SUMERSKA MITOLOGIJA

UVOD

Tokom 2000 godina drevni mesopotamijski mitovi bili su gotovo posve zaboravljeni. Sačuvano je nekoliko njihovih iskrivljenih prikaza što su ih napisali klasični pisci na grčkom i latinskom, a nekoliko ih se puta usputno spominje u Bibliji; ali predajom su se pripovesti bespovratno pobrkale. Prvi su ih put zabeležili izvorni mesopotamijski pisari, pišući na gilnenim pločicama na sumerskom ili akadskom jeziku, a oba su se jezika služila složenim, takozvanim klinastim pismom (u obliku klina). To je pismo izašlo iz upotrebe tokom posljednjih stoleca pne., pa sumerska i akadska knjizevnost nisu bile otkrivene sve dok evropski naucnici nisu u 19. veku dešifrovali klinasto pismo.
Uprkos dešifrovanju, sumerski i akadski jezik nije bilo lako razumeti. Čak i danas nema pouzdanog i celovitog rečnika tih jezika, a svi prevodi objavljeni pre 1939. godine, gotovo su zasigurno nepouzdani .Posljednjih su godina jezička istrazivanja uveliko napredovala i arheolozi su u ruševinama mesopotamijskih gradova otkrili mnostvo ispisanih pločica.
Prvi pismeni stanovnici Mesopotamije nazivali su svoju zemlju Sumer i zvali su se Sumerani. Čini se da su doseljenici, iako još nije izvesno odakle su došli. Mozda su približno 3500 godina pne. naselili na najistočnijem delu sveta gde se govorilo semitskim jezicima. Sumerski nije bio semitski jezik, ali se pismo kojim se služio doskora stalo upotrebljavati za dosad nepisani semitski jezik nazvan akadski.Na hiljadama sačuvanih pločica moguce je rekonstruisati nesto od onoga sto su ljudi verovali o bogovima, iako ne mozemo biti sigurni u dublji smisao tih verovanja ili, pak, koliko su ona bila rasprostranjena u Mesopotamiji. Drugu poteškoću predstavlja odvajanje sumerskih od semitskih elemenata jer se čini da je mešanje tih dveju kultura uticalo na sadržaj mitova.

STVARANJE I POTOP

Najrašireniji poznati mesopotamijski mit odnosi se na potop koji su poslali bogovi kako bi uništili svekoliki život na zemlji. Mesopotamijska verzija je veoma slična biblijskoj pripovesti , ali je napisan u stihu a ne u prozi. Četvero bogova sudelovalo je u pripremanju potopa, i svi nose sumerska imena: Anua se opisuje kao "otac"; Enilila kao "savetnik"; Ninurtu,Enililov sin, kao "nositelj prestola"; a Ennugia kao "nadzornik kanala". Peti bog, poznat pod imenom Ea, otkrio je tajni plan čoveku zvanom Utnapištim i kazao mu da izgradi brod kako bi se spasio.
Utnapištim je izgradio brod strogo se pridržavajuci mera koje mu je dao bog. Snadbeo ga je svim vrstama zaliha, uključujući srebro i zlato, i smestio svoju porodicu i nekoliko zveri. Tada je nastupila strašna oluja koja je čak zastrašila i bogove na nebu. "Bogovi su se skupili poput pasa, sćućurivši se uz vanjske zidine.".
Potop je trajao sedam dana i noci. Kad je završio i brod se zaustavio na nekoj planini, Utnapištim prvo oslobodi golubicu, potom lastavicu i tada gavrana. Prvo dvoje mu se vratilo, ali gavran nije, sto je znacilo da se voda povukla. Utnapištim je prineo žrtvu i na obred pozvao sve bogove izuzev Enlila, jer je on bio najodgovorniji zbog potopa. Enlil beše ljut što je bilo ko preživeo, ali je ipak pristao da posveti Utnapištima i njegovu ženu rekavši da ce postati ravni bogovima. Na kraju, Utnapištim je odveden da živi na udaljenu mjestu "na ušću reka".
Daljnje obavesti o bogovima spomenutim u tom mitu potiču iz drugih izvora, a posebno iz mita o stvaranju. U njemu se Anua opisuje kao potomak drugih dvoje bogova, Anšara i Kišara, a kao Nudimmudov otac koji se zove i Ea. Svi su oni opisani kao "veliki bogovi", jer predstavljaju prvu grupu potomaka prabogova Apsua i Tiamatu. U tome dvojstvu, Apsu predstavlja masu sveže vode za koju se verovalo da nalazi ispod zemlje i iz koje ističu izvori i reke, a Tiamat masu morske vode oko zemlje.
Veci deo pripovesti toga mita ne govori mnogo o stvaranju svijeta, vec naglašava postojeće neprijateljstvo medju različitim skupinama bogova. Opisane su dve bitke. U prvoj Ea poražava Anšara, a u drugoj, o kojoj zavisi celokupna pripovest, Marduk ubija pračudovište Tiamatu i od njenog tela stvara svet. Marduk je nacionalni bog Vavilona i nakon njegove pobede podignuto je svetilište - "prebivalište Marduka, Enilila i Ea". Očigledno veličanje Marduka u mitu odražava pohvalu za dostignuća Vavilona kao države. Junačkom je bogu dodeljeno pedeset počasnih naziva, Anilil mu je udelio poslednji - "gospodar zemalja". Kad je to bilo učinjeno, Ea je progovorio u čast pobednika.
On čije su ime proslavili njegovi oci
Zasigurno je postao poput mene; ime će mu biti Ea.
On će vršiti sve moje raznovrsne obrede
I izvršavati sve moje naredbe.
Kazivanje toga mita smatralo se patriotskim činom, sto potvrđuje druga pločica koja opisuje obred kojim su Vavilonci proslavljali novu godinu. Proslava je trajala jedanaest dana, i četvrtog dana svešteniku je propisano da kazuje taj dugi mit o stvaranju koji se sastojao od više od hiljadu redaka teksta. Nije to jedini tekst koji je trebalo reći, ali se čini da je bio jedan od najvažnijih. Očekivalo se da kralj pisustvuje obredu, a čitanje mita o Mardukovom uspehu trebalo je, čini se, izražavati nadu u uspešnu nadolazeću godinu. I, zaista, ako iz nekih razloga kralj ne bi prisustvovao svečanosti, smatralo se to lošim znakom za budućnost.

