Edard "Ned" Stark

od **Lya** Sub 13 Jul 2013, 19:29

Edard "Ned" Stark

Lord Edard “Ned” Stark, gospodar Zimovrela i zaštitnik Severa, poslednja desnica kralja Roberta Barateona, potomak je duge linije nekadašnjih kraljeva zime, čovek nadaleko čuven po svojoj časti i nepokolebljivoj službi dužnosti.
Edard "Ned" Stark Aqq8

Drugi po redu sin lorda Rikarda Starka rođen je 263. AL. Njegov fizički izgled otkriva tipično starkovske crte – Ned je čovek srednjeg rasta, dugljastog lica, tamne kose i sivih očiju, prosede brade koja ga čini starijim nego što jeste. Za njegove oči kaže se da odražavaju raspoloženja, menjajući nijanse od “mekih poput magle do tvrdih poput kamena”. Neprijatelji govore da taj hladni pogled odražava njegovo “ledeno srce”, pa tako Džejmi Lanister pronalazi sličnost između Nedovih i očiju Ruza Boltona. Kejtlin, njegova supruga, evocira prvi susret i razočarenje spoznajom da nije bio ni visok, ni zgodan kao njegov stariji brat Brendon. Čuven je po svom dubokom osećanju časti, pravednosti i odanosti, u porodici je brižan i pažljiv, mada njegovo prihvatanje svega s rezervom ponekad upućuje na izvesnu distanciranost i krutost ličnosti.

