Dejan Stojiljković - Konstantinovo raskrsce ; Duge noci i crne zastave

@Lya Odlicna recenzija!!! ++++++++++++ Zaista lepo sroceno!
Upravo zbog ovakvih komentara i ne planiram da procitam ni jedno njegovo delo. Bar ne jos
Za Pekica i Besnilo se slazem, na Zimovrelkinu( mrzi kad je tako zovu ) preporuku sam procitao i odusevio se! A ove ostale cu pogledati da uzmem iz biblioteke. Naravno cim zavrsim 2 i 3 deo Malaske knjige palih.

Lya ::

Uzeh, otvorih, pročitah.

I složiću se sa Zim. 

Roman Dejana Stojiljkovića, „Konstantinovo raskršće“, tipičan je progurani bestseler. U pravom smislu te reči, sa svim podrazumevajućim vrlinama i manama. Ima interesantnu zamisao, na momente  prilično uzbudljivu radnju, reference na istoriju, opštu pa čak i popularnu kulturu, red akcije-red horora-red mitologije-plus politiku, od svega pomalo. Nema velike pretenzije, cilja na široke narodne (čitalačke) mase i tiraž, a na uštrb (nepostojeće) prefinjenosti stila, dubine, simboličke univerzalnosti i svega ostalog što razdvaja ozbiljno i vredno književno delo od ovakvih rekordera top-lista. Čita se brzo, ne opterećuje, drži pažnju i pored ne malog broja „klimavih“ mesta, ali, to je otprilike sve.  Nakon što zatvorite ovu knjigu, osećaćete se kao da ste odgledali neki napeti, avanturistički film (da li je samo mene podsetila na potragu Indijane Džonsa za Svetim Gralom u praskozorje nacističke invazije?). Ali, dubljeg traga neće biti. Ovo nije delo iz koga se izvlače i pamte citati, čija se poglavlja tumače, a junaci postaju  tipski, tj. obrazac za ljudske karaktere. „Konstantinovo raskršće“ je knjiga za dokono veče ili popodnevni odmor, zaokupiće pažnju i ispuniti vreme, baš kao i bilo koji drugi krimić/ljubić/vikend-roman u „Lun, kralj ponoći“ fazonu. Ona je napisana vešto, ali, svakako nije remek-delo. I jedino u tom smislu, kao vrlo komercijalni bestseler, može se (i mora) posmatrati. Sve drugo je, naprosto, pucanje na (pre)visoko.

Film- upravo ovo poređenje je ključno za prikaz same knjige. Pisac očigledno preferira  kinematografski postupak, o čemu svedoči mnoštvo (preovladavajućih!) dijaloga, izvesna fragmentarnost teksta- tj. podela na sekvence poput filmskih kadrova, skraćivanje poglavlja kako se akcija ubrzava, a sve to sračunato na postizanje odgovarajućeg efekta. Iz tog razloga, roman podseća na scenario, na transkript nekog filma i možda bi ekranizacija bila bolji izbor. Usudiću se da kažem da Dejanu verovatno bavljenje tim vidom stvaralaštva ide bolje od pisanja dužih proznih formi.

Roman ukršta neka tri toka radnje: 1) traganje za trećom i jedinom preostalom relikvijom koja obezbeđuje neograničenu moć i vlast (kao tri kristalne lobanje u „Fantomu“, opet jasna filmsko-stripska inspiracija), a predanje tvrdi da se nalazi na lokaciji poznatoj kao „Konstantinovo raskršće“;  2) nemačku okupaciju Niša koja se bliži kraju, seriju brutalnih ubistava koja potresa grad, međusobne borbe četnika i partizana; 3) zagonetnu misiju četnika Nemanje Lukića. Uveden je veći broj ličnosti, njihove priče teku paralelno, relativno dosledno se prepliću, ali, ostaju nekako nedovoljno osvetljene, baš kao što je i završetak romana nekako...nedorečen. Antika i XX vek, arijevsko i lokalno-palanačko, folklor i ideologija, podzemlje i površinsko...očigledno ambiciozan zamah, ali, manjkavosti su brojne i moje zamerke romanu bi bile sledeće:

1) Nevešto predstavljanje okolnosti i pozadine radnje;

2) Pomalo naivno prenošenje lokalnog kolorita (a Stojiljković je ipak, za sada, izrazit regionalni/zavičajni autor sa par opsesivnih tema!);

3) Slaba deskripcija i izraz, opisi i poređenja na nivou školskih, petparačkih klišea – što čini da dijalozi i brzi tok radnje „nose“ i izvlače delo, svodeći ga na- scenario;

4)  Stil je daleko od spektakularnog, niti se bilo čime izdvaja, pripovedanje je ravno i bez snage;

5) Ličnostima fali ubedljivija karakterizacija, površno i jednodimenzionalno su oblikovane, sa izuzetkom Ota fon Fena;  potencijal je imao i Hajnrih Kan, ali, pisac ga nije isrcpeo. Čini se da Dejanu i nije bilo cilj epski upečatljivo delo, inače bi se više potrudio...