SMRT I PODZEMLJE

U stara su vremena mesopotamijski mitovi bili poznati na širokom području. Dva važna mita otkrivena su za vreme iskapavanja egipatskog grada Tell el Amarne. U jednom je reč o junaku Adapa kojem se pružila mogucnost da zadobije besmrtnost, ali ju je izgubio upravo u trenutku kad mu je bila nadomak ruke. Adapa je živeo u gradu Eridu u juznoj Mesopotamiji. Bog Ea, "mudrac iz Erida", stvorio ga je na primer ljudima kako bi trebali izgledati. Svakoga dana Adapa je čamcem odlazio na božje svetilište, ali ga jednom prilikom vetar izbaci na more. Čamac mu se prevrnuo i Adapa "siđe do kuće riba". Razljućen, on zapreti da ce južnome vetru iščupati krilo i čim je to izustio, vetru se krilo slomilo. Nakon sedam dana, Anu, kralj bogova, čuo je šta se dogodilo i naredio da Adapa dovedu pred njega. Ea, koji je stvorio Adapa, ga upozori:
"Kad ti ponude hleb smrti, ne jedi ga.
Kad ti ponude vodu smrti, ne pij.
Kad ti ponude halju, odeni je.
Kad ti ponude ulje, pomasti se."
Pa ipak, kad je Adapa došao pred Anua, bog ga nije osudio, kao što se moglo očekivati već je ukorio Ea.
"Zašto je Ea razotkrio plan neba i zemlje
Bezvrednom ljudskom biću?
Koliko je do nas, šta da učinimo sa Adapom?
Daj mu hleb zivota da jede!"
Kad su mu doneli hleb života, nije jeo.
Kad su mu odneli vodu života, nije pio.
Kad su mu doneli halju, odenuo se.
Kad su mu doneli ulje, pomastio se.
Adapovo odbijanje da jede hleb i pije vodu života iznenadi Anua. Naredi da ga odvedu i vrate na zemlju. Adapa je propustio priliku da postane besmrtan. Završetak mita do danas nije poznat jer su ploćice slomljene, ali čini se da je grad Eridu u očima bogova uživao izuzetan i povlašćeni položaj zbog toga sto je Adapa "išao na nebo".Drugi mitološki tekst nađen u Tell el Armarni opisuje teškoće saobraćanja izmedju neba, na kojem borave glavni bogovi, i podzemnog sveta kojega nadzire gospodarica Erešikigal. Kad su bogovi pripremali svečani obed poslali su glasnika svojoj sestri Ereškigal;
"Mi ne možemo sići do tebe, a ti ne možeš doć k nama.
Stoga pošalji nekoga da zauzme tvoj deo hrane"
Ereškigal pošalje svog glasonošu Namtara da obavi taj zadatak, ali ga jedan od bogova, Nergla, uvredi.Kad je o tome izvestio gospodaricu, ona ga pošalje natrag sa rečima:
"Boga koji nije ustao pred mojim glasnikom -
Dovedi preda me da ga ubijem!"
Namtar nije mogao iznova pronaći Nergala jer je on otišao zatražiti pomoć u Ea, "svoga oca". Ea mu je obećao da će poslati demone da zaštite Nergala prilikom njegovog susreta sa besnom Ereškigal. Nergal siđe do vrata podezmenog sveta i Ereškigal mu naprasno pripreti da će ga ubiti. Na tom je mestu pločica veoma oštećena, ali nekoliko redaka pri dnu pokazuju da je Nergal uspeo savladati Ereškigal.
Unutar kuće on uhvati Ereškigal,
Vukući je za kosu spusti je s prestolja
Na zemlju da joj odseče glavu.
Dok je molila da joj spasi život, plakala je i kazala:
"Budi moj muz i ja ću ti biti žena.
Osiguraću ti ugled u tom prostranom podzemlju.
Položiću u tvoje ruke pločicu mudrosti.
Ti ćeš biti gospodar, a ja gospodarica."
Nergal je poljubi i uteši kratkom, ali dirljivom rečenicom: "<što si od mene tražila tokom prošlih meseci, sada će biti tvoje."