Odrastao je sa mlađom sestrom Lijenom i dva brata, starijim Brendonom i mlađim Bendženom. Deca Starkovih su od malena bila veoma bliska i međusobno poverljiva. Sa osam godina poslat je u Gnezdo Sokolovo kao štićenik lorda Džona Erina, gde će provesti dečaštvo zajedno sa naslednikom Krajoluja - Robertom Barateonom, koji mu postaje najbolji prijatelj. Erina su obojica smatrali gotovo drugim ocem, autoritetom i zaštitnikom, što će pokazati u godinama upravljanja, uvažavajući njegove savete i odluke. Nedovo prijateljstvo sa Robertom učvršćeno je Barateonovom veridbom sa Lijenom, mada devojka nije bila naročito oduševljena ovom odlukom svoga oca, što je u poverenju i priznala bratu.
Mada potpuno različite naravi, tihi i povučeni Ned voleo je razuzdanog i temperamentnog Roberta. Tokom turnira u Harendvoru, steći će još jednog odanog prijatelja, sebi mnogo sličnijeg Haulenda Rida, skromnog ali srčanog “malog močvarca”. Starkovi će tom prilikom stati u odbranu njegove časti od maltretiranja obesnih štitonoša. Ned je na turniru primetio lepoticu Ašaru Dejn od Zvezdopada, sestru kraljevog gardiste, čuvenog ser Artura. Pošto je bio suviše stidljiv da je zamoli za ples, slobodniji Brendon je to učinio u ime “tihog vuka”. Otuda će kasnije krenuti priče o njihovoj tobožnjoj tajnoj ljubavi.
Godinu dana nakon turnira, Nedova sestra je kidnapovana od strane princa Regara Targarjena, a otac i brat su brutalno ubijeni u Kraljevoj Luci, kada su intervenisali i zatražili vladarevu pravdu. Ned je u Gnezdu Sokolovom dočekao Erisov zahtev da mu se pošalju njegova i Robertova glava, nakon čega se pridružio prijatelju u podizanju vojske i velikoj pobuni koja je usledila (a o kojoj će biti više reči u posebnom tekstu).
Saznavši za tragediju koja je zadesila njegovu porodicu i “poternicu” raspisanu za njim, Ned odlučuje da se vrati na Sever, podigne vojsku i stane uz Roberta, međutim, teškoću je predstavljala činjenica da je Galebovo ostalo verno Gvozdenom prestolu. Primoran da se kreće zaobilaznim putem, Ned prelazi planine do Prstiju, odakle ga je unajmljeni ribar trebao prevesti u Belu Luku. Prilikom oluje na Ujedu, ribar se udavio i njegova kći ga je prevezla do Sestara. Odatle potiče priča da joj je mladi plemić kao nagradu ostavio “kesu srebra i kopile u stomaku”. Lord Borel dozvoljava Nedu da bezbedno prođe kroz Sestrigrad, uprkos navaljivanjima svog meštra da ga preda Erisu, jer nije siguran kako će se ustanak okončati i ne želi da se zamera mogućoj pobedničkoj strani. Od Starka traži jedino diskreciju i ćutanje u slučaju Robertovog debakla.
Podigavši severnjačke barjake, stiže na vreme da pomogne Robertu u Bici kod Zvona, kada su naterali u beg Džona Koningtona i izvršili možda ključni preokret za nastavak borbi. Kasnije je Robert stalno isticao da je Ned bio taj koji je dobio ovu bitku. Naime, dok se ranjeni Robert krio u bordelu i bio na ivici poraza, Stark i Tuli su svojim dolaskom rešili situaciju. U nastavku puta, sa lordom Hosterom Tulijem, koji je pomogao trijumfu u Kamenom obredištu, dolazi u Brzorečje. Pošto su otac i Brendon nastradali, Ned postaje lord naslednik Zimovrela, a osim titule “nasleđuje” i bratovljevu verenicu, Kejtlin Tuli. Venčanje je upriličeno dve nedelje pre njegovog nastavka vojevanja, a istom prilikom su brak sklopili Erin i Kejtlinina mlađa sestra Liza, čime su kuće Erin i Stark još čvršće povezane sa Tulijevima.
Odlučujuća bitka na Trozupcu razrešena je u korist pobunjeničke strane, nakon što je Robert u okršaju “jedan-na-jedan” ubio princa Regara Targarjena. Međutim, pošto je istovremeno teško ranjen, Robert šalje Edarda sa prethodnicom na Kraljevu Luku, gde će zateći do tada neutralne Lanistere kako haraju gradom. Stigavši do Crvene Tvrđave, saznaje da su Tivinovi ljudi brutalno ubili Regarovu suprugu i decu, a u prestonoj dvorani zatiče Džejmija Lanistera kako “greje” sedište na Gvozdenom prestolu , u čijem je podnožju ležao leš kralja Erisa. Ove slike će se zauvek urezati u Nedovo pamćenje i on će do samog kraja osećati duboko neslaganje i nezadovoljstvo ovim postupcima, koji su bacilli neizbrisivu ljagu na Robertovu pobedu. Razočaranje će biti još veće kada Robert konačno stigne u grad i ubistva nevine dece prokomentariše kao “rat”, nešto neophodno i normalno u toj situaciji, kao i kada se ogluši o Nedove predloge da Džejmija pošalje na Zid zbog najstrašnijeg kršenja položene zakletve - kraljeubistva. Ovo neslaganje izazvaće konflikt i dug period hladnoće u odnosima sa Robertom, koji za desnicu bira snishodljivog i popustljivijeg Džona Erina, na čiji se podsticaj kasnije ženi Tivinovom kćerkom Sersei i tako sklapa neraskidivi savez sa Lanisterima, što je potpuno pogodovalo njihovoj ambiciji. Ned sve ovo posmatra sa strane i povlači se, ne odobravajući.

Ostavivši Roberta u Kraljevoj Luci, Edard odlazi u Krajoluj i razbija opsadu zamka, nakon čega produžava ka planinama Dorne, da oslobodi Lijenu koja je sve vreme od otmice držana u Regarovoj Kuli Radosti (Zadovoljstva). Pratili su ga Haulend Rid i još šestorica severnjačkih podanika, ali, u okršaju sa trojicom kraljevih gardista, ginu svi osim Rida i Starka. Konačno doprevši do Lijene, nalazi je u groznici, na samrti.
Edard "Ned" Stark 5dst

