Bitka u zalivu Crnobujice

od **Kingslayer** Pet 02 Avg 2013, 21:10

BITKA U ZALIVU CRNOBUJICE

Bitka u zalivu Crnobujice je najveća i presudna bitka u Ratu pet kraljeva. Dogodila se 299. godine nakon Egonovog osvajanja, u zalivu Crnobujice i pred kapijama Kraljeve Luke. Napad je predvodio Stanis Barateon, gospodar Zmajkamena, Kralj u Uskom moru, brat pokojnog kralja Roberta Barateona i pretendent na Gvozdeni presto. Njegovu armiju činilo je 200 brodova i više od 20 000 vojnika iz kuća zakletih Zmajkamenu, ali i iz dela vazalnih kuća Krajoluja kao i liški pirati pod komandom Saladora Sana. Odbranu je de fakto predvodila Kraljeva Desnica Tirion Lanister u ime Kralja na Gvozdenom prestolu Džofrija Barateona, zakonitog sina kralja Roberta i naslednika krune, uz vojnu silu od 50 brodova, 6 800 vojnika Gradske straže, ali i uz pojačanje od 80 000 vojnika predvođenih Tivinom Lanisterom, lordom Livačke Stene i Zaštitnikom Zapada, kao i Mejsom Tirelom, lordom Visokog Sada i Zaštitnikom Juga.

Pozadina bitke

Stanis Barateon prvi je posumnjao u Robertovo očinstvo nad Džofrijem, Tomenom i Mirselom. Kao član Malog veća imao je moć da to pitanje istraži i da lordu Džonu Erinu, Kraljevoj Desnici, izloži svoju teoriju da je Sersei decu rodila ne u ljubavi sa kraljem Robertom, već posle incesta sa Džejmijem Lanisterom. Lord Erin je pokazao interesovanje za rešavanje ovog skandala pa je u Kraljevoj Luci tajno obilazio decu za koju je vladalo mišljenje da su kopilad kralja Roberta. Medjutim, kada lord Erin uskoro umre pod sumnjivim okolnostima, Stanis je osetio opasnost i otišao na Zmajkamen, ostrvo-zamak koji mu je ranije od kralja poveren na upravljanje. Sakupivši svu vojnu silu koju je mogao i podigavši vazale zaklete na vernost Zmajkamenu, zatvorio je luku te se tako obezbedio od svakog mogućeg neprijateljskog napada. Kako je i sam bio admiral a u Malom veću je nosio titulu Gospodara brodova, Zmajkamen je okružio daleko najjačom mornaricom u kraljevstvu. Međutim, izolovana pozicija zamka uslovila je Stanisovu nesposobnost da se protiv Lanistera bori na otvorenom. Istovremeno, na njega je sve jači uticaj vršila Melisandra iz Ašaija, čarobnica i crvena sveštenica boga R’Lora.

(položaj Kraljeve Luke i Zmajkamena)

Nakon smrti kralja Roberta, Stanis cirkularnim pismom, koje je poslao na adrese svih lordova u Vesterosu, potvrđuje svoje pravo na Gvozdeni presto tvrdnjama da je Džofri plod incesta Sersei i njenog brata blizanca. Bez ikakvih opipljivih dokaza, ali i bez otvorene podrške iz ostatka kraljevstva, ono što je Stanis smatrao istinom ostalo je samo na nivou glasina i kafanskog govorkanja. Uskoro se pokazalo da Džofri nije jedini pretendent na presto, s obzirom da je i Renli, lord Krajoluja i najmlađi od braće Barateon obelodanio kraljevske aspiracije. Kako bi ojačao svoju poziciju ženi se princezom Margeri Tirel, ćerkom lorda Mejsa, vladara Hvata, koji je inače raspolagao najbrojnijom armijom na Vesterosu (snaga Hvata se, prema različitim izvorima, grubo procenjuje na 60 - 80 000 pripadnika “stajaće vojske”). Stanisa je od ovakve otvorene izdaje jače zabolelo to što je Renli dobio podršku većine lordova Olujnih zemalja, iako prema naslednom pravu stariji brat ima prednost pri nasleđivanju krune. Odlučan da Renlijeve namere saseče u korenu, Stanis donosi odluku da izvrši invaziju na Krajoluj. U početku se taj potez činio suludim s obzirom da je njegova armija bila višestruko nadjačana od kombinovanih snaga Olujnih lordova i Hvata, koji su zajedno činili silu od gotovo 100 000 vojnika. Iako je Stanis pokušao da pregovorima odgovori brata od nečasne namere da preuzme presto, Renli je predlog odbio. To je ipak bila fatalna odluka najmlađeg Barateona, pošto je neposredno pre bitke, u šatoru u središtu svog logora kralj Renli ubijen, i to pomoću crne senke, stvorene od strane Melisandre. Uvidevši da je svaki otpor beskoristan, veliki broj lordova i vitezova zakletih Renliju odlučilo je da pređe na Stanisovu stranu te je tako Kraljoluj promenio gospodara. Na tako nešto međutim se nisu odlučile snage pod komandom Mejsa Tirela, koji su radije započeli pregovore sa Maloprstićem o braku između Džofrija i novopečene udovice Margeri.

