Digitalna književnost

Дигитална књижевност

Решила сам да отворим нову тему о овом виду књижевности којим се тренутно бавим у сарадњи са колегама са универзитета, (тема која мене нарочито интересује је интеракција књижевности и видеоигара и о томе сам радила и докторат) а и похађам конференције о њој (сад ова последња у Паризу на којој сам била била је управо о томе) па ћу повремено постовати хипертекстуална дела и њихове анализе за оне које би могло занимати да их виде, чују и прочитају...
Пошто ми је ово уводни пост биће ОГРОМАН Наоружајте се стрпљењем
Када говоримо о електронској књижевности, мишљења су најчешће подељена-читаоце она или одушевљава или згражава те сматрају да не може заиста бити сматрана књижевношћу сама по себи јер инкорпорира и друге елементе којима није место у књижевном делу већ у филму. (музику, слике, кратке видее, видеоигре) Друге иритира начин на који се оваквом делу приступа, електронски, јер многи просто воле да „осете књигу у руци и није им то то када читају са екрана“.
У питању су, као што им и сам назив каже, књижевна дела створена у дигиталном окружењу која изискују дигитална средства да би им се могло приступити и прочитати их.
Не ради се о електронским књигама, тј књигама пренетим у електронски Ворд или ПДФ формат већ о мултимедијалном садржају који се додаје написаном тексту и тако дело постаје интерактивно.
У основи дигиталне књижевности лежи следеће:
Шта је сврха књижевног дела?
Да нас забави, подучи, да пренесе поруку НА БИЛО КОЈИ НАЧИН. Не само словни или укоричени.
Та пишчева порука коју свако дело садржи, у дигиталној књижевности, уместо да се преноси само словима, сада се преноси потпомогнута звуком и сликом (рецимо уколико је атмосфера у причи мрачна аутор дигиталне приче ће се потрудити да одабере одговарајуће пропратне слике и пропратну музику да би ту атмосферу дочарао и истакао кључне мотиве и поенту приче, тако претвара своју причу у мало уметничко дело док вешто балансира свим тим елементима) и неретко и сам читалац може да бира како ће се дело одвијати (по томе неке дигиталне приче подсећају на оне књиге што смо читали кад смо били мали: ако ћете да уђете у замак сами и спасите принцезу, идите на страну 80; ако ћете да се вратите назад и тражите помоћ идите на страну 79 )
Најчешћа дела дигиталне књижевности су кратка. Дакле у питању су обрађене кратке песме, кратке приче... Mainly created in Flash and other platforms...
Други назив им је и такозвана интерактивна фикција. Ствараоци дигиталне књижевности се наравно, не зову писцу већ аутори Користи се универзални термин...
У њих спадају и приче и песме које стварају рачунарски програми на основу задате теме и убачених речи које прича треба да садржи...
Постоји и антологија дигиталних дела на нету
The Electronic Literature Collection is a series of anthologies of electronic literature published by the Electronic Literature Organization, both on CD/DVD and online, and this is another strategy in working to make sure that electronic literature is available to future generations.
Овде ћу данас да вам представим три дела.
Једно је прво дело дигиталне књижевности уопште, из 1987-е године које је мало конфузно и види се да је старинско, али ипак је пионир своје врсте а и садржај је интересантан. Друго дело је моје скоро па омиљено омиљено <3, из 1995-е па га чисто зато стављам
А треће је једно моје.
За неки дан ћу качити и остала мање више позната дигитална дела само савременија као неку врсту минипрезентације...
1-Michael Joyce, „Afternoon“: (JUST FOLLOW THE ON-SCREEN INSTRUCTIONS )
The hypertext fiction tells the story of Peter, a recently divorced man who witnessed a car crash that may or may not have involved his ex-wife and their son.
http://www.wwnorton.com/college/english/pmaf/hypertext/aft/
2- Shelley Jackon's 'Patchwork Girl'- Ову морам детаљно да анализирам!
Најдопадљивије и најингениозније у овој старинској дигиталној причи, поред саме идеје, је њена структура. Прича се казује кроз илустрације делова женског тела које су зашивене заједно кроз текст и слику.

