Novi FRP pa na kvadrat

Zapravo je predhodni naziv bio Faithfull.
Ali smislicemo vec nesto.
Trenutno se igra, tj radnja odvija (nasa prica) samo na 1 kontinentu,
pa skoro.

Cekaj malo, zar se tako ne zove drzava Vernih? Ili sam ja nesto pogresno skontao...

FaithFull znači Veran, država se zove.. pa ne znam. Templarija lol

A sto ne bi Dogmarealm (Svet dogmi)?

Realm of the Faithfull takodje zvuci kul...

Jos bolja ideja

Smislicemo vec nesto. Nego Verni bas i nemaju drzavu.
Oni su zapravo dosli u vec postojecu drzavu (kraljevstvo ljudi),
poceli sa svojim propovedom i zaposeli nekoliko gradova.
I sada drze te gradove i sire sve vise svoj uticaj.
Kralj (ako bude bilo kralja u drzavi) ne moze otvoreno da krene
u borbu protiv njih. Jer bi to uzrokovalo gradjanski rat i
raspad drzave.

Pa da, kao kralj je gotovo marioneta Veća lordova, i ne sme da se bori protiv Vernih, a to je obezbeđno tako što su skoro svi oficiri Verni. Međutim, u šumama blizu Severa kriju se ljudi lojalni kraljevom stricu koji je takođe sa njima, te oni vode gerilski rat protiv Vernih.

Alarauni i Alaraunski Visoki Vilenjaci takođe spremaju vojske za napad, iako to Verni ne znaju, a u veoma su hladnim odnosima sa Laborima (Sebernjacima).

PS- Možda uskoro stiže mapa.

Samo vi pisite i nista ne brinite, radim na tome.
I moram priznati nije lako.

Nego dajte jos neku sumu, jezero, reku, planinu, tvrdjavu,pricu.
Nismo sakupili ni 10 komada...

FRP najverovatnije počinje oko Nove Godine, onda

Da,ljudi, stvarno pišite. I malo se aktivirajte, ove nedelje jedva da sam video neku aktivnost.

Kaki bre Kraljev stric, ajd bezi Verni vladaju vekovima vec.

A što FRP smeštamo np. 300 godina posle prvog. Što ne na primer 400 godina pre ?

Je l' smo rekli da nema veze stari FRP sa ovim?

Ne, ima veze ne puno ali ima jer je u istom svetu.

