Словенска митологија (слике)

Oкире дивно објашњење за виле и дивна слика  Хвала ти што качиш редовно у овој теми  Историје и митологије нам је недостајало на форуму.
Где налазиш материјал?

ВУК 
Вук је у словенској митологији биће препуно контрадикторности. Он је истовремено и тотем у чију су се снагу и заштитну моћ Словени уздали, али и табуисано демонско биће које не треба спомињати, посебно не за време јесењих вучјих празника и свакако никада ноћу. Према Чајкановићу, отеловљење врховног српског бога, за кога он сматра Дајбога, понекад се описивало и као Хроми вук или Хроми Даба; ово друго име је можда изведено баш од Дајбоговог имена, а касније је, под утицајем хришћанства, овај назив приписан ђаволу. Постоји и једно веома давно записано веровање које је истовремено и занимљиво и застрашујуће. Наиме, словенски суседи су били убеђени да се сви Словени понекад претварају у вукове!


ВУКОДЛАК 
Вукодлак је човек који има вучје обличје, биће које се претворило у застрашујући спој човека и вука, заправо у демона крвавих очију прекривеног вучјом длаком. Основна разлика у односу на вампира јесте у томе што је вукодлак пре свега жив човек, што ће и остати пошто се овај преображај оконча. Мисли се да се вукодлак може препознати чак и у људској форми по неким карактеристичним знацима, рецимо по длакавим длановима, спојеним обрвама или истој дужини кажипрста и средњег прста, а из демонског у човечји облик може се повратити ако се додирне неким металом, као што су гвожђе, челик или сребро.


ДИВ 
Дивови су сасвим налик људима, али су огромни: „Тела за пет саде најбољијех људи“. Једна прича, из које се такође може сазнати о њиховој лењости, каже да могу порасти толико да се на крају претворе у планину. Они су примитивни изгнаници; нерадници су, па све што им треба отимају од људи, захваљујући својој великој снази. Живе у групама, често и прилично великим, у планинским пећинама на чије улазе стављају огромне камене плоче. Њихово оружје је пре свега камење, понекад топузи, а неретко и само голе песнице. Генерално се сматрају примитивнима и, у складу са тим, обично су запуштени и грубе спољашњости. Понекад су замишљани и са само једним оком на глави. Верује се да су глупи, па их је могуће преварити и на тај начин се спасти од њих.


ДРЕКАВЦИ
Дрекавци су митска бића која новија тумачења описују као душе умрле некрштене деце, а у старијим предањима то су душе умрле ванбрачне деце. Уз неизбежно дречање, велике главе и дуге танке вратове, одликује их и незгодна особина да често из вирова или врбака заскачу пролазнике када се предвече враћају из воденице.

I don't have anymore +  
Hmmm Wolves and Werewolves  <3

Зимоврел ::Oкире дивно објашњење за виле и дивна слика  Хвала ти што качиш редовно у овој теми  Историје и митологије нам је недостајало на форуму.
Где налазиш материјал?

Хвала што пратиш тему...

Ово су одломци из књиге "Словенска митологија" од Ненада Гајића (постоји сајт са тим одломцима - словенскамитологија.рс). Слике налазим по разним форумима, фејсбук страницама...

Samo napred Okire. Trebalo bi učiti ovakve stvari. Sramota je da znamo dosta toga o Grčkoj, Nordijskoj, Egipatskoj mitologiji, a da o našoj znamo isto onoliko koliko znamo o Hadersfildu.

Хвала на подршци! 
Нисмо ни свјесни колико смо богат народ што се тиче историје и културе, зато и пролазимо овако како пролазимо...

ЗМАЈ
Змајеви су бића огњене силе, смештена по високим и неприступачним планинама. Ретка предања по којима живе у језеру, шупљем дрвету или подземној јазбини вероватно су настала бркањем аждаје и змаја. Као огњена бића, створена на магичан начин, змајеви не воле воду, па чак постоји и веровање да је врела вода једна од ретких ствари које их могу убити, а често избегавају и дневну светлост и врућину, па своје планинске пећине и заклоне напуштају најчешће током ведрих ноћи, када се могу видети како лете по звезданом небу. Најчешћи изглед змаја у словенској митологији сасвим је сличан ономе што и данас подразумевамо када чујемо ову реч: велико и моћно крилато биће које бљује пламен. Ипак, Словени су своме змају дали више душе него многи други народи. Змај је, пре свега, племенито и цењено биће. 


