Stiven Erikson- Malaska knjiga palih

Ponovo poceo Malasku knjigu. Imao sam dosta problema da se prisetim prvog dela, pa sam iscitavao fabulu po netu i razgovarao dosta sa nasim postovanim gospodinom Jastrebom. Otisao do Lagune i sada iscitavam Dveri. Nadam se da ce me osecaj zbunjenosti brzo proci, jer sam se inatio i nisam hteo ponovo da iscitam Meseceve vrtove, koji su me odmah kupili za sve pare sto bi se reklo. 

Ahhh Erikson... babaroga ljubitelja epske fantastike.  
Pa Dveri su ti kao da čitaš prvu knjigu, obzirom da se skoro niko iz prve knjige i ne pojavljuje u njoj. Zapravo, znam dosta ljudi koji su upravo to i uradili - na preporuku su počeli Malaz drugom knjigom pa se vratili na prvu. I kažu da im je bilo lakše da prate radnju.

Mislis da bih morao da obnovim prvu da bih nastavio sa trecom ? 

Uh, Erikson. Da, teško je krenuti s prvom. Na prvu loptu, Erikson je dosadan. Medjutim.... morala bih ponovo da krenem ispocetka i da dobro izanaliziram. Dosta komplikuje sa uvodjenjem radnje i likova, na sta nisam navikla (pocetnik sam citalac u EFa).

Nemoj da citas nesto sto ti je dosadno. To ti je moja preporuka   bolje ulozi vreme u nesto sto ti se po komentarima drugih svidja.

Vazo, hmmm nisam na to mislio, ali sad kad si već spomenuo, da, mislim i to.  
Radnja Vrtova i Dveri teče paralelno. Ali se u Dverima ne pojavljuje niko iz Vrtova. I onda kada završiš Dveri i kreneš sa Sećanjima Na Led, sve će ti ponovo biti nejasno pošto se radnja u toj trećoj knjizi nastavlja odmah posle prve. A u Sećanjima, opet, nemaš nikoga iz Dveri. 
Tek će ti tad sve biti konfuzno sa novom radnjom, novim likovima itd.
Međutim, mislio sam konkretno da su ljudi serijal Malaz krenuli sa Dverima, i kada završe tu knjigu čitaju Mesečeve Vrtove i bude im lakše, obzirom da su navikli na Eriksonov stil pisanja, imaju ideju kuda ide radnja, sve u svemu, bilo im je lakše da prate, i Vrtovi im nisu bili konfuzni kao ljudima kojima je ta knjiga bila prva. 
Ili kao što je moj komentar sada.

Besi, to što kaže Vaza, ako ti ne ide, nemoj da se mučiš. I nema veze to što si početnik u čitanju EF-a. I ja sam pre Eriksona čitao samo Martina, Rotfusa i Red Magle Sandersona. Sada smatram da je Malaška Knjiga Palog najbolji EF serijal. Ikada. Malaz, pa svi ostali.  
Stvar je samo u tome što je Malaz jako zahtevan serijal, traži posvećenost i koncentraciju. I da se ne odugovlači sa čitanjem. Upravo zbog svih tih likova i svih tih radnji. 
Jer, kao što rekoh gore, u jednoj knjizi je radnja na jednoj strani planete, u sledećoj na drugoj, pa u petoj na trećoj itd.
Zato se i čita kao jedna knjiga. Od prve do poslednje, bez stajanja. Ne treba ti iskustvo, niti bilo šta drugo nego volja. Samo to.
Ako budeš počela sa čitanjem, pa ako negde zapne, dođi ovde, pitaj šta god te bude interesovalo ili ti bude nejasno, odgovoriću ti ja, Jastreb ili Zevs. 
Forum zna da samo čekam da neko bampuje ovu temu.

@Krle ja sam ovu temu otvorio pre dve i po godine. Od tada sam procitao nekoliko serijala i nikako da se vratim na Malez. Radnja mi je ok za sada. Kao sto sam i ocekivao. Upoznao se sa mapama, likovima. Ima ona grupacija iz Mesecevih vrtova, kji vode Sorry natrag. Tako da su to likovi iz prve knjige. Sto znaci da su 90 posto novi likovi. ali kazemm ti svejedno, kuckao sam se sa Jastrebom ceo dan, i citao wiki da se podsetim. Nisam mogao tek tako opet da zekoracim u svet. Dosta sam rupa popunio i fino ide. Za sada su mi najprijatniji likovi u Dverima Ikarijum i Mapo. Po meni ipak treba procitati meseceve pa ovo bar zbog ovih likova koji se ponavljaju, ali uvidjam i to da se moze citati i ova knjiga prvo.