Prvi alhemicar

“I na kraju, Johanes Paracelzus, odbijen!”
Ova recenica zamalo je ubila mladog baroneta Johanesa Paracelzusa. Sve nade je polagao u to da uspe da upise skolu magije u Tristramiji. Molio se svim poznatim I nepoznatim bogovima kako bi polozio prijemni, spremao se mesecima, ali ipak je skolsko vece odlucilo da je nepodoban – nedovoljno mocan – da upise skolu. Bio je slomljen. Njegove ambicije srusene. Sad ce ga svi ogovarati iza ledja,a njegov otac, baron Paracelzus, nedeljama nece smeti da izadje iz kuce kad cuje da ga je njegov jedinac, njegov naslednik, toliko obrukao.
Put od Mijagora, njegovog rodnog grada, do Tristramije bio je dug. Uhvatila ga je oluja negde na pola puta, na teritotiji prekrivenoj sumama, I pokusao da nadje neko skloniste. Vodeci konja za sobom, krcio je put kroz sumu po snaznoj oluji, da bi skiljeci, ugledao svetlost vatre malo dalje ispred sebe. Kroz par minuta, priblizio se dovoljno da vidi da se vatra nalazi u jednoj pecinici. Bez razmisljanja, ne misleci da tu vatru mozda odrzavaju razbojnici, usao je unutra. Ako ce me opljackati I ubiti, bar nek to bude na suvom, mislio je.
Kraj vatre je sedeo starac, duge sede kose I brade, zivih, zelenkasto plavih ociju, obucen u dugu, debelu zelenu odoru. Kraj sebe je imao dugi, kvrgavi, ali opet bogato izrezbareni stap. Druid, pomisli Johanes, dok je stajao ispred njega.
“Dobrodosao mladicu!”, srdacno rece starac. “Ta udji, I skini tu mokru odecu dok se ne razbolis, ne treba ti upala pluca, ma koliko mlad I snazan bio!”
“Dobar predlog, dobri starce.”, odgovori johanes. Uskoro, njegov ogrtac I tunika susili su se blizu vatre, a on I druid su jeli ono sto su imali u svojim zalihama.
“Putujes li daleko, mladicu?”, upita druid nemarno.
“U Mijagor, kod oca, nazad kuci.”, gorko rece Johanes, a onda zacuta. Dugo nisu progovarali, da bi onda druid prekinuo tisinu.
“Osecam da te veliki teret pritiska, madicu. Ako ti ova starina moze pomoci da ga malo olaksas, poveri mi se. Ove moje oci druida videle su mnogo, a mozda su videle I resenje problema koji imas.”
Paracelzus je cutao. Zasto bi se kog davola ispovedao nekom strancu? Ali opet, zasto da ne? Nikakvog mu zla to ne bi donelo, a mozda bi I olaksao dusu.
I tako, mladi baronet mu isprica svoju pricu, od trenutka kada je napustio Mijagor, zaklevsi se pred ocem I gradjanima da ce se vratiti kao segrt, do trenutka kada su sve njegove nade I snovi slomljeni, kada je prefekt objavio da je odbijen. Druid ga je slusao sa razumevanjem, ne prekidajuci ga, a onda, posle kratke tisine nakon sto je Johanes zavrsio pricu, rece:
“Magovi su ti cudna sorta, sinko. Misle da samo oni znaju kako da u potpunosti pristupe toku magije, kako da ga skrecu i crpe iz njega. Veruju da je njihov dar najveci, I da niko osim njih ne shvata kako se magija krece. Jer, sinko moj, sve se u ovom svemiru krece, I sve tece od izvora ka uscu, poput reke. Magija takodje. To ti je sila koja tece kroz svako zivo bice, I kroz svaku mrtvu stvar. Moze se reci da je magija poput reke, iz koje svako crpi koliko moze, I kako moze. Magovi veruju da se toj reci moze pristupiti na samo jedan nacin. Ali uvek, UVEK, mozes da neku stvar uradis drugacije od drugih, samo treba da nadjes nacin. Ako magiji ne mozes da pristupis na njihov nacin, a ti onda nadji svoj. Druidi I samani to vekovima rade. Sto ne bi i ti? Ne izgledas mi kao glupan, mozes da smislis nesto.”
Johanes se, kad je starac zavrsio, cinicno nasmejao, da bi onda zastao na trenutak. Postoji jos nacina da se pristupi magiji? Ali koji? Dara za samana ili druida nije imao. Kako onda da pristupi magiji? Nije znao da li je to moguce, ali ako bi uspeo, to bi mu moglo doneti slavu, I zauvek ga ostaviti upisanog u velikoj knjizi istorije. Tog trenutka, doneo je odluku: koliko god mu bude trebalo vremena, koliko god ga kostalo, sve ce uciniti samo da otkrije taj novi nacin za koriscenje magije. Zahvalio se na druidu na lepim recima, a onda zaspao tvrdim, spokojnim snom.