ЗМИЈА
Свака кућа има по једну змију чуваркућу. Иако су је, по причама, виђали многи, нико не уме тачно да је опише. Она живи испод прага где су, према неким мишљењима, првобитно сахрањивани мртви. И дан-данас се тврдо верује да чуваркућа чува кућни праг испод којег живи и стога је забрањено нанети јој зло. Змија, или гуја, у овом контексту представља отеловљење душе мртвог претка, дакле хтонско биће. Она никада неће ујести некога из „своје“ куће. Код Литванаца, Пољака, Чеха, Срба и Хрвата то поштовање кућне змије било је готово општа појава.


КОЊИ У СВЕТУ МРТВИХ
Црни коњ, као симбол ноћи, обично се појављује у вези са демонима доњег света. Црни коњ, односно вранац представља изразито хтонског демона. Ово је посебно изражено у ситуацијама када он помаже у проналажењу скривеног блага или откривању вампира. Веровање да вранац никада неће нагазити на гроб у којем је вампир јасно открива његову хтонску природу.


КУЋНИ ДУХОВИ
Кућни духови су код Словена углавном душе предака. Од предака се очекује заштита, али се они и поштују, што се посебно огледа у обичају крсне славе, која је у потпуности сачувана једино код Срба. Овај обичај је чак постао прихваћени део православног хришћанства у Србији: како га није било могуће истиснути из народних веровања, дато му је ново објашњење по коме се тога дана славе одређени хришћански свеци. Но, крсна слава је постојала много пре прихватања хришћанства, а у питању је празник домаћег заштитника, највероватније првог претка, оснивача племена, коме су се тога дана приносиле жртве у храни и пићу, како би се осигурао напредак.

Okir ova tema je baš ono što mi treba

ЛЕСНИК
Лесник је шумски демон, господар шуме који се стара да круг живота никада не буде прекинут; каже се да он влада животом и може учинити да на скелету давно умрле животиње никне ново месо, када она оживи. Има и бројне магичне моћи, од којих је најпознатија да се привремено може претворити у дрво или животињу. Лесник је под тим именом познат код Јужних Словена, док се код Источних најчешће назива лешиј; честе варијације имена су и лесовик и лешак. Овај демон описом подсећа на кентаура из грчке митологије, допола је човек, а од пола коњ, али су сачувани детаљи далеко живописнији од описа тог његовог митског сабрата. Лесникова копита и рогови немају сенку. Крв му је плаве боје, па су му зато и образи плавичасти. Очи су му обично зелене, као и дуга брада и чупаве обрве, који могу бити и сасвим седи, и уопште је прилично длакав.


МОРА
Мора је биће присутно у предању свих словенских народа, а реч има исто значење у свим словенским језицима; први пут је забележена у Чешкој, у запису који датира из XIV века. Море су, према најубедљивијем тумачењу, вештичје кћери. Вештичја кћер од матере изучи вештичји занат, али док је још девојка не може бити вештица, нити може појести нечије срце док се не уда. До тада, она може само да ноћу притиска људе и отежава им дисање. Након што се удају, и море постају вештице.

НАВИ
Нави су нарочито зли демони, настали од душа мртворођене деце. Ови општесловенски демони у митологији су оличење смрти и краљевства мртвих и наводе се увек у множини, јер се крећу у групама. Невидљиви, осим за особе рођене у истом часу када и они, вребају од глувог доба ноћи до првих петлова, испуштајући дечје гласове. На овај начин, привлаче жртве које најрадије нападају: децу и дојиље. Нави, као изузетно покретљиви демони, често одлазе и у домове у којима има породиља, трудница и новорођене деце; каже се да увек нађу начин да продру унутра, да се могу спуштати и кроз оџак, а по уласку гуше своје жртве или им пију крв, иако се овде пре ради о мајчином млеку. Када их трудница или породиља чује, одмах се онесвести, а понекад чак и умре.

ПАТУЉАК (КЕПЕЦ)
У словенској митологији, патуљци су прилична реткост. Зна се да су мали, домишљати и препредени и, као такви, представљају праву супротност огромним и глупим дивовима или дивљанима, према којима осећају снажно непријатељство. Сматра се и да имају магијску снагу коју, између осталог, користе и да остану невиђени. Могуће је да њихова моћ скривања лежи у њиховој капи за коју се сумња да им омогућава да постану невидљиви. Патуљци се могу срести и у шумама, где живе испод корења великог дрвећа, али и у пећинама, уколико оне нису настањене дивовима. Верује се да живе испод земље, где се крећу тајним подземним ходницима.