Smrt voljene sestre bila je konačni udarac za Neda, a tajanstveno obećanje koje joj je tom prilikom dao nastaviće da ga progoni do kraja života. Nakon podizanja osam mogila u čast poginulih (jer, Ned se ove borbe seća sa mnogo tuge, usled dubokog poštovanja koje je gajio prema Arturu Dejnu, Ozvelu Ventu i Džeroldu Hajtaueru), svojih i Regarovih ljudi, Ned odnosi Dejnov mač u Zvezdopad, njegovoj sestri Ašari, koja se nedugo potom iz očajanja bacila sa kule. Nepoznati razlozi zbog kojih je izvršila samoubistvo podstakli su nove priče. Lijenina smrt ponovo miri Roberta i Edarda, sjedinivši ih u bolu. Ned se na Sever vratio sa Lijeninim telom, koje je sahranio u porodičnoj kripti Zimovrela, uz očevo i Brendonovo, ali ne samo njime. Doneo je dete, koje je proglasio svojim vanbračnim sinom i nazvao Džon Snežni. Ovaj iznenađujući postupak bacio je neočekivanu i jedinu senku na Nedov besprekorni moral, a stavio na probu i njegov brak. Kejtlin je u međuvremenu rodila sina, Roba, pa je pojavljivanje muža sa kopiletom i odbijanje bilo kakve priče o njegovoj majci dovela do povećanja tenzije. Džonovo poreklo je ostalo nepoznato, budući da je Ned do samog kraja odbijao da se bilo kome poveri, čak i svom najboljem prijatelju Robertu. Kejtlin je od posluge čula priče o Ašari Dejn, ali, kada se prvi put po tom pitanju obratila Nedu, prekinuo je sva govorkanja i kategorično joj stavio do znanja da je dečak „njegova krv“ i da je to sve što ona treba da zna, te da ga više nikada ne pita o njemu. Mladi Edrik Dejn veruje da je Džonova majka njegova dojilja Vajla, dok Sansa takođe u jednom trenutku pomišlja kako se priča da je njenog polubrata na svet donela žena ne-plemenitog roda. Robertu će sam Ned kratko odgovoriti da je reč o nekakvoj Vajli, međutim, ništa više od toga. Njegov prijatelj se i sam čudi da je „Belor Blagosloveni“ podlegao iskušenju. Šta god da je istina, jedno je sigurno – „verovatno je mnogo voleo Džonovu majku“, jer nikada nije dozvolio da se dečko bilo gde pošalje i odvoji od kuće, seća se Kejtlin. Ovo je bila još jedna netipična odluka za čoveka strogog morala, koji je predstavljao živo oličenje časti.

Edardov brak sa Kejtlin, sklopljen na brzinu i u početku ispunjen nepoverenjem, distancom, čak i razočaranošću (sa njene strane), prerastao je u veliku i iskrenu ljubav. Netipično za plemićke supružničke veze u Vesterosu, Ned i Ket su vremenom zavoleli jedno drugo i razvili odnos pun međusobne odanosti i podrške. Tokom šesnaest godina dobili su, pored najstarijeg Roba, još dve devojčice – Sansu i Arju, kao i dva sina, Brendona i Rikona.

Narednih petnaest godina, po završetku bune i ustoličenju novog kralja, Ned je proveo na Severu, u ulozi koju nije očekivao niti zaista smatrao da mu pripada. Veoma retko je napuštao svoje zemlje i, kao ni drugi Starkovi pre njega, nije se uplitao u zamršene dvorske spletke. Iako su mu vazalske kuće uglavnom bile odane, nije prolazio bez neočekivanih izdaja i problema, poput slučaja Džore Mormonta. Još jednom se udružio sa Robertom prilikom gušenja Grejdžojeve bune, kada je Belonovog najmlađeg i jedinog preostalog sina Teona poveo sa sobom kao taoca, međutim, samo formalno. Teon je u Zimovrelu postao Nedov štićenik, odrastao sa njegovim sinovima i uvek bio tretiran kao član porodice.

Kao zaštitnik Severa, Ned savesno sprovodi kraljevu pravdu i na sličnim principima vaspitava vlastite sinove. Ima običaj da lično pogubi dezertere Noćne straže i prestupnike uopšte, svojim čuvenim mačem nazvanim „Led“ (iskovan od valirijskog čelika, širok kao ljudska šaka i "duži od Roba", sečiva koje je iskovano magijom i "tamno poput dima") smatrajući da „ukoliko oduzimamo čoveku život, možemo učiniti barem toliko da ga pogledamo u oči i čujemo njegove poslednje reči“. Po povratku sa jednog takvog izvršenja egzekucije nad čovekom koji tvrdi da je napadnut od strane Tuđina, Nedovi sinovi će pronaći petoro mladunaca jezovuka, čija je majka ubijena. Nešto dalje od njih odlutao je albino-mladunac, koga će prisvojiti Džon. On ujedno i ubeđuje oca da dozvoli Robu i Brenu da ponesu pet štenaca za petoro dece Starkovih. Pored ove simbolike, Ned uočava još dve, manje svetle – ženka jezovuka usmrćena je ubodom jelenjeg roga ispod grla, a same zveri vekovima nisu viđene južno od Zida. Ove „slučajnosti“ najavljuju burna dešavanja i podsećaju na reči kuće Stark: „Zima dolazi“.