6)  Jedna od većih mana je i predvidljivost, npr.

Spojler:

Pojedini potencijalno interesantni likovi, kao misteriozni Dragutin i njegova polusestra Petrinja bolje su predstavljeni kao najavljeni nego aktivni protagonisti;

7) Naivni momenti, poput Lukićeve ispovesti o pokojnoj ženi i sl;

8  ) Znatniji minus ide autorskoj pristrasnosti i predrasudama. Likovi četnika i partizana prikazani su potpuno u skladu sa današnjim stereotipima, pa su tako mladi komunisti, sa Vojom Draincem na čelu, svi do jednog priglupi i neotesani seljaci, grubi do krajnosti, usijane glave ispranih mozgova; s druge strane, čiča-Dražinu ekipu predstavljaju prefinjeni, načitani, uglađeni tipovi koji citiraju Seneku i Cicerona, sećaju se ćaskanja sa Ivom Andrićem...nema zalaženja u motivaciju, ličnosti su crno-bele i to je možda najveća mana;

9) Neke priče su nagoveštene, ali ne i dovršene, npr. o Danki, supruzi trgovca Teofilovića

Spojler:

Ukoliko pisac već otvori neku temu, nabaci intrigantnu aluziju, mora je objasniti, ili je nedosledan i „aljkav“;

Nije da nema dobrih momenata, npr. epizoda kada Kan i Šmit otkrivaju odaju sa dva mača duboko u lagumima, pa kad fon Fen prati zver po mrklom mraku do obale Nišave, ili početak bombardovanja u trenutku kada Kan vrši okultni obred...tu je napetost na nivou, međutim, sve ostalo je zaista osrednje.

A dokaza da jedan dobar i kvalitetan pisac probija i kroz potpuno konvencionalno, komercijalno, trivijalno-žanrovsko delo, ima mnogo. Ovde to nije slučaj. Pa imao i 50 izdanja i ne znam koliki rasprodani tiraž.

Tendenciozno i navrat nanos napisan osvrt (za recenziju je potrebno malo vise), verovatno tako i citano... navrat, nanos... Zanimljiv je ipak pristup. "Recenzent" kaze da je nesto tako i tako, ne argumentujuci svoju tvrdnju, i to treba da se prihvati zdravo za gotovo.

Usudiću se da kažem da Dejanu verovatno bavljenje tim vidom stvaralaštva ide bolje od pisanja dužih proznih formi.

Lepo i informativno. Sad ce ljudi da se zapitaju koje je to on filmove radio? Mislim, u tom vidu stvaralastva koji mu "bolje ide" a o kome je "recenzent" ocigledno informisan? Za razliku od samog autora i ostatka sveta... Ovde se plasira teza da se radi o filmadziji koji je eto, pokusao da napise roman. I to "recenzent" navodi kao cinjenicu ocekujuci da se ona apriori prihvati kao istina.

A dobri su momenti gde "recenzent" demantuje samog sebe   

Nema velike pretenzije

a posle tiga

očigledno ambiciozan zamah

Ocigledno da je ocigledno da neko ne moze da se odluci sta da misli i kaze... ali vazno da je ocigledno, zar ne?   

O pogresnom navodjenju/prepricavanju delova romana neki drugi put. Kad "recenzent" procita isti.

Za kraj...

Roman Dejana Stojiljkovića, „Konstantinovo raskršće“, tipičan je progurani bestseler.

Roman je dobio nagradu "Milos Crnjanski", bio u najuzem krugu za NIN-ovu nagradu i nagradu "Isidora Sekulic", kao i za dve internacionalne nagrade "Balkanika" i "IMPAK Dablin".

Navedite jos neki "progurani bestseler" kome je to poslo za rukom.

Ili mozda u tim zirijima sede sve same neznalice?

Pročitala sam "Konstantinovo raskršće" i "Znamenje anđela", dopale su mi, knjige su zanimljive, kao da gledaš dobar akcioni film.

Predlazem da se uvede novi knjizevni termin "ambiciozni zamah bez velikih pretenzija..."

To mu dodje isto kao da komentator fudbalske utakmice kaze: "sutirao je vrlo precizno 10 metara preko precke..."  

