Kosovska bitka - film

Film je za te uslove bio odlican. To ponavljanje scena je bilo karakteristicno i za tadasnje holivudske filmove, poput Dzejms Bonda. Ne zaboravimo da je to snimano krajem osamdesetih. Tada nisu mogli kompjuterski da umnoze vojsku, nego su im trebali statisti za svakog vojnika ponaosob. To znaci mnooogo love, a to opet nije realno bilo, iako je drzava stala iza tog projekta, jer je radjen za proslavu 500 godina od kosovske bitke.
Sto se tice dijaloga, tu nije moglo biti omaske, jer je radjen po knjizi Ljubomira Simovica "Boj na Kosovu". Imam tu knjigu. To je drama, verovatno za pozoriste pisana, posto je izdeljena na cinove. To je odlican scenario, i ako bi ikada radjen rimejk greota je sto ce biti izmenjen.
A sa ove distance od koliko, skoro 25 godina, tehnicki film je smesan. I svakako da takva prica zasluzuje rimejk. Ali da drzava stane iza toga. Da produkcija ne bude ogranicena. Da to bude nesto kao Sibirski berberin Nikite Mihalkova.
A inace, sa drugarima sam pisao Piteru Dzeksonu, i molio ga da producira i snimi Kosovski boj

pa je li odgovorio Džekson?

Daj Boze da ti odgovori

ja sam prije svega da drzava stane iza neke kuce i velikog reditelja i snime seriju o nemanjićima, kao turci o sulju....

u ono vreme je to bio odlican film...mada kakve gluposti sad snimaju, mogli bi da to sve batale i da pocnu malo da se bave npr nasim narodnim pesmama

Zamislite kakva bi filmčina bila npr u holivudskoj produkciji prica o Bolanom Dojčinu, evo njega samo uzeh kao jedan primer (mada mi je to zaista jedna omiljena od nasih narodnih pesama pa sam tu malo pristrasna)

Zandrin nije ti to losa ideja Mogli bi oni i nase narodne price i bajke da ekrenizuju.Zamisli Bas-Celika,al bi to film bio ju,ju,ju

I to i Čardak ni na nebu ni na zemlji, Stojša i Mladen, Sedam vlašića, Đavolovšegrt i naša fantazi kinematografja bi procvetala.

Marka Kraljevica zaboravismo,vile,azdaje,troglavi arapi,musa kesedzija oborili bi sve rekorde.
I film o starim slovenima bi bio dobar

da, stari Sloveni koji se transformišu u vukove. To bi bilo epic.

Sa sve svojim bogovima

e jbg da imamo viska para u džepu pa da mi snimilo, a ovako cvrc Milojka, mozemo samo da mastamo o tome

al kakvih pesama ima koje bi mogle da se ekranizuju.... auuuuuuu ne moraju bajke, dovoljne su nase narodne pesme ... tu ima sta hoces

Zamislite seriju Starac Vujadin i Jugovici ... ufff npr

Ima materijala za rad na pretek,al' para nema...
Ma najbolje zamislis sve te pesme i bajke u glavi i bice bolje od svakog filma masta radi svasta

hajde mi da napisemo scenario, i da ga posaljemo u holivud

ima nesto u toj zenskoj glavi(salim se,nemoj da se uvredis)

Zan, e to je dobra ideja. I da zaradimo brdo love.

Hahah ja cu vam budem menadžer

evo naprimer radnja se odvija tako sto hrabri i plemeniti vitez Uno sapasava jos plemenitiju,prelepu i pametnu gospu u nevolji po imenu Zandrin...
Jel moze,menadzeru???

