Krajoluj - Sedište kuće Barateon

Крајолуј је једна од највећих тврђава у седам краљевстава, главно седиште куће Баратеона, некада и древно седиште Олујних краљева из династије Дурендона. Стациониран на југоисточној обали континента, тако да надгледа Бродоломни залив, Крајолуј господари читавим регионом - Олујним земљама.

Заслуге за изградњу Крајолуја приписују се Дурену, митској фигури из раздобља у историји Вестероса познатој као "Доба Хероја", иначе првом Олујном краљу. Наводно, Дурен је венчањем са Еленеи, кћери богова ветра и мора, завредио њихову мржњу. Свој гнев су искалили рушењем
Дуренове утврде на ноћ венчања, тиме усмртивши целу његову фамилију и све госте, што је из тачке гледишта првог Олујног краља било casus belli. Разјарен, Дурен јe градио све веће, јаче и страхотније замкове, и сви беху уништени у божанским олујама. Коначно, седма тврђава, коју је подигао уз помоћ Брена Градитеља, истрајала је пред бесом богова и од тада је знана као Крајолуј.

Крајолуј сам по себи је можда и најснажнија тврђава Вестероса, раме уз раме са Ливачком Стеном, Зимоврелом и Харендвором. Опасан је спољашњим бедемом тридесет метара високим, петнаест метара широким на најужем делу и скоро двадесетпет метара дебелим на страни окренутој мору. Састављен је од два слоја камења међу којим се налази песак и крш. Зидови су глатки и закривљени, камење толико вешто наслагано да ветар нигде не може пробити. Срж тврђаве представља огромна округла кула која попут шиљате песнице пркосно тежи к небу. Торањ је толико велик да се у њему поред господаревих одаја могу сместити и касарне, и оружарнице и ергеле, у истом здању.

Крајолуј је био у поседу Олујних краљева вековима, одупирући се како опсадама тако природним непогодама, неосвојен. У доба доласка Егона Освајача на Вестерос, владао је олујкраљ Аргилак Горди. Он је покушао да склопи савез са Таргарјенима како би се сачувао од Харена Црног, који је градио Харендворе и спремао се за нове походе. Међутим, то није успело, а Аргилак није желео да клекне пред Егоном. Прогласивши се за краља седам краљевстава, Егон је Ориса Баратеона, каснијег родоначелника истоимене лозе, прогласио за своју десницу и послао заједно са својом сестром Ренис на Крајолуј. Аргилак није желео да заврши заробљен у сопственом замку попут Гвозденог краља, већ је изашао са војском да се суочи са Орисом на отвореном пољу. Водио је дупло већу војску од Баратеона, али су бројеви изгубили вредност када им се Ренис Таргарјен на змају испречила на пут. Орис се срео лицем у лице са олујкраљем и победио га у двобоју. Као награду од Егона добио је Крајолуј, земље и кћер покојног краља. Задржао је речи, грб и боје Дурендона, и основао династију Баратеона од Крајолуја.

Иако никада освојен, Крајолуј је у скоријој историји претрпео неколико напада. Током Робертове буне, држан је под опсадом скоро годину дана (282-283) од стране војске господара Хвата Мејса Тирела и Пакстера Редвајна, који су се борили на страни Таргарјенових лојалиста. Станис Баратеон, комадант одбране, с обзиром да је одбио да се преда, дошао је у ситуацију да се његови људи хране пацовима како би преживели. Захваљујући кријумчару Давосу Сиворту који је успео да добави Станисовој војсци ресурсе, што је преокренуло ток опсаде у корист Баратеона. У помоћ му је притекла и војска са Севера на челу са лордом Едардом Старком од Зимоврела, и заједно су разбили опсаду Мејса Тирела.

Након тога, Крајолуј је, на штету и бес Станиса, предат његовом млађем брату, Ренлију, док је њему на управу дат тада тактички значајнији Змајкамен. Током Судара краљева замак је подржао Ренлија као претедента за краља, али се убрзо нашао под опсадом старијег брата (299.) Станис је у међувремену већ основао сопствени огранак династије Баратеона - Баратеони од Змајкамена, тиме исказујући сопствене претензије на гвоздени престо, на који по свим законима Вестероса има највише право. Уочи опсаде Ренли је убијен од стране Сенке коју је пројектовала црвена свештеница Мелисандре. Као последица тога, четири петине витезова заклело се на верност Баратеону од Змајкамена.

Пре но што ће отићи у поход на Краљеву Луку, Станис је спалио Богошуму као жртву Господару Светлости.

Мејс Тирел је у сутон рата пет краљева још једном безуспешно опсео Крајолуј, само на неколико недеља.

Последње што се зна о Крајолују је да се тамо налази три стотине војника у гарнизону, а да над замком вијори барјак краља у Уском мору, црни јелен у пламеном срцу Р'лора.