(opsada Kraljeve Luke)

Uvod u bitku

Osokoljen osvajanjem Krajoluja, Stanis je krenuo ka Kraljevskoj Luci. Njegov optimizam je ojačala činjenica da je posle dogovora sa novim vazalima sakupio 20 000 vojnika, kojima će na megdan izaći tek nekoliko hiljada pripadnika Gradske straže. Kako je imao i više nego očiglednu prevlast na moru, odbacio je mogućnost frontalnog kopnenog napada. Na Kraljevu Luku udariće preko zaliva Crnobujice, i to svom silom od 200 ratnih galija. Treba dodati da je u to vreme Kraljeva Luka bila na ivici kolapsa pošto su Tireli blokirali sve prilazne puteve pa je glad pretila da izazove opšti ustanak. Stanis međutim nije računao na Kraljevu Desnicu, lorda Tiriona Lanistera, koji je ojačao gradsku odbranu, udvostručio broj Zlatnih plaštova, angažovao plaćenike i svoje saveznike gorštake da u Kraljevskoj šumi eliminišu Stanisovu prethodnicu. U saradnji sa kovačima Kraljeve Luke, tajno je iskovan lanac koji je omogućavao da se zatvori ulaz u zaliv, a piromanseri su neumorno pripremali zalihe divlje vatre. Detalji Tirionovog plana ostali su nepoznanica ne samo za Stanisa, već i za pripadnike kuće Lanistera, uključujući kralja Džofrija i kraljicu-namesnicu Sersei. Stanisov put od Krajoluja do Kraljeve Luke obeležilo je nevreme koje je uslovilo gubitak desetak brodova. Zapovedništvo nad flotom uskoro je preuzeo ser Imri Florent komandujući galijom Gnev, a Stanis je rešio da predvodi napad sa kopna.

(položaj Kraljeve Luke u odnosu na Crnobujicu i njen zaliv; brojem 25 označeno je turnirsko polje, brojem 26 Kraljeva kapija a brojem 18 Blatna kapija)

Borba na reci

U zaliv Crnobujice napadači su uplovili punom snagom, izuzev brodova liškog pirata Saladora Sana koji se nalazio na začelju i formirao odstupnicu. Jurišna flota je bila organizovana u 10 redova sa po 20 brodova. Prva dva reda su trebala da razbiju mornaričku snagu Džofrija Barateona, dok je ostatak brodova bio pun vojnika koji bi se iskrcali na obali. Uveren da pred njim neće biti nikakvih prepreka, ser Imri nije poslao izvidnicu koja bi ispitala teren.

(Stanisovi brodovi ulaze u zaliv Crnobujice)

Tek na ulasku u Crnobujicu Davos Sivort, Vitez od praziluka, bivši gusar, kapetan Crne Bete i jedan od najbližih savetnika Stanisa Barateona je primetio da se sa severne (gradske) i južne obale uzdižu novoizgrađene kule koje su pod vodom bile povezane velikim zaprečnim lancem. Ne uvidevši koja je svrha takve zamke, lađe kralja Stanisa su jurišale uzvodno i našle se pred zidinama Kraljeve Luke odakle su ih branioci gađali projektilima punim zapaljive smole. Kako su se našli u uskom grlu zaliva, brodovi-napadači su počeli da gore, a uskoro, kada su se našli pod baražnom paljbom trebušeta sa kopna, i da se sudaraju sa neprijateljskim brodovima. Napadači su počeli da doživljavaju gubitke, ali je zbog njihove brojnosti ser Davos bio uveren u pobedu. Međutim, uskoro je nizvodno iz pravca zamka počelo da plovi čitavo jato splavova, čunova i dereglija teško opterećenih zalihama divlje vatre. S obzirom da je sudar sa njima bio neminovan, uskoro je izbila prava pometnja na moru. Pošto joj čak ni more nije moglo ništa, divlja vatra se brzo širila sa broda na brod i gutala sve pred sobom.