Na velikom vezbalistu tristramske akademije okupila se velika grupa segrta. Uvezbavali su cini, odbrambene i napadacke, slusali svoje instruktore borbe I naporno radili. Mnogo je talentovanih ucenika, koji ce u buducnosti biti sjajni magovi I ratni magovi. Sa balkona svog kabineta, dekan Morti Grenagar, Korijand’ranin, ponosno je posmatrao svoje ucenike I ucitelje. Mocni arhimag bio je strasno ponosan na prestiz I uticaj svoje skole, koja je bila jedna od 4 najuticajnije I najcenjenije skole na kontinentu. Samo najtalentovaniji bi dobijali privilegiju da uce o njegovoj skoli. Bilo ko ko nije zadovoljavao njegove visoke standarde, ili nije bio dovoljno mocan, bio bi momentalno odbijan. Nije ni slutio da ce mu bas tog lepog, jesenjeg jutra, ugled biti zauvek unisten.
Bas kad se okrenuo da udje u svoj kabinet, zamor segrta I istruktora naglo je prestao. Okrenuo se da vidi sta se desava, i video da oni posmatraju stranca koji je bez dozvole usetao u vezbaliste.
Stranac je bio visok, crnokos, blede koze, obucen u crveni kozni oklop/kaput. Kapuljaca mu je visila na ledjima, preko velikog ranca. U desnoj ruci nosio je neobican gvozdeni stap sa velikim crvenim kristalom na vrhu, I nesvesno se divio dizajnu stapa. Na levoj ruci nalazila se velika gvozdena rukavica, sa svetlecim crvenim kristalom u sredini podlaktice, samo manji nego onaj na stapu. Ocigledno je to bio mag, ali kakav I iz koje skole, Grenagar nije znao. Ali bio je siguran da ce platiti za svoju drskost.
Stranac je ignorisao pitanja instruktora ko je on, I naredbe da izadje iz vezbalista, I uputio se direktno ka Grenagarovom balkonu. Zaustavio se ispod Grenagara, I pre nego sto je on uspeo da ga ppita ko je on, stranac je viknuo:
“Moje ime je baron Johanes Paracelzus! Pre dvanaest godina bio sam odbijen na upisu u vasu akademiju! Danas, dosao sam da te izazovem na dvoboj, Marti Grenagare, dekane Tristramske akademije!”
Grenagar se zacrveneo od gneva, I gnevno odgovorio:
“Kako se skart poput tebe usudjuje da velikog maga kao sto sam ja izazove na dvoboj?! Pa trebalo bi da te zivog spalim zbog te drskosti! Gubi se odavde, ti takozvani arone, pre nego sto prokunem deset tvojih generacija!”
“Da li je to izraz tvog kukavicluka, dekane? Zar cu bez borbe da pobedim? Magovi su ipak vise arogantni nego mocni!”
“Ti mali bedni crve! Zazalices sto si se rodio!”
Grenagar je uzeo stap, I elegantno dolebdeo na vezbaliste. Ucenici I instruktori su se povukli na tribine, da bi posmatrali svog velikog dekana, I cekali da drskost stranca sravni sa zemljom. Stai su jedan naspram drugom, na dvadesetak koraka udaljenosti, I I spremili se za borbu. Paracelzus je iz ranza izvadio jednu veliku, debelu koznu knjigu, stavio kapuljacu na glavu, I obratio se Grenagaru:
“Spremi se za poraz, Grenagare!”
“Spremi se da budes ziv sahranjen pseto drsko!”
Istog momenta, Paracelzus poce da propada u zivi pesak koji je Grenagar stvorio. Bez panike, Paracelzus je nacrtao neku cudnu, nerazumljivu saru, I spustio svoju levu, oklopljenu saku na nju. Svetlost je za trenutak zaslepela sve u vezbalistu, da bi iduceg momenta videli Paracelzusa kako stoji, naslonjen na svoj stap.
“Ocekivao sam vise od tebe, Grenagare. Vidi sad ovo.”
Ovog puta, Paracelzus otvori svoju knjigu, istrze jedan list iz nje, I pritisnu levom sakom. Veliki kameni blok odvojio se iz zemlje I udario Grenagara pravo u grudi, I odbacio ga par metara uvis. Grenagar je pao s treskom, drhteci ustao, a onda poslao veliku vatrenu loptu ka Paracelzusu.
Paracezus ispruzi levicu, I veliki energetski stit ga obavi, neutralisavsi loptu, a onda, kao kontranapad, posla snazni elektricni snop ka Grenagaru. Grenagar je uspeo da se zastiti, ali delimicno: udar mu je ozbiljno opekao desnu ruku.
Grenagar je zavristao od bola, ali gnev koji je osetio bio je jaci od bola. Uzdigao je ruke uvis, izrekao cini, I prizvao dzinovskog ledeno elementala. Elemental je napao Paracelzusa, I ozbiljno ga pritisnuo. Paracelzus je jedva odolevao hladnoci, promrzline su ga usporavale, ali nije smeo da posustane. Ako bi samo malo spustio gard, umro bi.
Grenagar je likovao. Konacno, arogantni stranac ce platiti za sve. Stvoriio je jos jednog elementala, I bas kad je mislio da je njegova pobeda zagarantovana, Paracelzus, pomocu jednog od svojih pecata, ucini da elementa eksplodira.
“Nije lose, Grenagare. Skoro sam umro. Ali znaj, umem I ja da prizivam!”
Nacrtao je jedan ogroman pecat na zemlji, dodirnuo ga levicom I viknuo:
“Ustani, Goleme!”
Tada, zemlja se zadrmala, blesak blistave setlosti ponovo je okupao vezbaliste, I kada im se povratio vid, gledaoci I Grenagar videli su ogromnog, kamenog dzina kako stoji uz Paracelzusa.
“Ha! Glupane! Ledeni elemental jaci je od zemljanog!”
“A ko je rekao da je ovo elemental? Goleme, sravni ih sa zemljom!”
Dzinovsko kameno cudoviste se velikom brzinom zaletelo ka Grenagaru I elementalu. Elemental se silovito sudario sa Golemom, I nestao u oblaku pare. Golem je iz sve snage udario nezasticenog I prenerazenog Grenagara, toliko da je odleteo u svoj kabinet, I tamo ostao da lezi, tesko povredjen.
Iscrpljen, drhteci, Paracelzus je osetao do golema. Kameno cudoviste je podiglo svog gospodara na ramena, a Paracelzus onda uzviknu:
“Dosao sam ovde da objavim sledece: videli ste kako je danas velikog maga porazio covek kog ste jednom davno odbili. Ovim dokazujem da je vase misljenje da samo vi na pravi nacin mozete koristiti magiju pogresno. Ja sam otkrtio novi nacin koriscenja magije! Pred vama stoji Johanes Paracelzus, Alhemicar! Ako neko zeli da uci od mene, neka dodje u baroniju Mijagor! Poducavacu svakog dobrog coveka koji to bude zeleo!”
I tako, na ledjima svog Golema, Paracelzus se pobedonosno vratio u Mijagor. Za samo par meseci, otvorena je prva skola alhemije na teritoriji Mijagora. Paracelzusova moc I uticaj je rastao, zajedno sa brojem pristalica, ali I protivnika. Vrlo brzo, usledio je tihi rat izmedju Alhemicara I Magova, koji se zavrsio primrjem u Krageonu. Ipak, generacijama posle njega, alhemicari I magovi I dalje su rivali, ali svi postuju I cene lik I delo Johanesa Paracelzusa, prvog Alhemicara.