PLOČICE SUDBINE

Marduk je posedovao "pločice sudbine" i to je bio jedan od simbola njegove moći i ugleda. Iako nije jasno šta su zapravo bile (mozda simbol kraljevskog ugleda), postoji pripovest prema kojoj ih je navodno ukrala tajanstvena ptica zvana Zu. Pločice na kojima je zapisana pripovest o tome veoma su ostećene, ali je iz onoga što je preostalo vidljivo da je nakon gubitka pločica sudbine među bogovima zavladala krajnja pometnja.
Njihov savetnik, otac Enilil ostao je bez reči,
Pojavila se zaslepljujuća svetlost, zavladala tišina,
Cela skupina manjih bogova bila je uznemirena,
Sjaj je svetilišta potamneo.
Anu odluči stupiti u akciju i reče da će ime bilo kojeg boga koji uspe ubiti Zu postati većim od svih. Najpre su se obratili Adadu, bogu oluje, ali on se nije hteo boriti sa strašnom pticom. Pozvali su Gibila, boga vatre, i Saru, "Ištarinu prvorodjenu", koja je takodje odbila da se sukobi sa pticom. Na tom je mestu tekst toliko uništen da ga nije moguće sa sigurnošću prevesti; stoga ne možemo reći ko je na kraju bio izabran da se suprotstavi Zu. Na nekim se pločicama spominje Ninurtu. Prema nekim predanjima, Mardukovo se ime povezuje sa pobedom nad Zu.
Poslednjeg izazivača, ma ko on bio, govorom je ohrabirila boginja koja se ponekad naziva Makh, ili Nanse (što moze biti drugo ime za Ištar) ili Mammi:
"Nek' je tvoj zastrašujući poklik savlada,
Nek' iskusi tamu, nek' joj se vid preobrazi u najgore,
Nek' ne pobegne kad te susretne, nek' joj snaga postane slabost,
Nek' sunce nad njom ne sija, nek' joj se dan preobrazi u tminu,
Uništi njen život, ukroti Zu,
Neka je vetar odnese na nepoznata mesta."
Pripovest je do tog dela preuzeta iz najstarijih dostupnih rukopisa koji su napisani u starovavilonskom razdoblju, približno 2000 god. pne. Međutim, mnoga naša znanja o staroj mitologiji potiču iz kasnijih rukopisa koje su prepisali pisari asirijskog kralja Asurbanipala (7 v. p.n.e) i pohranili u njegovoj kraljevskoj biblioteci u Ninivi. Ti rukopisi sadrže više podataka o početku pripovesti. Proizilazi da je bila Enlilova sluškinja i da je zbog posla često bila u prilici da vidi pločice sudbine. Polakomila se za njima i rekla:
"Uzeću božanske pločice sudbine.
Tako cu nadzirati odluke svih bogova."
Zu je čekala priliku i jednoga dana, dok se Enlil u zoru prao, odlete sa njima na neku udaljenu planinu. Zaprepašten, Enlil se posavetovao sa drugim bogovima o tome ko će ubiti Zu i vratiti pločice.
Nedavno su pronađeni mnogi delovi pločica koji govore o tom mitu. Najduža pločica opisuje borbu sa Zu i toj je verziji pobednik Ninurta, a pomagao mu je bog oluje Adad koji je poslao oluje i bujice.
"Oblaci smrti poslali su kišu, bljeskovi munja parali su nebo poput strela".
Ali nijedna strela nije mogla dotaći Zu dok je posedovala pločice sudbine, i tako je Ea, nedgledajuci bitku iz daljine, izdao naređenje da se pozove južni vetar da nadvlada pticu. Tada će biti moguće "odrezati njena krila i razbacati ih nadesno i nalevo".
Pripovest pokazuje kako se naše poznavanje mesopotamijskih mitova nadograđuje iz brojnih različitih rukopisa, od kojih se svaki značajno razlikuje u pojedinostima; pokazuje kako su bogovi preuzimali uloge drugih osoba u mitološkim pripovetkama, shodno vremenu i mestu zapisivanja mita. Takodje to je primer kako mit u mesopotamiji nije bio naprosto narodna pripovest, već se njime služilo u verskoj praksi. Postojao je poseban obred izrade i posvećenja novog bubnja u hramu. Kožu za bubanj trebalo je odrati sa crnog bika, i dok se bik ubija sveštenik mu je morao bajati vradžbine u uho. U levo mu je uvo kazao "Alpu illitu Zi attama", "Ti, o, biće, ti si potomak Zue". Nakon još nekoliko vradžbina i formalnosti, bik je zaklan, a srce mu je zakopano ispred bubnja,ali nije jasan razlog povezivanja odmetnute Zu i svetog bika.
Ovaj otisak veoma detaljnog pečatnog cilindra prikazuje boga Ea okruzenog vodom sa ribama koje plivaju oko njega. On drzi pticu (verovatno Zu), koja gleda u Samasa, sunce, što se diže iza planine ispred krilatog božanstva. Sa leve strane stelac čuva lava, dok je sa desne strane lik sa dva sunca.