(divlja vatra guta Stanisove galije)

Stanisova flota je u kratkom roku bila razbijena. U vodi je bilo na stotine ljudi koji su se ili davili ili goreli. Zbog jake struje koja je usled dodira rečne sa morskom vodom bila formirana u zalivu beg od vatre se činio nemogućim, a sve nade napadača su se ugasile kada se na ulasku u zaliv podigao ogromni lanac koji je preprečio izlaz, zatvorio zaliv i na komade razbijao svaki brod koji bi udario u njega. Munjevito iskrcavanje svih raspoloživih brodova na južnoj obali je bila jedina mogućnost da se sačuvaju životi barem dela vojnika, a nekih osam lađa je uspelo u tome. Divlju vatru je preživelo i tridesetak brodova koji su se u trenutku kada su dereglije zaplovile, nalazili u bezbednoj zoni Crnobujice uzvodno od njih. Iako je pomorski napad doživeo fijasko, Stanis je ipak imao dovoljno vojnika na kopnu za juriš. Svoju armiju je okupio na Turnirskom polju i krenuo u napad na kapije Kraljeve Luke.

Kopneni napad

Sa zidina grada iznad Blatne kapije, borbu na moru posmatrali su kralj Džofri i Kraljeva Desnica Tirion. Kako je danima pre sukoba vođena temeljna akcija ukanjanja svih kućica koje su se nalazile neposredno ispred grada, Kraljeva Luka je bila u potpunosti bezbedna od eventualnih hirova divlje vatre i jedino što je moglo da je ugrozi bio je Stanisov juriš (s obzirom na malobrojnu posadu unutar gradskih zidina). Kralj Džofri je preuzeo komandu nad trebušetima a Bauku je ostao teži deo posla - neprijatelj je uskoro bio pred Kraljevom, odnosno jugozapadnom kapijom, koja se s jedne strane naslanjala na turnirsko polje a s druge na severnu obalu Crnobujice.

(Kraljeva kapija)

Neprijatelj je ovnom rušio kapiju, pa su Tirion Lanister, serovi Mendon Mur i Belon Svon iz Kraljeve garde uz ser Sendora Kleganija, organizovali Zlatne plaštove koji će udariti na neprijatelja čim kapija padne. Tirion se pokazao kao ne samo kao veliki taktičar već i kao veliki motivator, s obzirom da je kod Kleganija probudio ratnički duh iako je ovaj bio blizu odluke da otkaže poslušnost i napusti borbu. Branioci su izjurili napolje i počeli da odbijaju napadače, jureći ka Blatnoj kapiji koja je takođe bila pod opsadom.

Blatna (rečna) kapija

U međuvremenu, kralj Džofri je morao da se povuče u zamak po naređenju kraljice-namesnice, što je pretilo da uruši moral gradske posade. Sve je ostalo na Tirionu. Šačica njegovih ljudi krajnjim naporima je uspela da odbaci neprijatelja nazad u reku.

(Gradska straža izlazi na megdan napadačima)

Ipak, na južnoj obali je ostalo dovoljno Stanisovih vojnika, koji su počeli da prelaze Crnobujicu preko olupina brodova tako zbijenih da su formirali improvizovani most preko reke. Klegani se u međuvremenu predomislio i napustio borbu. Tirion, Mendon Mur i Belon Svon su jurnuli na galije gde je izbio totalni metež. Vatre su gorele na sve strane. Delovi brodova su se izdizali i tonuli. U jednom jurišu Tirion je , pogođen strelom u rame, izgubio tlo pod nogama i našao se na palubi tonućeg broda. U magnovenju, kroz obrise vatri video je kako se borba vodi i na severnoj obali ali mu nije bilo jasno ko se suprotstavlja Stanisovoj armiji. Ser Mendon Mur pružio mu je ruku što je Bauk shvatio kao poziv na spas, ali je u poslednjem momentu shvatio da mu Mendon pruža levu ruku a da mu je desna na maču. Instiktivno je trgnuo glavu unazad i osetio ledeni udar po licu, a u narednom trenutku Mendon mu je držao mač pod grlom. Tada su se olupine lađa još jednom sudarile, Mendon je završio pod vodom a Tiriona je spasao njegov štitonoša Podrik Pejn.