haha ;D al to nije narodna pesma

Uklopicemo,nista ti nebrini

Ja bih obradio Banović Strahinju... To je za Oskara

Bolani Dojcin...rodjen da se snimi film i to kakav film bi mogao da se snimi

Разбоље се војвода Дојчине
У Солуну граду бијело
Боловао за девет година;
Па Солуна не зна за Дојчина,
Они мисле, да је преминуо.
То се чудо на далеко чуло,
Чак далеко у земљу Арапску,
Зачуо је Усо Арапине,
Једнак чуо, једнак седла вранца,
Право оде ка Солуну граду,
Те он паде под Солуна града,
Под Солуна у поље широко,
Усред поља шатор разапео,
Од Солуна иште заточника,
Да изиђе њему на мејдана,
Да јуначки мејдан подијеле.
У Солуну не има јунака,
Да изиђе њему на мејдана:
Дојчин био, па се разбољео;
0020 Био Дука, па га боли рука;
0021 Јест Илија луда аџамија,
0022 Оно боја није ни виђело,
0023 А камо ли с киме учинило,
0024 Та ако би оно и изишло,
0025 Ал’ му не да остарила мајка:
0026 „Не, Илија, луда аџамијо!
0027 „Тебе хоће Арап преварити,
0028 „Те ће ми те луда погубити,
0029 „Оставити саморану мајку.”
0030 Кад то виђе црни Арапине,
0031 Ђе јунака у Солуну нема,
0032 Да изиђе њему на мејдана,
0033 На Солун је порез ударио:
0034 Све на двора по јалова овна,
0035 По фуруну љеба бијелога,
0036 И по товар вина црвенога,
0037 И по кондир жежене ракије,
0038 И по двадест жутијех дуката,
0039 И по једну лијепу ђевојку,
0040 Ја ђевојку, ја невјесту младу,
0041 Којано је скоро доведена,
0042 Доведена, јоште не љубљена.
0043 Сав је Солун порез изредио,
0044 Редак дође двору Дојчинову;
0045 Али Дојчин никог не има,
0046 До имаде љубу вијерницу
0047 И Јелицу своју милу сеју;
0048 Оне јадне порез састављале,
0049 Ал’ га нико да однесе нема,
0050 Јер га Арап приватити не ће
0051 Без Јелице лијепе ђевојке.
0052 Оне су се јадне узмучиле;
0053 Сједе Јела брату више главе,
0054 Рони сузе низ бијело лице,
0055 Те је брату лице покапала;
0056 Тад’ се јадан Дојчин разабрао,
0057 Па бесједи болани Дојчине:
0058 „Двори моји, огњем сагорели!
0059 „А каде ми брже прокапасте?
0060 „Да ми није умријети с миром.”
0061 Проговара Јелица ђевојка:
0062 „О мој брате, болестан Дојчине!
0063 „Нису твоји двори прокопали,
0064 „То су сузе Јелице сестрице.”
0065 Тад’ говори болестан Дојчине:
0066 „Што је селе, ако Бога знадеш!
0067 „Ал’ је вама љеба нестануло?
0068 „Али љеба, ал’ црвена вина?
0069 „Али злата, ал’ бијела платна,
0070 „Немаш чиме на ђерђефу вести,
0071 „Немаш чиме, ал’ немаш по чему?”
0072 Проговара Јелица ђевојка:
0073 „О мој брате, болани Дојчане!
0074 „Доста имам љеба бијелога,
0075 „А још више вина црвенога;
0076 „Доста злата и бијела платна,
0077 „Имам чиме на ђерђефу вести,
0078 „Имам чиме, и имам по чему;
0079 „Ал’ да видиш и друге невоље;
0080 „Јест дошао Усо Арапине.
0081 „Под Солуна у поље широко,
0082 „Од Солуна иште заточника,
0083 „Да изиђе њему на мејдана;
0084 „У Солуну не има јунака,
0085 „Да изиђе њему на мејдана;
0086 „А кад виђе црни Арапине,
0087 „Он удари порез на Солуна:
0088 „Све на двора по дебела овна,
0089 „По фуруну љеба бијелога,
0090 „И по товар црвенике вина,
0091 „И по кондир жежене ракије,
0092 „И по двадест жутијех дуката,
0093 „И по једну лијепу ђевојку,
0094 „Ја ђевојку, ја невјесту младу;
0095 „Сав је Солун порез изредио,
0096 „Редак дође на твоје дворове:
0097 „Ти не имаш брата никаквога,
0098 „Да саставља порез Арапину,
0099 „Но смо јадне саме састављале,
0100 „И ми јесмо порез саставиле,