The narrative of the story is divided into five segments, titled: "a Graveyard", "a Journal", "a Quilt", "a Story", and "& broken accents."
The goal of the piece is to not only make the reader realize the structure of the Patchwork Girl as a whole but also realize all the pieces that must be "patched" together in order to create one unified structure. Each segment leads down a trail that takes the story in multiple directions through various linking words and images. Jackson uses recurring graveyard imagery in order to continually invite the reader to resurrect Mary Shelley's monster.
In Mary Shelley's original, Victor Frankenstein begins the creation of a female companion for his monster, but destroys the second effort prior to completion. In Jackson's version, the female monster is completed by Mary Shelley herself. The woman and her creation become lovers; the creature then travels to America, where she pursues a variety of adventures before disintegrating after a 175-year lifetime. Individual sections also explore the lives of some of the women whose corpses contributed body parts to the creature. "If you want to see the whole," one passage reads, "you will have to piece me together yourself."
Patchwork Girl is a continuation of Mary Shelley’s Frankenstein, and therefore definitively a Gothic tale. There is much emphasis placed on the gruesome sewing-together of Patchwork Girl and the functioning of her borrowed body. The structure and the content of the text closely reflect one another because the piecing-together of Patchwork Girl's physical self features in the narrative as well as the interactive element of the hypertext.
Jackson's use of hypertext "enables us to recognize the degree to which the qualities of collage -- particularly those of appropriation, assemblage, concatenation, and the blurring of limits, edges, and borders -- characterize a good deal of the way we conceive of gender and identity."
Feminism and the objectification of woman is a predominate theme throughout “Patchwork Girl” that is made clearly evident from the central graphic illustration of a naked woman. The fact that the reader must click on different body parts of the female anatomy in order to navigate through the text forces the reader to partake in objectifying the naked woman who is literally a combination of slabs of meat. Explicit references to the mistreatment of woman in society are also present at several points within the text, such as in the resounding passage “I belong nowhere. This is not bizarre for my sex however, nor is it uncomfortable for us, to whom belonging has generally meant, belonging TO”. Additionally, "Patchwork Girl" almost exclusively features female characters including the monster herself, making Jackson's adaption markedly different from Mary Shelly's original work.
3-Моја микроприча у дигиталном формату на шпанском: (помало дечији, мислим да да натерам Монику да га поново уради али са застрашујућом атмосфером због страха писца од намештаја):

САН
Завеса се подиже.
ПИСАЦ: (хрче)
КРЕВЕТ: Какав простак, и он ми је неки уметник. Какав уметник, во је то, треба га послати на испашу.
ФОТЕЉА: Видим да си све лошије расположен што си старији. Кад ли ћеш већ једном ућутати...
ТЕЛЕВИЗОР: Можда би требало да он купи нови кревет, нови модели су скромнији и ћутљивији. Ваљда бих ја требало да будем онај који говори овде.
КРЕВЕТ: Видео бих ја тебе да неко скаче по теби цео дан и ноћ. Хајде да га убијемо, молим вас.
ОРМАР: Слажем се, али под једним условом. Хоћу да телевизор остане укључен целе ноћи јер се плашим мрака.
ТЕЛЕВИЗОР: Договорено.
ЛАМПА: Мени је свеједно, али нећу да се издвајам тако да прихватам.
КРЕВЕТ: Идемо онда.
ФОТЕЉА: Немојте молим вас, послаће нас у затвор.
КРЕВЕТ: Кукавице.
ФОТЕЉА: Нисам!
КРЕВЕТ: Докажи.
ФОТЕЉА: Добро, добро... Идемо.
(Намештај се полако примиче уснулом писцу)
ПИСАЦ: Нееее! (наједном скаче из кревета и огледа се око себе престрављен; додирује кревет, фотељу; гледа према лампи) Више никад нећу вечерати поховане шампињоне (Писац потом излази из собе смејући се сам себи)
КРЕВЕТ: (шапатом) Штета. Сад морамо све испочетка. Па добро. Други пут.

Veoma zanimljivo Zimče

+ Zim!

