Rat u praskozorje - Deca šume i Prvi ljudi

U Doba praskozorja u zemljama Vesterosa nije bilo ljudi. Vesteros je bio nastanjen čovekolikim bićima kao što su bila Deca šume i Džinovi, ali i drugim poput mamuta, velikih crnih mački, jednoroga i sličnih magijskih stvorenja. U to vreme nije bilo zamkova ni utvrda, ni gradova, ni jedne jedine varoši od Severa do Dornskog mora.
Deca šume, kako su ih ljudi kasnije nazvali, su nastanjivala zemlje koje se danas zovu Sedam kraljevstava. Oni su bili narod crnomanjast i prelep, niskog rasta, ne viši od dece čak i u zrelom dobu. Živeli su duboko u šumama, pećinama, ostrvcima u močvarama i tajnim gradovima u krošnjama. Tako malena, deca su bila hitra i okretna. Muškarci i žene lovili su zajedno, lukovima od čuvardrveća i letećim zamkama. Nisu kovali metal. Koristili su opsidijan (zmajstaklo), iskovan duboko ispod zemlje, u božjim vatrama. Umesto oklopa, nosila su dugačke košulje od pletenog lišća i čakšire od kore drveća, tako da su izgledala kao da su deo šume. Umesto mačeva nosila su sečiva od opsidijana. Njihovi bogovi bili su bogovi šuma, potoka i kamena, stari bogovi čija su imena tajna. Njihovi mudraci zvali su se ''zelengledi'' i urezivali su čudna lica u čuvardrveće da pazi na šume. Koliko dugo su Deca vladala Vesterosom i odakle su došla, niko ne zna za sigurno.
Pre dvanaest hiljada godina, na istoku su se pojavili Prvi ljudi, prešavši Slomljenu ruku u Dorni pre nego što je bila slomljena. Slomljena ruka je bila pojas kopna koji je spajao Vesteros sa Esosom. Prvi ljudi su došli sa bronzanim mačevima i velikim kožnim štitovima, na konjima. U Vesterosu u to doba nije bilo konja. Nema sumnje da su se Deca bojala konja isto kao što su se Prvi ljudi bojali lica u stablima. Dok su Prvi ljudi krčili zemlju za utvrde i imanja, sekli su lica u stablima. Deca su bila užasnuta, stoga su pošla u rat. Ratu u praskozorje vremena. Legende kažu da su zelengledi, uz pomoć magije, podigli more i preplavili zemlju i tako slomili Ruku preko koje su Prvi ljudi došli, ali je bilo prekasno da se vrata zatvore. Rat je trajao sve dok zemlja nije bila crvena od krvi dece i ljudi, ali više od krvi dece, jer su ljudi bili veći i jači, a oružje od bronze je bilo mnogo kvalitetnije od opsidijana, kamena i drveta. Na kraju su se mudri ljudi obe rase, poglavice i junaci Prvih ljudi i zelengledi i šumski plesači, sastali u šumi čuvardrveća, na malom ostrvu u jezeru Božje oko.
Tamo su skovali savez. Prvi ljudi su dobili obale, visoravni, sunčane livade, brda i močvare, a duboke šume trebalo je da zauvek pripadnu Deci, i da u čitavoj zemlji čuvardrveće nikada ne takne sekira. Da bi posvedočili zavet, svakom drvetu na ostrvu dato je lice, i osnovan je sveti red Zelenih ljudi da čuva Ostrvo lica, kako je nazvano to ostrvo u Božijem oku.
Savezom je okončan rat i započeto četiri hiljade godina dugo prijateljstvo između ljudi i Dece. S vremenom su Prvi ljudi zaboravili bogove koje su doneli sa sobom i počeli da se klanjaju tajnim bogovima šume. Sklapanje sporazume okončalo je Doba praskozorja i započelo Doba junaka.
Misli se da nema više Dece u Vesterosu, jer su svi nestali pred naletom drugih ljudi, Andala, Rojnara i ostalih koji su posekli čuvardrvece u celoj zemlji osim na severu gde su se odupirali kraljevi na severu. Međutim ispostavilo se da Deca još uvek žive, ali na dalekom severu i u jako malom broju. Skriveni su u podzemnim pećinama, odakle kroz drveće, ptice i druge životinje mogu da posmatraju svet. Upoznao ih je Bren Stark, koji ih je pronašao u potrazi za trookom vranom.