Meni su se svidele Duge noci, narocito ideja, i svakako da cu procitati i nastavak, mada mozda treba knjiga malo veca da bude, poglavlja su nekako kratka, da se sto vise produbi zaplet.

Konstantinovo raskrsce nisam citao, ali nije mi jasna grupa ljudi u Srbiji (koja je doduse u manjini) koja bukvalno iz petnih zila brani sve sto ima veze sa AVNOJ-om, partizanima i slicno. Mozda zato sto su pristrasni zbog svojih predaka koji su bili na toj strani...

Princ Regar ::Meni su se svidele Duge noci, narocito ideja, i svakako da cu procitati i nastavak, mada mozda treba knjiga malo veca da bude, poglavlja su nekako kratka, da se sto vise produbi zaplet.

Konstantinovo raskrsce nisam citao, ali nije mi jasna grupa ljudi u Srbiji (koja je doduse u manjini) koja bukvalno iz petnih zila brani sve sto ima veze sa AVNOJ-om, partizanima i slicno. Mozda zato sto su pristrasni zbog svojih predaka koji su bili na toj strani...

Kad smo vec kod toga...

s druge strane, čiča-Dražinu ekipu predstavljaju prefinjeni, načitani, uglađeni tipovi koji citiraju Seneku i Cicerona, sećaju se ćaskanja sa Ivom Andrićem...

Evo kako su, u stvari, u romanu opisani cetnici:

Uz škripu zarđalih šarki, vrata od sirove bukovine se otvoriše i Kasapče ugleda Sredoja kako visi zakucan za njih dugačkim vojničkim bajonetom. Očiju izbečenih u nekoj bizarnoj, mrtvačkoj zapanjenosti zurio je u njega sa tupavim izrazom na svom balavom licu seoske bitange koja je do ove večeri jedini smisao života uspevala da pronađe u silovanjima i opijanju
str. 164.

Takodje, Cicerona i Seneku u romanu citira lik po imenu Dragutin koji nije ni cetnik ni partizan vec trgovac i liferant. "Recenzentkinja" u ovom slucaju ocigledno (sto volim ovu rec   ) nije pazljivo citala ili namerno falsifikuje radnju romana kako bi njen stav dobio na tezini.

A vredi videti sta cetnici misle o romanu.

Opis Dražine vojske je isti kao da je autor član SUBNOR-a. Isti je kao recimo u knjizi V. Draškovića Noć đenerala. I kao o Deobama D. Ćosića. I kao u Otpisanima. Itd.

Miroslav Samardzic, urednik kragujevačkog lista Pogledi

Zna li se kada izlazi drugi deo Dugih noci ?

Како сам "Дуге ноћи и црне заставе" добио у "пиратској верзији" и, искрено, нисам могао да одолим па сам је прочитао за два дана, некако имам потребу да се јавно извиним аутору (јер не мислим да је мудро поткрадати писце, нарочито српске), па ћу му моју књигу, Ритам Сабедорије, поклонити... чим изађе из штампе.

A ko je Oldfield ?
Vidim da je registrovan jos 2o12, ali se nikada nije predstavio.

Sparkling Comet ::Pročitala sam "Konstantinovo raskršće" i "Znamenje anđela", dopale su mi, knjige su zanimljive, kao da gledaš dobar akcioni film.

Meni su Duge noci mnoooogo bolje od Raskrsca Znamenje mi je na spisku

Lothesse ::

Sparkling Comet ::Pročitala sam "Konstantinovo raskršće" i "Znamenje anđela", dopale su mi, knjige su zanimljive, kao da gledaš dobar akcioni film.

Meni su Duge noci mnoooogo bolje od Raskrsca :DZnamenje mi je na spisku

Duge noći su mi na spisku, ne sumnjam da je knjiga dobra

Kako je jadno kad autori nekog smeća koje nazivaju romanom idu po forumima i goodreads-u, i vrebaju da li je slučajno neko rekao nešto loše za njihovo smeće pa da ga odmah napadnu, razumije se, pod lažnim imenom. Dejane, kada se spuštaš tako nisko, imaj barem obraza da se potpišeš, a ne da se praviš da si fan knjige (jer ne postoji osoba na svijetu kome se dovoljno sviđa tvoja knjiga da bi je branila). Ja sam mislila da vi, Lagunini pisci, imate barem dovoljno mozga pa da shvatate da je to što vi pišete apsolutni šund. Ja sam vas poštovala samo kao oportuniste, ljude koji pišu smeće da pokupe pare... Ali pretvarati se da to ima nekakvu umjetničku vrijednost - pa to je smiješno!
Uostalom, da Lya toliko griješi kao što ti tvrdiš, zašto bi se onda ovoliko ljudi složilo sa njenim viđenjem tog smeća koje nazivaš romanom? Eto ti nešto o čemu bi mogao da razmisliš. 
Ako si loš pisac potrudi se barem da budeš dobar čovjek i istrpiš kritike, a ne da kukavički pod lažnim imenom bjesniš po forumima, jer se ljudima ne dopada to smeće koje nikada neću nazvati romanom.
I da... To što je tvoja knjiga bila u užem izboru za NIN-ovu nagradu ne svjedoči o njenom kvalitetu već o tome koliko nam je kultura propala.