Zavrsio Dveri. Kompaktna knjiga, pregrst likova, jednom glomaznom glavnom radnjom (pustinjski ustanak i bekstvo izbeglica), jednom propratnom (sazimanje mnostuna i samuzeta), i veoma velikim brojem manjih desavanja, spletki i raspleta. Od prvobitne dve, tri druzine, nastaju nebrojano mnogo pojedinacnih sudbina, i da pisac vesto na pocetku svakog poglavlja ne podseca citaoca gde je stao, lako bi se pogubili konci. Srecom pa je Eriksonu to jedna od boljih karakteristika. Bez obzira na to, knjiga mora brzo da se cita. Radnja je izuzetno haoticna i detaljna, ali on to sve lepo uredi, slozi i imas osecaj kao da se sve redja na filmskoj traci. Glavna tema knjige je zaokruzena, ali na takav nacin da nedvosmisleno daje naredbu za nastavak price. Glavni likovi su jos uvek tu, prisutni i spremni da uskoce u nove mracne puteve serijala. Uskoro krecem i sa Secanjima na led, ali to nece biti zavreseno u ovako brzom roku, zbog nedostatka vremena.

Vazo, vidiš kako se utisak popravlja kada se knjiga ne gnjavi mesecima.  
Odlično, samo nastavi da čitaš.

Pa da, brzo sam procitao. Idem sada da kupim Secanja na led, al nece to tako da ide. Nisam ja nikad ni imao los utisak, za sada. A Erikson mora brzo da se cita, znas i sam. Bukvalno zaboravis sta se desilo sa odredjenim likovima nako 80 stranica, ali kao stosam rekao on to vesto podseti na pocetku svake celine ko je gde i sa kim. Mamuran sam pa kuckam nerazumno 

Zavrsio prvi de Secanja na led (po laguninoj podeli postoje dve knjige). NIsam ocekvao ovoliko lepog uvoda od Eriksona. Fino podseca na desavanja u Mesecevim vrtovima i siri dalje ranju. Nepotrebno je reci da mu jeovo najbolji deo do sada. Upecatljivo je dalje objanjenje mitologije i istorijata sveta, porekla rasa. Najtecnija knjiga za sada u serijalu, prebogata pozadinskom pricom glavnih likova. I onaj trenutak kada prvi put procitas o K'"cejn S'malima, pa se mislis ne nemoguce da su ono sto sam procitao... Pa onda izguglas slike da vidis dal nemas preterano bujnu mastu. Kad ono fuuuuck pa oni su stvarno.... da ne spojlujem 

Secanja na led mi je najbolji deo, odmah posle drugog dela Drugi deo mi je i dalje neprevazidjen...
Inace nastavljam sa osmim delom, pa dokle stignem Tj koliko izrdzim

Sećam se da smo se ranije na forumu "delili" na one kojima su Dveri najdraže i one kojima su to Sećanja. Doduše, tada su i bila izdata samo ta tri dela.  
Moram da te pohvalim za brzinu, ti si se baš bacio na iščitavanje, a? Super bre!  
Što se same knjige tiče, biće toga još, obzirom da je istorija preko 300K godina i.... da ti ne spojlujem.  

Meni je recimo fascinantno to što se o sistemu magije uči sa svakom novom knjigom. Od potpune nepoznanice šta su to ti "bogazi" i kako funkcionišu, postepeno ti Erikson otvara vrata, jedna za drugom i shvataš "u je", "u jee", "U JEEE".  
I sad kad razmislim, i bolje je što je to tako ostavio, svaki aspekt - sa svakom novom knjigom, nego da je pokušao sve da nagura u Mesečeve Vrtove, jer je ovaj sistem magije i dalje najkompleksniji sa kojim sam se ja susreo u različitim knjigama epske fantastike. Mada, nije morao ni toliko da nas liši, u prvoj knjizi, objašnjenja, šta i kako.  
K'čejn Š'mali... a brate... kad Anomandaris može da se pretvara u je*enog Zmaja, onda može i njih da ubaci.