0101 „Ал’ га нико однијети нема,
0102 „Јер га Арап приватити не ће
0103 „Без Јелице баш твоје сестрице;
0104 „А чу ли ме, болестан Дојчине,
0105 „Ја не могу љубит’ Арапина,
0106 „Чу ли брате, за живота твога.”
0107 Таде рече болани Дојчине:
0108 „Хеј Солуне, огњем сагорео!
0109 „Ђе у тебе не има јунака,
0110 „Да изиђе Арапу на мејдан,
0111 „Но ми не би умријети с миром.”
0112 Па дозива љубу Анђелију:
0113 „Анђелија, моја вјерна љубо!
0114 „Јел’ ми јоште у животу доро?”
0115 Проговара љуба Анђелија:
0116 „Господару, болестан Дојчине!
0117 „Јесте тебе доро у животу,
0118 „И добро сам угојила дора.”
0119 Тад’ бесједи болани Дојчане:
0120 „Анђелија, моја вјерна љубо!
0121 „Иди узми дора дебелога,
0122 „Те га води моме побратиму,
0123 „Побратиму Петру налбантину,
0124 „Да ми кује вересијом дора,
0125 „Хоћу исти Арапу на мејдан,
0126 „Хоћу исти, ако доћи не ћу.”
0127 Једнак њега љуба послушала,
0128 Она узе дора дебелога,
0129 Одведе га Петру налбантину,
0130 Кад је виђе Перо налбантине,
0131 Још је њојзи био говорио:
0132 „Снахо моја, танка Анђелија!
0133 „Зар је мене побро преминуо,
0134 „Те ти водиш дора на продају?”
0135 Ја говори дилбер-Анђелија:
0136 „Мој ђевере, налбантине Перо!
0137 „Није тебе побро преминуо,
0138 „Но се тебе побро поздравио,
0139 „Да му кујеш вересијом дора,
0140 „Да он иде Арапу на мејдан;
0141 „Кад се врати, да ти потков плати.”
0142 Проговара налбантине Перо:
0143 „Анђелија, моја снахо мила!
0144 „Ја не кујем коње вересијом;
0145 „Да ми дадеш твоје оке чарне,
0146 „Да их љубим, док се побро врати
0147 „И док мене потковицу плати.”
0148 Анђелија љута и проклета,
0149 Она плану, како ватра жива,
0150 Па одведе некована дора,
0151 Те доведе болесну Дојчину.
0152 Вели њојзи болани Дојчине:
0153 „Анђелија, моја вјерна љубо!
0154 „Јел’ ми побро дора потковао?”
0155 Писну Анђа, како љута гуја:
0156 „Господару, болани Дојчине!
0157 „Бог убио твога побратима!
0158 „Он не кује коња вересијом,
0159 „Но он иште моје очи црне,
0160 „Да их љуби, док му потков платиш;
0161 „Ја не могу налбанте љубити,
0162 „Та, Дојчине, за живота твога.”
0163 Кад то чуо болестан Дојчине,
0164 Он говори вијерници љуби:
0165 „Анђелија, моја вјерна љубо!
0166 „Оседлај ми дора дебелога,
0167 „Изнеси ми копље убојито.”
0168 Па дозивље сестрицу Јелицу:
0169 „О Јелица, моја мила сејо!
0170 „Донеси ми једну крпу платна,
0171 „Утегни ме, селе, од бедара,
0172 „Од бедара до витих ребара,
0173 „Да се моје кости не размину,
0174 „Не размину кости мимо кости.”
0175 Хитро су га обје послушале:
0176 Љуба седла дебела дората,
0177 И износи копље убојито;
0178 А сеја је доносила платно,
0179 Утегоше болана Дојчина
0180 Од бедара до витих ребара,
0181 Припасаше сабљу Аламанку,
0182 Приведоше дора од мејдана,
0183 Турише га дору на рамена,
0184 Дадоше му копље убојито;
0185 Познаде га доро од мејдана,
0186 Па му оде силан поиграват’.
0187 Окрену га Дојчин низ чаршију;
0188 Колико му силан подиграва,
0189 Из калдрме искаче камење.
0190 Ал’ говоре Солунски трговци:
0191 „Вала Богу! Вала јединоме!
0192 „Од како је Дојчин преминуо,
0193 „Није бољи јунак проишао
0194 „Кроз Солуна града бијелога,
0195 „Ни бољега коња пројахао.”
0196 Оде Дојчин у поље широко
0197 Ка шатору црна Арапина.
0198 Кад га виђе црни Арапине,
0199 Од страха је на ноге скочио,
0200 Па говори црни Арапине:
0201 „Ој Дојчине, да те Бог убије!