(Tirion u rukama Podrika Pejna)

Ispostavilo se da se u međuvremenu na obali spremao konačni udar Stanisovih trupa na grad, pošto su se preostali branioci povukli unutar zidina. Grad je utonuo u ludilo, rulja je pokušavala da pobegne iz grada i zavladalo je opšte bezakonje. Stanis je bio nadomak pobede, kada mu je ona još jednom iskliznula iz ruku. Sa leđa i sa bokova udarila je kombinovana vojska Zapada i Hvata. Mogućnost da Lanisteri i Tireli tako munjevito udare otvorila se ranijim potezom Tiriona čiji su gorštaci masakrirali Stanisove izviđače u okolnim šumama, tako da Kralj u Uskom moru nije znao šta se dešava van bojišta i da novi saveznici dolaze preko Ružinog druma. Lord Tivin je komandovao desnim krilom, Mejs Tirel levim a centrom Rendal Tarli, iako je najviše gubitaka Stanisu nanela prethodnica predvođena ser Garlanom Tirelom, drugim sinom Mejsa Tirela. Ser Garlan je u borbi nosio oklop kralja Renlija čime je izazvao pometnju u protivničkim redovima, među kojima se proširila glasina da se Renli digao iz mrtvih. Podeljeni, iznenađeni i uplašeni, podanici Stanisa Barateona panično su počeli da beže, a mnogi njegovi vazali su već u toku bitke još jednom promenili stranu i kleli se na vernost “duhu kralja Renlija”. Samo spretnim manevrom Rolanda Olujnog, koji je uspeo da stvori odstupnicu Stanisovim trupama, deo opsadne armije (oko 2 000 vojnika, najviše iz kuće Florenta) uključujuči i Stanisa samog je uspeo da se izvuče, izbegne pogubljenje i galijama Saladora Sana se prebaci na Zmajkamen. Tivin Lanister i njegovi saveznici ušetali su u grad kao pobednici.

(Tivin Lanister trijumfalno ulazi u Kraljevu Luku)

Posledice bitke

Iako je Stanis preživeo, Bitka na Crnobujici presudna je pobeda Džofrija Barateona u Ratu pet kraljeva. Ne samo što je stekao velikog saveznika u liku Mejsa Tirela, već mu je popularnost među stanovištvom Kraljeve Luke kao braniocu grada drastično porasla. Zarobljeni Olujni gospodari klekli su pred njim, pa je tako Džofri stekao kontrolu nad celim Zapadom, Jugom i najvećim delom Istoka (izuzimajući Dornu). Uloga Tiriona Lanistera je minorizovana, iako je objektivno on najzaslužniji za pobedu i odbranu Kraljeve Luke. Umesto njega, Tivin Lanister je od Malog veća dobio titulu Spasioca grada i preuzeo funkciju Kraljeve Desnice. Ser Mejs Tirel je proglašen za Gospodara brodova, dok je Loras Tirel zauzeo mesto u Kraljevoj gardi umesto poginulog Mendona Mura. Garlan Tirel je dobio sve posede Florenta, a upravo je on predložio Džofriju da oženi Margeri. Viteške i lordovske titule dobili su ne samo visokorođeni, već i najamnici i plaćenici lojalni Sersei. Tirion je na duže staze izgubio uticaj, a potez Mendona Mura potvrdio je njegove sumnje da mu kraljica-namesnica radi o glavi.

(posle bitke, mnogi plaćenici su dobili titule i imanja, među njima i Bron, najamnik Tiriona Lanistera, koji je u znak pobede na svoj grb stavio lanac upaljen divljom vatrom)

Pon	Uto	Sre	Čet	Pet	Sub	Ned
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30