Mekar I Targarjen

Mekar Prvi je bio cetrnaesti kralj dinastije Targarjen koji je grejao Gvozdeni presto posle svog brata Erisa Prvog. Posle serije neocekivanih smrti Mekar je dosao na tron 221 godine posle E.I. i na njemu ce ostati sve do 233 godine posle E.I.

Ako je za poverovati svedocanstvima, Mekar je bio razvijen covek, snazne gradje sa sirokim ramenima i zavidnom visinom. Samo lice cetrnaestog kralja Vesterosa je odavalo strogo ratnicki izgled na svoj sopstveni aristokratski nacin: prava bledo plava Targarjenska kosa koja je skoro izgledala belo uz koju je Megor odrzavao cetvrtastu sneznu bradu sa pokojom zlatnom tackicom i naravno purpurno-ljubicastim ocima stare Valirije. Jedini detalj koji je strcao iz discipinovanog lica ovog Zmaj-gospodara jesu mali oziljci zadobijeni od malih boginja.

Kako je Mekar rodjen kao cetvrti sin Derona Drugog i Marje Martel, od njega se nije ocekivalo da ce jednog dana vladati tako da se Mekar rano ozenio bez nekog prevelikog ocekivanja politickog saveza koji bi dosao iz njegovog braka i dobio cetiri sina i dve kcerke. Za svoj dvor je dobio Letnje dvorane koje su dugo vremena sluzile kao razidencija koja je gostila generacije porodice Targarjena. Posle bitke na Crvenotravnom polju u ustanku Crnovatri Mekar je uspeo da zadobije reputaciju sposobnog vojskovodje ali ne i zasluzene cestitke u pobedi nad Demonom... bar ne u meri u kojoj ih je dobio njegov brat Belor. Iako je Mekar dobio svoje mesto u pesmi Cekic i Nakovanj, njemu je nazalost pripala uloga nakovnja za koju je smatrao da je podcenjena. Sam plemicki stalez je naravno vise zasluga priznao Beloru i Gospodaru Gavranove krvi pa i cak i "plemenitim" greskama samog Demona Crnovatre, koje ce nazalost ostaviti kompleks nize vrednosti i veliku kolicinu nezadovoljstva pomesanu sa sturom gordoscu u karakteru cetrnaestog Zmaja. Reci koje ga najbolje opisuju je izgovorio Ser Rejmund Fosovej: "...nije odvazan kao Princ Belor a ni mudar kao Eris, a jos manje nezniji od Prince Regala a sada je doziveo da gleda kako mu sinovi rastu u senci svoje brace..."
Najbolji primer Mekarovog razocaranja u svoje sinove je naravno viteski turnir u Esfordu koji je opisan u Vitezu Lutalici. Od svoje cetvorice sinova Mekarov najstariji sin Deron se opijao i danima pokusavao da izbegne turnir, najmladji sin Egon, koji je trebalo da bude stitonosa Deronu, je napustio brata i pojavio se kao sitionosa Ser Dankana Visokog prikrivajuci svoj pravi identitet... Dok je srednji sin Erion pruzio najvise razocaranja svome ocu. Prvo je neviteskim, podmuklim potezom ubio konja svome suparniku koji je umalo izgubio nogu, kasnije se ogresio o zavete svoje vitekse casti napavsi bespomocnu devojku zbog cega je primorao oca da ga podrzi u njegovoj zelji za osvetom kroz sudjenje borbom sa ser Dankanom, gde ce veliki Zmaj Belor ispustiti zivot i to ni manje ni vise vec od ruku samog Mekara, Belorovog rodjenog brata. Ogorcen ishodom kako samog turnira a tako i presudom sudjenja, Mekar je proterao Eriona u Slobodne gradove a svom sinu Egonu dopustio da postane stitionosa pomenutom vitezu bezemljasu.

Godina je Velike prolecne kuge, kralj Deron umire a sa njime i njegova dva unuka pretendenta na presto, a i titula kralja se prenosi na Erisa Prvog. Prvi potez novog kralja je imenovanje Ser Brindena Recnog na polozaj Desnice sto je jos vise nagnalo Mekara da se povuce sa kraljevskog dvora u svoje odaje u Letnjim dvoranama. Zbog ovog gesta, Mekar je jos vise omrznuo Gavranovu krv, smatrajuci da mu je po drugi put ukrao zasluzene pocasti, prvog puta na Crvenotravnom polju, drugog puta za vreme kuge jer je smatrao da ce on postati Desnica a ne Brinden. Kako je Eris umro bez naslednika, prvi Mekarov potez kao kralja je bio naravno utamnicenje Gavranove krvi. Mekar je inace u svim drugim pitanjim od krucijalnog znacaja vladao manje, vise dobro. Za vreme njegove vladavine, leto je trajalo sedam godina i mnogi su mislili da je doba dugackog leta konacno doslo sve dok se nije zavrsilo i bilo propraceno surovom dugackom zimom.

Mekar je poginuo 233 godine posle E.I. u borbi sa nepoznatim pobunjenim lordom i na prestolu ga je nasledio njegov sin Egon.