Belor I Targarjen Blagosloveni

Belor Prvi, nazivan Voljeni, ili Blagosloveni je bio deveti kralj po redu iz kraljevske dinastije Targarjena. Bio je drugo dete Egona Treceg koje ce vladati posle smrti svog brata Derona, Mladog Zmaja.

Istoricari ga opisuju kao veoma mrsavog coveka (nesumnjivo zbog ucestalog posta) sa srebrnasto-zlatnom kosom, i odrzavanom bradom iste boje. Ovo je inace prvi Targarjen koji je, za razliku od svojih predaka koji su se priklanjali plemenitim metalima kada je bila rec o izboru krune, nosio venac koji je bio napravljen od cveca i vinove loze.

Kao sto su Targarjeni do tada imali raznolike Zmajeve u obliku ratnika, mudraca, slabica ili tiranina, ovaj kralj je bio prvi vladar koji je svoj pecat na papiru istorije ostavio kao bogobojazljiv covek. Savremenici se razilaze kada treba opisati Belorov karakter: jedni mu odaju pocasti kao svetom coveku, Kralju-Prvoobredniku koji je izgradio Veliko Belorovo obrediste sa statuom njegovog lika, vladalac koji je svoj zivot posvetio sirenju reci Sedmoro, praktikujuci dugacak post i krajnje srcane molitve kako bi iskusio religiozne vizije... dok ga drugi  opisuju sa dosta manje ljubavi. Ta druga grupa savremenika pamti Belora kao slabica, samouverenu budalu koja je bila sklona halucinacijama i donosenju losih odluka zbog prevelikog upraznjavanja fanatizma.

Prve odluke Blagoslovenog kralja su "odevene" u religiozno ruho. Navodno je bosonog presao razdaljinu izmedju Kraljeve luke i Dorne kako bi sklopio mir sa kucom Martela. Takodje su kruzile glasine da je spasao svog rodjaka Emona Zmajviteza, tako sto je usao u jamu prepunu zmija otrovnica u kojoj je Emon bio zatocen. Iako su ga zmije nekoliko puta ugrizle, otrov nije mogao ubiti kralja zbog njegove iskrene vere u Sedmoro. Ovaj dogadjaj je najverovatnije metaforicki prikaz tadasnjeg konflikta, Dorna je naravno predstavljena kao zmijska jama, dok sami Dornjani kao zmije. Kao sto je njegov stric Vizeris vladao dok se Deron borio, sada je takodje radio isto samo sto se ovoga puta Belor molio.

Sama njegova vladavina se moze opisati dosta nepromisljenom. Jedni od mnogobrojnih primera su izazivanje prezira svojih vazala kada je zatrazio od Lorda Belgrejva da opere noge leproznoj osobi, pokusaj da zameni gavrane golubicama u ulozi postara Vesterosa, kao i zatocenje svojih sestara Dene (sa kojom je inace bio ozenjen), Elene, i Rene u Devicanskim odajama kako ga ne bi kusale sa pohotnim potrebama. Kao i njegov otac, pokusavao je da ozivi zmajeve, ali molitvama nad zmajevim jajima koje su doduse ostale bez odgovora. Belor je takodje zabranio rad svih bordela u Kraljevoj Luci za cije radnice se molio ali odbio da ih udostoji pogleda. Jedina Belorova razumna odluka je ona kojom je odlucio da ne naoruzava religijskr krugove jer po njegovom pacifistickom uverenju, jedino oruzje koje vernik treba da ima jeste njegova molitva.

Belorova svakako najlosija oduka je bila ona kojom je za Prvoobrednika proglasio zidara cije je umece bilo toliko veliko da je kralj poverovao da je pred njim reinkarnacija samog Kovaca u ljudskom obliku. Cinjenica da Prvoobrednik nije znao da cita, pise ili recituje molitve je ucvrstila glasinu o  oduci Belorove Desnice da otruje zidara kako bi stavio tacku na sramotni Belorov hir. Nije dugo proslo a da je ubrzo posle njegove smrti Belor opet izabrao kandidata podobnog za mesto Prvoobrednika iskljucivo po njegovim merilima... ovog puta decaka od osam godina za kojeg je kralj tvrdio da je cudotvorac. Kako decak nije uspeo da ga spase dok je Belor lezao na samrtnom odru, ispostavilo se da je kralj ponovo pogresio kao i u vezi mnogih drugih stvari. Po zvanicnoj verziji Belor je umro od izgladnjivanja na smrt u pokusaju da postom ocisti svoje telo od pozude. Drugi medjutim spekulisu da je bio otrovan od strane svog strica i Desnice, Vizerisa Drugog.