Хвала Војо и Зеусе
Хтела сам само још једно дело да вам прикажем које ми је свеже у сећању па ћу касније мало да проредим да вас не угњавим са овим пошто није баш типична врста књижевности

Golpe de gracia-Merciful Strike-Jaime Alejandro Rodriguez
Ово је шпанско савремено дело дигиталне књижевности испреплетано са видеоиграма (у питању су мини видеоигре и графика није баш најбоља али свака је симболична, сврсисходна, има своје место у књижевном делу).
Жанр је крими роман
На почетку романа, читалац се налази у болници док посматра старца прикаченог за машине за одржавање живота. Име му је свештеник Амаури.
Читалац бива обавештен да ће пратити ток свештеникових мисли и на тај начин покушати да открије ко је покушао да га убије, зашто се налази у таквом стању. Стога је ово пре свега интерактивна фикција-читалац је истовремено и стваралац (мада је крај већ предодређен тј. на крају је убица увек исти)
Књига је подељена на три дела а сваки од линкова који воде до њих изгледа као врата операционе сале
1-У првом делу читалац прислушкује шта посетиоци говоре оцу Амаурију-у питању су четири човека-његов шеф и три познаника-важно је разумети на који начин му се обраћају јер је један од њих можда његов убица. Нажалост сви га из неког разлога коре и сви су врло негативно настројени према њему па нам то скоро нимало не помаже.


2-У другом делу већ улазимо у његов ум, у свештеникову подсвест и посматрамо његове снове и сећања којих има неколико. Свако сећање донеће нам нове информације о греховима које је свештеник починио и о којима опсесивно размишља са кајањем.
Из неког разлога обрели смо се најпре на обали галисијског сеоцета. Жанр видеоигре који се користи је РПГ-читалац шета кроз село, разговара са свима, обавља квестове за њих а заузврат добија информације о оцу Амаурију и о разлозима због којих је он боравио у том селу. Сваку информацију коју добије чува у посебан фолдер да би на крају свих шеснаест сложио у виду слагалице (има око 60 секунди да то уради) у једну слику. Ако не уради то за 60 секунди игра се рестартује Игра се такође рестартује ако вас неко убије током извршавања квестова за мештане тог села и морате све да почнете испочетка Непријатељи са којима се суочавамо кроз игру су митска бића из галисијских легенди и фолклора.
У овом делу слика коју ћемо сложити је слика једне жене-тако сазнајемо да је отац Амаури у младости имао љубавну везу са једном девојком из тог села.
Следеће Амауријево сећање нас води у свет астечких легенди Улазимо у пирамиду која је попут лавиринта-то је нова видеоигра-читалац сада покушава да изађе из лавиринта (ова игрица подсећа на Mummy Maze и да се попне на врх пирамиде где би требало да разговара са врховним астечким богом Кецалкоатлом.
Кад то уради, пред читаоцем је још једна видео игра која много личи на Мортал Комбат Као што може да се види на слици-имамо приказ света из свештениковог ума-отуд религиозни мотиви-небо, земља и пакао. Такође видимо и Смрт са косом која очекује оца Амаурија Морамо да избегнемо црвене лоптице-грехе које на нас баца демон из пакла а да прихватамо плавичасте лоптице-то су врлине... На крају овог дела свештеник се буди из коме.

3-У трећем делу читалац као детектив улази у свештеников стан да га претресе и овде је инкорпорирана point and click видеоигра-кликтањем на различите предмете у његовом стану и претурањем фиока покушавамо да дођемо до даљих информација.
На крају се открива ко је убица тј атентатор-у питању је један од његових студената са часова веронауке на универзитету, Анхел... И у том последњем делу се обраћа пажња на један феномен чији је пораст већ постао забрињавајући у Јапану, не знам да ли сте чули за њега, зове се ХИКИКОМОРИ. У питању је физичко издвајање од спољашњег света у својој соби изазвано превеликим притиском друштва и искључива комуникација путем електронских медија, излажење из собе једном или двапут дневно...

Он је покушао да убије оца Амаурија јер је сматрао милосрдном смрћу смрт свештеника који је за њега био симбол оца, ауторитативне фигуре која спутава наметањем религиозних идеја...
Овде ћу вам оставити линк до дигиталног дела мада не знам колико бисте могли кроз њега да напредујете пошто је све на шпанском
http://collection.eliterature.org/2/works/rodriguez_golpedegracia.html

Моја нова микроприча у дигиталном формату, свеже обрађена, са додатим звуковима и сликама који се уклапају у атмосферу.
Надам се да ће вам се допасти, то је тек друга коју смо урадили као пројекат.
Прва је била ова пар постова изнад, "Сан", али са гласовима на шпанском, ова "Лепота је у оку посматрача" је читана на енглеском.

