Kuća Konington od Grifonovog Gnezda

Кућа Конингтон је витешка, пређашња племенита, кућа из Олујних земаља, чије је седиште замак Грифоново Гнездо. Њене речи су представљене узвиком "Грифон! Грифон!". Боје куће су црвена и бела, а грб је подељен вертикално на два супротно обојена поља, на коме су два инверзно обојена Грифона у rampant позицији, један наспрам другог. Кућа Конингтон је била изузетно имућна и утицајна кућа са лордовским звањем, све док Џон Конингтон није именован Ерисовом десницом. Након буне Роберт је распарчао земљу Конингтона из освете, одузео им лордовску титулу и оставио тек десетину територије, а остатак поделио лојалном племству. Џон Конингтон је протеран, а земља је остала на плећима његовог рођака, Ронета "Црвеног".
Грифоново гнездо је тврђава подигнута на литици обала Бесног рта, опасана црвеним каменом са три стране, док је са земљом повезује гребен познат као "Грифоново ждрело". Две куле и главна капија чувају улаз у овај замак с друге стране Грифоновог ждрела.

Познати чланови куће Конингтон су:
- лорд командант Алин Конингтон, познат као "Бели Грифон", један од виђенијих команданата Краљеве гарде.
- лорд Армонд Конингтон, отац Џона Конингтона. Умро је пар година пре Робертове буне.
- Џон Конингтон, некадашњи сер и лорд, витез у егзилу. Служио је као десна рука Ерису "Лудом" све до пораза код битке Звона. Није имао браће. У егзилу је преузео алијас "Гриф". Постоје извесни наводи да је он хомосексуалац, инспирисани његовом често изражаваној наклоношћу према принцу Регару. Под алијасом Гриф, обојио своју црвену косу у модро. У младости је описиван као енергичан, храбар, немаран, гладан славе, способан и остварен командант. Године у прогнанству су га учиниле искуснијим, опрезнијим, мудријим и опаснијим. Његова војна способност, најпре као команданта, добро се види у описима битке код Звона, где је успео да се повуче без већих губитака, иако је био опкољен у тесној насељеној средини где је немогуће развити формацију или стратегију. Уместо да спали Камено Обредиште, одлучио је да ужива у части дуела с Робертом, што је довело до његовог пораза и прекретнице његовог живота. Ерис га је због тога протерао, а остатке његових земаља дао Ронетовом оцу, Роналду Конингтону. У егзилу служио Златној чети пет година, где је брзо напредовао до десне руке Мајлса Тојна, тадашњег капетана чете. Из чете је избачен због крађе. Придружује се Варисовој завери да на престо доведе преживелог сина принца Регара, Егона Шестог. Гласине о његовој јадној смрти опијањем у Лису рашириле су се Вестеросом, што му је омогућило да се фокусира на Регаровог сина којем је наденуо надимак "Млади Гриф". Џон открива да је инфициран Сивом Љуспом, што убрзава његове освајачке планове у име Младог Грифа. Придобија Златну Чету и оријентише је на напад на његову очевину, Грифоново гнездо, које убрзо заузима. У плану му остаје освајање Крајолуја, које жели остварити под Таргарјенским барјаком.
- сер Ронет Конингтон, звани "Црвени", витез од Грифоновог гнезда. Описан је као крупан човек црвене браде и дуге риђе косе. Био је верен за Бријену од Опорја, коју је одбио јер ју је сматрао ружном. Придружује се Ренлијевој пратњи, а након његове смрти Станисовој. У бици на Црнобујуци ухваћен је и заробљен, где се заклео на верност Џофрију Првом. Прати сер Џејмија Ланистера на његовој кампањи заузимања Брзоречја. Заробљен је од стране Кевана Ланистера под сумњом да учествује у инвазији Златне чете.
- Роналд Олујни, копиле Ронета Црвеног Конингтона. Заробљен са остатком породице приликом инвазије Златне чете на Вестерос.
- Алајна Конингтон, млађа сестра Ронета. Исте судбине као и Роналд Олујни.
- Рејмунд Конингтон, млађи брат Ронета. Заточен приликом Грифовог освајања Гнезда.