ПСОГЛАВ
Псоглави су демони лешинари људског облика, са псећом главом, козјим ногама, репом, и једним или три ока (вероватно ово „треће око“ лако скреће пажњу и запамти се као једино). Понекад се описују и са гвозденим зубима, којима без проблема могу прегристи кости – изгледа да је и назив „гвоздензуба“, којим се понекад описује некакав женски демон сличан вештици или бауку, у блиској вези са псоглавима. Живе у Мрачној земљи и хране се углавном лешевима. У сличној форми познати су и многим несловенским народима, па чак и на Далеком истоку.



РУСАЛКЕ
У веровањима словенских народа русалке су младе и лепе девојке које обитавају на рекама или језерима и маме и даве људе. Верује се да су оне, попут водењака, утопљене девојке и жене, служавке Воденог духа, кога дворе у његовој кристалној палати, или заправо његове кћери. На ово указује чињеница да се русалке умногоме разликују од мушких водењака по једној значајној особини: оне су способне да напусте воду. Иако из воде излазе само једном годишње, током русалне недеље, ово указује да имају много већу „самосталност“ од мушких водењака.



СУЂАЈЕ ИЛИ СУЂЕНИЦЕ
Иако су Словени веровали да се будући догађаји могу мењати, веровали су такође да се на људску судбину не може драстично утицати. Она је одређена непосредно по рођењу и не може се променити, иако се могу изменити многи појединачни догађаји који ће на крају довести до ње. Тако је Вук Караџић записао: „Народ наш мисли да је свакоме човјеку суђено шта ће му се у вијеку догодити и каквом ће смрти умријети, и да се човјек од суђења не може сачувати.“ Иста божанства судбине, да их тако назовемо, познају сви Словени, али под мало другачијим именима.


ТАЛАСОН
Таласони су врста духова који се везују искључиво за грађевине, а никада за људе који живе у њима. То није душа претка, већ увек нека несродничка душа. Када, приликом зидања зграде, неимари узидају живу особу у темељ, њена душа остаје трајно везана за ту грађевину као њен добри или зли заштитник, таласон. Такође, таласон може постати и неки неопрезни пролазник чија сенка падне на постављени темељ, а мајстори сенку кришом измере концем и узидају; онај чија је сенка узидана обично се разболи и умре већ за четрдесет дана.

Okire, svaka čast. ljudi koje zanima i koji izučavaju  slovensku mitologiju imaju moje najveće poštovanje  

na svu žalost, zbog pop kulture kod nas ljudi nekako više vole Grčku ili Nordijsku...

moj mali doprinos
tema na panslovenskom forumu čiji sam član o zmajevitim ljudima
http://forum.slavorum.com/index.php?topic=972.15

Oči u Oči sa Alom





Stefan Nemanja upija dušu Ale

Lord M. ::Okire, svaka čast. ljudi koje zanima i koji izučavaju  slovensku mitologiju imaju moje najveće poštovanje  

na svu žalost, zbog pop kulture kod nas ljudi nekako više vole Grčku ili Nordijsku...

Хвала!

Чудан смо ми свијет, већину више интересује туђа култура. Нисмо ни свјесни колико смо богат народ што се тиче историје, митологије, традиције...

Слике су вам такође много добре, нарочито ова где прождире алу. Кажу да је име Немања од "Неман" изведено, а други тврде да је то од глагола "не мањати", као, не одустајати.
А која је разлика између змаја и аждаје?

Аждаја има више глава, а змај само једну. А и код нас су често змајеви представљани као људи, само са већим очима и крилима.

pa pročitaj šta je čovek pisao...
Aždaje žive u rekama i jezerima, imaju mnogo glava a zmajevi na visokim palaninama

азор ахаи ::Слике су вам такође много добре, нарочито ова где прождире алу. Кажу да је име Немања од "Неман" изведено, а други тврде да је то од глагола "не мањати", као, не одустајати.
А која је разлика између змаја и аждаје?

За име Немања постоје разне тврдње, али ни једна није у потпуности прихваћена.

Што се тиче карактера, наши стари су сматрали да змајеви имају добре особине, док су аждаје сматране за зла бића. Прелистај тему, имаш детаљан опис змајева и аждаја на претходним страницама.
Имаш и овдје лијеп текст:
http://bnr.bg/sites/sr/Lifestyle/Folklore/Pages/16.05.zmajevi.aspx

И да, често наилазим на митолошка тумачења где се виле и вилењаци описују као зла бића, непријатељски настројена према људима, накарадна, и да у многим њиховим "ритуалима" страдају управо људи.

