Marja Semjonova - Vukodav

Videcemo, idem danas u biblioteku da uzmem treci deo.

Ovako

Ideja knjige je fenomenalna, izvodjenje te ideje je po meni osrednje

Necu mnogo duziti da slucajno ne bih spojlerisala ovde ali evo sta su moje zamerke

Prva Knjiga - odlicna ideja, vrlo dobro izvedena, nije mnogo davila, lepo razradjeni likovi

- zamerke - vec se u prvoj knjizi vide naznake "davljenja" - bespotrebnog preteranog opisivanja svega i svacega - to jeste lepo, ali, moralo je da bude odradjeno sa nekom merom. Dakle opisi obicaja i predela vec su ovde pretili davljenjem

druga stvar koja mi je od samog starta smetala, a kasnije se produbljivala sa sledecim knjigama je njena kako bih rekla "smusenost" u objasnjavanju dogadjaja. Kao da fali malo vise objasnjenja i konkretnijeg u pisanju. Jednostavno, cestoo sam bila u fazonu - a cek, sta je ona htela da kaze, sta je na koga je mislilia..o kom dogadjaju je ovo, ..itd-- Nije konkretna, nedorecena je, nekad toliko da to prosto smeta tokom citanja

SPOJLER ALERT

trece i ono sto najvise zameram - kraj serijala - tacnije kraj knjige - prosto i jednostavno smandrljan. ovo se odnosi na dijamantske gore ofc. Naime, umesto sto je davila i gnjavila opisima obicaja i dogadjaja 2/3 knjige, Honomerovom prociscenju/patnjama/prespitivanju/nesrecnom putesestviju itd - jednostavno gusila - ona je ono sto je najbitnije od 340 strana koliko ima ta knjiga uspela da skuca u zadnjih 100 strana. I prilicno nedoreceno i smuseno - opet da se razmisljam i vracam i ponovo citam da vidim jesam li dobro sve ukopcala.

I najveca kritika - onaj sa kim je zapoceta knjiga i oko koga se vrte zadnje tri knjige - o njemu ni jednog slova sta se desilo sa njim, niti da li je nadjeno ono sto je trazeno i zbog cega su ove zadnje tri knjige i pisane

Sve ovo sam malo u siframa sada opisala da nekom ne bih bas totalno ispojlerisala

Vukodav je dosao bas tamo gde treba , a da li je pretekao to mozemo da nagadjamo .  Mada jeste Marja bila nedorecena sto se mnogo cega tice, ipak mi njeno delo spada u omiljene knjige .

Areal ::Vukodav je dosao bas tamo gde treba , a da li je pretekao to mozemo da nagadjamo .  Mada jeste Marja bila nedorecena sto se mnogo cega tice, ipak mi njeno delo spada u omiljene knjige .

 malo smuseno
Nagli prelazi u knjizi kao da mi znamo sta likovi razmisljaju mesanje dogadjaja i likova u istoj glavi preopsirnost...sve to je fenomenalnu ideju pretvorilo u osrednje delo...realno yreca knjiga je bila suvisna..tirlon jednostavno bitan lik ispario nedovrseno...evrih nepravedno nestao iz knjige na tako duugo vreme...mlak susret prijatelja posle toliko vremena...pretvaranje vumodava u ucenjaka koji bistri knjige...msm nije mi to smetalo koliko nagli preokret licnosti odjednom je i pricljiv i blagoglagoljiv...jednostavno to nije vise onaj tajanstveni ven sa pocetka...razor dijam gora neobjasnjen kako valja...prolaz kroz ponor u velimor ..neobjadnjivo kako vinitar nije znao za strica a u istoj su zemlji osim ako i yaj velimor nine u drigoj dimenziji kao belovodje...onaj deo sa zvezdama koje su drugacije postavljene.etcetc...mogla bih ovako do sutr

Upravu si ima mnogo toga sto bih i zeleo da promenim u Vukodavu .

Vec sam komentarisao u temi "Sta trenutno citate?",
da je treca knjiga Vukodava najgora, mada nisam citao
Dijamantske gore.
Treci deo je skoooz lose odradjen, prva polovina knjige
je kao da opisuje istoriju sveta, a ne da prati tok neke
regularne radnje. Pocne neka radnja i posle dve recenice
prekine je da bi na dve strane opisivala neki narod, planinu ili sta vec,
dosta lose odradjeno.
Jedva ju je izvukla drugom polovinom, gde vec ima neke
radnje i desavanja.
Prve dve su mi solidne, prva svakako bolja, ipak je to uvod u novi svet,
pa je i zanimljivije citati.
Ostaju mi Dijamantske gore, nadam se da nije lose odradjena, kazu svi
da je losija od prve dve, ali svakako nije za bacanje.
Pa onda film da nadjem i odgledam.