@Ket I ja sam pomislio da se to Dejan javio braneci knjigu. Ja je jos nisam procitao, jer nikako da dodje na red na listi za citanje. Uvek nesto drugo iskoci. A inace sam cuo bas razlicita misljenja o svim njegovim knjigama. Uglavnom sam je skapirao kao neku vrstu lajt zabave i palp romana za jedno citanje. Od dosta ljudi sam cuo da je puna klisea i da posle citanja imas osecaj kao da si vec citao nesto slicno.

@Oldfield Na ovom forumu je atmosfera skoro pa porodicna, i veliki broj ljudi se druzi i privatno. Takodje imamo obicaj da se predstavimo licno u temi ispod i kazemo nesto o sebi.

http://www.winterfell-srbija.com/t905p1050-predstavite-nam-se?highlight=predstavite

Niko ovde nema zelju da nipodastava Dejanovo delo ( ili tvoje ako si to ti) vec otvoreno komentarisemo i pricamo o svim knjigama. Tako agresivnim stavom mozes samo da odbijes potencijalne citaoce i buduce fanove.

Zevse, ja ne nagađam nego imam dokaze.

Izložila bih ih ovdje da svi vide, ali to zahtjeva postavljanje linka određenog fb profila, što krši pravila privatnosti pa ću ti sve fino pojasniti na PM.

Ket nema mesecima po forumu i bukvalno se sad stvori niotkuda

Izvini molim te, misljenje je kada kazes knjiga mi se ne svidja zbog toga, toga i toga, a kada krenes da nipodostavas delo nazivajuci ga sundom i kicom, smecem i sta sve ne, to je vec uvreda. Neka mi neko da primer nekih novina u kojima uvredljivo pise " ovo delo je ambiciozan zamah bez velikih pretenzija" ili sta vec je tamo pisalo, ne mogu sad da citam sve ponovo. Ako krenes djonom na nekoga, sasvim je logicno ocekivati da ce taj djonom da uzvrati, pa makar on bio i lice sa nekom poostrenom odgovornoscu kao sto Evelin govori. Uostalom, kada je rec o umetnosti, tu nema nekih jasnih kriterijuma i granica da bi moglo lako da se zakljuci da li nesto valja ili ne, vec se nekako stvara atmosfera da svacije misljenje vredi i ima odgovarajucu tezinu. Upravo iz tog razloga, svaki kriticar treba da se odluci za diplomatski pristup a ne bacanjem rukavice u lice. Razlog vise, ako je taj neko zavrsio filoloski fakultet, novinarstvo ili neku drugu skolu.

@Zim Svaka cast na postu i komentaru... Znaci remek delo!

@Regar Ja nisam stekao utisak da je Lya krenula djonom, njen post iako je bio kriticki nije bio lican napad. Sto se tice Oldfilovog posta, to je bio cist licni napad na misljenje i kritiku. I vec sam rekao, da mislim da je to los nacin reklame na forumima i uopste pogresan nacin komunkacije sa fanovima/ potrosacima.

Хвала Зеус
Реги да, већ сам навела да је његово право да се не представи, али заиста оставља лош утисак, поготову начин на који га је Асасино питао и начин на који му је одговорио. Баш је деловало некако ружно као што рекох у претходном посту. Но то је опет његов лични избор. Са правне стране нема замерке.

Али Реги, када говориш о Лијиној критици мораш да се вратиш на њу да би заиста видео шта је тачно, објективно исказала о овом роману. То је једино поштено, заиста јесте.
Није важно какво ти лично мишљење имаш о Лији, како је доживљаваш, сада само поредимо њен коментар на „Константиново раскршће“ са ауторовим одговором на исти.
Немој да правиш исту грешку и да не приступиш неутрално књизи (видим да кажеш да је још ниси читао) јер ето не мислиш добро о особи која је написала негативан коментар.
Баш је то поента, да оно што она говори и ради, (чак иако може деловати као преосетљива), не сме да изгуби тежину на основу тога што се лично мисли о њој. За књижевну критику, Лија је на овом форуму стварно по мом мишљењу главна, јер се тиме и уско бави.
Можда ти баш легне ток романа и тематика али...
Можда се ни теби дело неће допасти, можда баш уочиш исте мане као она?