GLAVNA BOŽANSTVA

Anu - kralj bogova, bog neba
Enilil - savetnik bogova, bog vetrova, oluje i kiše
Ninurta - "nosilac prestola", Enlilov sin
Adad - semitski bog oluje i kiše, pandan sumerskom Enlilu
Ea (Enki) - bog vode i mudrosti
Ninhursag - boginja zemlje, Eaova žena
Samas (Utu) - bog sunca
Sin (Nannar) - bog meseca
Ištar (Inanna) - boginja plodnosti i ljubavi, i boginja rata
Tamuz (Dumuzi) - bog vegetacije, Ištarin ljubavnik
Ereškigal - kraljica podzemnog sveta
Nergal - bog rata i kuge, Ereškigalin suprug
Marduk - nacionalni bog Vavilona
Nabu - Vavilonski bog govora i pisma, Mardukov sin
Asur - nacionalni bog Asirije...

"EP O GILGAMEŠU" i "IŠTARIN SILAZAK" dolaze malo kasnije.

Plus za temu...

Blagodarim

ljudi deffo treba vise pluseva da nam edi odobri

jbt pogledajte samo danas sta je dobrih stvari na forumu izaslo

Uno posle ponoci + ( a ne znam kako samo pluseve za pesnike da rasporedim)

Ljudi fenomenalni ste

i izvinte na spamu

Uno, odlično. + Inače ovo mi je omiljena mitologija (što imam utisak da sam ovo već rekao )

Jesi već si nam rekao u temi o egiptu

Izvinjavam se onda

Ma nema veze Doz

Evo i ep o Gilgamešu da ne pišem sad ovde sve , ako neko želi neka pročita i podseti se malo
http://cetvrtagimnazija.edu.rs/wp-content/uploads/2012/04/Ep-o-Gilgamesu.pdf

Navalite !!!

Meni jako zanimljiva tema, plus Uno.
Mozemo i malo da se ''oprobamo'' i u svetu alternativne istorije koje nam Sumeri pruzaju. Njihovo genetsko poreklo se ne zna. Zvanicno ne pripadaju semitskim narodima. Cak po nekim novim teorijama se tvrdi da su i ugro-finskog porekla (kao Madjari i Finci)
                                 
                                 Anunaki
Elem, u vezi alternativnog. Oni tvrde da su ih stvorili Anunaki, bica iz kosmosa, i to u svrhu da im kopaju zlato. To su ustvari bogovi iz mitologije koju je opisao Uno. Odatle se izvlacce mnogobrojne teorije o tome da su oni zapravo vanzemaljci koji u nas dnk dodali njihov i time ubrzali nasu evoluciji. Kao i to da Anunaki imaju sopstvenu planetu Nibiru koja je usla u nas Suncev sistem udarila u neku proto planetu i time stvorila zemlju. Asteroidno polje izmedju Saturna I Marsa su ostaci toga. A planeta Nibiru je nastavila da se okrece oko sunca, samo sto joj je putanja duga 3 600 i nesto godina. Takodje tvrdi se da su Sumeri znali z postojanje svih planeta u nasem sistemu (sto je zaista otkriveno tek modernim teleskopima, posle Galileja). Evo slike koja to  prikazuje, u gornjem levom uglu.

ovo nisam znao, veoma je zanimljivo. imap li još nekih podataka o tome? tekstova ili tako nešto?

Ovako potrazi ovog pisca. Ima tonu materijala, knjiga. 

Zaharije Sicin. Prodao je milione knjiga, a najprodavanija mu je prva. Dvanaesta planeta, koa i govori o planeti Nibiru.
Covek je ceo zivot posvetio tome.
A ko hoce evo neka pogleda njegovo predavanje.