азор ахаи ::И да, често наилазим на митолошка тумачења где се виле и вилењаци описују као зла бића, непријатељски настројена према људима, накарадна, и да у многим њиховим "ритуалима" страдају управо људи.

nesto slicno sam i ja citao ... kao ako vidis vilinsko kolo uhvate te da igras dok ne umres
tako nesto, davno sam citao ..

ako mogu da napomenem da nijedno Slovensko mitološko biće nije isključivo pozitivno. zmaj je npr dužan da štiti svoje selo od Ale i vremenskih nepogoda ali njegovo ponašanje nije uvijek dobronamjerno. kao što je poznato, oni su po vjerovanju veliki perverznjaci  i zbog mlade djevice mogu pobiti sve muškarce koji joj se približe. 
mislim da je najbolje kazati da su bića kao zmajevi, vile pa čak i vampiri neutralni prema ljudima

ТОДОРЦИ
Ови мрачни коњаници спадају у ред злих бића. Сем карактеристичне и нераскидиве повезаности са коњима, помиње се и да је сваки јахач огрнут плаштом, да немају лица, да су наоружани сабљама и да не оклевају да распоре човека, да су понекад невидљиви, па их уплашени људи могу чути како пролазе, али их не могу видети, иако сутрадан проналазе бројне трагове коњских копита који сведоче о њиховом проласку, као и да су увек и у свакој прилици изузетно сурови. Називају се тодорцима, а њихово право, нетабуисано име једно је од многих изгубљених у дубинама времена, јер га је било забрањено изговарати, у вечном страху од топота њиховог приближавања и од копита њихових коња.



УТВАРА
Утваре су углавном невидљива или скоро невидљива бића, попут сенки, која се повремено указују пред људима, на различитим местима; изгледа да не могу нанети никакву озбиљну штету, већ само изазивају страх од кога „кости пуцају“. Постоји и неколико сличних врста митских демонских бића са различитим именима. Сличност међу њима огледа се у њиховој заједничкој склоности да плаше људе током путовања, па се може претпоставити да се ради само о различитим локалним називима за иста бића. Најчешћи називи за оваква бића су још авет, аветиња, сабласт, приказа, дух, али и нечист, заблаза, видина, осења...


ЧУМА
Чума или Куга је баба без ноктију у црној одећи која убија погледом. Са собом носи епидемију и помор као казну за људске грехе; то је прави демон болести и помора. Понекад се ова „баба“ описује са расплетеном, замршеном косом која јој допире до земље, а некада и као невидљива, у белој одећи или сасвим гола. Реч Куга је пореклом вероватно старонемачка реч, док су синоними Чума и Морија словенске речи. Према веровању, Чума у кућу долази ноћу са тавана или кроз димњак. Понекад носи земљани лонац са стрелама којима убија своје жртве, а некада то ради погледом; понегде се може наћи да убија и прстом, тако што дотакне жртву по челу. У народу је очувана и изрека: „Носи као чума децу.“

Окир ::

Lord M. ::Okire, svaka čast. ljudi koje zanima i koji izučavaju  slovensku mitologiju imaju moje najveće poštovanje  

na svu žalost, zbog pop kulture kod nas ljudi nekako više vole Grčku ili Nordijsku...

Хвала!

Чудан смо ми свијет, већину више интересује туђа култура. Нисмо ни свјесни колико смо богат народ што се тиче историје, митологије, традиције...

ja pišem knjigu epske fantastike i želim naše bogove i legende....ako ti nije teško pošalji mi na pp sve što znaš o suđajama, alama i zmajevima...

Поздрав, Јастребе.

Овдје можеш пронаћи разну грађу која се тиче наше митологије.

http://www.slovenskamitologija.rs/

http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija_c.html

http://www.slavorum.com/forum/

+ Окире, за линкове и за тему и за поучне, интересантне постове и сјајне слике. Немам довољно плусева за све

Лираел ::+ Окире, за линкове и за тему и за поучне, интересантне постове и сјајне слике. Немам довољно плусева за све

Хвала, Лираел.

Драго ми је да вам се допада тема.

Окир ::

Лираел ::+ Окире, за линкове и за тему и за поучне, интересантне постове и сјајне слике. Немам довољно плусева за све

Хвала, Лираел.

Драго ми је да вам се допада тема.

  
Само тако настави, а потражићу и ја нешто занимљиво да додам. Sorry for spamming, though.
Морала сам.