Ја рецимо чак и када је књига награђена не дозволим да то утиче на мене када доносим суд о њој нити ми то има тежину јер хоћу сама да проценим.
Тренутно стање на нашој књижевној сцени и није баш завидно, то је истина, и највеће издавачке куће заиста објављују лоше романе. Довољно је да споменем Јелену-Бачић Алимпић и „Последње пролеће у Паризу“ у издању Лагуне. Жао ми је што се таква дела масовно издају и читају. Ја њу рецимо доживљавам нешто као модерну Мир-Јам.

Ја сам пре свог коментара поново детаљно ишчитала и Лијин осврт и Дејанов коментар да бих била сигурна да ћу објективно да напишем своје мишљење.
Разумем да је дуг коментар, Реги, да те можда мрзи, али стварно нигде није написала да је у питању кич или шунд. Ниједна од те две речи није наведена у њеном коментару.

Она стварно јесте детаљно аргументовала због чега јој се књига не свиђа и то по ставкама.

Искрено се слажем са овим ставкама што је Лиа овде навела, али чак и да то није случај, да се ја рецимо не слажем, не бих могла да кажем да није обратила пажњу на елементе који чине свако књижевно дело: дескрипцију, стил, ликове, ток радње, структуру.
На све се осврнула. Само је казала до које мере се њој чини да се он  успешно ухватио у коштац са тим елементима. Изнела је своје свеобухватно мишљење.

3) Slaba deskripcija i izraz, opisi i poređenja na nivou školskih, petparačkih klišea– što čini da dijalozi i brzi tok radnje „nose“ i izvlače delo, svodeći ga na- scenario;
4) Stil je daleko od spektakularnog, niti se bilo čime izdvaja, pripovedanje je ravno i bez snage
5) Ličnostima fali ubedljivija karakterizacija, površno i jednodimenzionalno su oblikovane, sa izuzetkom Ota fon Fena;  potencijal je imao i Hajnrih Kan, ali, pisac ga nije isrcpeo.
6) Jedna od većih mana je i predvidljivost,  npr. vampirska priroda Nemanje Lukića i devojčice Milice toliko puta je nagoveštena od samog pojavljivanja, „nacrtano“ je da Lukić izgleda mlađe, da ne stari, da se ne menja, da o sebi misli „kad bi znali ko sam stvarno“...pa kada se otkrije, to  ne izaziva nikakav efekat iznenađenja.
7) Pojedini potencijalno interesantni likovi, kao misteriozni Dragutin i njegova polusestra Petrinja bolje su predstavljeni kao najavljeni nego aktivni protagonisti
8. „Likovi četnika i partizana prikazani su potpuno u skladu sa današnjim stereotipima, pa su tako mladi komunisti, sa Vojom Draincem na čelu, svi do jednog priglupi i neotesani seljaci, grubi do krajnosti, usijane glave ispranih mozgova; s druge strane, čiča-Dražinu ekipu predstavljaju prefinjeni, načitani, uglađeni tipovi koji citiraju Seneku i Cicerona, sećaju se ćaskanja sa Ivom Andrićem...nema zalaženja u motivaciju, ličnosti su crno-bele i to je možda najveća mana“
9) Neke priče su nagoveštene, ali ne i dovršene, npr. o Danki, supruzi trgovca Teofilovića (zašto Milica ukazuje na nju kao „vešticu“? Zbog čega nema dece, Krsmanovom krivicom?

А на крају је поштено навела и моменте који су јој се искрено допали али који нису били довољни да према њеном мишљењу однесу превагу и да је одушеве делом:

„Ima interesantnu zamisao, na momente  prilično uzbudljivu radnju, reference na istoriju, opštu pa čak i popularnu kulturu, red akcije-red horora-red mitologije-plus politiku, od svega pomalo“

„Nije da nema dobrih momenata, npr. epizoda kada Kan i Šmit otkrivaju odaju sa dva mača duboko u lagumima, pa kad fon Fen prati zver po mrklom mraku do obale Nišave, ili početak bombardovanja u trenutku kada Kan vrši okultni obred...tu je napetost na nivou, međutim, sve ostalo je zaista osrednje“


Дакле трудила се да буде објективна, да нам прикаже како је доживела дело, а изрази које је користила су више  њен стил изражавања неголи претенциозност или жеља да увреди, једноставно то је њен начин уобличавања коментара.
Дејан је само једним цитатом демантовао 8. тачку њеног излагања везану за приказ ликова четника у роману али се није дотакао осталих.