0202 „Јоште ли си, море, у животу?
0203 „Ходи, јолдаш, да пијемо вино,
0204 „А прођи се кавге и ђавола,
0205 „Џаба тебе порез од Солуна.”
0206 Ал’ говори болани Дојчине:
0207 „Изиђ’ курво, црни Арапине!
0208 „Изађи ми на мејдан јуначки,
0209 „Да јуначи мејдан дијелимо,
0210 „А ласно је пити рујно вино
0211 „И љубити Солунске ђевојке.”
0212 Вели њему црни Арапине:
0213 „Богом брате, војвода Дојчине!
0214 „Ти се прођи кавге и ђавола,
0215 „Но одјаши да пијемо вино,
0216 „Џаба тебе порез од Солуна,
0217 „И џаба ти Солунске ђевојке;
0218 „Кунем ти се Богом истинијем,
0219 „Да ти овђе никад доћи не ћу.”
0220 Кад то виђе болестан Дојчине,
0221 Ђе му Арап изићи не смије,
0222 Он нагони дебела дорина,
0223 На његова бијела шатора,
0224 На копљу му шатор претурио.
0225 Кад да видиш чуда под шатором!
0226 Под шатором триест ђевојака,
0227 Међу њима црни Арапине,
0228 Ја кад виђе црни Арапине,
0229 Ђе га с’ Дојчин оканити не ће,
0230 Он се вати вранцу на рамена,
0231 А у руку копље убојито;
0232 Изиђоше у поље широко,
0233 Наљутише коње од мејдана.
0234 Проговара болесан Дојчине:
0235 „Удри курво, црни Арапине,
0236 „Удру прије да ти жао није.”
0237 Баци копље црни Арапине,
0238 Да удари болесна Дојчина,
0239 Ал’ се доро боју научио,
0240 Клече доро до зелене траве,
0241 Високо га копље претурило,
0242 Те удара у земљицу црну,
0243 Пола копља у земљу нагнао,
0244 А пола се одломило било,
0245 Кад то виђе црни Арапине,
0246 Плећи даде бијежати стаде,
0247 Право бјежи к бијелу Солуну,
0248 А за њиме болани Дојчине.
0249 Таман Арап на врата Солунска,
0250 А стиже га болани Дојчине,
0251 Па потеже копље убојито,
0252 Прикова га Солуну за врата,
0253 Па повади сабљу Аламанку,
0254 Те Арапу одсијече главу,
0255 Па на сабљи главу дохитио,
0256 Арапове очи извадио,
0257 Очи зави у танка јаглука,
0258 Баци главу у зелену траву.
0259 Па он оде тамо уз чаршију,
0260 Кад је био побратиму своме,
0261 Побратиму Петру налбантину,
0262 Он дозивље свога побратима:
0263 „Изиђ’, побро да ти потков платим,
0264 „Што си мене коња потковао,
0265 „Потковао вересијом дора.”
0266 Проговара Перо налбантине:
0267 „Побратиме, болани Дојчине!
0268 „Нијесам ти дора потковао:
0269 „Ја се, брате, мало нашалио,
0270 „Анђелија љута и проклета,
0271 „Она плану, како ватра жива,
0272 „Па одведе некована дора.”
0273 Њему вели болестан Дојчине:
0274 „Изиђ’ амо, да ти потков платим.”
0275 Он изиђе пред свога дућана,
0276 Ману сабљом болани Дојчине,
0277 Налбантину одсијече главу,
0278 Па на сабљи главу дохитио,
0279 Извадио очи налбантину,
0280 Очи зави у јаглука танка,
0281 Главу баци на мермер-чаршију,
0282 Право оде двору бијеломе,
0283 Пред двором је дора одсједнуо,
0284 Па он сједе на меку ложницу,
0285 Па извади очи Арапове,
0286 Те их баци својој милој сеји:
0287 „Ето, селе, очи Арапове,
0288 „Нека знадеш, да их љубит’ не ћеш,
0289 „Селе моја, за живота мога.”
0290 Па извади очи налбантове,
0291 Те их даје љуби Анђелији:
0292 „Нај ти, Анђо, очи налбантове,
0293 „Нека знадеш, да их љубит’ не ћеш,
0294 „Љубо моја, за живота мога.”
0295 То изусти, а душу испусти.

smrt vojvode Prijezde,
zenidba kralja Vukasina,
Predrag i Nenad,
Ivo Senkovic i aga od Ribnika

jao da smrt vojvode prijezde

imam pocetak moguceg scenarija za film:
-Mili Boze,cuda velikoga...

Ahhhhh...obozavam.I nije me briga ni za kakve greske niti da li je istorijski tacan.Film je savrsen.