Assassine, evo price. Nije sasvim dovrsena, ali doradicu je vec kasnije, kad nadjem vremena.

Ok, ljudi, ovako stoje stvari:
FRP ne ide dobrim putem.
Uglavnom jer se samo prica i prica i prica, a nista ne stvara.
Sad da bi zavrsili i detaljno uradili svet pocinjemo sa ozbiljnim radom.
Tako da ce svako dobiti zadatak da uradi.
Necemo vise ici po principu svako iznosi svoje misljenje
i nabacuje da je on u pravu, bice tako i td.
Imace svako priliku da dokaze stil pisanje i sebe.
Dobice da obradjuje jedan deo sveta:

Posto smo vec prethodno vece raspravljali o vilenjacima i koliko
toliko dosli do nekog zakljucka pocecemo sa njima.


Igrive (a i jedine)rase vilenjaka u svetu:

1. Visoki (Uzviseni) vilenjaci.
2. Sumski vilenjaci
3. Morski (Sivi) vilenjaci
4. Mracni vilenjaci .

Po starini idu Uzviseni, Sumski, Mracni i naravno Morski koji su najmladji.

Zadatak.

Lunar i Sharp (ako zelite da radite zajedno, imate face, mozete da se dogovarate). Vase je smislite carstvo Sumskih vilenjaka.
Nemam nista posebno da naglasim u vezi njih, osim da njima vlada kraljica. Prijatelji su sa ostalim vilenjacima, osim sa Mracnim.
Imali su par carki sa Vernima (koji ih preziru, smatraju vilenjake demonima) i u dobrim su odnosima sa Severnim patuljcima.

Na vama je da stvorite njihovo sumsko kraljevstvo, istoriju (samo gledajete da mozemo da je uklopimo sa ostalima), drevni jezik.
Njihovo ime na svom jeziku. Stil borbe, nacin vladavine, magiju,
naselja, reke , ma sve sto vam padne na pamet o njima, njihovom nacinu zivota i njihovom carstvu. Ne moram ja da vam pricam, ruke su
vam odresene sta god zelite, imate mastu.
Samo jos nemojte da smisljate bas daleku pricu o njihovom dolasku na svet, to jos treba da razradimo.

Morski (Sivi) vilenjaci.
Ako Witcher hoce da radi, onda radi zajedno sa Ravenom.
Morski vilenjaci zive na obali, tj uz more.
Vlast im se deli, tj uticaj na visokog lorda koji je lord tog grada i
na Graditelja, majstora izgradnje brodova koji drzi luku.
Pa je tako manje vise vlast podeljena. Ove dve frakcije su u miroljubljivim odnosima. Ovo je miroljubljiv narod.
Pesma veselje vise nego vojnicka spremnost.
Na vama je da smislite njihov grad uz obalu, luke, brodove,
pazi te treba da imaju jaku flotu. Imena Lorda i Graditelja smisljate sami.
Nacin izgradnje brodova, jezik, istoriju (samo ne mnoogo daleku istoriju),
obratite paznju da su najmladji od vilenjaka. U dobrim su odnosima sa svima. Sve sto vam padne na pamet, a da mislite da je super napisite.
Ne zleim nesto tipa "E mi smo smislili to i to", nego sve da bude napisano. I lepo osmisljeno.