Даље, засметало ми је много у том личном нападу што је Дејан  погрешно спојио два дела њеног осврта и подругљиво их цитирао заједно као „амбициозни захват без великих претензија“ не би ли омаловажио и извргао руглу читаво мишљење у целини у коме итекако има добрих запажања.
То заиста није требало да уради јер у њеном осврту стварно има одлично уочених наведених конкретних замерака на ствари које шкрипе у „Константиновом раскршћу“. Многи читаоци заправо кроз њен коментар могу да виде о чему се у делу ради и да ли је то оно што они траже од романа. Неко воли питко штиво прожето дијалозима, зашто да не? Неко воли сложене ликове, а у делу то заиста нису, већ су само скицирани и типски.


Да се вратим на „шутирао је врло прецизно десет метара преко пречке“ тј. на „амбициозни захват без великих претензија“.
Заправо, обе синтагме су се односиле на две различите ствари:

1) Nema velike pretenzije, cilja na široke narodne (čitalačke) mase i tiraž... (односи се на немање претензија везано за циљање на врсту читалачке публике, не пише, да се сад тако изразим, сложен филозофско есејистички историјски роман за „одабране“ и за „елитне“ читаоце већ за већи тираж)
2) „Uveden je veći broj ličnosti, njihove priče teku paralelno, relativno dosledno se prepliću, ali, ostaju nekako nedovoljno osvetljene, baš kao što je i završetak romana nekako...nedorečen. Antika i XX vek, arijevsko i lokalno-palanačko, folklor i ideologija, podzemlje i površinsko...očigledno ambiciozan zamah“ (овде се „амбициозан замах“ односи не на циљање на врсту читалачке публике већ на решеност да се роман учини сложеним. Хтела је да каже да се писац подробно припремао што се грађе тиче, и да је желео свега да се дотакне, чак је то написано у позитивном смислу, да би касније казала да није то баш најбоље уобличио, али да је очито да је посветио време сакупљању материјала)

Какве везе има циљање на ширу читалачку публику са жељом да се аутор свега дотакне?
Једна синтагма је везана за претходни одабир реципијента дела а друга за сам стваралачки тренутак и планирање структуре романа и одабир позадинске грађе.
Чак се ни не налазе на истом месту у тексту, то су две одвојене поенте.
Она није демантовала саму себе у генералном смислу, као што Дејан каже, већ је употребила контрастне изразе везане за разне аспекте стваралачког процеса на различитим деловима коментара.
И када Лиа износи лично мишљење које не може баш да поткрепи чињеницама или ето није довољно упозната (испоставило се да се он тиме не бави али то не значи да је читав коментар лош због те једне омашке), већ благо нагађа оно је едуковано или макар тако обликовано. Не бих се баш сложила да креће ђоном или да баца рукавицу у лице:

Упореди ову реченицу:
„Usudiću se da kažem da Dejanu verovatno bavljenje tim vidom stvaralaštva ide bolje od pisanja dužih proznih formi.“

Са овом:
„Ocigledno da je ocigledno da neko ne moze da se odluci sta da misli i kaze... ali vazno da je ocigledno, zar ne?  

O pogresnom navodjenju/prepricavanju delova romana neki drugi put. Kad "recenzent" procita isti.“

Он њу директно вређа, упркос томе што је у девет подробних тачака детаљно објаснила који делови романа су јој шкрипали, анализирала структуру и спомињала радњу, имена ликова... Дакле, очито је да је дело-прочитала.
Не волим та задирања на лични ниво, сматрам да се при критици дела и одбрани истог треба држати садржаја. Чак и када је она на махове преносила своју анализу на лични ниво што је сачињавало можда 15 % њеног коментара а добрих 80 % код Дејана, није то чинила на начин као што је он то урадио. Барем ја нисам стекла такав утисак док сам читала.