Pa trenutno imam malo vise vremena pa iscitavam, al ono polako, za standarde ovog foruma  . Poceo danas drugu laguninu knjigu Secanja na led. Da, magijski sistem iz stranice u stranicu otkriva nove stvari i pojedinosti. Cika me malo da idem na malazan wiki, ali ovako je sladje kada saznas citajuci knjige.

Zavrsio Secanja na led. Pravi nastavak Mesecevih vrtova. Stari likovi su produbljeni, novi koji su ubaceni su zaista jako originalni, narocito Itkovijan i Segulasi. Opet po meni malo previse likova kada se sve sabere, ali to je eriksonov stil. Sve on to lepo spoji, sve zaplete, puteve, sudbine. A naravno sve spojeno kulminira u epskoj zavrsnici bez koje ovaj serijal ne moze. Jel sam vec rekao da ovde nema klasicnih zloca? Ne samo da ih nema nego se ponekad zapitate da li su ispravne odluke glavnih protagonista. Kada se knjiga zavrsi ima se osecaj vece zaokruzenosti nego u odnosu na prvu knjigu, pa mozda i drugu. Konkretno, Paran deluje daleko zanimljivije za citanje. Bogovi i drevne rase imaju ponekad vise ljudksih osobina od samih ljudi, u tolikoj meri da se ni grcki epovi ne mohu uporediti sa ovim delom, sto ne mora da znaci da je to pozitivna stvar. U ovom obimnom svetu koji podseca na rasplet neke simfonijske mitoloske metal pesme se lako uocava ko je zaista, u pravom smislu te reci naslednik velikog Tolkina.

Dakle? Tim Dveri ili Tim Sećanja? 
Ček da upoznaš Kotilijona (kako je on beše preveden kod nas?). Ali da ga baš upoznaš.  
I braću Sengare.  I Baga i Tehola, apsolutno najomiljenije likove iz ovog serijala.  
Tolkin? Hmm... da, može se reći tako... ali samo po pitanju obima mitologije. Sve ostalo su jabuke i pomorandže, zar se ne slažeš?

Ja sam tim Secanja od pocetka citanja treceg dela. 
Isao do Lagune da uzmem Kucu lanaca procitao oko 200 str. Mnogo sam se prijatno iznenadio. Koliko je paznji posvetio Karsi varvarinu. Pa ne znam u ove prve cetri knjige da je izdvojio toliko stranica za nekog. I sad bi se povezao da uporedim sa Tolkinom i da ti odgovorim na pitanje. Mene najvise interesuje svet kod Malaz serijala, isto kao kod Tolkina. Sama trilogija Gospodara mi je daleko ispod Silmariliona, koju smatram za top 5 ili cak tri procitane knjige ikada. E vidis sve ove knjige malaza posmatram kao veliki jedinstveni novi Silmarilion. Jer da se ne lazemo nije Eriksonu nacin pripovednja najveci plus, kao Aberkrombiju, Rotfusu, ili tvom jako voljenom Brendonu. Mada me je jako podsetio na Aberkrombija u cetvrtoj knjizi, i to jako pozitivno. Hocu da zakljucim da meni oni nisu jabuke i pomorandze jer obojici je svet i mitologija na prvom mestu, sa razlicitim akcentima. Tolkin akcentuje jezik i mitologiju, a Erikson istoriju, antropologiju i arheologiju. Sto bi se reklo, svako svoju struku. Razlika je u tome sto su jedne svetlije i starije vockice a druge su mracnije i modernije zbrkane   Po meni, da podvucem, sama ta zbijenost i uredjeni haos likova i okoline asocira na veliku povezanost dva majstora 

Pa to je to, u suštini se slažemo.  
Karsa Orlong je jedan od glavnih likova Malaške Knjige, tako da očekuj dosta o njemu u knjigama.  
Reci mi, kada završiš Plime Ponoći, šta ćeš dalje? Nastavljaš na engleskom ili čekaš prevod Bonehuntersa?