Novo iznenađenje sledi po povratku u zamak, u vidu vesti o Erinovoj iznenadnoj smrti i Robertovoj poseti. Kralj je na putu ka Zimovrelu sa svitom, uključujući i čitavu svoju porodicu. Nakon osam godina, prijatelji se ponovo susreću, a Robert odmah otkriva povod dolaska - želi da imenuje Neda za svoju desnicu, budući da je Erinovom smrću to mesto ostalo upražnjeno, ali i da veri njegovu kći Sansu sa svojim naslednikom Džofrijem i na taj način poveže njihove dve kuće onako kako je trebalo da to učini njegov i Lijenin neostvareni brak. Osim toga, Robertu je potrebna čvrstina i odgovornost koju njegov drug iz detinjstva poseduje, kako bi učvrstio svoju klimavu poziciju i uneo red u rasulo na dvoru. Ned je prilično zatečen kako Robertovim fizičkim propadanjem, tako i sve većom raspuštenošću, bezvoljnošću i podleganjem uticaju Lanistera koji su ga okružili i nametnuli mu svoju volju gotovo neprimetno. Razgovor koji vode u kripti Zimovrela, gde Robert insistira da siđe odmah po dolasku i oda poštu svojoj nesuđenoj dragoj, otkriva da je Robert duboko nezadovoljan tokom koji je njegova sudbina uzela posle bune, još uvek mučen uspomenama i strastvenom mržnjom prema Targarjenima, a naročito Regaru. Ned na njegove ogorčene izlive reaguje mirno i tužno, ni jednog trenutka nemajući ništa ružno da kaže o čoveku koji mu je „silovao i ubio sestru“. Njegovu veliku ljubav prema Rikardu, Brendonu i Lijeni pokazuju kipovi koje je dao da se izrade prema njihovom izgledu, mada ih obično dobijaju samo kraljevi.

Pošto je u međuvremenu stiglo i grozničavo pismo od Ketine sestre Lize Erin, u kome ona nagoveštava mogućnost umešanosti Lanistera u Džonovu smrt, supružnici Stark odlučuju da Ned svakako pođe u Kraljevu Luku, kako bi na licu mesta istražio slučaj. Uprkos nesreći koju Bren doživljava prilikom jednog od svojih uobičajenih pentranja po zidinama, kao i slanju Džona Snežnog na Zid sa stricem Bendženom, sa namerom da stupi u Noćnu Stražu, Ned sledi zov dužnosti i sa kćerkama se pridružuje kraljevoj sviti.

Već na Kraljevom drumu dolazi do prvih iskušenja i problema. Ned vidi ponašanje mladog Džofrija, ali, za Sansinu ljubav i Arjino dobro, primoran je da istrpi nepravedne optužbe i ubije Ledi, Sansinog jezovuka. Dolaskom u Luku, biva uvućen u koloplet problema, od kojih je ogromni dug krune samo jedan i najbezazleniji. Protiv njegove volje, Robert organizuje „desničin turnir“ koji predstavlja novi izvor troškova, ali i odličnu priliku da se njegova tajna istraga nastavi. Ned će uvideti da glavne konce u prestonici vuku evnuh Varis i Petir Beliš „Maloprstić“, članovi Malog veća i krajnje sumnjivi, ali, neophodni akteri igre u koju Ned sasvim nerado stupa – igre prestola....

Pokušavajući da uspostavi red, Edard se oštro protivi Robertovoj odluci da pošalje ubice na nedavno udatu i trudnu princezu-izgnanicu Deneris Targarjen, čime se ponovo otvaraju stare rane i nesuglasice iz prošlosti. Ned se odriče zvanja kraljeve desnice i u tajnosti organizuje povratak sa devojčicama u Zimovrel, ali, napad Džejmija Lanistera i njegovih ljudi osujetiće mu planove. Posle preloma noge, oporavljaće se sporo i dugo, a na kraljev zahtev vraća se dužnosti i šalje grupu vitezova predvođenu ser Berikom Donderionom i Torosom od Mira da zaustave odmetnike Gregora Kleganija.