Ja to ne mogu da znam, ali kao sto njegov post ima propusta, tako i njen ima. Ona je rekla stereotip o cetnicima, on je dokazao da nije, sad da li je samo na toj stranici se time bavio ili na vise njih to vec ne znam. Uostalom, to za citiranje Seneke je takodje covek dokazao da nisu cetnici ti koji ga citiraju a ona je rekla da jeste. Kao sto rekoh i sto si procitala, ja ne mogu da tvrdim da li je dobra deksripcija ili sta vec jer nisam strucan da govorim a nisam ni procitao, ali jako mrzim kada neko ovako izvrce cinjenice zarad dobijanja tezine na svom stavu. U mojoj nauci se to zove silovanje cinjenicnog stanja. U vezi te dve stvari, covek ima pravo. Isto tako ne mozes da poreknes da je ona delo ocenila kao petparacki sund, a ovamo delo dobila Milosa Crnjanskog, nije rec o tome kakvi ljudi sede u ziriju, vec o tome da se ne ceni i ne priznaje prestiz takve nagrade, reci mi da li su Alimpicka i Bjelica dobili tu nagradu ili neka druga priznanja u vezi toga?
A uostalom, kako ti gledas na to sto ste vi coveku ugrozili privatnost na taj nacin sto ste mu oktrili njegov identitet i time prekrsili pravnu normu sto je mnogo gore od toga sto je on prekrsio moralnu normu? Uvek je gore prekrsiti pravne norme od moralnih, za toliko jesam strucan da odgovorim. Mozda jeste malo preterao, ali eto to je mozda njegov stil, i Bukovski je znao da se svadja sa svima redom pa i Stiven King.
I za kraj, ja sam prethodni post kao sto vidis obrisao, prema tome nije moje licno misljenje o njoj, da sam hteo da bude, sigurno ga ne bih obrisao.

Ja ne vidim zašto je komentar gospodina Oldfilda podigao toliko prašine, niti Lija to čita, niti Oldfild to sad čita, ili je baš možda hteo da se prašina podigne. Prvo Lijin komentar je mesecima star, drugo neki stari član foruma dođe i napadne stari komentar..
Nek je to i sam autor. ma koliko forum bio anoniman, odgovor administratoru na njegovu sugestiju o predstavljanju je bio neučtiv (mada je dobra pesma ). Ovde je praksa da se ljudi predstave, a naročito je to bitno ako prenesu stvari na lični nivo... Lako je pljuvati iz ugodne anonimnosti, a svi znamo Lijino ime i prezime i čime se bavi, a za Oldfilda nemamo pojma ko je. I zato može Oldfild da bude hiljadu puta u pravu, ne dam na svoje, pa makar i ne bili više sa nama, pa makar i da nisu u pravu...

I Ket čoveče tj. ženo povuci ručnu, koji rafal, ne do mi Bog da ti se zamerim
I poslušajte Zimče šta ima da kaže ona je ipak najkompetentnija

Upozorenje za sve: Ukoliko rasprava krene u neželjenom smeru zaključavam temu

Војо, аутор је Лију пронашао на Goodreads-u а и на форуму јој се обратио на исти начин, повампиривши тему, тако да она јесте прочитала овај коментар.
А не знам да ли ће се он вратити да настави одбрану садржаја свога дела, можда и хоће, можда ће и прочитати.
И зашто да не, корисно је да се „поврати углед“ Лијином коментару јер је заиста добар и објективан и може да помогне особама које желе да се одлуче да ли да читају дело или не.
Мени је највише криво што један суштински великом већином добар коментар сада може да трпи јер је неко, у овом случају, нажалост, сам аутор књиге, извргао руглу личност ауторке коментара и исмевао форму.
Слажем се за представљање, заиста је оставило лош утисак, та неучтивост према Асасину и вређање Лије из сенке иако се дело њега лично тиче. Не могу а да још једном не повучем паралелу са Александром Тешићем. Толико различит утисак ми је оставио Дејан Стојиљковић.

Реги поштујем што си обрисао претходни коментар. Заиста твоје лично мишљење о особи не би требало да има везе са њеном стручношћу да да суд о књизи, она је итекако добро приказала шта мисли о делу и осврнула се на све аспекте.
Не кажем да можда нема пропуста јер и она на махове наведе нешто о његовој личности али у 85 % коментара се усредсредила на дело.
Мени је у реду да искажеш своје мишљење, зато што си искрен. Искрено кажеш да се ниси вратио да прочиташ њен и његов коментар и да ниси прочитао књигу и наравно да на основу досада приказаног имаш право да кажеш шта мислиш, али пази, када је књига у питању, онда то може да има мању тежину због тога у расправи. Многи ће те сада за то "поткачити", за нечитање књиге а учешће у анализи теме, вероватно

Овде ја буквално желим да покажем да је заправо: Лиа детаљно навела суштинских девет мана дела у свом стилу и у једном за њу карактеристичном налету критичког духа а писац делимично одговорио само на једну а остатак поста посветио вређању.
За део о четницима:
Можда одабир стила јесте ту помало пренаглашен, али суштина је остала иста без обзира на форму. Њена поента је била следећа: ликови су црно-бели, и то се истина, заиста види на (jeсте се тиме бавио на више места и стварно је очит контраст између партизана и четника), то јесте чињеница, она је само употребила нешто снажнији контраст и нијансирала да ту чињеницу нагласи.
Мени то лично не смета, то је њен начин књижевног изражавања и критичког уобличавања коментара, не бих баш ишла тако далеко да то наведем „силовањем чињеничног стања“.
Ту се сада све своди на став према форми и према суштини. Теби се таква форма не допада и то те аутоматски одвраћа од суштине. Ја се трудим да што више могу направим отклон од форме и да грабим ка суштини, да дођем до сржи и да проверим да ли је срж истинита.
Он би морао да докаже да ликови то нису, и да нам цитира делове књиге који показују њихову сложеност.

