Filipa Gregori

Rođena je u Keniji 1954. U drugoj godini se sa porodicom preselila u Englesku u Bristol.
Diplomirala je engleski jezik i istoriju na univerzitetu u Saseksu. Radila je kao novinar na BBC-ju. Njeno akademsko poznavanje istorije poslužilo joj je kao sjajna osnova za istorijske romane iz perioda Tjudora i XVIII veka. Druga Bolenova kći objavljena je 2002. i adaptirana je za BBC-jev revolucionarni novi pristup filmovanja istorijskih romana. Iste godine dobila je Parkerer romantic novel award za svoj roman Druga Bolenova kći. Prava za film je kupio Miramax. Knjiga je postala bestseler u Australiji i Novom Zelandu.
Živi sa porodicom na maloj farmi u severnoj Engleskoj. Pored pisanja intenzivno se bavi humanitarnim radom, ali i pisanjem kritika, prikaza i priča za više novina i magazina u Velikoj Britaniji. U slobodno vreme se bavi baštovanstvom, skijanjem, mnogo šeta i čita. Godinama unazad bila je član žirija za uglednu Vitbredovu književnu nagradu. Filipa Gregori uživa veliku popularnost i poštovanje među istoričarima, poznavaocima i ljubiteljima gotičke književnosti XVIII veka.




Meri Bolen privlači pažnju Henrija VIII kada dolazi na dvor kao četrnaestogodišnja devojka. Zaslepljena je zlatnim princem, ali njena radost prestaje kada otkrije da je Henri pion u dinastičkim zaverama. Kada zanimanje kapricioznog kralja izbledi, Meri dobija naređenje da svoje znanje o načinima da se on zadovolji prenese drugarici i suparnici: svojoj sestri Ani.
Ana uskoro postaje neodoljiva Henriju i Meri može samo da posmatra sestrin uspon. Ana ne preza ni od čega da ostvari svoje ambicije. Od tog trenutka Meri neće biti ništa drugo do "ona druga Bolenova kći." Ali van dvora postoji čovek koji se usuđuje da izazove moć njene porodice i ponudi Meri slobodan i strastan život. Samo kada bi ona imala snage da pobegne, pre nego što neprijatelji napadnu Bolenove kćeri.




Godine 1539. čitav dvor Henrija VIII živi u sve većem strahu od hirova starog i bolesnog kralja. S jednim jedinim naslednikom, još nejakim dečačićem, Henri je prinuđen da se ponovo oženi, a opasna čast da ponese krunu engleske kraljice pripala je Ani od Kleva.
Ona ima sopstvene razloge da dođe u zemlju čiji su joj jezik i običaji sasvim strani i uda se za čoveka koji bi joj mogao biti otac. Premda je zadivljena svojim novim okruženjem, oseća kako se mreža zavere oko nje polako steže.
Njena dvorska dama Katarina Hauard dobila je od svoje ambiciozne porodice nalog da se, po uzoru na svoju rođaku Anu Bolen, koketiranjem domogne engleskog prestola. Ali njena rođaka i savetnica Džejn Bolen opsednuta je prošlošću i bolenovskim nasleđem sumnje, izdaje i smrti.
Priča o ove tri mlade žene koje se bore za opstanak na najprevrtljivijem i najopasnijem evropskom dvoru tog vremena, u doba verskih prevrata i političke neizvesnosti, predstavlja do sada najuzbudljiviji i najdinamičniji roman Filipe Gregori.




Stigavši na nestalni tjudorski dvor, Hana se upliće u spletke zgodnog izdajnika Roberta Dadlija i kao sveta luda odlazi da uhodi princezu Meri. Zatiče ženu gonjenu kobnom željom da svoj narod vrati istinskoj veri – dok sestra Elizabeta vreba svaku njenu grešku.
Zatečena surovim suparništvom između kćerki Henrija VIII, rastrzana između ljubavi prema Dadliju i dužnosti prema porodici, ushićena sopstvenim neobičnim darom, ali i u strahu od nepoznatog, Hana sama mora da nađe put kroz burna vremena – u kojima pogrešna vera znači smrtnu kaznu, nauka i magija su jedno, a prava ljubav može da vas uništi.




U ovoj briljantnoj priči o ratovima Plantageneta brat kreće na brata u borbi za najveću nagradu, englesku krunu. Filipa Gregori udahnula je život pretendentima na presto i kraljevima koji su vladali Engleskom pre Tjudora, kroz dramatičnu i prisnu priču o tajanstvenim likovima: nepokornim ženama, počev od Elizabete Vudvil – Bele kraljice.
Bela kraljica pripoveda o ambicioznoj ženi izuzetne lepote koja se, zadobivši ljubav novokrunisanog mladog kralja, udaje za njega i postaje njegova kraljica. Dok se Elizabeta uzdiže na kraljevske visine svog novog položaja i bori za uspeh svoje porodice, njena dva sina postaju zagonetni likovi čija sudbina već vekovima muči istoričare: do danas nepoznate sudbine tajanstvenih prinčeva iz londonskog Tauera. Iz svoje osobene perspektive, Filipa Gregori pomoću detaljnih istraživanja i svoje nenadmašne pripovedačke veštine istražuje tu najčuveniju nerešenu misteriju engleske istorije.