Keitai Shosetsu or cell phone novels.
Културни феномен популаран у Јапану у последњих десетак година.
И даље постоји дебата о томе да ли је ово књижевност или не... Тренутно је сврстана у авангардне зачетке дигиталне књижевности.
Ради се о књигама које се пишу и каче онлајн искључиво за читање на мобилним телефонима.
Поглавља су веома кратка, отприлике 100 карактера на јапанском.
Структурално су необична, јер су реченице упрошћене, аутори користе сленг и доста емотикона, па старији читаоци морају да се помуче да дешифрују шта ту пише
Многе од њих које су баш баш успешне касније су адаптиране у манге, стрипове, филмове, или претворене у paperback novels. Тада, наравно, аутори збацују са себе вео анонимности
Оно што је занимљиво код keitai shosetsu књига је то да су теме прилично gruesome.
Млади анонимни аутори (углавном ауторке) преносе своја тужна животна искуства везана за коришћење дроге, силовање, покушаје самоубиства, нежељену трудноћу, абортусе... Читаоци су статистички углавном женског пола, младе девојке од касних тинејџерских година, до раних тридесетих... На тај начин успевају да каналишу и директно изразе емоције о ономе што их мучи in a buttoned up Japanese society. Зато се ова фикција често назива и „романи писани од стране жена за жене“.
И друга интересантна ствар је спрега писца и читаоца. Обоје на неки начин учествују у стварању романа.
Када писац примети да се смањује број онлајн прегледа његове новеле, промени нешто у садржају, избаци неког јунака, убаци новог...
Често прати коментаре читалаца који га усмеравају, и на основу њих врши измене. So it’s all about interactivity and instant feedback, што немамо код “обичних“ књига, јер често писци не прате или не уважавају мишљења читалаца или се та интеракција не одвија толиком брзином.
Критичари им замерају поједностављивање, упрошћавање јапанског језика као и кварење граматике и синтаксе, али ипак је и писање на овакав начин једна врста „дигиталне уметности“. треба умети пренети што више садржаја у што мање слова и симбола.
Све у свему, „новеле за мобилне телефоне“ су више занимљиве као друштвено-културни феномен, јер су постале прави „бум“ у Јапану. Ваљда јер ауторке отворено износе своје емоције а читатељке могу да саосећају са њима, или да уче на основу туђег искуства што можда за њих и не би било могуће у „стварном свету“ јер се у Јапану о таквим стварима често јавно не прича, или се не сме причати.

@Zim WOW za ovaj poslednji post!    Nekako sto vise upoznajem Japance kao narod i njihovu kulturu, sve vise i vise ih cenim i postujem! Deluje mi jako zanimljiv taj "zanr" ... Jel mozes da mi posaljes nekoliko linkova a da je na engleskom? Ne ide mi nesto japanski 
Skoro sam razmisljao u tom smeru, kako bi bilo pisati nesto tako interaktivno i online... Tako da mi je ova vest bas legla!

Нажалост немам Ово спада у модернију авангардну књижевност Постоји јапански вебсајт Maho-i-land, у преводу "Magic Island" на коме има преко 1 000 000 ових романа за мобилне телефоне али све је на јапанском 3.5 billion hits per month o.O
А они који су преведени на енглески и штампани у већем тиражу не могу да се нађу на нету
Али нашла сам два линка који још мало говоре о овом жанру са пар примера...
Нажалост нису све приче засноване на догађајима из стварног живота, неке су и обичне мелодраме које тинејџерке воле, with soap opera-ish plot, a boy-meets-girl and so on...

http://www.independent.co.uk/life-style/gadgets-and-tech/features/thumb-novels-mobile-phone-fiction-1763849.html

http://www.chopsticksny.com/contents/down-in-tokyo/2007/11/421

Zevs86 ::@Zim WOW za ovaj poslednji post!    Nekako sto vise upoznajem Japance kao narod i njihovu kulturu, sve vise i vise ih cenim i postujem! Deluje mi jako zanimljiv taj "zanr" ... Jel mozes da mi posaljes nekoliko linkova a da je na engleskom? Ne ide mi nesto japanski 
Skoro sam razmisljao u tom smeru, kako bi bilo pisati nesto tako interaktivno i online... Tako da mi je ova vest bas legla!

japanci su ti sjajni.... ko i njemci sa velikom mrljom fašizma tj militiralizma... al tako je je to sa kulturno velikim nacijama