Sudbina Dzodzena Rida (spoiler alert)

Ok, sinoc mi je Ket privukla paznju svojim postom u temi Teorije koje vas najvise nerviraju na jednu od teorija koje sam vec ranije video ali imajuci u vidu koliko je morbidna sam se uzdrzao od toga da je i ovde objavim. Medjutim, juce sam malo vise ceprkao o njoj po zadnjem Brenovom poglavlju u Plesu i po netu i dosao do nekih veoma uznemirujucuh indikatora. Dakle, pre nego sto pocnem, cisto da znate da je ovo definitivno najjezivija teorija od svih drugih tako da je ne preporucujem onima kojima je porodica Stark prirasla za srce a i sam Dzodzen Rid.

Dakle, sustina teorije jeste da je Dzodzen Rid zrtvovan zarad probudjivanja Brenovih zelenvidskih sposobnosti, odn da je se dobrovoljno zrtvovao iliti kako on to kaze povinovao svojim snovima koji nikada ne lazu.

Pre nego sto krenem, procitajte pazljivo ove delove iz poslednjeg Brenovog poglavlja u Plesu:

" „Vreme je“, rekao je lord Brinden.
Nešto u njegovom glasu izazvalo je ledene prste da se pruže niz Brenova leđa. „Vreme za šta?“
„Za sledeći korak. Da ti odeš dalje od zverobrazja i naučiš šta znači
biti zelenovid.“
„Drveće će ga naučiti“, rekla je List. Mahnula je i jedna druga peva-
čica tiho je prišla, ona s belom kosom, koju je Mira prozvala Snežnokosa. U rukama je držala posudu od čuvardrva izrezbarenu desetinom
lica nalik na ona s drveta-srca. Unutra je bila bela kaša, gusta i teška,
premrežena crvenim žilama. „Moraš ovo jesti“, rekla je List. Pružila je
Brenu drvenu kašiku.
Dečak je nepoverljivo pogledao posudu. „Šta je to?“
„Kaša od semena čuvardrva.“
Brenu je pozlilo od njenog izgleda. Slutio je da su crvene žile samo
sok čuvardrva, ali su na svetlosti baklji izuzetno ličile na krv. Umočio je
kašiku, pa je zastao. „Hoću li od ovoga postati zelenovid?“
„Postaćeš zelenovid od svoje krvi“, rekao je lord Brinden. „Ovo će
pomoći buđenju tvojih darova i vezaće te za drveće.“
Bren nije želeo da se veže za drveće... ali ko bi se drugi venčao sa
slomljenim dečakom kao što je on? Hiljadu očiju, hiljadu koža, mudrost
duboka kao korenje drevnog drveća. Zelenovid.
Jeo je.
Ukus je bio gorak, mada ne gorak kao mleveni žir. Prvu kašiku je
najteže progutao. Zamalo da ju je odmah povratio. Druga je imala bolji
ukus. Treća je bila skoro pa slatka. Ostale je rado gutao. Zašto mu se činilo
da je bilo gorko? Ukus je podsećao na med, na novi sneg, na biber, cimet i
poslednji majčin poljubac. Prazna zdela mu skliznu iz prstiju pa začegrta
po podu pećine. „Ne osećam se drugačije. Šta će sada biti?“ "


"„Hoće da se vrati kući“, rekla je Mira Brenu. „Neće čak ni da pokuša
da se bori protiv sudbine. Kaže da zelensnovi ne lažu.“
„Hrabar je“, rekao je Bren." Čovek jedino može biti hrabar kada se boji,
rekao mu je otac jednom, davno, na dan kada su našli male jezovuke u
letnjem snegu. Još je to pamtio.
Glup je“, rekla je Mira. „Nadala sam se da pošto smo našli tvoju
trooku vranu... sada se pitam zašto smo uopšte došli.“
Zbog mene, pomislio je Bren. „Zbog njegovih zelensnova“, rekao je.
„Njegovi zelensnovi.“ Mirin glas bio je pun gorčine.
„Hodor“, rekao je Hodor.
Mira je zaplakala. "


"njihove povijesti i molitve, sve što su o ovome svijetu znali. Meštri će ti reći da je usud-drveće svetište starih bogova. Pjevaĉi su uvjereni daje ono isto što i stari bogovi. Nakon što umru, pjevaĉi postaju dio tog obogotvorenja." Bran razrogaĉi oĉi. "Oni će me ubiti?"
"Neće", reĉe Meera. "Jojene, strašiš ga."
"Nije on taj kojega treba biti strah.


Hodor je odnio Brana natrag u njegovu odaju, mrmljajući "Hodor" ispod glasa dok je Lisna s bakljom išla pred njima. Nadao se da će tamo zateći Meeru i Jojena, da im kaze što je vidio, ali njihova udobna niša u stijeni bila je hladna i prazna

Ok, ako procitate ova poglavlja, mozete i vi da skontate o cemu pricam jer sve dobija drugacije znacenje kad se zna sta se trazi unapred. Dzodzenovo mracno raspolozenje u poslednjem poglavlju moze zaista biti posledica predosecaja da je se smrt nadvila nad njim, uostalom on sam kaze da je sanjao svoju smrt i da zna kako ce umreti, kao i dan na koji ce umreti. To je jasno ponovio nekoliko puta pre nego sto su stigli u Brindenovu pecinu: This is not the day i die. Dalje iz ovog citata mozete da zakljucite da je kasa koju je Bren okusio njemu neverovatno podsecala na krv pod svetloscu baklje kao i da mu je bila odvratna na prvi zalogaj. Za ovo moze da postoji jednostavno objasnjenje a to je da je kasa zapravo crvena zbog samog cuvar-drva koje kao sto znamo ima neku crvenu tecnost u sebi sto se i lepo vidi na svim onim urezanim ocima na njima.
Ok, idemo dalje, iz ovih citata se takodje jasno vidi da je se Dzodzen pomirio sa svojom sudbinom na sav uzas svoje sestre koja zbog toga pada u ocaj. Ako se ta cinjenica posmatra u konceptu ove teme, ona na taj nacin vuce ka tome da je se Dzodzen dobrovoljno zrtvovao zarad Brena. Sama ta dobrovoljnost i jeste ono sto najvise uzasava njegovu sestru i zbog toga ona onako ozlojedjeno i sa glasom punim gorcine kaze " njegovi zelensnovi" . Kao da nesto zeli da precuti Brenu, a sto je opet jako jezivo i strasno pa cak i ironicno pogotovu ako se pogleda to da su oni zaista i presli tolike putesestvije zbog njegovih snova.
Ali recenica koja najvise uznemirava jeste naravno poslednja Dzodzenova recenica: Nije on taj kojega treba biti strah. Ova izjava zapravo zeli da kaze da je neko drugi taj koji se treba plasiti, a ne Bren. Da je Dzodzen hteo da mu kaze nemoj da se plasis on bi to i rekao ali ne, on je rekao nije on TAJ koji treba da se plasi.
I naravno na kraju Bren ne moze da nadje Ridove u njihovoj sobi, sto moze da ima znacaja za ovu teoriju ali i ne mora, nije bas kao da ih nije bilo dugo vremena vec ih jednostavno nije zatekao tamo gde je ocekivao.

Mnogo toga sam rekao ali neka, to je sve sto na prvi pogled pada u oci, pronasao sam i neke druge stvari koje su vise indikatori koji kada se povezu sa ovim govore tome u prilog, ali da ne bude da sam ja sve pronasao nek i neko drugi kaze ( ako nije previse vezan za Brena i Dzodzena naravno)