Rodbinski ratovi započeti u Beloj kraljici se nastavljaju.
Naslednica crvene ruže Lankastera Margareta Bofort ne odriče uverenja da je njena loza loza istinskih vladara Engleske i da joj je sudbina uzvišena. Njene ambicije pretrpeće veliki poraz kada shvati da obožavani rođak Henri VI tone u ludilo. Majka se izruguje njenim planovima, otkrivajući joj da će zauvek biti opterećena ugledom svog oca, jednog od najnesposobnijih engleskih zapovednika u Francuskoj. Međutim, najgore tek sledi kad Margareta sazna da je majka šalje u brak bez ljubavi u zabačenom Velsu.
Udata za čoveka dvostruko starijeg od sebe, ubrzo obudovela, Margareta je rešena da svoj usamljeni život pretvori u pobedu. Svim srcem se zalaže da svog sina dovede na engleski presto ma koliko to koštalo nju, Englesku, pa čak i njenog dečaka. Dok političke struje neprestano menjaju pravac, Margareta sama plovi kroz još jedan brak, nepouzdane saveze i tajne zavere. Glumeći odanost uzurpatoru Ričardu III, čak nosi i skut njegove žene na venčanju.
Pošto ponovo ostane udovica, Margareta se udaje za okrutnog, prevrtljivog lorda Tomasa Stenlija, i sudbina joj lebdi na oštrici njegove volje. Kockajući se životom u nadi da će je on podržati, ona izvodi jednu od najvećih pobuna tog vremena – znajući da je njen sin odrastao, prikupio vojsku i sada čeka priliku da osvoji najveću nagradu.




Roman iz serijala Rodbinski ratovi.
Ledi Rivers, priča bogata strastima i legendama, govori o Žaketi, vojvotkinji od Bedforda, ženi koja je krstarila pogibeljnim putevima između borbenih linija Ratova ruža.
Vojvoda od Bedforda, engleski namesnik Francuske, za kog se udala, uvodi Žaketu u tajanstveni svet učenosti i alhemije. Njen jedini prijatelj u raskošnom vojvodinom domaćinstvu jeste njegov štitonoša Ričard Vudvil, koji ostaje uz Žaketu kada posle vojvodine smrti ostane udovica, bogata i mlada. Njih dvoje postaju ljubavnici i tajno se venčaju vraćajući se u Englesku da služe na dvoru mladog kralja Henrija VI; tamo će se Žaketa zbližiti s njegovom novom kraljicom i postati joj odana prijateljica.
Vudvilovi uskoro sebi obezbeđuju mesto u samom srcu lankasterskog dvora, mada Žaketa oseća rastuću napetost žitelja Engleske i opasnost koja preti od kraljevskih jorških suparnika. Dok se bori za svog kralja i kraljicu, Žaketa naslućuje neočekivanu i neverovatnu budućnost svoje kćeri Elizabete; sudbinski preokret, englesku krunu i belu ružu Jorka.




Novi roman iz serijala Rodbinski ratovi.

Priča o zaveri i borbi na život i smrt za ljubav i moć na dvoru engleskog kralja Edvarda IV.
Svuda oko nje su uhode, otrov i prokletstvo...
Sme li ikome da veruje?

Očaravajuća priča o kćerki Ričarda Nevila, čoveka poznatog po nadimku Kraljotvorac, erlu od Vorika: najmoćnijem velikašu Engleske u petnaestom veku. Budući bez sina i naslednika, kao pione u svojim političkim igrama koristio je svoje kćerke Anu i Izabelu, koje su kasnije i same izrasle u uticajne ličnosti. U ovom romanu, svojoj prvoj priči o sestrama posle knjige Druga Bolenova kći, Filipa Gregori istražuje život ove dve izuzetne mlade žene.

Na dvoru Edvarda IV i njegove prelepe kraljice Elizabete Vudvil Ana je iz vedrog deteta stasala u zaplašenu i očajnu devojku čiji je otac krenuo u rat protiv svojih nekadašnjih prijatelja. Udata u četrnaestoj godini, pošto joj otac umre, majka završi u manastiru a sestra u braku s neprijateljem, ona ubrzo ostaje udovica i siroče. Ana uspeva da se spase udavši se za Ričarda, vojvodu od Glostera, ali će je njen izbor dovesti u sukob s nadmoćnom kraljevskom porodicom i koštati života onih koje voli najviše na svetu, pre svega njenog dragocenog sina jedinca princa Edvarda. Konačno, Kraljotvorčeva kći će uspeti da ostvari najveću ambiciju svoga oca.

Cini mi se da je ovo serijal koji mi je drugarica preporucivala.
A ja nikako da stignem,so many books to read
Verovatno cu nekad procitati,zvuci zanimljivo

Filipa jako dobro piše, pravo oživi istoriju kroz svoje junake, ako budeš čitala, mislim da se nećeš pokajati.