Istražujući Erinove predsmrtne aktivnosti i interesovanja, Ned povezuje naglo povlačenje Stanisa Barateona na Zmajkamen, Džonovo posećivanje bordela i otkrivanje Robertove vanbračne dece, poslednje reči otrovane desnice o „jakom semenu“ i tajanstvene pokušaje ubistva njegovog mlađeg sina u jednu, stravičnu tajnu. Otkriće da su Džofri, Mirsela i Tomen plod rodoskvrne veze kraljice Sesrsei i njenog blizanca Džejmija, pa pokušati da putem ovog saznanja kontroliše Lanisterku. Nije računao sa tim da ostali nisu robovi časti i poštenja. Kada u bogošumi upozna Sersei sa činjenicom da je saznao istinu i ponudi joj da sa decom napusti grad i skloni se od Robertovog gneva koji će uslediti pošto se sve otkrije, neće ni slutiti da je ona već isplanirala kako da se izvuče iz mogućih neprilika.

U narednim danima, sve se odigrava munjevitom brzinom. Roberta je „nesrećnim slučajem“ proburazio divlji vepar tokom lova, njegova testamentarna volja da Ned bude Džofrijev namesnik do punoletstva nije ispoštovana, štaviše, optužen je za veleizdaju i potkupljena Gradska straža ga nakon pokolja njegovih ljudi hapsi i zatvara. Kao krunski dokaz, Sersei koristi pismo koje je uputio Robertovom bratu Stanisu, a kojim ga poziva da dođe i preuzme tron kao legitimni naslednik. Renli se povukao u Krajoluj i sa svoje strane priprema bunu, tako da je Ned ostao bez podrške i unapred osuđen da padne kao prva žrtva krvavih događaja koji se spremaju.
Od početka nevolja i opasnosti, a u tamnici pogotovo, Neda sve više obuzimaju košmarni snovi i sećanja na Lijenu, Regara, događaje u Harendvoru, a asocijativno nizanje misli obuhvata i Džona. Osećajući blizinu životne opasnosti i nerašćišćene račune, Ned žali zbog brzine kojom se sve odvija i oduzima mu nadu u još jedan razgovor kojim bi rasteretio svoju očigledno nemirnu savest, opterećenu „lažima koje živi već petnaest godina“. Dolazi na ideju da napiše pismo, nepoznate sadržine i nepoznatog primaoca, ali, nije jasno šta se na kraju desilo i da li je evnuh Varis nešto preduzeo tim povodom. Varis ga posećuje i nudi mu mogućnost da prizna veleizdaju i bude pomilovan, te poslat na Zid da "proživi sa svojim kopiletom". Iako najpre rezignirano odbija, Ned je primoran da za dobro svoje izmanipulisane kćerke Sanse proguta ponos i preuzme na sebe teret koji mu ne pripada. Na javnom suđenju u velikom Belorovom obredištu, javno će priznati izdaju koju nije počinio, ali, Džofri će svejedno narediti da ga obezglave njegovim sopstvenim mačem, Ledom. Ova šokantna smrt povući će za sobom niz pobuna, gneva i poslužiće kao okidač za budući „rat pet kraljeva“. Ned nije poživeo da sprovede reforme koje je želeo, otkrije istine onima kojima je to dugovao, ali ni da vidi rasipanje svog „čopora“ i tragedije koje će se ređati jedna za drugom.

Međutim, čak i mrtav, predstavljaće s jedne strane pretnju, a sa druge uzor. Njegove kosti su poslate u Brzorečje, a na Kejtlininu molbu, Halen bi trebalo da ih sahrani u Zimovrelu. Međutim, Gvozdenrođeni zatvaraju predviđeni put i neizvesno je dokle su posmrtni ostaci stigli, a ledi Dastin (koja i dalje krivi Neda za pogibiju svog supruga Vilijama pred Kulom Radosti) je odlučna u nameri da ne dozvoli njihovo pohranjivanje u kriptu, kada god se pojavile. Kako kaže Teonu, „nahraniće njima pse“. Za to vreme, u sećanju njegove dece, neizbrisivo živi uspomena na poštenog, lojalnog, hrabrog čoveka i dobrog oca. Džon će u trenucima najvećih iskušenja tokom svoje misije među Divljanima i kasnijih previranja na poziciji lorda zapovednika (npr.kažnjavanje Dženosa Slinta) dozivati u svest Nedov lik i reči, dobijajući snagu za ispravne odluke.

Pon	Uto	Sre	Čet	Pet	Sub	Ned
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30