NEOKLALJANI

TRI HILADE IZ KOHORA

Bilo je to prije četri stotine godina, kada su Dortaci prvi put dojahali sa istoka, pljačkajući i paleći svaki grad i varoš na svom putu. Predvodio ih je kal po imenu Temo. Kalasar mu nije bio brojan kao Drogov, ali ipak, bio je povelik. Bar pedeset hiljada ljudi. A pola njih su bili ratnici s pletenicama u kojima su zveckala zvonca.
Kolharani su znali da oni dolaze. Ojačali su zidine, udvostručili broj svojih gradskih stražara, a sem toga unajmili su i dve slobodne čete. Svetle barjake i Druge sinove. Takoreći uzgred, poslali su čoveka u Astapor da kupi tri hiljade Neokaljanih. Međutim, put do Kohora bio je dug, i dok su se približavali, videli su dim i prašinu i čuli daleki zvuk bitke.
Kada su Neokaljani stigli do grada, sunce je već bilo zašlo. Pod zidinama su se vrane i vukovi gostili onim što je ostalo od kohorske teške konjice. Svetli barjaci i Drugi sinovi su pobegli kao što najamnici obično čine kada su izgledi za pobedu mali. Nakon što je noć pala, Dortaci su se povukli u svoje logore da se goste, piju i plešu, no niko nije sumnjao da će se ujutro vratiti da provale gradske kapije, preplave zidine i siluju, pljačkaju i porobljavaju do mile volje.
Ali kad je zora svanula, i Temo i njegovi krvorodnici poveli svoj kalasar iz logora, zatekli su tri hiljade Neokaljanih postrojene ispred kapija, sa zastavom Crnog jarca razvijenom iznad glava. Tako mala sila lako može da se obuhvati sa oba krila, ali oni su bili pešadinci, a pešadincima sledi samo da budu pregaženi.
Dortaci su krenuli u juriš. Neokaljani su digli štitove, oborili koplja i čekali. Dvadeset hiljada ratnika žednih krvi, sa zvoncima u kosi, jurišalo je na njih, a oni su čekali.
Osamnaest puta su Dortaci jurišali, i slamali se o te štitove i koplja kao talasi o stenovitu obalu. Tri puta je Temo poslao svoje strelce da ih obiđu, strele su padale kao kiša po tri hiljade, ali bi Neokaljani jednostavno digli štitove iznad glava dok oluja ne prođe. Na kraju ih je ostalo samo šest stotina... ali je više od dvanaest hiljada Dortaka ležalo mrtvo na polju, a među njima i kal Temo, njegovi krvorodnici, njegovi koovi i svi njegovi sinovi. Četvrtog jutra novi kal je poveo preživele kraj gradskih kapija, u svečanoj povorci. Jedan po jedan, svaki čovek je odsekao svoju pletenicu i bacio je pred noge tri hiljade.
Od tog dana, gradska straža Kohora sačinjena je isključivo od Neokaljanih, a svaki od njih nosi visoko koplje, ukrašeno pletenicom ljudske kose.

Ovu priču je ispričao ser Džora Mormont, kraljici Deneris Targanjen Olujnorođenoj.