Pa nisam citao od kada sam zapoceo Kucu, nisam imao vremena. Mislim da necu citati na englesko. Plana mi je da malo citam Presfilda ili Simonsa. 

KrleTuđin ::Pa to je to, u suštini se slažemo.  
Karsa Orlong je jedan od glavnih likova Malaške Knjige, tako da očekuj dosta o njemu u knjigama.  
Reci mi, kada završiš Plime Ponoći, šta ćeš dalje? Nastavljaš na engleskom ili čekaš prevod Bonehuntersa?

Da, lepo je napravio pricu za Karsu, i povezao sa drugom knjigom u serijalu. U cetvrtoj knjizi imam osecaj da je sve mnogo dublje, prica poznata, ima vise prostora za sitne informacije, detaljisanje. Svaka nova knjiga je bolja od prethodne. Eriksonovo umece se poboljsava, lepse pise, bolje povezuje, lakse prezentuje.

Baš tako. I taj boljitak iz knjige u knjigu se još više uočava kada ga ne sakati prevod, već čitaš "u originalu". Videćeš uostalom kada stigneš do Sakatog Boga. Ne pričam ja napamet i dosađujem ljudima da čitaju serijal i pritom ga nazivam najboljim ef serijalom. Ikada.  
Što se tiče Karse i tog povezivanja priče sa prethodnim knjigama, navikni se na to, jer tek sad sledi eksplozija novih likova koje ćeš moći na taj način, kroz prethodne knjige da povezuješ sa nekim drugim događajima, pa ćeš imati različite perspektive... ma, milina. 
I ono što je najbitnije, bez obzira što će uslediti poplava novih likova, baš zbog tog Eriksonovog poboljšanja u pisanju, neće ti biti teško da pratiš. Barem tako ljudi kažu, ne znam, meni je samo prva knjiga bila problem, sve ostalo, kada sam navikao - laganica.

Ma sada cu sve manje i manje vremena imati. Cek prvo Kucu lanaca da zavrsim, vidis da sam oduzio. Mnogo pluseva je ova knjiga zadobila. Nema puno mitologije, ali ima misterije, dosta misterije! Jednostavno ovoom knjigom je prelomio i promenio blago stil, pozitivno govoreci. Cak i sporedni likovi koji se prvi put pojavljuju su ok karakterizovani. Covek je izbacivao knjigu godisnje i vidi se da mu su mu prve dve bile zagrevanje. Mada znam da odredjene persone najvise gotive drugi deo 

Evo mene i mog godisnjeg iscitavanja Maleza. Zavrsio prvi deo Kuce Lanaca. Valjda zavrsavam celu uskoro. Vise mi obnavljanje gradiva pri citanju nije potrebno. Sve Erikson lepo podseti u sve kvalitetnijim dijalozima. Cetvrti deo je po kvalitetu ravan trecem. Mozda cak i bogatiji jezicki, mitoloski jos uvek ne. Bas se vidi evolucija i sazrevanje pisca. Bas steta za one ljude koji batale serijal posle prve knjige. Novi lik Karsa Olong zauzima vec polovinu procitanog. Kao zasebma knjiga. Stari likovi, sveze avanture, neotkrivene tajne, ma maestralno.

Zavrsio Kucu Lanaca konacno. Stilski najbolja knjiga serijala. Sto se tice same epike, malo slabija od Secanja na led. Posle cetiri procitane knjige se uoblicila prica i likovi. Licnosti su dublje, bolje ih poznajete, shvatate. Karsa Orlong je zaista odlicno opisan, kako akciono tako i emotivno. Do sada najbolja karakterizacija serijala.

Kupio sam Plime ponoci, odlucio da ne citam na engleskom avanture Korbala i Boselena. Znam da je peta knjiga totalno zasebna i nepovezana u principu sa prethodnim. Sve bit to trebalo da se spoji u sestoj koja je izasla ovog meseca. Mada, posto vidim da se serijal dobro prodaje, Laguna je mogla da izda novelu Noc nozeva pre Kostolovaca. Procitao sam na vise mesta da je bitna.

Da li neko ima u pdf  ili nekom e formatu Meseceve vrtove? pokusala sam da skinem sa postavljenog linka ali vise ne radi.