Овај део када кажеш да не волиш да неко изврће чињенице да би његов став добио на тежини: то је још једна логичка грешка, да, али је то много подношљивије код Лие. Зашто? Јер она користи свој стил изражавања да се осврне на ликове у делу и да појача ИСТИНИТУ чињеницу О КЊИЗИ.
А Дејан кује вештачки израз „амбициозни захват без претензија“ али не да осврне на дело већ да исмеје њу, а притом не брани своју књигу нити појачава било какву истиниту чињеницу везану за књигу, већ читаоцу његовог коментара даје лош утисак о ауторки осврта, сада ће сви да запамте ту кованицу а она је ЛАЖНА, лоше скована из различитих делова текста и НИЈЕ О КЊИЗИ.

Али само једну њену негативну тачку је побио. Остало се свело на исмевање и ниподаштавање њене компетенције и разна нагађања за која он није имао покриће. Ad hominem је мени најомраженија логичка грешка, не волим напад на личност поготову када сачињава суштину поруке и када се на њему порука заснива. Лијин коментар се не заснива на томе.
Само одговор на коментар о делу признајем. И не допада ми се када неко не побија суштину него форму. Једно је шта је заиста критички написано у делу а друго како је написано. Он је уместо да конкретно каже да су ликови комплексни, да дело није толико пуно дијалога, (уз цитате као што је то коректно и учинио када је део о четницима у питању) почео да вади делове текста из њеног коментара, затим да их спаја и да је исмева и вређа.
Ако занемаримо то што се он није представио и пријатељски дискутовао са нама попут Тешића, што би мени могла да буде отежавајућа околност јер ми просто то нешто говори о њему, и то да сви ми знамо ко је Лиа и имамо формирано мишљење о њој, било овакво или онакво:
Сасвим неутрално: деловао ми је грубље и много саркастичније од ње и мање је поткрепљивао то што каже аргументима.

За петпарачки шунд: она није рекла да је дело свеобухватно петпарачки шунд. Реч „петпарачки“ употребила је само једном и овако: “poređenja na nivou školskih, petparačkih klišea”, а „шунд“ није нигде. „Кonvencionalno, komercijalno, trivijalno-žanrovsko delo“ је навела у закључку, такође је рекла да је дело „осредње“ и да писац према њеном мишљењу није успео да изнесе то што је желео до краја.

За награду: с обзиром да ја такође мислим да је дело ОК и питко за једно читање, али није довољно сложено и заиста је попут филмског сценарија, искрено ми се не допада што је добило награду. Када би ми неко дао ову књигу да прочитам и након тога ми рекао: Да ли знаш да је ова књига добила награду „Милош Црњански“ рекла бих да није заслужила. Жао ми је. Знам да ни Бачић-Алимпић ни Бјелица наравно нису добиле овакве награде (надам се и да неће) и далеко од тога да поредим овај роман са њиховима, то је ипак сасвим други жанр и ово дело је боље, само хоћу да кажем да данас све треба узимати са задршком и барем мени награда не показује ништа, она је само форма а садржај дела је суштина.
Као што је диплома форма а знање је суштина. Може особа која никада није студирала да има шире и свеобухватније знање од неког ко је дипломирао или докторирао.
Ту не размишљамо исто, видим да за тебе награда ипак аутоматски носи неку тежину.

Е сада када причамо о овоме, невезано за то каква је књига и какви су њихови међусобни коментари и критике, већ када говоримо о правно-моралном проблему:
И за правне и моралне норме: Мени је опет правна норма често форма... А морална, људска... Суштина.  И увек стављам суштину испред форме. Са правне тачке гледишта си потпуно у праву. Није у реду што је његов идентитет обелодањен без његовог знања али са суштинске стране ми је драго јер доноси равноправност у овом дијалогу, помаже ми да све боље сагледам. Мени рецимо не би толико пало у очи све ово нити бих можда писала оволике коментаре да то нисам сазнала. Та чињеница да је ово аутор ми је сасвим променила перспективу гледања, скроз сам то другачије доживела.

Буквално читава наша расправа се може свести на суштину или форму.