mogu li da pogledam?

Gilron Alkarin

Cim su dosli na tu cistinu vilenjak je osetio nesto cudno, prisustvo necega zlog. Sisao je sa svog konja ,Kolirije. Tiho je dosao do stranca i ratnika.
"Osecam nesto u vazduhu, nesto sto nije prirodno..." prosaptao im je.

Lena Virvel

Pa poslusala je naredjenje/savet stranca.Bila je tiha i sisla je sa konja.Bila je veoma prijatno iznenadjena nedostatkom zasede i zahvaljivala svom bogu na uslisenoj molitvi.U sebi se slozila sa vilenjakom i cekala odgovor na pitanje ratnika.

Na vilenjakovu izjavu stranac se osmehnu.
A zatim vrati ozbiljan izraz na lice.
Stavivsi prst na usne, dao im je do znanja da budu tihi.
"Pazljivo se priblizite i pogledajte" odgovori tiho, jedva cujno,
na ratnikovo pitanje.
Pognuvsi se i slusajuci stranca, ratnik napravi par koraka
ka ivici, baci pogled niz nju, namrsti se i dade znak vilenjaku
i devojci da pridju.
Kisi koja je odrzavala ritam, pridruzio se hladni severni vetar,
spremalo se jako nevreme.
Vilenjak i devojka pazljivo pridjose ivici, ali kada se devojka
nagnula da pogleda ka dole, okliznu se od vlaznu travu i oronulo kamenje.
"Aaaahhhhh!" oteo se vrisak sa devojcinih usana, u trenutku kada
je padala.
Gggrrrmmmmm! Zacu se udar groma, koji se prolomi nebom.
Spretne ruke uhvatise devojku oko struka i podigose je
gore, na sigurno. A zatim jedna ruka pusti struk i uhvati
cvrsto devojku oko usta.
"Budi tiha" zacu se strancev glas na njenom uhu.
"Nadam se da smo imali srece i da te niko nije cuo zbog grmljavine."
Sacekao je trenutak dva, a onda je pustio.
Bila je sva uzdrhtala, pogledala ga je i nemo mu se zahvalila.
Ratnik i vilenjak zabrinuto su je posmarali.
Povrativsi kontrolu, pogledala je, sada pazljivo, iznova preko
litice..

*

Gggrrrrmmmm! razvuce se grmljavina nebom.
"Prokletstvo!" opsova trgovac. "Samo nam je nevreme jos hvalilo."
Posmatrao je svoj karavan, prava propast. Osovina na zapreznoj
kociji nije izdrzala. Naisavsi na rupu u putu popustila je i tocak je otpao.
Sada su stvari bile razbacane svuda okolo. Ljudi vec vidno iscrpljeni
pokusavali su da podignu kociju kako bi uglavili nazad tocak.
Cak su i najamnici prisli da pomognu. Goblin je bodrio konje da zapnu,
ali nije islo. Posle nekoliko neuspelih pokusaja odustali su.
Kisa je dodatno povecavala napore. Ne znajuci sta da radi,
trgovac opsova opet. A par trenutaka kasnije, jedan od konja koji
je vukao kociju, pade na zemlju, malaksao. "O moja srecno, prokleta
nek si za navek!" Uzviknu trgovac posmatrajuci tamno nebo iz kog je
lila kisa. Gledajuci tako gore, ucinilo mu se da vidi prilike, skroz gore
na litici, kako ga posmatraju. Ali paznju mu odvuce neko komesanje u daljini.
Svi su stali i pazljivo osluskivali, pokusavajuci da cuju nesto izvan kise.
Zaculi su glasove, sapate, mnogo sapata...

*
Gore, na uzvisenju, druzina i stranac, su imali bolji pregled terena.
Mogli su videti ono sto karavan nije, desetine baklji u daljini,
svetlost i glasove koji su se polako priblizavali...

Cim je video komesanje u daljini potegao je za strelom. Pokusao je svojim izostrenim vilenjackim culima da vidi sta se u toj gomili desava, sta je uopste to sto se priblizava karavanu, ili barem da cuje sta ti saptaci zbore . Ucinilo mu se da nesto razaznaje kroz maglu i kisnu zavesu.

Osetivsi opasnost kako se pomalja iz magle, ali nije mogao da vidi sta.
- Korag nuis askerat! - prosaputa Anton, i momentalno oseti kako mu se cula izostravaju i jacaju, kako postaje svesniji svog okruzenja vise nego ikad.
- Tako mi ratnih orlova! - promrljao je uzbudjeno, gledajuci u maglu...

Jeza joj se uspinjala uz ledja.Srce joj je jos uvek ubrzano lupalo od proklizavanja i u sebi je zahvaljivala strancu sto ju je spasio.Gledala je zbunjeno i uplaseno u daljinu.

Grrrrrmmmmmm!!! Prolomi se novi udar nebom.
Kisa je lila jace nego ikad te veceri, a hladni vetar duvao je
pojacavajuci snagu.
"Sta sada?!" upita uplaseni goblin koji je upravljao kocijom,
time prekinuvsi cutanje oko sebe.
Niko se nije potrudio da mu odgovori, niko i nije znao odgovor.
"Pokret ljago!" Uzviknu patuljak, budeci se iz transa tisine i straha.
"Obrazujte obruc oko karavana, sta god da je nece nas uzeti tako lako!"
Sada je vec besno vikao. Ljudi se ni ne pomerise.
Pljas! Puce samar jednom bosonogom vilenjaku.
"Rekao sam da se pomerite!"
Ovaj put polako, nesigurno, svi ga poslusase.
Obrazovali su obruc oko kocija.
Neko je imao stap, neko, bodez, kamen, samo su patuljak i dva
najamnika bili jace naoruzani. Oni su stali u centar sa trgovcem.

Sapati se priblizise. Vec se moglo razaznati mrmljanje, necega.
Svetlost se priblizavala, sa severa, zapada, istoka, jedino je put nazad delovao miran. Svi su cekali, cekali dok
svetlost nije postala odsjaj treperavih baklji, koje su nosili ljudi,
desetine ljudi, tesko naoruzanih, sa velikim macevima, sekirama, toljagama. Noseci lake kozne oklope ili teske veriznjace. Ali jedno im je bilo isto, svi su nosili po kacigu koju je krasila lobanja ovna.
Krik se prolomi u noci, a oni nasrnuse.