Mracni vilenjaci.
Oni se podeljeni u bratstva. Znate kako izgledaju ta bratstva,
u stili assassina i tih stvari.
E sad stavili bi oko 7, 8 bratstava.
Neka glavna, neka manje vazna.
Oni nemaju stalno kraljevstvo vec su rastrkani po svetu.
Svako bratstvo ima svoje skroviste, tvrdjavu, kuli ili sta vec.
Treba smisliti za svako bratstvo posenu istoriju, stil borbe (Assassinations, luk i strela, neki kung fu stil) vodje, glavne licnosti i ostalo. To bi trebali da uradimo lepo.

Martine ti uzmi da radis jedno bratstvo. Smisli sta god hoces o njima, samo nemoj da su neki najaci, najbolj i nesto nerealno.
Ne zaboravi da su omrzeni od svih, osim od patuljaka izgnanika, ali o tomecemo kasnije. Smisli nacin borbe, gde im je utvrdjenje,bratstvo, na cemu se zasnivaju.

Nemoj smisljati history, jer to jos moramo da doradimo.
Drzacemo se onog starog da je pravi mracni vilenjak nastao kada je vilenjaka ujeo vukodlak. Samo cemo staviti da je to bilo hiljadama godina ranije. Da je uzvisenog vilenjaka ujeo vukodlak i on je postao prvi mracni vilenjak. Ovi danas vilenjaci nisu nastali od ugriza vec razmnozavanjem. Tj prvi Mracni vilenjaci su osnovali grupe i porodice i tako dalje je nasao ovaj soj danas. Zato i njih ima najmanje.


To bi bilo to za sada, nema roka.

Sto se tice Uzvisenih njh cu ja raditi na kraju da bih uklopio sa vasim pricama.

Ostaju nam jos bratstva mracnih, koja cemo podeliti po osobama, kada zavrsimo prvi zadatak.

Ako je neko nezadovoljan nek se javi. Mada mislim da ne bi trebalo da ima tih. Ako jos neko zeli neki zadatak (ko nije dobio) nek se i on javi.

Srecno...

Samo jedna izmena.
Witcher ce raditi na jednom bratstvu mracnih vilenjaka.
Tu moze da se konsultuje sa Martinom.
Ali samo po jedno radite.

Dok je Lunar slobodan ako zeli da se pridruzi Ravenu u pravljenju Morskih.
Ali tu bi bilo fer da Raven ima glavnu rec jer Lunar vec radi na sumskim .
Mislim da je to fer.

Izvini, mogu li ja zamoliti za Morske, pošto o njima već imam prilično ispisano ?

Ako ne može nema veze, mogu pisati i za Bratstvo.

Bez uvrede Martine, ali tvoja prica se potpuno razlikuje od onoga sto sam naveo da bude osnova.

Ostavi to za drugi put, sad imam poverenja u Ravena.
Osim toga imas jedno bratstvo koje citavo mozes da osmislis u svom stilu.
Na primer ja kada budem njih radio logicno da ce biti kul Assassini.
Ako razumes sta hocu da kazem, sve sto zelis mozes da napises o njima.
Samo se pridrzavaj onih nekoliko smernica.

Uzecu ja skroz na sebe sumske vilenjake, ako Sharp nema nista protiv, a on neka pomogne RAvenu. Ako zatreba, pomagacu, ali ne verujem da ce za to biti potrebe. Jeste da imam mnogo ideja a Morske, ali ih opet imam vise za Sumske. Moze li tako? Da li ces ti Assassine, da radis hronolosko uklapanje? Pitam tek da se ne bih zaneo i krenuo svojim putem...

GMi ce raditi hronologiju i paziti na kontradiktornosti.

E ako je tako, onda super!

Sharpe brate, pisacu ja o Sumskima, a ti kad god se setis neceg dobrog, neke bitke, istorijske cinjenice, dogadjaja, zurki i reigijskih pitanja, posalji mi na mejl, pa cemo nabudziti nesto. Ako hoces, ko sto napisah gore, pomozi Gavri oko Morskih. Mejlove salji na: radosevicnikola01@gmail.com
Peace .\/

E samo jedna ispravka.
Oni nemaju gradove.
Oni su malobrojni kada se uzme u obzir kako su nastali.
Ima ih mozda nekoliko stotina po klanu.
Tako da nemaju gradove.
Vec imaju utvrde, tj tvrdjave, sklonista, pecine i ko zna sta vec.
Ako me razumes, bratstva, skrivena bratstva.
Nema ih dovoljno da bi imali gradove.
Ostalo je ok, samo malo opsirnije.
I nemoj tako brzo leteti, lepo na miru razmisli i napisi jos dosta.
Ne samo ovo malo, vec jos puno toga.

Pa zato sam prvo hteo da obrišem post, ja sam ovo više pisao sebi, samo osnove